Dakle, zabranjeni su samo Facebook i Instagram, ali ne i pomenuta mobilna aplikacija za razmenu poruka. U obrazloženju se navodi da Whatsapp nema funkcionalnost za javno širenje informacija. Iz toga se može protumačiti da je ovaj mesindžer manje opasan po rusku vlast jer omogućava širenje informacija između ljudi koji se već poznaju, za razliku od društvenih mreža koje omogućavaju razmenu mišljenja i informacija sa mnogo širom publikom.

Ta aplikacija je inače veoma popularna u Rusiji, gde je u januaru ove godine imala 84 miliona korisnika. Dakle, dvostruko više mesečnih korisnika od Facebook-a i značajno više od Instagrama. I to može biti jedan razlog za odustajanje od ukidanja Whatsapp-a, kažu stručnjaci. Alena Epifanova iz Nemačkog saveta za spoljne odnose tvrdi da je država proračunala kolika može biti kolateralna šteta od ukidanja ove aplikacije i da je verovatno ocenila da bi to bio preveliki rizik. Dodaje da je Whatsapp u Rusiji uglavnom politički neutralna platforma preko koje se povezuju ljudi koji se privatno znaju i retko pišu o politici. Na taj način bi ruska država samo isprovocirala one građane koji nisu mnogo ispolitizovani.

Popularni opstaju

Popularnost neke aplikacije je inače veoma bitan kriterijum prilikom donošenja odluke da li istu treba zabraniti. Analizom liste najpopularnijih platformi u Rusiji za 2020. godinu, dolazi se do zaključka da vlasti u zemlji blokiraju aplikacije sa manje korisnika.

Tako je Twitter koji je 11. najpopularnija aplikacija blokiran već početkom marta, a TikTok koji je 8. po popularnosti, obustavio je svoje usluge malo posle njega. Sada su im se pridružili Facebook i Instagram, ali su dve najpopularnije američke platforme u zemlji — YouTube i WhatsApp — ipak opstale.

“Uprkos činjenici da YouTube krši sve moguće propise o internetu u Rusiji, on nije blokiran i neće biti blokiran, jer je previše popularan”, kaže Leonid Volkov, suosnivač grupe za digitalna prava The Internet Protection Society i saradnik Alekseja Navaljnog. Osim toga, dodaje, ne postoji lokalna alternativa za ove sadržaje pa se ne zna šta bi njihovi saradnici posle toga mogli da rade.

Izvor: Wired

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je Whatsapp preživeo čistku u Rusiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre sedam godina svet interneta i elektronskih komunikacija prodrmala je vest da su Jan Koum i Brajan Akton prodali svoje čedo WhatsApp ni manje ni više nego Facebook-u. Faktura je iznosila 19 milijardi dolara. WhatsApp je treća po popularnosti društvena mreža u savremenom svetu elektronskih komunikacija i aktivno je mesečno koristi blizu dve milijarde ljudi.

Jan Koum, mlađi od dvojice osnivača, sada ima 45 godina, riba je u horoskopu, i na put do stvaranja WhatsApp-a i velike prodaje pošao je iz siromaštva i imigracije iz sovjetskog sistema vaspitanja i razmišljanja.

Ukrajina, majka i kofer

Šta se desi kada sredinom osamdesetih prošlog veka jedna domaćica, Ukrajinka rođena u selu nadomak Kijeva, uzme za ruku svog sina tinejdžera i sa koferima se iz rodne zemlje preseli u obećanu zemlju, Ameriku?

U jednom od scenarija, pomenuti tinejdžer je Jan Koum, svetu poznat kao suosnivač WhatsApp aplikacije, jedan od najbogatijih ljudi na svetu. U ovom scenariju Jan je uspeo da napravi ’onu’ promenu i iskorak i svoj život ponudi kao primer kako se od nule može do milijarde, pa i više njih.

Majka i sin započinju nov život u Kaliforniji na ivici egzistencije uz očevo obećanje, nikad ispunjeno, da će im se pridružiti direktno sa građevine na kojoj je radio. Taj kofer koji je sa njima doputovao u Ameriku doselio je i olovke i 20 sovjetskih neispisanih svezaka – potez štednje Ukrajinke koja je imala nameru da svog sina pre svega školuje u obećanoj zemlji.

Bolest

Novac za stanarinu i račune zarađivali su zajednički, majka je radila kao bejbisiterka, a Jan je čistio lokalne markete i prodavnice hrane. Dijagnoza raka koja ih je zatekla i omela u planovima, nije ih i zaustavila. Sada je životni ritam bio promenjen – majka živi na relaciji od terapije do posla, Jan od posla do škole. Od države su dobili dvosoban stan i bonove za hranu, pa je jedini sigiran obrok bio u restoranima za socijalno ugrožene.

