Preparati su povučeni zato što sadrže 17 aktivnih supstanci koje su nedavno zabranjene u Evropskoj uniji, a sada one ne mogu više ni u Srbiji da se koriste jer je domaća regulativa skoro potpuno usaglašena sa evropskom.

Lista zabranjenih preparata nalazi se na sajtu Ministartva poljoprivrede, a direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević rekao je da su oni zabranjeni pre 18 meseci, a da je sada istekao rok u kojem su mogli da se koriste, odnosno da se potroše zalihe.

„Preostala količina zaliha treba da se odloži u skladu sa zakonom, odnosno da se preda onome ko je zadužen za skupljanje tog otpada, a koji zatim ide na bezbedno uništavanje“, istakao je Milosavljević

Za četiri godine zabranjeno je 50 aktivnih supstanci, a za njihovo korišćenje predviđene su kazne.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji je zabranjena upotreba 113 preparata za zaštitu bilja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od najopasnijih vrsta pasivnog pušenja upravo je u automobilima, što neminovno povlači temu šta je sa zabranama?

Ispostavilo se da je pušenje u automobilima potpuno zabranjeno u samo tri zemlje EU, dok zabrane nema čak u 13 zemalja Unije, piše Euronews Srbija.

Nemačka pak, planira da zabrani pušenje u automobilima kojima se voze deca i trudnice. Ministar zdravlja zemlje Karl Kauterbah, koji se zalagao za zabranu, izjavio je da je ona trebalo da bude uvedena i ranije.

Međutim, zakoni koji kontrolišu pušenje razlikuju se u evropskim zemljama. Od 2022. godine nije bilo zabrane pušenja u automobilima u 13 država članica EU prema podacima Partnerstva bez dima (SFP).

„Pasivno pušenje je opasno, posebno za decu“, upozorava Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) Velike Britanije, a zatim predlaže: „U najmanju ruku, pobrinite se da vaš dom i automobil budu bez duvanskog dima“.

SFP, velika evropska koalicija nevladinih organizacija koje rade na analizi politike EU i lobiranju kod donosioca političkih odluka kako bi kontrola duvana postala politički prioritet, pružila je sveobuhvatnu mapu propisa o pušenju u Evropi.

Bez zabrane, delimične ili potpune zabrane

Postoje tri glavne prakse u regulisanju pušenja u automobilima: zemlje mogu da to ostave neregulisanim, odnosno da ne zabrane ili da primene delimičnu ili potpunu zabranu. Prema SFP-u, pušenje u automobilima je potpuno zabranjeno u samo tri zemlje EU od 2022. To su Italija, Letonija i Litvanija. Takođe je potpuno zabranjeno u Turskoj, zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. To znači da je potpuna zabrana pušenja u automobilima na snazi u samo četiri od 39 evropskih zemalja.

Delimične zabrane pak, postale su popularnije u poslednjoj deceniji. Jedanaest zemalja EU je primenilo delimične zabrane, koje se uglavnom tiču pušenja u automobilima sa decom mlađom od 18 godina. Delimična zabrana važi u Austriji, Belgiji, na Kipru, u Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Irskoj, Luksemburgu, Malti, Slovačkoj i Sloveniji.

Pušenje u automobilima je takođe delimično zabranjeno u Velikoj Britaniji, što je ukupno 12 od 39 evropskih zemalja.

Inače, delimična zabrana izričito brani pušenje u automobilima kada su prisutna deca mlađa od 18 godina. Ova starosna granica je 12 u Luksemburgu, 15 godina u Finskoj i 16 godina na Kipru.

Samo u Irskoj u sklopu delimične zabrane navedeno je da se ona odnosi u slučaju da je u vozilu prisutna trudnica.

Nema zabrane u 60 odsto evropskih zemalja

U većini evropskih zemalja još uvek nema zabrane. Pušenje u automobilima dozvoljeno je u 13 država članica EU i 23 od 39 zemalja u Evropi, što je jednako zabrani u šest od svakih 10 država. Zemlje bez zabrane su Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Nemačka, Mađarska, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Španija, Švedska, Albanija, BiH, Island, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Švajcarska i Ukrajina.

Nekoliko zemalja raspravljalo je o zabrani pušenja u automobilima, a Nemačka je posebno blizu tome.

