Ekonomska kriza koju je izazvao koronavirus mogla bi imati dvostruke posledice. Prva je usporavanje ekonomskog rasta i rast nezaposlenosti zato što su mnoga preduzeća obustavila rad. Druga dolazi iz prakse mnogih država da u ovim teškim vremenima troše velike svote novca kako bi pomogle građanima i privredi.
A brz rast zaduženosti država može samo produbiti krizu u njima. Analitičari The Economist-a upozoravaju da svetu tek predstoji nova dužnička kriza. Već u januaru, pre nego što su širom sveta uvedene karantinske mere, Svetska banka je objavila da su na vidiku nove nevolje. I to na osnovu višegodišnje akumulacije dugova, koja je započeta 2010. godine. Tada su naime države počele da pozajmljuju tempom neviđenim još od sedamdesetih godina prošlog veka.
Tako su u prvoj polovini 2019. godine dugovi na globalnom nivou porasli za 7,5 biliona dolara dostigavši neverovatnu sumu od 250 biliona. Očekuje se da će, kada se svedu računi, dug u prethodnoj godini iznositi 255 biliona dolara. Predvodnice u zaduživanju bile su SAD i Kina, bar perma pisanju Instituta za međunarodne finansije.
Španija i Italija opet na udaru
A onda se desila pandemija koronavirusa. Većina ljudi je prestala sa radom, te su države morale da njima i njihovim biznisima finansijski pomognu. Zato MMF najavljuje da bi ove godine svetska ekonomija mogla pretrpeti najgoru krizu još od Velike depresije.
U poslednjoj recesiji, onoj iz 2008. godine, državama je savetovano da smanjuju deficite merama štednje. Ovaj put međutim, piše CNBC, to verovatno neće biti od pomoći. Zapravo, za sada se ne nazire rešenje nadolazeće krize.
A ona će već sasvim izgledno pogoditi najzaduženije države, među kojima su i one koje su podnele najveće ljudske žrtve tokom korona krize. To su pre svega Italija i Španija. Međutim, u svetu u kojem su sva tržišta isprepletana, kriza iz ovih država lako se može preliti i na ostale. To prelivanje bi moglo svet poslati u dublju, strukturnu recesiju.
Foto: www_slon_pics, Pixabay