Sovjetska i američka ličnost

Jan je u školi pokazao i interesovanje i talenat za programiranje i softverske jezike. Po odgovorima u nekoliko intervjua koje je dao, moglo bi se zaključiti da mu je u školi veći problem bila komunikacija sa vršnjacima koji su, kako je rekao za Forbes „agresivni i neformalni“. Odrastao i vaspitan u sovjetskom režimu, za njega je to bilo i vrlo površno što je istakao izjavom: “U Rusiji stvarno upoznate osobu sa kojom komunicirate!“. Moglo se stoga i očekivati da u školi nije pokazivao američke manire i priznaje da je pravio probleme.

Biblioteka i noćni rad

Ulazak u svet softvera i kompjutera podrazumevao je i obilje literature do koje je Jan dolazio u bibliotekama, pozajmljivao je knjige i vraćao i sa 18 je već bio dobro upoznat sa mrežama, bio je aktivan član više hakerskih grupa i ime mu se provlačilo među imenima uglednih softveraša. Fakultet je bio sasvim logičan put i Jan upisuje San Jose State University, a noć je bila rezervisana za rad u kompaniji Ernst&Young na poslovima obezbeđenja. Ali, ta 1997. je bila presudna kada je život udesio da preko puta njega sedne Akton, četrdesetčetvorogodišnji gospodin zaposlen u kompaniji Yahoo, koji je u Ernst&Young došao poslom vezanim za sistem oglašavanja.

Akton se seća da je Jan delovao drugačije, neobično. „Odavao je utisak da ga gluposti ne zanimaju i da se njima ne bavi. Nije postavljao pitanja Čime se baviš? Kojim si poslom ovde došao? i slična formalna pitanja da se popuni vreme što je bila praksa ostalih zaposlenih. Ponašao se kao da nema vremena za gubljenje i razgovor je počinjao: „Pređimo na stvar.“ Ovo je bila ta prva sličnost dvojice programera i vizionara koji su kasnije zajednički napravili svetski poznat projekat.

I tako je sve počelo

Šest meseci kasnije, Jan se pojavio na intervjuu u Yahoo i dobio posao na održavanju infrastrukure iako je i dalje bio student San Jose-a. Dve sedmice zatim, pao je jedan od servera i Dejvid Filo iz Yahoo-a je pozvao Kouma na mobilni. Dobio je sledeći odgovor: “Ja sam u školi, na času.“ Filo je bez oklevanja podigao ton:“ Šta ti radiš na prokletom času!? Dovuci zadnjicu ovde pod hitno!“.

Koum je u jednom intervjuu čak i naveo da ga je ovaj poziv samo podsetio da ne voli školu i od školovanja je odustao.

Smrt majke klub odbijenih

Tri godine pošto su se Koum i Akton upoznali, Janu umire majka i Akton mu je bio velika podrška. Provodili su zajedno dosta vremena i na poslu i u Aktonovoj kući. Voleli su da skijaju, da igraju fudbal i frizbi. Narednih devet godina pratili su uspone i padove Yahoo kompanije, da bi je 2007. napustili, proveli godinu dana na putovanjima po Južnoj Americi. Obojica su konkurisali za posao u Facebook-u i obojica su bili odbijeni. Akton je u intervjuu za Forbes izjavio: „Obojica smo članovi kluba Odbijeni od Facebook-a“.

Sve ostalo je istorija čija je kulminacija WhatsApp, a može biti da je to samo početak.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako je sovjetski sistem razmišljanja iznedrio tvorca WhatsApp-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako za uspeh pomenute apilkacije nije u potpunosti zaslužan Mask, za uspeh jedne druge kompanije jeste. Naime, posle njegovog inicijalnog tvita koji nisu baš svi najbolje razumeli, investitori su, kao i u slučaju Zoom-a, ulagali u pogrešan Signal – ne u aplikaciju već u biotehnološku kompaniju Signal Advance.

Tako je vrednost akcija kompanije u koju niko pre njegovog tvita nije ulagao porasla sa 60 centi na 40 dolara za samo nekoliko dana.

Još uspešniji Signal

No, ni “pravi” Signal u celoj ovoj zavrzlami nije loše prošao. Prošle nedelje je zabeležen rast skidanja ove aplikacije od neverovatnih 4.200 odsto. Razloga za to je nekoliko.

