Od 6,64 miliona stanovnika, koliko ih u Srbiji ima prema poslednjem, prošlogodišnjem popisu, ekonomski aktivnih je 2,80 miliona dok je neaktivnih više – 3,82 miliona.

Ekonomski aktivnu radnu snagu čine zaposleni i nezaposleni, dok u ekonomski neaktivno stanovništvo spadaju deca mlađa od 15 godina, studenti i učenici od 15 i više godina, penzioneri, ljudi sa prihodima od imovine ili investicija, oni koji koji proizvode dobra za potrebe svog domaćinstva, kao i domaćice, odnosno lica koja obavljaju neplaćene kućne poslove u svom domaćinstvu, kako ih vodi Republički zavod za statistiku.

Najveći broj ekonomski aktivnih čine zaposleni, njih 2,40 miliona od čega su 1,28 miliona muškarci a 1,14 miliona žene, dok je nezaposlenih 402.831, i to 220.451 muškarac i 182.380 žena.
Kada je reč o ekonomski neaktivnim, žene čine većinu, budući da ih je među 3,84 miliona neaktivnih 2,11 miliona, a muškaraca 1,72 miliona.

Među ekonomski neaktivnim stanovništvom najviše je penzionera, blizu 1,6 miliona, slede deca mlađa od 15 godina – 955.452, zatim ljudi koji rade neplaćene kućne poslove u svom domaćinstvu, njih oko 459.344 i studenti i učenici od 15 i više godina – 433.344.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji je ekonomski aktivnih 2,80 miliona stanovnika dok je neaktivnih 3,82 miliona се појављује прво на Biznis i Finansije.

U kojoj meri su danas employer branding strategije presudne za uspeh jedne kompanije? Zašto?

Strateški pristup razvoju ove funkcije, koji podrazumeva istraživanje, praćenje i razumevanje svega što se dešava i plasira na tržištu, pažljivo osluškivanje potreba i očekivanja interne i eksterne publike, pametno planiranje, kako dugoročno, tako i kratkoročno, merenje rezultata bilo je i mnogo ranije, ne tek danas presudno za uspeh kompanije. Jer o ozbiljnom, pravom uspehu ne možemo govoriti ukoliko u sveukupnu reputaciju nije integrisano objektivno iskustvo, doživljaj zaposlenog ili subjektivna percepcija svih ostalih stejkholdera na tržištu. EB funkcija je u našem regionu još uvek veoma mlada, ali rezultati uspešnih strategija su zaista primetni i sve prisutniji. Međutim, imamo još mnogo posla i ugledanja na tržišta i kompanije koje su počele da investiraju u ovu priču u svakom smislu pre više decenija. Ovde mislim na svetski poznate kompanije, koje ni u jednom trenutku nisu razdvajale svoj brend od brenda poslodavca; na kompanije koje su ulagale ne samo u zadovoljstvo i sreću svojih zaposlenih, već i u eksternu promociju svega toga. To su kompanije koje su izgradile jaku, stabilnu i čvrstu percepciju čak i na tržištima na kojima ne posluju.

Da li živimo u eri krize talenata? Zašto?

Nikako. Talenata ima i te kako i svuda oko nas. Mlađe generacije su umešnije da daleko ranije pokažu svoj potencijal onima koji žele da ga otkriju. Ono što karakteriše savremeno doba jeste kriza u komunikaciji. Nepoznavanje kanala za komunkaciju, neumešna komunikacija sa mlađima, nedovoljno strpljenja da razumemo šta nam poručuju, to je ono što je danas problem. Gen Z su tu, uveliko menjaju svet, a evo ih, na velika vrata, vrlo brzo ulaze i Alfe. Važno je da sve svoje menadžerske veštine preispitamo, posebno vrline kao što je strpljenje, pažljivo osluškivanje i slušanje. Dakle, ako želiš da ostaneš uvek na visini zadatka, na krovu, vrhu, moraš biti prilagodljiv, moraš shvatiti da nam mnoga učenja dolaze upravo od mlađih naraštaja, da u stvari nema kraja učenju.

Šta će biti svrha brendova u budućnosti u odnosu na zaposlene?

