Grupa profesora sa Univerziteta Njujork (NYU), Prinseton i Pensilvanija (UPenn) svojim novim radom, prikladno naslovljenim “Kako će jezični čet sistemi poput ChatGPT-a uticati na profesije i razne industrije?” bacili su novo svetlo na promene koje donosi veliki progres takve tehnologije.

Ako naučni rad tek treba biti recenziran, rezultati su fascinantni, piše portal „Futurism“.

“Smatramo da će nova otkrića u vještačkoj inteligenciji najviše pogoditi radnike u telemarketingu, te profesore koji u srednjim školama predaju jezike, književnost i istoriju”, pišu istraživači.
Među glavnim industrijama u kojima bi veštačka inteligencija mogla postati dominantna su pravo i finansijski sektor.

“Ključno je bilo mapirati 10 područja u kojima je veštačka inteligencija napredovala (prepoznavanje slika, prepoznavanje govora, modeliranje jezika, apstraktne strateške igre itd.) i upariti ih sa 52 veštine koje ljudi koriste u svojoj profesiji”, objavio je jedan od istraživača na „Twitteru“, referišići se na pomenuti naučni rad.

Dakle, da rezimiramo; učitelji i oni zaposleni u finansijskim službama, prema ovim istraživačima, mogli bi biti prve “žrtve” ChatGPT-a. Valja naglasiti da ChatGPT još uvek nije najprecizniji u davanju činjeničnih informacija, što dovodi u pitanje kako će onda podučavati o istoriji. Takođe, ChatGPT nije baš najuspešniji u matematici, što je esencijalno za finansijski sektor.

Izvor: Bankar.me/Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje profesije su najviše ugrožene uticajem veštačke inteligencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada bi se o stanju domaće ekonomije zaključivalo po promotivnim tekstovima velikih kompanija, od kojih najviše zavise ukupni privredni rezultati, stekao bi se utisak da mnoge od njih ništa drugo ne rade osim što se digitalizuju i grabe krupnim koracima ka zelenoj budućnosti, u čemu ih ne zaustavlja ni energetska kriza. Stoga, u vreme kada su svima puna usta „zelene tranzicije“, „cirkularne ekonomije“, „zelenog rasta“ i „zelenih poslova“, deluje nesuvislo postaviti pitanje: šta se ustvari podrazumeva pod tim pojmovima?

A podrazumeva se to da niko tačno ne zna šta se podrazumeva, jer u svetu ni za jedan ovih pojmova ne postoji jedinstvena definicija. O tome kakva je veza između zelene ekonomije i održivosti, te kako bi trebalo procenjivati uticaj zelene ekonomije na privredni rast i zapošljavanje postoji mnoštvo raznorodnih koncepata i metodologija, od nauke do međunarodnih tela i finansijskih institucija. Drugim rečima, pod svakim od pomenutih pojmova, različite organizacije i pojedinci podrazumevaju različite stvari, različito ih mere i na kraju različito vrednuju.

Isto važi i za zelene poslove. Premda se o njima stalno govori kao o poslovima budućnosti i od kompanija se očekuje da forsiraju takva radna mesta, i dalje ne postoji saglasnost oko toga šta su zapravo zeleni poslovi, niti jedinstvena međunarodna klasifikacija ovakvih zanimanja.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Međunarodna organizacija rada (MOR), Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) i Međunarodna organizacija poslodavaca (IOE) imaju najširu definiciju zelenih poslova koja sadrži ogroman broj aktivnosti u različitim sektorima. To su, kako navode, poslovi koji značajno doprinose očuvanju i boljem kvalitetu životne sredine u proizvodnji, poljoprivredi, istraživanju i razvoju, uslužnim i administrativnim delatnostima… Oni mogu da uključuju poslove u zaštiti ekosistema i biodiverziteta, poslove u vezi sa efikasnom upotrebom energije i resursa, smanjenjem emisije štetnih gasova, smanjenjem svih oblika otpada i zagađenja.