„Deci i trudnicama je potrebna bolja zaštita u društvu. Zabranjeno je pušenje u kolima kada putujete. Trebalo je to ranije uvesti… Naročito u trudnoći i kod male dece može doći do trajnih oštećenja“, naveo je nemački ministar zdravlja Lauterbah u objavi na društvenim mrežama u kojoj je podeli novinske članke na ovu temu objavljene u nemačkim medijima.

Pasivno pušenje je opasno, posebno za decu. Kada neko popuši cigaretu, većina dima ne ulazi u njihova pluća; dim takođe ide u vazduh i svako u blizini može da ga udahne. Ljudi koji redovno udišu duvanski dim imaju veću verovatnoću da dobiju iste bolesti kao i pušači, uključujući rak pluća i bolesti srca, navodi NHS.

Trudnice koje su pasivno izložene dimu takođe su sklonije prevremenom porođaju, a njihove bebe s u većem riziku od niske porođajne težine i sindroma iznenadne smrti odojčadi. Deca su posebno ranjiva u porodičnim automobilima, gde pasivno pušenje može dostići opasne nivoe čak i kada su prozori otvoreni.

Koje zemlje imaju najbolju kontrolu nad duvanskim dimom?

SFP kategoriše zemlje u četiri grupe kako bi pokazao koje zemlje pružaju dovoljnu i efikasnu zaštitu od pasivnog pušenja i koje zemlje mogu učiniti više da zaštite svoje građane bilo kroz poboljšano zakonodavstvo ili poboljšanu usklađenost.

Ukupan status zakonodavstva o pušenju je veoma dobar u šest zemalja EU, odnosno u Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Holandiji, Rumuniji i Španiji, kao i u Velikoj Britaniji. Zemlje koje su kategorisane kao „dobre“ su Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Island, Italija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Norveška, Slovenija, Švedska, Turska i Ukrajina.

Međutim, 17 od 39 zemalja kategorisano je kao one koje imaju ograničenu ili slabu kontrolu nad pušenjem. Četiri zemlje EU su slabe u tom pogledu, a to su Nemačka, Danska, Hrvatska i Bugarska. Ovo sugeriše da bi države članice EU i zemlje kandidati ili potencijalni kandidati trebalo više da rade na obezbeđivanju „zaštite od izlaganja duvanskom dimu na radnim mestima u zatvorenom prostoru, javnom prevozu, zatvorenim javnim mestima i, po potrebi, na drugim javnim mestima“, kako navodi SZO.

Inače, prema Kancelariji za statitstiku EU, Eurostatu 2019. godine 18,4 odsto ljudi starijih od 15 godina u EU bili su svakodnevni pušači. Udeo dnevnih pušača kretao se od 6,4 odsto u Švedskoj do 28,7 u Bugarskoj u EU.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay

Чланак U ove tri zemlje je zabranjeno pušenje u automobilu се појављује прво на Biznis i Finansije.

To bi se, kako je navedeno, odnosilo na vozila koja su na kraju životnog veka, a sagovornici Euronews Srbija kažu da ove mere neće dramatično uticati na uvoz polovnjaka u Srbiju.

Evropska komisija procenjuje i da svake godine preko šest miliona vozila u Evropi dođe do kraja svog životnog veka, a da neadekvatno rukovanje njima dovodi do gubitka vrednosti i zagađenja. Stoga je iznela takozvani Plan o poboljšanju dizajna i upravljanju vozilima na kraju životnog veka.

Kako se navodi, očekuje se da će predložena uredba, koja će zameniti postojeće direktive o vozilima na kraju životnog veka i o ponovnoj upotrebi, reciklaži i povratu, imati značajne koristi za životnu sredinu, intenziviraće industriju upravljanja otpadom i reciklažu, a takođe doprineti boljoj bezbednosti na putevima u trećim zemljama sprečavanjem izvoza neispravnih vozila i smanjenjem štetnog zagađenja i zdravstvenih rizika.

Koja su vozila na kraju životnog veka?

Iz EK za Euronews Srbija pojašnjavaju da se vozila na kraju životnog veka smatraju opasnim otpadom i da je njihov izvoz iz EU u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD-a) zabranjen, ali da to nije slučaj za korišćena vozila koja formalno nisu dostigla fazu otpada.
Oni navode i da se Evropski parlamet i Evropski savet trenutno bave ovim pitanjem i da u ovom trenutku ne mogu da daju više u informacija o tajmingu primene, odnosno kada će se krenuti sa sprovođenjem novog plana.