Danas je teško pričati o nekoj daljoj budućnosti, jer ono što je posebno zastrašujuće je sa jedne strane brzina kojom se stvari menjaju, a sa druge nepredvidivost i neizvesnost. Sigurno je da taj budući pravac treba sve više da predvidi fleksibilnost i agilnost, kreiranje održivih modela koji uzimaju u obzir potrebe i očekivanja svih učesnika i uloga u poslovnom sistemu. Podvukla bih i odgovornost. Godinama unazad pričamo o društvenoj odgovornosti, dakle o odgovornosti prema zajednici u kojoj poslujemo. Međutim, zaposleni su takođe deo društvene zajednice koju svaki poslodavac, svaki brend mora uzeti ozbiljno u obzir.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Prija mi nagrada itekako. Ona mi je u stvari potvrda da sam dobro uvezale moje najveće profesionalne ljubavi. Internu komunikaciju, marketing rikrutment, brendiranje poslodavca. Sve one, u službi su jedna drugoj, sve rade jedna za drugu, sa krajnjim ciljem da unaprede motivaciju i zadovoljstvo u radnom ekosistemu svakog pojedinca i posledično kontinuirano unapređuju korpo klimu i kulturu. Ja sam po životnom opredeljenju entuzijasta, ali svakako će u nastavku moje karijere ova nagrada ojačati moju istrajnost i samouverenost, i nadam se doprineti daljim profesionalnim uspesima i satisfakciji od kojih sam zavisnik, kao i mnogi profesionalci.

Чланак Ivana Eror Bauk, Head of People Engagement and Culture, Delhaize Serbia: Kompanije treba da ulažu u zadovoljstvo zapsolenih ali i promociju istog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom dve godine, istraživači su proučavali 800 zaposlenih koji rade u kancelariji, a ne kod kuće. Za razliku od drugih studija koje su ispitivale produktivnost radnika, ova se nije oslanjala na samoevaluaciju ili povratne informacije od šefova. Umesto toga, istraživači su pratili metriku korišćenja računara kao što su brzina kucanja, aktivnost miša i greške pri kucanju.

Najviše grešaka u kucanju zabeleženo je u popodnevnim satima. Konkretno, dan u kojem se pravi najviše grešaka je petak popodne, kada se beleži smanjenje aktivnosti računara i povećanje broja tipfelera.

Autori studije napominju da ovo istraživanje dodaje sve veći broj dokaza da bi radna mesta trebalo da omogućavaju veću fleksibilnost. Većina radnika, pokazuju ankete, pozdravila bi ovu promenu. Prema istraživanju Monster-a, 61% zaposlenih je reklo da bi radije radilo četiri dana u nedelji.

„Fleksibilno radno vreme, hibridni rad ili četvorodnevna radna nedelja mogu pomoći u ublažavanju negativnih efekata dugih radnih nedjelja i promovisanju boljeg blagostanja i produktivnosti zaposlenih“, navode autori studije.

Izvor: Blic

Foto: Mohamed_hassan, Pixabay

Чланак Da, postoji doba dana tokom kojeg najviše grešimo na poslu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj trend utiče na radnike, menadžere i korporativnu Ameriku u celini, pokazuju istraživanja stručnjaka za zapošljavanje.

„Boreout“ je fenomen među zaposlenima koji se definiše kao hronična dosada, osećaj da je nečiji rad besmislen. Rezultat je stres zaposlenih, letargija, niža kreativnost i produktivnost, povećanje fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, velika fluktuacija osoblja i rano penzionisanje – kaže Pegi Klaus, stručnjak za komunikacije i liderstvo.

U prošlosti su ljudi koji su radili minimum na poslu bili označeni kao lenji. Danas se ta ista situacija naziva „tiho odustajanje“. Klaus ova dva trenda stavlja u istu kategoriju.

– U onoj meri u kojoj zaposleni odbija da radi bilo kakav posao van opisa posla, odbija da učestvuje na sastancima osim ako mu se neko direktno ne obrati ili ne odgovori na telefonske poruke ili mejlove, ta osoba definitivno pokazuje simptome „smorenosti“ – rekla je Klaus.