Pored ovoga, MOR insistira na tome da zeleni poslovi moraju da ispunjavaju kriterijume za dostojanstven rad, jer praksa pokazuje da deo „zelenih“ poslova, posebno u manje razvijenim zemljama, obavljaju najsiromašniji u uslovima koji nisu ni elementarno bezbedni po zdravlje, a kamoli dostojanstveni.

Svet: sprečiti zagađenje

Prema rečima Sanje Filipović sa Instituta društvenih nauka, glavna teškoća u definisanju zelenih radnih mesta proizilazi iz činjenice da se ne mogu „hirurški“ razgraničiti aktivnosti u zaštiti životne sredine od onih u drugim sferama poslovanja, a koje takođe utiču na poboljšanje ekoloških rezultata. Pored toga, shvatanje šta je novo zeleno zanimanje varira od zemlje do zemlje, pa se, recimo, zvanje revizora u energetici u Estoniji klasifikuje kao novi zeleni posao, dok se u Nemačkoj smatra da je to samo specijalizacija u već postojećoj revizorskoj profesiji.

Uz sve to, sadašnja percepcija zelenih radnih mesta se može potpuno promeniti već u neposrednoj budućnosti, a još je izvesnije da će se mnogi postojeći profili, bilo da je reč o metalskoj, građevinskoj, automobilskoj industriji ili poljoprivredi, redefinisati na način koji će obezbeđivati ekološki pristup u praksi.

Iako ovi i drugi razlozi bitno otežavaju da se izmeri učinak zelene ekonomije na tržište rada, poslovna društvena mreža Linkedin je ove godine objavila rezultate svog istraživanja o zelenim poslovima koji najbrže rastu u svetu. Nalazi pokazuju da su poslednjih pet godina najtraženiji menadžeri za održivost, a slede tehničari za vetroturbine, solarni konsultanti, ekolozi i na kraju stručnjaci za zdravlje i bezbednost životne sredine.

Ako je među prvom petorkom, sa izuzetkom tehničara za vetroturbine, prilično maglovito šta se na ovakvim radnim mestima tačno radi, još je „fleksibilnija“ situacija u ostatku izveštaja. Zato u Linkedinu zaključuju da su najbrže rastući zeleni poslovi manje specijalizovani i obuhvataju mnoštvo sektora, od menadžera za održavanje industrijskih objekata do prodavaca tehničkih proizvoda.

Imajući u vidu da ne postoji jasna klasifikacija zelenih poslova, ne čudi da nema ni saglasnosti oko toga koja su to znanja i veštine potrebni za ovakva radna mesta. Primera radi, velika Britanija i Australija su pokušale da naprave nacionalnu klasifikaciju specifičnih zelenih znanja, ali na kraju je ona završila kao kategorizacija po različitim privrednim oblastima, a ne u okviru samih zanimanja.

No, Linkedin je u svom istraživanju došao do nalaza da se u 10% svih oglasa za posao eksplicitno zahteva najmanje jedna zelena veština. Koristeći sopstvenu metodologiju, ova poslovna društvena mreža je sačinila listu pet najtraženijih ekoloških ekspetriza u kompanijama. Poslodavci u svetu najviše traže one koji imaju znanja za prevenciju zagađenja, upravljanje ekosistemom, oporavljanje životne sredine nakon incidenata kao što je izlivanje nafte i za ekološku reviziju.

Srbija: smanjiti potrošnju energije i sirovina

A šta su najtraženija zelena zanimanja kod nas? Filipović je za potrebe svog istraživanja o uticaju zelene tranzicije u privredi na obrazovni sistem uradila anketu među preduzećima od severa do juga Srbije, koja su uključena u dualno obrazovanje i pretežno posluju u oblasti mašinstva i elektroindustrije. Ostali se bave prehrambenom, hemijskom i proizvodnjom plastike, klima uređaja, automatizovanim sistemima za proizvodnju baterija, kao i reciklažom i upravljanjem otpadom.

Najveći procenat ispitanika, više od dve trećine, je odgovorio da je njihovim preduzećima najvažnije da smanje potrošnju energije i sirovina, a slede smanjenje otpada i prilagođavanje posledicama klimatskih promena. Svega 28% anketiranih firmi ističe kao važno smanjenje emisija štetnih gasova, dok tek petina vidi kao poslovni prioritet obnovu prirode.