„Da bi se rešila ova situacija, predložena Uredba postavlja novi model u kome bi samo vozila koja su u stanju da saobraćaju bila ovlašćena da se izvoze iz Unije. Da bi se olakšala implementacija, predložena Uredba takođe pojašnjava šta su zapravo vozila na kraju životnog veka i uvodi obavezne kriterijume koji bi omogućili da se lakše razlikuju vozila koja je za otpad od onih koja su polovna“, kažu za Euronews Srbija u Evropskoj komisiji.

Petar Veličković sa sajta Polovni automobili za Euronews Srbija kaže da će se, prema informacijama kojima on raspolaže, pod ovim vozilima, između ostalog, smatrati ona koja su isečena na komade, zavarena ili zatvorena izolacionom penom, potpuno izgorela do tačke gde je putnički ili prostor motora uništen i potopljeno u vodu do nivoa iznad kontrolne table

Takođe, u to će se ubrajati i vozila kod kojih se neke komponente ne mogu prepraviti ili zameniti.

„To su gume, točkovi, vešanje, upravljanje, kontrolne komponente, trup i šasija vozila, sedišta, vazdušni jastuci, sigurnosni pojasevi, strukturne i sigurnosne komponetne koje imaju tehničke nedostatke, a koji se ne mogu zameniti, kao što je prekomerna perforirajuća korozija. Takođe, ukoliko popravka zahteva zamenu motora, menjača kućišta ili šasije, što za rezultat ima gubitak originalnog identiteta vozila što se ne odnosi npr. na zamenu motora ili menjača kada se zbog kvara menjaju istim tipom motora ili menjača“, navodi on.

Veličković kaže i da se polovno vozilo može smatrati „ekonomski nepopravljivim“, ukoliko je tržišna vrednost niža od cene neophodne popravke potrebne da se vozilo dovede u tehničko stanje po EU standardima, u državi članici u kojoj je vozilo registrovano pre popravke.

Hoće li zabrana uticati na srpsko tržište?

EU je najveći svetski izvoznik polovnih vozila u zemljama koje nisu članice. U 2020. godini, broj polovnih vozila izvezenih u treće zemlje iznosio je 870.000 vozila u vrednosti od 3,85 milijardi evra. Većina automobila se izvozi u Afriku, Istočnu Evropu, Centralnu Aziju i Bliski istok.

Procene su da se u Srbiju godišnje uveze između 120 i 150 hiljada automobila, a da je 95 odsto iz EU.

Petar Živković iz Asocijacije automobilskih novinara Srbije za Euronews Srbija kaže da se na jedan prodati novi automobil u Srbiji uvozi četiri do pet polovnih, a da je porazan podatak da oko 70 odsto njih ima motore euro3, euro4 standarda, što znači starija su od 15 godina.

Najava da će EU zabraniti izvoz dotrajalih automobila probudio je bojazan da bi to moglo uticati na uvoz u Srbiju.

Prema rečima Veličkovića, ovakve definisanje uslova pod kojima se polovnjak smatra dotrajalim i u budućnosti zabranjenim za izvoz u praksi bi trebalo da znači da će većina polovnjaka koji se danas uvoze u Srbiju, ali i ostale države van EU moći da se nesmetano uvoze i dalje, naravno, ako zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti.

Kako smatraju sagovornici Euronews Srbija, s obzirom da postoje najave da će Srbija zabraniti uvoz vozila sa euro 3 i euro 4 motorom, eventualna zabrana uvoza ovakvih automobila iz EU ne bi imala značajniji uticaj.

„Ukoliko bi Evropska komisija kojim slučajem zabranila izvoz takvih vozila u takozvane treće zemlje, što ne deluje kao realna opcija u ovom momentu, pitanje je u kojoj meri bi se čak i to uopšte odrazilo na domaće tržište, jer podsetiću da je i naša država najavila da će od naredne godine zabraniti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 emisionim standardima izduvnih gasova. U praksi to znači da zbog naših propisa nećemo moći više da uvozimo polovnjake koji su proizvedeni pre 2009. godine, nevezano za odluke EU. S druge strane, neće biti zabranjena trgovina takvim polovnjacima koji su već registrovani u našoj zemlji, tako da će i vozači koji za automobil mogu da odvoje nekoliko hiljada evra ipak moći da nađu primerak po želji“, navodi Veličković.