Demografska grupa na koju ovaj koncept najviše utiče su muškarci i to u rasponu od 18 do 35 godina. Takođe, utiče na one koji su proveli najmanje vremena u kompaniji i osećaju se manje emocionalno povezano i lojalno kompaniji i kolegama.

– U ovom trenutku svog života, oni su manje opterećeni porodičnim obavezama i zato su spremni da rizikuju da promene posao, promene gradove, pa čak i zemlju. U ovom trenutku svog života manje su opterećeni porodičnim obavezama i zato su spremni da rizikuju da promene posao, promene gradove i promene zemlje – kaže Klaus.

Virus se brzo širi

„Boreout“ je veoma zarazan „virus“ koji se brzo širi i može zaraziti celo radno mesto, smanjuje produktivnost i krajnji rezultat kompanije. Galup je procenio da mala angažovanost košta globalnu ekonomiju skoro 9 biliona dolara.

– Komunikacija je od suštinskog značaja za borbu protiv ovog sindroma. Menadžeri mogu da preokrenu stvari i stvore angažovaniju radnu atmosferu za zaposlenog uz otvorenu i transparentnu komunikaciju. Rešenja mogu biti jednostavna kao davanje dodatne odgovornosti, kreiranje nove strukture izveštavanja ili postavljanje novih ciljeva za razvoj karijere.Kada zaposleni rade ka novom cilju i dobiju alate za uspeh, mogu pronaći obnovljenu energiju i uzbuđenje za svoj posao – rekao je Niki Jorgensen, generalni direktor implementacije klijenata u Insperitiju.

Klaus je podelila savete za zaposlene koji shvataju da im ovaj sindrom zvuči previše poznato i razumeju da imaju ulogu u menjanju toga.

– Napravite popis stvari u kojima uživate u svom poslu i posvetite se njima.

– Zatražite dodatne zadatke, projekte i obuku koji će povećati vašu stručnost i ponovo aktivirati vaše interesovanje.

– Postavite nove izazove.

– Ponovo se povežite sa kolegama širom vaše poslovne mreže.

– Posvetite se planiranju vremena van kancelarije kako biste odbili nove ideje od ljudi koji vas inspirišu.

– Čitajte e-biltene i knjige i slušajte podkaste koji su relevantni za vašu profesiju.

– Koristite tehnologiju da ubrzate rutinske zadatke da biste oslobodili vreme za druge projekte.

– Prilagodite svoja očekivanja.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Novi trend među zaposlenima zove se „smorenost“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom istraživanju učestvovalo je 80 osoba koje se nalaze na rukovodećim finansijskim pozicijama u kompanijama, među kojima su i one čiji prihodi prelaze i milijardu evra godišnje. Nedostatak kadrova karakterističan je za sve industrijske oblasti i utiče na poslovanje i rezultate. Procene pokazuju da će kompanije i tokom sledeće godine nastaviti da se suočavaju sa deficitom kvalitetne radne snage.

Uz postizanje održivosti, finansijski direktori su kao najveće izazove za kompanije naveli i nedostatak veština, kao i sajber pretnje. Dodaju da nedovoljno radne snage, očekivano, negativno utiče na poslovanje i ispunjavanje strateških ciljeva, ali i organski rast kompanije i dugoročno stvaranje vrednosti. Prema rezultatima istraživanja više od 50% finansijskih direktora takođe je priznalo da su pesimistični i u pogledu pronalaženja odgovarajućih kadrova.

‘’Direktne posledice takve situacije biće povećavanje opsega posla trenutnih kadrova, cena rada će nastaviti da raste, što znači da se usporava implementacija novih poslovnih rešenja unutar kompanija’’, ističe Robert Ćuzela-Piljac iz konsultantske kuće Horváth koja je sprovela analizu.

Zbog nedovoljnog broja zaposlenih u kompanijama, sve manji broj ljudi obavlja svakodnevne, redovne zadatke, pa su kompleksni, posebni projekti često zanemareni zbog nedostatka kadrova, i zbog čega četvrtina finansijskih direktora sumnja u mogućnost ostvarivanja ESG ciljeva koje postavljaju kompanije.