Zanimljivo je da je čak 57% predstavnika kompanija odgovorilo da ne osećaju pritisak tržišta, konkurencije ili regulatora da menjaju svoje poslovanje u skladu sa ekološkim ciljevima. Kada je reč o sistematizaciji radnih mesta, 73% preduzeća ne predviđa bilo kakve kvalifikacije za obavljanje zelenih poslova za radnike sa srednjom stručnom spremom, dok ostala koja imaju takve uslove, nisu zapošljavala nove radnike na takvim radnim mestima u poslednje dve godine. Zbog posledica korone i nove krize usled rata u Ukrajini, skoro polovina anketiranih je izjavila da ne planira nova zapošljavanja na zelenim poslovima ni u naredne četiri godine.

Na pitanje koji zeleni profili su najvažniji za njihovo poslovanje, ispitanici su naveli stručnjake za automatizaciju logističkih sistema, laboratorijske tehničare, vozače elektrovozila, radnike koji su uposleni na reciklaži sirovina, kao i one za rad na automatizovanoj opremi za proizvodnju baterija koja ne ugrožava životnu sredinu.

Predstavnici kompanija ističu da zaposleni na zelenim poslovima, pored poznavanja standarda ISO 50001, moraju da budu upoznati i sa sadržajem Evropskog zelenog dogovora, principima energetske efikasnosti, sortiranja otpada, da razumeju energetske klase i načine za optimizaciju rada kako bi se smanjili troškovi. Specifična znanja koja se traže odnose se na poznavanje međunarodnih regulativa i standarda u oblasti zaštite životne sredine, procenu uticaja životnog ciklusa proizvoda, zelene nabavke, reviziju procesa sertifikacije, upravljanje obnovljivim izvorima energije i unapređenje energetske efikasnosti.

Zorica Žarković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Luke Jones, Unsplash

Чланак Šta su zapravo zeleni poslovi: Radna mesta koja svako tumači različito се појављује прво на Biznis i Finansije.

Žene su bile brojnije i u sektorima socijalnog rada i zdravstva (78 odsto), obrazovanja (72 odsto), ostalih uslužnih delatnosti (64 odsto), uslugama smeštaja i ishrane i finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja (po 53 odsto).

Međutim, žene su činile samo 10 odsto radnika u građevinskom sektoru i 13 odsto u sektoru vađenja ruda i kamena.
Što se tiče zanimanja, u istom periodu, više žena je bilo među službenicima (66 odsto), uslužnim i prodajnim radnicima (63 odsto), profesionalcima (54 odfsto) i osobama sa osnovnim zanimanjima (53 odsto).
Nasuprot tome, žene su predstavljale samo jednu desetinu radnika u zanatstvu i srodnim zanatima (11 odsto) i vojsci (10 odsto).

Od trećeg kvartala 2011, udeo žena je, prema podacima Eurostata, najviše povećan u sektoru delatnosti snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, sa 22 na 28 odsto.

Najveći porast dogodio se tokom pandemije, a udeo žena je u desetogodišnjem periodu porastao i kada se radi o poslu menadžera.

Među menadžerima je tako tokom 2011. bilo 33 odsto žena, da bi prošle godine bilo njih 35 odsto.

Udeo žena među zaposlenima se smanjio u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (sa 39 na 31 odsto) i među KV radnicima u poljoprivredi, sa 37 na 29 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zanimanjima žene dominiraju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotovo četvrtina stanovništva Srbije posredno je uključena u poljoprivrednu proizvodnju, a skoro 10% ukupne radne snage neposredno se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnjom prehrambenih proizvoda.

U domaćem agrobiznisu je, prema podacima APR-a, registrovano skoro 12.900 aktivnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 150.300 ljudi. Iako samo 0,64% aktivnih preduzeća u sektoru agrobiznisa čine velika preduzeća, u njima je zaposleno čak 45% od ukupnog broja zaposlenih. Samo 12% zaposlenih radi u mikro preduzećima, koja su daleko najbrojnija, budući da čine 87% od ukupnog broja aktivnih preduzeća u ovoj delatnosti, navodi se u istraživanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu o perspektivnim zanimanjima u agrobiznisu.