Sličnog je stava i Živković, ali ipak navodi da će možda doći do pomeranja cena.

„U svakom slučaju ja očekujem da će to makar i psihološki malo podići cene vozila, ali je i to pitanje, jer mislim da je tržište već toliko blokirano visokim cenama da se sad svi već muče kako da podignu prodaju vozila. To će biti sve teže i teže, jer stižu konkurenti iz Kine i drugih zemalja koji prave jeftinije automobile“, navodi on.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Чланак Da li će nova mera EU uticati na uvoz polovnih automobila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je prenela agencija Rojters, prvi put se u Sjedinjenim Državama, od kada u toj zemlji vlada Bajdenova administracija, spomenula moguća zabrana Tik Toka.

SAD inače već duže vreme sumnjaju kako bi podaci o američkim korisnicima TikToka mogli biti prosleđeni kineskoj vladi.

TikTok u vlasništvu BiteDancea ima više od 100 miliona korisnika u SAD.

Bajdenov prethodnik, republikanac Donald Tramp, pokušao je da zabrani TikTok 2020. godine, ali su ga američki sudovi blokirali u toj nameri.

Portparol TikTok-a Bruk Oberveter izjavila je da je kompanija sve to nedavno saznala od Komiteta za strana ulaganja SAD (CFIUS) koji vodi Ministarstvo finansija SAD.

Svaka zabrana u SAD bi se suočila sa značajnim pravnim preprekama i potencijalnim političkim posledicama, pošto je TikTok popularan među milionima mladih Amerikanaca.

Kako se dodaje, zahtevalo se da kineski vlasnici aplikacije prodaju svoje akcije, a saopšteno je da će se u suprotnom suočiti sa mogućom zabranom te video aplikacije u SAD.

Kompanija Byte Dance je potvrdio da je 60 odsto njegovih akcija u vlasništvu globalnih investitora, 20 odsto je vlasništvo zaposlenih i 20 odsto osnivača TikToka.

Kina traži da se pruže dokazi

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da SAD tek treba da pruže dokaze da TikTok ugrožava nacionalnu bezbednost te zemlje.

CFIUS, američko telo za nacionalnu bezbednost, jednoglasno je preporučilo 2020. da Byte Dance proda TikTok.

Pod pritiskom tadašnjeg predsednika Trampa, Byte Dance je krajem 2020. godine bezuspešno pokušao da finalizuje dogovor sa kompanijama Valmart i Oracle Corp o prebacivanju TikTok-ovih sredstava u SAD u novi entitet.

„Ako je zaštita nacionalne bezbednosti cilj, dezinvestiranje ne rešava problem: promena vlasništva ne bi nametnula nikakva nova ograničenja protoka podataka ili pristupa“, piše u saopštenju rukovodstva TikToka.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак SAD zahteva od kineskih vlasnika TikToka da se odreknu vlasništva ili im sledi zabrana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Italija se oštro protivi evropskim planovima da se za 12 godina zabrani prodaja novih automobila na benzin i dizel, a ministar saobraćaja nazvao je brzi prelazak na električna vozila „samoubistvom“ i „poklonom“ kineskoj industriji.

Pravila koje je odobrio Evropski parlament zahtevaće da do 2035. godine proizvođači automobila moraju da postignu 100 odsto smanjenje emisije ugljen dioksida, što bi onemogućilo prodaju novih vozila na fosilna goriva u bloku od 27 zemalja.

Taj plan je loše prošao u Italiji, gde se nalaze brendovi uključujući „fijat“ i „alfa romeo“, gde je automobilska industrija još uvek u velikoj meri fokusirana na tehnologiju motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

– Svima nam je stalo do vode, kvaliteta vazduha i čistije životne sredine ali to ne znači otpuštanje miliona radnika i zatvaranje hiljada preduzeća – rekao je Mateo Salvini, ministar saobraćaja koji vodi desničarsku stranku Liga.
Salvini, koji je i potpredsednik vlade, rekao je da je potrebno više vremena i više sredstava da bi se obezbedila glatka tranzicija.

Italija će izneti  kontra-predlog

Antonio Tajani, ministar inostranih poslova, ranije je nagovestio da će Rim nastojati da „razvodnji“ ovaj cilj.