Ali vratimo se na početak. Šta je zapravo Signal? Ova aplikacija za komunikaciju nastala je pre dve godine kada je jedan od osnivača WhatsApp-a napustio Facebook (koji je pripojio ovu aplikaciju) zato što ne poštuje pravila privatnosti korisnika onako kako je on smatrao da treba. Potom je Brajan Ekton uložio 50 miliona dolara u stvaranje Signal fondacije. Zajedno sa IT preduzetnikom Moksijem Marlinspajkom kreirao je aplikaciju za komunikaciju pod imenom Signal koja koristi enkriptovane poruke, zaštićene od treće strane.

U početku su je koristili uglavnom oni koji veoma brinu o svojoj privatnosti, međutim nedavno je postala jedna od najpopularnijih aplikacija u SAD. Tome je kumovala odluka Facebook-a da počne međusobnu razmenu podataka o korisnicima sa WhatsApp-om, ali nisu joj odmogli ni nedavno održan nasilni protest na Kapitolu, ni Ilon Mask.

Dok jednom ne smrkne drugom ne svane

Kao što smo pomenuli, 7. januara ove godine vlasnik Tesla Motorsa je na svoj tviter nalog okačio jednu veoma kratku objavu: “Koristite Signal”. Nekoliko miliona ljudi je momentalno počelo da koristi ovu aplikaciju, što je prouzrokovalo zastoj u njenom funcionisanju, budući da njeni serveri nisu mogli da izdrže takvu navalu korisnika. Rukovodstvo kompanije je potom ojačalo serversku mrežu, te se očekuje da će u budućnosti biti bolje pripremljeno za ovakve izazove.

Pojedini analitičari pak tvrde da ih ne treba kriviti jer su milioni korisnika zaista došli neočekivano – posle Maskovog tvita koji je napisan u besu jer je ovaj milijarder krivio donekle i Facebook za nasilje koje se desilo u domu američkog Kongresa.

Međutim, samo nekoliko dana ranije Facebook je objavio uvođenje nove politike privatnosti, koja će, kako su njegovi mnogi korisnici smatrali, narušavati njihovu privatnost. Kombinacija ovih događaja dovela je do masovnog zaokreta ka “sigurnijim” aplikacijama. Facebook je kasnije pojasnio da će poruke koje se razmenjuju preko WhatsApp-a ostati enkriptovane i da će lični podaci, poput brojeva telefona u imeniku, ostati zaštićeni, ali šteta je već načinjena.

Lepo, lepše, desno

U ovom opštem haosu mnogi su već zaboravili na odluke poznatih društvenih mreža poput Facebook-a i Twitter-a da ukinu naloge Donalda Trampa, zbog pozivanja na nasilje. Bez ulaženja u to koliki je doprinos odlazećeg američkog predsednika eskalaciji nasilja, a jasno je da nije baš najmudrije koristio slobodu izražavanja, činjenica je da je on u samo nekoliko dana isključen sa većine popularnih društvenih mreža. Paralelno sa tim događanjima rasla je i popularnost Parler-a, društvene mreže koja nije baš toliko stroga po pitanju izgovorenog, pa je veliki broj desno orijentisanih građana, zajedno sa Trampom, prešao na nju. Međutim, tada su prodavnice aplikacija, odnosno Google Play i App Store, uklonile Parler iz svoje ponude. Prostor za javnu razmenu mišljenja se tako značajno smanjio bar za deo populacije.

Za razliku od Parlera, Signal je uvek važio za aplikaciju koju su koristili levo orijentisani aktivisti. No, pretpostavlja se da sada i veliki broj pristalica Donalda Trampa koje se osećaju uskraćeno, i koje smatraju da im je ugrožena sloboda govora, prelaze na Signal. Možda čak i one koje planiraju radikalniji aktivizam.

U prilog toj tvrdnji govori i podatak da je broj skidanja Signala rastao tokom velikih protesta u Americi, poput Black Lives Matter. Korisnici ove aplikacije su se naime osećali sigurnije prilikom njenog korišćenja, jer nijedna treća strana, pa ni policija, ne može pratiti njihovu komunikaciju.

Tako bi aplikacija koja deo svog uspeha duguje masovnom protivljenju postupcima desno orijentisanih demonstranata, ironično, mogla da postane i njihovo utočište.

Foto: Rocapurpura, Pixabay

Чланак Kako je naglo porasla popularnost aplikacije Signal? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkada je WhatsApp objavio da će deliti podatke o korisnicima sa svojom matičnom kompanijom društvenom mrežom Facebook, mnoštvo ljudi prešlo je na aplikacije Signal i Telegram.