Sprovedene analize su pokazale da je najveći broj zaposlenih lica u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (oko 40%) i proizvodnji hrane biljnog porekla (30%), nakon čega slede i oblasti proizvodnje hrane životinjskog porekla, gajenja biljaka i uzgoja životinja. Među preduzećima koja posluju sa dobitkom, 80% radi u  sektoru gajenja biljaka, proizvodnje hrane biljnog porekla, trgovine na veliko i trgovine na malo, pa se može očekivati i dalji rast zapošljavanja u ovim delovima agrobiznisa.

Preovlađuju muškarci sa srednjom školom

U svim oblastima agrobiznisa preovlađuju radnici sa srednjim nivoom obrazovanja, koje obuhvata maksimalno završenu četvorogodišnju školu (oko 90%). Iznadprosečna zastupljenost radnika sa visokim nivoom obrazovanja karakteristična je za uslužne delatnosti u poljoprivredi (18%) i proizvodnju mešovite hrane (12%).

Teški uslovi rada u pojedinim sektorima agrobiznisa (uzgoj životinja, prerada mesa i slično) kao posledicu imaju manji broj mladih i žena među zaposlenima, ali i učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama. U starosnoj strukturi dominiraju zaposleni starosti između 30 i 54 godine, sa učešćem od 60 do 70% u ukupnom broju radnika.

Natprosečno učešće zaposlenih starosti ispod 30 godina, karakteristično je za oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima i mešovite proizvodnje. Veći broj žena u agrobiznisu je zaposlen u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (na jednog zaposlenog muškarca dolazi 2,4 žena), dok je u svim ostalim oblastima agrobiznisa, izuzev proizvodnje hrane biljnog porekla, dominantno učešće muškaraca. Najveće učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama je prisutno u oblasti uzgoja životinja (28%).

Samo trećina ima odgovarajuće kvalifikacije

U svim oblastima agrobiznisa, izuzev trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima, u proseku oko 35% radnih mesta zahteva kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa, dok se 65% radnih mesta odnosi na zanimanja koja zahtevaju kvalifikacije iz drugih oblasti. I pored toga, na radnim mestima koja zahtevaju kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa zaposleno je svega 33% radnika koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno koji su školovani za rad u oblasti agrobiznisa.

Analizom podataka prikupljenih iz različitih izvora, došlo se do zaključka da je najveći broj zaposlenih angažovan na sledećim zanimanjima: poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja, prehrambeni tehničar, tehničar za biotehnologiju, veterinarski tehničar, prerađivač hrane i pića, pekar, mesar i rukovalac poljoprivrednih mašina. Takođe je zapažena povećana potreba za radnicima u kompanijama koje se bave preradom i proizvodnjom hrane i pića.

Među preduzećima koje su anketirali stručnjaci Ekonomskog fakulteta za potrebe istraživanja, mali broj je morao da smanji broj zaposlenih, dok većina prognozira povećanu tražnju za radnicima.

Minimalno učešće najsloženijih poslova

Kada su u pitanju nivo i oblast obrazovanja zaposlenih, odgovori anketiranih preduzeća potvrđuju podatke dobijene iz drugih izvora. Najveći deo zaposlenih u preduzećima iz oblasti poljoprivrede (70-80%) obavlja jednostavne manuelne poslove. U proseku tek oko 9% pozicija u preduzećima podrazumevaju poslove koji zahtevaju visok nivo sposobnosti vezanih za usku delatnost poslovanja, dok ostali zaposleni obavljaju pomoćne aktivnosti (vođenje kadrova, finansije, pravna služba, marketing, i slično).

Kada su u pitanju preduzeća iz oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, najveće prosečno učešće imaju poslovi koji podrazumevaju jednostavne poslove u preradi (oko 55%), zatim nešto složeniji poslovi rukovaoca mašina za proizvodnju i preradu (oko 23%), a najmanji udeo čine najsloženiji poslovi (5-9% zaposlenih). Ostali zaposleni u preduzeću rade na poslovima koje ne predstavljaju osnovu delatnost preduzeća.