– Italija će izneti sopstveni kontra-predlog: ograničiti smanjenje na 90 odsto, dajući industriji priliku da se prilagodi – rekao je Tajani, a prenosi Korijere dela sera.

Italijanska automobilska industrija zapošljava preko 270.000 radnika direktno ili indirektno i čini više od pet odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, pokazuju podaci automobilskog udruženja ANFIA. Prema njihovim podacima, prodaja električnih automobila pala je za 27 odsto prošle godine u Italiji, što čini samo 3,7 odsto ukupnih registracija novih automobila.

Zemlje EU postigle su dogovor o zabrani automobila sa termalnim motorima u oktobru prošle godine, ali još uvek moraju formalno da stave pečat na pravila pre nego što ona stupe na snagu. Konačno odobrenje se očekuje u martu.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Italija protiv zabrane benzinaca i dizelaša, iznosi kontra predlog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj zabrane je da se sa ubrza prelazak na električna vozila i borba protiv klimatskih promena.

Zakonom je predviđeno da se od proizvođača automobila zahteva da od 2035. godine ostvare 100 odsto smanjenje emisije CO2 iz novih prodatih automobila, što će praktično onemogućiti prodaju novih vozila na fosilna goriva u EU, prenosi AP.

„Troškovi rada električnog vozila su već niži od troškova eksploatacije vozila koja pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem“, izjavio je jedan od predlagača novog zakona u EP Jan Huitema.

Kako piše Blumberg, ovaj korak će značiti drastično preoblikovanje automobilske industrije na kontinentu.

Precizira se da je Evropski parlament glasao za sporazum postignut sa državama članicama prošle godine, koji od proizvođača automobila zahteva da postignu cilj nulte emisije do 2035. Sporazum zahteva da smanje zagađenje za 55 odsto ove decenije i predstavlja ključni stub celokupnog cilja bloka, što je postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

„Ovi ciljevi razjašnjavaju situaciju za automobilsku industriju i stimulišu inovacije i investicije za proizvođače automobila“, rekao je Jan Huitema.

Drumski saobraćaj je jedan od sektora sa najvećom koncentracijom ugljenika u EU, pošto proizvodi oko petinu emisija u bloku, navodi Blumberg.

Najnovija pravila o automobilima imaju globalne posledice. Kao najveći svetski trgovinski blok, EU ima reputaciju postavljanja standarda na svetskom nivou i dom je mnogih najvećih proizvođača automobila kao što su Volkswagen AG i Mercedes-Benz Group.

Šta bi odluka značila u praksi?

Ovom temom prošle godine se bavio i Dojče vele. Kako je tada navedeno, kada bi se volja Evropskog parlamenta sprovela, to ne znači da bi 2035. klasični automobili isparili sa ulica – svako bi mogao da vozi svoj auto, čak i da kupi polovni. Ali, proizvođači više ne bi smeli da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kako je navedeno, kakva god odluka EU na kraju bude, neke države su još ranije rešile da postepeno izbace dizelaše i benzince sa ulica. Tako se u Norveškoj benzinci i dizelaši neće prodavati već od 2025, dok za 2030. isto planiraju Velika Britanija, Švedska, Danska, Holandija i Belgija, a Francuska ovaj korak hoće najdalje 2040. godine.

I sami proizvođači su shvatili odakle vetar duva. Tako Dženeral motors, Volvo, Jaguar i Ford već imaju strategiju kako da prestanu sa proizvodnjom klasičnih motora i pređu sasvim na električne. Slično je najavio i Folksvagen, kao i Mercedes, prenosi Dojče vele.

„Privreda do 2035. ima dovoljno vremena da se pripremi“, piše list Fraje prese iz Kemnica i dodaje: „Zato je preterano uzbuđenje zbog zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, mada će pojedini sektori propatiti“.

List podseća na procene da bi u novoj industriji elektromotora i baterija moglo da nikne 230.000 radnih mesta u Nemačkoj, ali da bi, ukupno gledano, u autoindustriji do 2040. bilo 275.000 poslova manje.

„Mala i srednja preduzeća će se naći pred izazovom, i moraće da se promene“, piše list.