Neophodne transformacije

Važan deo rešenja tog problema oni vide u transformaciji kompanije i dodaju da je strateški pravac transformacije jasan: izgradnja otpornosti na spoljašnje uticaje, dugoročno stvaranje održive vrednosti i posledično, organski rast. Ovi faktori ističu se kao ključna područja na koja kompanije treba da se fokusira u nadolazećem periodu.

„Istraživanje je pokazalo i visok stepen svesti o transformaciji same uloge koju CFO ima u kompaniji, a čiju funkciju gotovo svi ispitanici vide kao onu čiji je zadatak da osigurava otpornost i stabilnost te kompanije. Finansijski direktori preuzimaju sve više i više odgovornosti u kompaniji i više nisu isključivo zaduženi za upravljanje finansijama, već utiču i na druge odluke top menadžmenta’’, dodaje Ćuzela-Piljac.

Čak dve trećine finansijskih direktora zaključilo je i da se njihovo odeljenje suočava sa navedenim problemom nedostatka kvalifikovanih kadrova, dok 83 posto ispitanih veruje da će se ovaj problem pogoršati, i samim tim imati negativne posledice na poslovanje firmi.

Чланак Deficit na tržištu radne snage dugoročan trend се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, od tog broja, njih 1.897.117 zaposleno je u pravnim licima, 412.766 čine preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 54.257 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.

U odnosu na drugi kvartal 2022. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 59.484 lica, odnosno za 2,6 odsto.

Prema iznetim podacima, broj zaposlenih u pravnim licima porastao je za 2,4 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 4,4 odsto, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za za 4,5 odsto.

U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 14.393 lica, odnosno za 0,6 odsto, pri čemu je broj zaposlenih.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj zaposlenih za 2,6 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njenim rečima, na zaposlene se u kompanijama širom sveta vrši pritisak da budu uvek ljubazni, nasmejani, empatični i brižni, što su bez sumnje dobre osobine, ali ne može se uvek biti takav jer to niti je prirodno ljudskoj vrsti, niti je dobro za posao. “Rezultat ovakvog obrasca ponašanja su uglavnom nejasna komunikacija na radnom mestu i večito izbegavanje konfrotacije koji ne doprinose svom cilju – razvoju poslovanja”, tvrdi Vest.

Ona smatra da bi, za razliku od forsiranja veštačke ljubaznosti, zapravo trebalo osluškivati zaposlene i podsticati ih da slobodno iznose kritike, a ne samo hvalospeve. Međutim, trenutno se osobe koje nešto kritikuju u mnogim kompanijama smatraju toksičnim. Zato je zaposlenima lakše da o svima pričaju u superlativima, što dovodi ne samo do toga da nema pravih prijateljstava u radnim kolektivima već i do gubljenja osećaja sigurnosti u istima, jer se ne zna ko od zaposlenih šta misli o drugima.

Vest kaže da postoji još jedan veliki problem u sistemima u kojima se forsira ljubaznost. Naime, u njima se neguju mediokriteti, jer svako ko na neki način odskače trpi neku vrstu stigmatizacije. Takođe, izbegavanje kritika dovodi do gubitka motivacije za uvođenje inovacija. Drugim rečima, ako mislite da vam je sve potaman nikada se nećete truditi da promenite svoju situaciju na bolje.

Zato ona ovakvu radnu dinamiku naziva “toksičnom pozitivnošću”.

Izvor: CNBC

Foto: RobinHiggins, Pixabay

Чланак Šta je “toksična pozitivnost” u radnom kolektivu, i kako ona utiče na poslovanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom trenutku devet od 10 zemalja OECD-a sa najproduktivnijim radnicima dolazi iz kontinentalne Evrope, regiona koji u odnosu na svetski prosek ima prilično dugačke odmore. Šta nam ovo govori? Naučnici kažu – da odmorniji ljudi efikasnije rade.

Njihove reči potvrđuje i nekoliko pilot programa u kojima je vikend trajao tri dana nedeljno. Jedan od njih realizovan je na Islandu između 2015. i 2019. godine, a drugi na Novom Zelandu ali samo među radnicima Unilevera. Ovi programi pokazali su da kraća radna nedelja nije uticala na rast prihoda kompanija i produktivnost rada. Šta više, zaposleni su bili mnogo angažovaniji na poslu i ređe su odsustvovali sa njega.