Najveće tržište WhatsAppa-a je Indija, gde svakodnevno oko 400 miliona njegovih korisnika razmenjuje poruke na ovaj način. Upravo u ovoj zemlji je zabeležen toliki rast preuzimanja novih aplikacija da je WhatsApp platio oglas u 10 tamošnjih novina i to preko cele naslovne strane, slično onome što smo mi mogli da vidimo 2018. kada je reklama za Srpsku naprednu stranku izašla na naslovnim stanicama većine domaćih novina.

U poruci koju WhatsApp na ovaj način želi da podeli sa svojim korisnicima piše „Poštovanje vaše privatnosti nam je upisano u DNK“, kao i „WhatsApp poštuje i čuva vašu privatnost“. Kompanija kroz ovu kampanju pokušava da objasni građanima da promena politike privatnosti neće uticati na bezbednost poruka koje oni razmenjuju sa svojim najbližima.

Rojters smatra da ovaj potez najbolje pokazuje u kakvom se problemu našla popularna aplikacija, koja svakim danom gubi korisnike.

Foto: E1N7E, Pixabay

Чланак Indija: WhatsApp plaća oglase na naslovnim stranama novina kako bi očuvao broj korisnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

WhatsApp je naime objavio da će od 8. februara deliti podatke o korisnicima sa svojom matičnom kompanijom društvenom mrežom Facebook. Pomenuta društvena mreža je i pre toga bila optuživana za monopolsko ponašanje, a sada je na meti kritika i zbog nepoštovanja privatnosti svojih korisnika.

Viber je već reagovao na ovu vest nizom tvitova i saopštenja za javnost u kojima kritikuje narušavanje privatnosti korisnika pomenute aplikacije. U jednom od njegovih tvitova stoji: „Kada koristite WhatsApp vi delite mamin broj telefona sa Facebook-om. I detetov broj. I psihijatrov. A oni znaju kada ih zovete. Osećate li se sigurno?“

Odgovor na to pitanje stigao je veoma brzo – korisnici koji se ne osećaju sigurno na WhatsApp-u počeli su masovno da skidaju druge aplikacije za komunikaciju.

Među njima su i Signal, Telegram i Skype. Aplikaciju Signal je prošle nedelje skinulo 7,5 miliona ljudi, što je rast od 4.200 odsto u odnosu na nedelju koja joj je prethodila. Telegram je zabeležio rast korisnika od 91 odsto.

Da li će svi ovi ljudi deinstalirati WhatsApp sa svojih telefona to za sada ne znamo, ali činjenica je da su se ipak odlučili da i ostalim aplikacijama daju šansu.

Foto: HeikoAL, Pixabay

Чланак WhatsApp promenom politike privatnosti oterao korisnike u ruke konkurencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada se ta opcija odabere, korisnici mogu da se dopisuju sa nekim a da nemaju memorisan njegov broj telefona. Ipak, Google ih indeksira, pa su tako dostupni za pretragu, piše Tech radar.

„U zavisnosti od postavki privatnosti, lako se mogu pronaći status i fotografija profila, kao i ime. S obzirom na to da se vidi i vaš broj mobilnog telefona, najbolji način da se zaštitite je da obrišete WhatsApp nalog ili promenite broj“, kaže Džajaram.

Brojevi telefona povezani sa WhatsApp nalogom u bilo kojoj zemlji mogu se pronaći ukucavanjem ovoga u Google pretragu: site:wa.me“pozivni_broj“.

Na primer, srpskim brojevima možete pristupiti ukucavanjem site:wa.me „+381“.

WhatsApp nije zabrinut

WhatsApp je, međutim, imao odgovor na ovo. Ne čini se da su nešto posebno zabrinuti, uprkos predlogu Džajarama da je trebalo da koriste enkripciju.

„Mada cenimo ovaj istraživački izveštaj i vreme koje je utrošeno, ne smatramo da je to problem jer sadrži indeks pretraživača URL-ova koje su korisnici WhatsApp-a izabrali da učine javnim. Svi korisnici, uključujući kompanije, mogu da blokiraju neželjene poruke jednim pritiskom na dugme“, objavili su iz kompanije.

Međutim, čini se da je ovaj stav previše ležeran. Danas su mobilni telefoni sastavni deo života, i ukoliko nečiji broj padne u pogrešne ruke, šteta može da bude velika.

Izvor: B92

Чланак Zbog WhatsApp mogu se pronaći vaši telefoni na Google pretrazi се појављује прво на Biznis i Finansije.