Prošle godine je portal Balkan Energy Green News, pišući o ovoj inicijativi, naveo da su problemi velika cena električnih automobila, pre svega baterija. Tu je i još uvek mala autonomija vozila, predugo punjenje i čini se, najveća „rak-rana“ celog sistema – nedovoljna mreža punjača.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Usvojen zakon o zabrani prodaje automobila na benzin i dizel od 2035. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim zakonom bi se učinkovito zabranila prodaja novih automobila i kombija na benzin ili dizel u 27-članom bloku. Evropske unije Zabrana je deo paketa EU-a o klimatskim promenama pod nazivom Fit for 55, čiji je cilj smanjenje emisija štetnih za klimu za 55 posto do 2030., u poređenju sa nivom iz 1990., te postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

„Upravo smo završili pregovore o nivou CO2 za automobile“, tvitao je francuski europarlamentarac Pascal Canfin, koji je na čelu Komisije za okoliš Evropskog parlamenta.

„Istorijska odluka EU-a za klimu koja definitivno potvrđuje cilj vozila sa 100 posto nulte emisije 2035. s međufazama između 2025. i 2030.’

Automobili trenutno čine 12 posto svih emisija CO2 u EU bloku, dok ukupni promet čini oko četvrtinu. Zemlje članice EU-a sada moraju usvojiti uredbu u nacionalno zakonodavstvo.

Nije bilo planova za zabranu vožnje vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Umesto toga, očekuje se da će svi oni na kraju biti zamenjeni električnim vozilima.

Izvor: See Biz/Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак Zabrana prodaje novih automobila i kombija na benzin ili dizel od 2035.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odmah su se pojavile spekulacije da vlast u Srbiji želi da spreči rusku kompaniju Gasprom da iz svog dela podzemnog skladišta gasa “Banatski dvor”, čiji je inače većinski vlasnik prodaje “plavi energent” u inostranstvu, ali kako Danas saznaje, zapravo se radi o sasvim drugoj stvari, odnosno, drugom gasu. Vlada, naime, nastoji da zabrani izvoz komprimovanog prirodnog gasa – metana, koji se najčeše koristi kao gorivo.

Vlada Srbije je kako je saopšteno, donela Odluku o privremenoj zabrani izvoza i iznošenja prirodnog gasa koja će važiti do 31. oktobra ove godine, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i sprečila moguća šteta po privredu i građane. Odluka je doneta s ciljem sprečavanja pretnje od kritične nestašice prirodnog gasa prouzrokovane poremećajem na globalnom tržištu energenata, dodaje se u saopštenju.

Naša zemlja potpunosti zavisna od uvoza

Ta vest je prilično zatekla javnost pa tako i stručnu jer je poznato da je naša zemlja skoro u potpunosti zavisna od uvoza “plavog energenta”. U Srbiji se proizvodi 13 odsto količina potrebnih za domaće potrošače a sve se ostalo se podmiruje iz uvoza ruskog gasa.

Srbija ne poseduje rezerve gasa koje bi mogla da proda na tržištu drugim zemljama, pa ni u tom segmentu se ne može tražiti logika zbog čega je Vlada donela ovakvu odluku bez bilo kakvog pojašnjenja.

Podatak da u jedinom domaćem podzemnom skladištu gasa u Banatskom dvoru, moćna ruska državna kompanija Gasprom, kao njegov većinski vlasnik ima pravo na korišćenje dela kapaciteta, odnosno da skladišti “plavi energent” koji može da prodaje kupcima van Srbije, razvila je spekulacije da je cilj zabrane da se spreči upravo to.

Međutim, činjenica da Srbija zavisi od isporuka ruskog gasa kao i da “plavi energent” od Moskve dobija po nižim cenama od većine drugih evropskih zemalja jednostavno Vladi ne daje mogućnost da se opredeli za takav potez. Ako bi do toga došlo Beograd ne bi naišao na razumevanje Moskve i ugrozio bi svoj povlašćen položaj u odnosu na druge kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom.

Sprečavanje izvoza sabijenog prirodnog gasa

Kako Danas saznaje, razlog zbog koga je Vlada donela ovakvu odluku je težnja da se spreči izvoz takozvanog komprimovanog, odnosno sabijenog prirodnog gasa koji se koristi kao gorivo i industrijski energent. Komprimovani prirodni gas ili skraćeno KPG, čija se oblast upotrebe uglavnom preklapa sa tečnim naftnim gasom, koristi se kao alternativno gorivo za pokretanje drumskih vozila. Njegov osnovni sastojak je metan i u poređenju sa drugim derivatima od kojih se dobija gorivo ima manji koeficijent emisije ugljen-dioksida i kao takav doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha. Takođe, njegova potrošnja po kilometru vožnje je niža što vlasnicima vozila sa takvim pogonom obezbeđuje i značajne finansijske uštede.