Mladi nemotivisani za usavršavanje

Ankete su pokazale da, bez obzira na prethodno obrazovanje i posao koji radnik obavlja, prosečno vreme uvođenja u posao iznosi oko tri meseca, što je relativno kratko. Ovaj podatak može sugerisati da ne postoje značajniji nedostaci u znanju i veštinama koje kandidati donose sa sobom na novi posao, ali ipak treba uzeti u obzir i specifičnu strukturu poslova koji se obavljaju u sektoru agrobiznisa, odnosno da preovlađuju manuelni poslovi, ističe se u istraživanju.

Sa druge strane, gotovo dve trećine anketiranih preduzeća je ocenilo da se suočava sa problemima prilikom pronalaženja odgovarajućih kandidata za posao. Ovo se opet može povezati sa problemima u pojedinim sektorima, kao što su uslovi rada, nivo zarada i slično.

Kada su u pitanju veštine radnika angažovanih na poslovima koji zahtevaju završenu srednju školu ili dodatnu specijalizaciju, preduzeća se suočavaju sa nedostacima stručnih i komunikacionih veština, kao i sa nedostatkom bilo kakvog praktičnog iskustva u delatnosti za koju se kandidat prijavljuje. Još jedan problem koji se javlja, naročito kod mladih, je nedostatak motivacije, želje za učenjem i usavršavanjem.

Kada su u pitanju radnici na poslovima koji podrazumevaju viši stepen kompleksnosti poslova, većina preduzeća ima problem sa pronalaženjem zaposlenih sa odgovarajućim radnim iskustvom. Znatno veći nedostaci profesionalno-tehničkih veština kod poslova na kojima se zapošljavaju radnici sa završenom srednjom školom ukazuju na veću disproporciju znanja koja učenici dobijaju u srednjim školama u odnosu na ono što je u praksi potrebno. Preduzeća ukazuju da je odsustvo funkcionalne prakse kod velikog broja obrazovnih profila u srednjim školama jedan od najvećih nedostataka sa kojima se suočavaju.

Najperspektivnija zanimanja  

Zanimanja za koja se očekuje viši nivo kvalifikacija su dominanto vezana za delatnost poslovanja preduzeća i obuhvataju najčešće različite tipove tehnologa, agronoma, veterinara, hemičara, inženjera stočarstva i sličnih kvalifikacija.

Veliki broj preduzeća ističe da usled sve veće automatizacije i mehanizacije procesa proizvodnje ima potrebu za zanimanjem „mehatroničar“, koji bi imao visok stepen znanja iz automatike, mehanike i elektronike, uz poznavanje osnovnih elemenata prehrambene tehnologije. Drugo zanimanje za kojim se očekuje rast potreba je profil tehnologa sa fokusom na prehranu ili proizvodnju voća i povrća, u zavisnosti od tipa preduzeća.

Ostala zanimanja koja će u narednom periodu biti tražena obuhvataju pozicije inženjera zaštite bilja, životne sredine i par jednostavnih zanimanja poput mesara, vozača i smenovođa.

Чланак Koja su zanimanja tražena u domaćem agrobiznisu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Možete li imati posao kojim ste veoma zadovoljni, i istovremeno imati platu od šest cifara? Da, ako pametno odaberete.

Mnogi izveštaji koji su objavljeni prethodnih dana imaju jedan zajednički zaključak a to je da su pronašli odgovor na pitanje koji su to naj poslovi za ovu godinu, a koji su plaćeni iznad 100.000 dolara godišnje ili više.

– Nijedan posao ne odgovara svima nama, ali mnogi od najboljih imaju nekoliko zajedničkih osobina – kaže se u godišnjoj rang listi „najboljih poslova“ za 2021. Prvi put za tri godine programer nije uspeo da održi mesto broj 1. Zubari su takođe izbačeni iz top 5 ove godine i potisnuti pod broj 9 na listi.

