Više od 3.200 milijardi dinara (27,5 milijardi evra) iznosio je dug po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju maja što je 9,7 posto više nego pre godinu dana, navodi se u majskom Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije.

Najveći je rast zaduženje firmi sa 9,7 posto, sledi stanovništvo čiji su ukupni krediti veći za 9,8 posto, dok su krediti preduzetnika veći u ukupnom obimu za 7,5 posto.

Sami građani zaduženi su za 1.370 milijardi dinara, od čega su gotovinski krediti 652 milijarde dinara a stambeni 579 milijardi. Ako računamo da kredite mogu da dobiju samo zaposleni građani, a njih je u Srbiji 2,28 miliona, ispada da je po građaninu dug 5.272 evra.

To pokazuje i podatak da je veći broj ljudi koji su morali da uzmu kreditnu pozajmicu – 5,6 posto za godinu dana a lizing ugovora je više za 4,1 procenat.
Kod stambenih kredita stvar je jednostavna, s obzirom na to koliko su poskupele nekretnine i adaptacije, onda 14,5 posto rasta ukupnog zaduženja u ovoj kategoriji i ne predstavlja posebno visoku brojku.

Nikad urednije platiše

I pored povećanog obima duga, građani su postali još urednije platiše nego dosad.

Najmanja docnja pri plaćanju je u kategoriji stanovništvo, sa kašnjenjem većim od 60 dana je samo 2,3 posto sume kredita (prošle godine 2,4 odsto), zatim slede firme sa 3,1 odsto, pa preduzetnici gde je ona 4,9 posto.

Stanovnici su za godinu dana povećali broj tekućih računa za 3,5 posto, broj takvih računa u docnji povećan je za 11,7 procenata,a dok je iznos dozvoljenog prekoračenja na kraju maja 2022. godine bio manji za 2,7 posto.

Smanjen je broj kreditnih kartica za 2,8 posto, dok je broj njihovih korisnika manji za dva procenta.
Prošle godine u ovo vreme je bio 4.378 evra.

Zanimljivo je da su povećani dugovi građana i kod keš i kod stambenih kredita. Dug po gotovinskim je veći za 11,2 posto za godinu dana, i on bi mogao da se tumači time da su građani morali više da se zadužuju jer su im porasli i troškovi života, odnosno pali prihodi.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Dug po bankarskim kreditima građana uvećan za 9,8 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova nemačka kompanija dužna je oko 192 milijarde dolara, što je više nego mnoge države, poput Mađarske (101,9 milijardi) ili Južne Afrike (180 milijardi).

Naravno, nije samo Folksvagen u vrhu od nemačkih kompanija, tu je i Dajmler koji je dužan oko 151 milijardu dolara, a blizu je i Tojota sa 138 milijardi dolara duga, Ford duguje oko 122 milijarde, a „bmw“ 114 milijardi.

Među deset najzaduženijih kompanija na svetu, čak pet je iz sveta automobilske industrije, a evo kako izgleda ta lista (dug u dolarima):

1. „Volkswagen“ – 192 milijarde

2. „AT&T“ – 176 milijardi

3. „Daimler“ – 151 milijarda

4. „Toyota“ – 138 milijardi

5. „Softbank Group“ – 135 milijardi

6. „Verizon“ – 129 milijardi

7. „Ford“ – 122 milijarde

8. „BMW“ – 114 milijardi

9. „Comcast Corporation“ – 104 milijarde

10. „Anheuser-Busch“ – 96 milijardi

Izvor: Nezavisne novine

Чланак Folksvagen najviše zadužen na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki državni dug trenutno je težak 26,5 mlrd USD dolara i procentualno odgovara iznosu od 100,5% BDP-a.

S druge strane, nacionalni dug Japana je nešto veći od 12 mlrd USD, dok je vrednost domaćeg proizvoda oko 4,3 mlrd USD , zbog čega se „zemlja izlazećeg sunca“ smatra najzaduženijom na svetu.

Kina, druga najveća svetska ekonomija vredna približno 13,7 mlrd USD, ima dug od oko 7,3 mlrd USD, koji čini 53% BDP-a.