Komprimovani prirodni gas se dobija kako iz gasovoda tako i iz gasnih polja odakle se posle sabijanja koje dovodi do smanjenja njegove zapremine u specijalizovanim cisternama prevozi do industrijskih potrošača koji ga koriste za proces proizvodnje ili grejanje i kompresorskih stanica gde se kupcima sipa kao gorivo u rezervoare njihovih automobila.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Zašto je Vlada Srbije zabranila izvoz gasa kad naša zemlja gas uopšte ni ne izvozi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je pitanje transporta robe između Srbije i Rusije jedno od najvažnijih za domaću privredu od izbijanja ukrajinske krize, početak primene zabrane tranzita vozilima koja prevoze teret za i iz Rusije, prošlo je u javnosti gotovo neprimetno. Kao i mnogo puta do sada, čini se da se nadležni u Srbiji nisu potrudili da čitavu situaciju pojasne i jasno komuniciraju, pa iako se dobar deo prevoznika “privikao” na nove okolnosti, o problemima na terenu svedoči i veliki broj poziva i pitanja koje portal PlutonLogistics, specijalizovan za ovu oblast, dobija od čitalaca.

Naime, zemlje članice Evropske unije su pre dve nedelje počele da primenjuju zabranu tranzita i vozilima koja prevoze robu iz Rusije ka Srbiji kao i vozilima koja prevoze robu ka Rusiji. Ona se odnosi na sve pošiljke sa tarifnim oznakama koje su uključene na listu sankcija EU Rusiji (više informacija o EU sankcijama Rusiji možete pogledati na sajtu Privredne komore Srbije, a spisak tarifnih oznaka OVDE).

“Prevoznici nisu verovali da će ih vraćati s granica”

U Poslovnom udruženju Međunarodni transport (Pumedtrans) za PlutonLogistics kažu da je “najkritičnije” bilo prvih 4-5 dana nakon 10. jula, kada je krenulo vraćanja kamiona za Srbiju, istovaranje itd.

Generalni sekretar Pumedtransa Aleksandar Spasić navodi da u prvi mah prevoznici nisu verovali da se zaista neće puštati vozila, kao i da je puno njih “podleglo uveravanjima uvoznika, odnosno izvoznika” i tovarilo robu koja nije mogla da prođe do odredišta. Kritično je bilo i jer su novi propisi pogodili vozila koja su već bila na putu.

“Sada znaju kakva je situacija i da postoji spisak robe koja je pod sankcijama, pa pre nego se upute proveravaju tu listu. I mi kao Udruženje imamo mnogo poziva, svakodnevno nas zovu da provere, kako se ne bi tovarila pomenuta roba”, navodi sagovornik tog portala.

Srpski izvoz u Rusiju u 2021. vredeo je preko 840 miliona evra, a uvoz iz te zemlje više od 1,138 milijardi evra. Ako govorimo o zemljama u koje izvozimo, Rusija je prošle godine bila 6. mestu, dok je na listi tržišta sa kojih uvozimo – na četvrtom. Na koji način će EU zabrana tranzita – uz sve ostale faktore koje je donela ukrajinska kriza, uticati na ovaj rezultat, videćemo kada se sve sabere na kraju godine.

Ono što je, međutim, već sada poznato, jeste da je cena transporta za Rusiju višestruko porasla i da su cifre koje prevoznici traže još malo pa astronomske u odnosu na one pre krize. Još samo da saznamo – kojim putem će roba ići…

Izvor: PlutonLogistics

Foto: Pixabay

Чланак Zabrana tranzita robe ka Rusiji donela muke i srpskim prevoznicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Slobodan izvoz će biti na snazi do početka jeseni kada će se izvršiti nova procena stanja i ukupnih zaliha ključnih žitarica, te u skladu sa tim i preduzeti dalje korake“, navelo je ministarstvo.

Takođe, na sednici Vlade je doneta i odluka o odobrenju izvoza 4.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja u rinfuzu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Vlada ukinula zabranu izvoza pšenice i kukuruza се појављује прво на Biznis i Finansije.