Ove godine na prvo mesto probio se pomoćnih lekara (srednja zarada od 112.260 USD godišnje; potrebno obrazovanje je master); sledi programer softvera (107.510 USD godišnje, za šta je potrebna diploma); medicinska sestra (110.700 USD godišnje, za koju je potrebna diploma master); menadžer medicinskih i zdravstvenih usluga (100.980 USD godišnje); i lekar (206.500 USD godišnje, za koji je potreban doktorat).

Tri faktora

Istraživači su razmatrali poslove sa najvećim projektovanim brojem i procentom otvaranja od 2019. do 2029. godine, kako je utvrdio američki Biro za statistiku rada. Zatim su pogledali niz drugih faktora ocenjenih na skali od 1 do 10, uključujući nivo stresa, buduće izglede za karijeru, stopu nezaposlenosti i predviđeni desetogodišnji rast broja tih poslova.

Odvojena rang lista čuvenog Glassdoor za „50 najboljih poslova u Americi“ za 2020. godinu svrstala je u vrh inženjere (računarske programere koji ostvaruju srednju osnovnu zaradu od 105.240 USD godišnje) za njima su naučnici podataka, a prema Zavodu za statistiku rada koji se takođe poklapa sa ovom listom, prate ih java programeri (83.589 USD), naučnik podataka (107.801 USD), menadžer proizvoda (117.713 USD) i inženjer (107.310 USD).

Ocena Glassdoor-a utvrđena je odmeravanjem tri faktora: potencijal zarade (srednja godišnja osnovna plata), ukupna ocena zadovoljstva poslom i broj otvorenih radnih mesta. Da bi se naziv radnog mesta razmatrao, mora da primi najmanje 100 izveštaja o platama i najmanje 100 ocena zadovoljstva poslom koje radnici iz SAD-a dele u toku jedne godine.

Izvor: Telegraf biznis

Foto: Pixabay

Чланак Poslovi za ovu godinu, a koji su plaćeni iznad 100.000 dolara godišnje ili više се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Večernji list, prema popisu za 2019. godinu koji prikazuje srednju bruto platu najpopularnijih zanimanja u Nemačkoj, medicinska sestra u toj državi zarađuje 3.032 evra, lekar 6.150 evra, arhitekta 4.087 evra, a medicinski asistent 2.448 evra.
Prema istom popisu, pekar u Nemačkoj zarađuje 3.502 evra, prodavac peciva 1.839 evra, rukovalac bagerom 3.421 evro, a bankarski službenik 4.875 evra.

Plata inženjera građevine u Nemačkoj iznosi 5.246 evra. Profesionalni vozač, kao i vozač autobusa u proseku su na mesečnom nivou bogatiji za 2.556 evra.

Plata keramičara je 3.003 evra, frizera 1.684 evra, a elektromehaničara 3.694 evra.

Čistač zgrada ima platu 2.080 evra, domar 2.889 evra, mehaničar 3.922 evra.

Malo više zarađuju IT stručnjaci, koji u proseku imaju platu od 4.236 evra, ali i inženjeri elektrotehnike, čija je plata 5.934 evra. Veću platu od njih imaju piloti, a ona iznosi 6.150 evra.

PR menadžeri su prosečno plaćeni 4.436 evra, a slično je i sa programerima, čija je pata oko 4.644 evra.

Izvor: Večernji list-B92

Чланак Kolike su plate u Nemačkoj i koja su zanimanja najplaćenija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koronavirus je gotovo preko noći promenio tržište rada na svetskom nivou. Neke profesije su potpuno blokirane, druge posebno dolaze do izražaja. Mnogi su se prebacili na rad od kuće. Mnogi su izgubili poslove. A šta će biti kad se sve vrati u “normalu” (šta god ta normala značila)? Koji će poslovi tad biti u ponudi?

Trenutni trendovi će se nastaviti i nakon što pobedimo epidemiju, prognozira Forbs i stavlja akcenat na poslove koji će tada biti traženi.

Pobednici

Manje-više očekivano, “veliki pobednici biće IT kompanije, zdravstveni radnici, lanci supermarketa (posebno oni sa snažnim prisustvom na mrežama), farmaceutske kompanije koje rade na lekovima za bolesti, tehnološke kompanije i usluge, poput Zooma, koji služi ljudima dok rade od kuće”.