Kada je reč o evropskim zemljama, najveći teret javnog duga u odnosu na ekonomski proizvod ima Grčka. Njen dug iznosi nešto manje od 450 mil USD, što čini 220% BDP-a.

Sledi Italija sa dugom od 3 mlrd USD, koji je jednak kao 158% BDP-a, prati je Portugalija sa koeficijetnom duga prema bruto proizvodu od 156% a, na opšte iznenađenje, u ovom društvu se nalazi i Belgija sa udelom duga od 128% u BDP-u.

Lokomotiva evropske ekonomije, Nemačka, takođe je značajno povećala nacionalni dug, koji sada iznosi oko 81,6% BDP-a, francuski dug je premašio vrednost godišnje domaće proizvodnje i iznosi 116%, a slična je situacija i sa Veikom Britanijom, čiji dug čini 105,5% BDP-a.

Prema podacima sa ovog portal, koji u realnom vremenu prati promene stanja dugova 30 svetskih država, najniže učešće javong duga u BDP-u imaju Saudijska Arabija i Rusija, 15,7%, odnosno 19,3%, respektivno.

Izvor: Tanjug

Чланак Koje zemlje imaju najveći javni dug? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Planirano veliko zaduživanje države za smanjenje negativnih ekonomskih posledica pandemije po privredu – načelno je opravdano. Ono, međutim, istovremeno ima i svoju visoku cenu. Кoštaće poreske obveznike preko tri milijarde evra, što je trošak za koji država trenutno nema raspoloživih sredstava. Srbija će zato morati u kratkom roku snažno da se zaduži“, ocenio je Fiskalni savet u momentu kada su najavljivane mere, a koji je više puta kritikovalo odluku države da građanima pomogne sa po 100 evra.

Država je tako sada u situaciji da i nema dovoljno manevarskog prostora za novo zaduženje, ali i da ne želi da uvećava dug.

„Nivo javnog duga nikada neće preći 60 odsto. Ne zaboravite da Italija i Francuska imaju javni dug preko 100 odsto. I Slovenija i Hrvatska imaju višu stopu javnog duga od Srbije”, rekao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić.

A, javni dug Hrvatske trenutno je na nivou od 73 odsto BDP, a Slovenije 70 odsto.

Javni dug Srbije bio je i 200 % BDP

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju novembra 2019. godine iznosio je 24,12 milijardi evra, što je bilo 52,4 odsto BDP. Prethodno je na kraju oktobra država bila dužna 23,97 milijardi evra (52 odsto BDP), a na kraju 2018. godine javni dug je iznosio 23,01 milijardu evra, odnosno 53,7 odsto BDP.
Najmanje učešće javnog duga u BDP-u od 28,3 odsto zabeleženo je 2008. godine, a najveće 2000. godine, kada je iznosilo čak 201 procenta BDP.

Javni dug Srbije rastao je od 2008. do 2015. godine, nakon čega počinje da pada

Šta je javni dug

Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.

Javni dug čine državne obveznice i krediti uzeti od stranih država.

Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.

Izvor:Blic

Чланак Zašto Srbija ne može više da pomogne privredi? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema izveštaju Instituta za globalne finansije, ovo je nastavak ubrzanog zaduživanja iz 2019. kada je globalni dug porastao za 10 biliona, na 255 biliona dolara. Već tada su državni dugovi bili veći nego pre izbijanja krize 2008. godine.

Međutim, ova godina će izgleda biti još gora u tom pogledu. Samo u martu vlade i centrane banke su vojim privredama pružale velike fiskalne i monetarne podsticaje, kao i druge ekonomske mere pomoći. U 2020. vlade će, čini se, pozajmljivati dvostruko više nego u prethodnoj godini. Uzevši u obzir ovaj podatak i predviđanje da bi globalni BDP mogao pasti za tri odsto, državna dugovanja mogla bi se popeti na 342 odsto BDP-a.

Foto: Merio, Pixabay

Чланак Dugovi država u martu porasli za još dva biliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.