Industrija online video igara ostaće na bezbednom terenu, a prema Financial Timesu, “tehnološke kompanije i dalje grozničavo zapošljavaju kako bi iskoristile to što se svet sve više prebacuje u digitalnu sferu, uprkos masovnim otpuštanjima na drugim mestima”. To se posebno odnosi na korporativne gigante kakvi su Amazon, Google, Apple, Microsoft, Netflix…

Na primer, Amazon trenutno zapošljava 100.000 radnika zbog prevelike potražnje, a očekuje se da će se trend online naručivanja nastaviti i posle pandemije. Kao i rast ponude poslova u IT sektoru i drugim koji daju mogućnost za rad od kuće.

“Rad od kuće je našim poslodavcima bio nepoznanica, plašili su se kako će meriti produktivnost, kako će motivisati svoje zaposlene… Sad su se uverili da je to moguće i mislim da će u budućnosti biti blaži prema tom obliku rada. Po našem sajtu, već je primetno povećanje u ponudi kad su u pitanju poslovi koji se rade od kuće”, otkriva nam Miloš Turinski sa portala Infostud, čije istraživanje je pokazalo da je, zbog situacije s koronavirusom, kod nas 12 odsto zaposlenih ostalo bez posla.

Biznis sajtovi ukazuju i na mogućnost porasta potražnje zanatskih zanimanja, a ruski stručnjak Roman Škut smatra da ljudi sa srednjim obrazovanjem, kao što su bravari i i vodoinstalateri, neće imati problema da nađu posao. On, takođe, pretpostavlja da pandemija može dovesti i do pojave novih profesija, ili vraćanja fokusa na neke stare.

“Kod nas su zanatska zanimanja bila deficitarno polje, godinama već pričamo o tome. Sad će biti interesantno videti da li će i kod nas biti toliko tražena ili lako popunjiva. Jako puno ljudi došlo iz inostranstva i pitanje je koliko će se zadržati, ali velike su šanse da će se to polje lako popuniti”, kaže Turinski za Nova.rs.

Najviše ispaštaju ugostiteljstvo, trgovina, transport…

S druge strane, sasvim je izvesno da će se neki sektori jako teško oporaviti. U ovoj situaciji najviše ispaštaju ugostiteljstvo, trgovina, transport…

“Zavisi koja trgovina i transport”, napominje Turinski. “Trgovina životnim namirnicama je, na primer, u usponu, a što se transporta tiče, kompanije koje prevoze ljude su trenutno na udaru, ali kuriri, dostavljači… To cveta i očekujemo da će se veća potražnja za tim zanimanjima nastaviti. Mada sad svi želimo da izađemo i odemo sami do radnje, dobar deo stvari će ostati onlajn”, smatra Turinski, a listi zanimanja koja će u narednom period biti tražena dodaje i radnike u marketima, u proizvodnji, građevini…

Izvor: Portal Nova.rs

Чланак Koja će se zanimanja tražiti posle pandemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji, trenutno su najugoroženija radna mesta u turizmu i ugostiteljstvu, potom u trgovini koja se ne dnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta, pokazuje istraživanje sajta za zapošljavanje Infostud. Čak trećina ispitanika je zbog pritiska poslodavaca morala da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Prema retultatima istraživanja koje je Infostud sproveo tokom prve nedelje aprila ove godine među 4.329 radno sposobnih građana i 580 preduzeća, 12% radnika je zbog posledica pandemije ostalo bez posla. Najveći broj (46%) navodi kao razlog to što se firma privremeno zatvorila, kod 37% je došlo do smanjenja obima posla, 15% je ostalo bez posla usled rezanja troškova u firmi, a 3% preduzeća se trajno zatvorilo.

Koliko se poštuju preporuke za sprečavanje zaraze

Od onih koji su i dalje u radnom odnosu, njih 70% svoj posao obavlja nesmetano, ali 30% je izjavilo da su pod pritiskom poslodavca morali da uzmu godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo.
Tek nešto više od trećine anketirani (36%) je potvrdilo da su poslodavci uvažili preporuku Vlade Srbije da svi koji mogu rade od kuće. S druge strane, skoro 60% ispitanih je reklo da se u njihovoj kompaniji za radnike koji dolaze na posao strogo primenjuju mere zaštite radi sprečavanja zaraze.
Od ukupnog broja ispitanih, 5% je izjavilo da poslodavci i dalje nisu uveli nikakve dodatne mere zaštite od koronavirusa.

Svaki treći radnik strahuje od kolapsa društvenog sistema

I pored toga što većina anketiranih nesmetano obavlja svoj posao, izražena je zabrinutost od gubitka posla. Rezultati pokazuju da 40% anketiranih strahuje da će dobiti otkaz, 26% je potvrdilo da im je smanjena zarada, a 38% očekuje da će im plate biti umanjene u narednom periodu.
Uprkos tome što je pandemija korona virusa u dobroj meri uticala na tržište rada, ispitanici najviše strahuju da će se oni ili neko njima blizak zaraziti virusom (38%), dok svaki treći ispitanik strahuje od kolapsa celog društvenog sistema. Sa borbom za egzistenciju se susreće 14% ispitanika, dok 11% njih doživljava izolaciju kao najveći problem.

Svega 5% preduzeća na dobitku

Ni kod poslodavaca situacija nije bolja. Više od polovine ispitanih kompanija ističe da korona virus izrazito negativno utiče na njihovo poslovanje (56%), 36% da je uticaj negativan ali za sada podnošljiv, dok svega 5% ispitanih kompanija ističe da im je pandemija donela dodatnu zaradu.
Anketirani poslodavci očekuju da će pandemija i kasniji oporavak njihovih privrednih aktivnosti trajati u proseku ukupno 19 meseci. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi.
S druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG, farmacija, telekomunnikacije i proizvodnja. Po istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnje budžete najvećih firmi, koje zapošljavaju više od 500 radnika, dok će najviše uticati na male firme koje imaju do 10 zaposlenih.

Čak 80% kompanija planira rezanje troškova

Premda najveći procenat poslodavaca smatra da će kriza uticati kratkoročno na održivost njihovog poslovanja (57%), čak 19% njih ocenjuje da bi sadašnja situacija mogla negativno da utiče na dugoročnu održivost firme. Usled toga, čak 80% kompanija je počelo ili će uskoro početi sa rezanjem troškova među kojima su marketing i drugi interni troškovi, troškovi dobavljača, ali i troškovi zaposlenih.
Potpuna obustava zapošljavanja dogodila se u turizmu, ugostiteljstvu i kol centrima, gde je ujedno došlo i do najvećeg broja otpuštanja. S druge strane, ova situacija najmanje utiče na IT, transport i logistiku gde su kadrovi i dalje neophodni. Jedini porast u zapošljavanju je vidljiv kod 17% poslodavaca iz FMCG industrije.
Većina anketiranih poslodavaca je saglasna da su mere koje je predložila Vlada Srbije za pomoć privredi bile neophodne. Među njima, čak 82% njih je istaklo da bi im u ovom trenutku najznačajnije bilo poresko rasterećenje i pomoć u isplati zarada zaposlenih.

Najtraženija zanimanja u Beogradu

Kada je reč o situaciji u Beogradu, koji od početka vanrednog stanja predstavlja najveće žatrište epidemije, poslodavci su tokom marta tražili više od 1.800 radnika različitih zanimanja. U istom periodu zaposlena je 4.181 osoba, pokazuju podaci beogradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Očekivano, najtraženiji su lekari, medicinski tehničari i sestre. Veliko interesovanje na beogradskom tržištu rada vlada i za građevinskim inženjerima, građevinskim i ekonomskim tehničarima, prodavcima, elektroinstalaterima… Traže se i magacioneri, portiri, kućni negovatelji i poslužioci farmaceutskih uređaja.
Prema evidenciji NSZ, zaključno sa martom, u Beogradu je nezaposleno 66.565 ljudi, od kojih više od 61% čine žene.

Чланак Najtraženija i najugroženija zanimanja tokom vanrednog stanja се појављује прво на Biznis i Finansije.