U Velikoj Britaniji je prošle godine šest meseci realizovan isti ovakav pilot projekat u kojem je učestvovala 61 kompanija. Od tog broja participanata 56 preduzeća je bilo toliko zadovoljno efektima četvorodnevne radne nedelje da je najavilo da će je proglasiti standardom.

U svim ovim projektima osim produktivnosti radnika analizirani su i njihovo ukupno zadovoljstvo i zdravlje. Eksperiment iz Velike Britanije pokazao je da su zaposleni koji su radili samo četiri dana nedeljno u 39 odsto slučajeva osećali manji stres a u 54 odsto slučajeva su bili manje anksiozni. Njihov ukupni mentalni skor porastao je sa 2,95 na 3,32 poena. Slične podatke dobili su i autori studija na Islandu i Novom Zelandu.

Izvor: The Conversation

Foto: Razvan Chisu, Unsplash

Чланак Zašto se opet govori o četvorodnevnoj radnoj nedelji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći deo njih, 1.881.507 bilo je zaposleno u pravnim licima, dok su 404.988 preduzetnici i lica zaposlena kod njih, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Registrovanih individualnih poljoprivrednika bilo je 55.749, navodi se u izveštaju koji obuhvata registrovanu zaposlenost.

U celoj 2022. godini ukupan broj zaposlenih iznosio je 2.310.035, što je za 1,6 odsto više nego prethodne godine.

Broj zaposlenih u preduzećima, odnosno pravnim licima povećan je za 2,2 odsto, dok je broj zaposlenih kod preduzetnika povećan za tek 0,3 odsto.

Individualnih poljoprivrednika je bilo manje za 7,2 odsto u 2022. u odnosu na 2021.
U poslednja tri meseca prošle godine broj zaposlenih se povećao za 53.936 u odnosu na isti period 2021. godine ili za 2,4 odsto.

Više je porastao broj zaposlenih u preduzećima (2,7 odsto) nego preduzetnika (1,9 odsto).

Krajem godine zabeležen je rast broja zaposlenih i u odnosu na prethodni kvartal, od jula do oktobra za 33.289 osobe ili 1,4 odsto.

Beogradski region predvodi

Tokom 2022. godine povećan je broj zaposlenih u svim oblastima, a najviše u Beogradskom regionu. Od ukupnog povećanja broja zaposlenih u Srbiji za 36.444 osobe, na Beogradski region se odnosi 25.160 osobe (rast od 3,2 odsto).

U svim ostalim regionima rast broja zaposlenih bio je manji od jedan odsto.

U prošloj godini broj zaposlenih u javnom sektoru povećan je za svega jedan odsto ili 5.813 osobe.
Najviše njih, 2.590 je zaposleno u državnoj administraciji, a 1.793 u zdravstvu i socijalnim službama.

U državnim javnim preduzećima broj zaposlenih se povećao za 458 tokom prošle godine, a u lokalnim javnim preduzećima svega 156.

Najmanje je povećan broj zaposlenih u opštinskim administracijama – svega 43.

U državnom obrazovanju i kulturi broj zaposlenih povećan je za 774 osobe u toku 2022. godine.

Od ukupno 609.630 zaposlenih u javnom sektoru u 2022. godini njih 587.165 bilo je u radnom odnosu, a 22.465 van radnog odnosa.

U javnim državnim preduzećima radilo je 82.996 ljudi, a u lokalnim javnim preduzećima 60.122 radnika.

U državnoj administraciji bilo je zaposleno 134.850 ljudi, dok je u lokalnoj adminstraciji radilo 27.853 ljudi.

U zdravstvu i socijali bilo je zaposleno 155.360 ljudi, a u obrazovanju i kulturi 148.720.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Najveći broj novozaposlenih je u državnoj administraciji i zdravstvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nije došlo do usporavanja potražnje za radnicima koji se bave kibernetičkom sigurnošću uprkos masovnim otpuštanjima u tehnološkoj industriji, izveštava Axios.

Uz porast hakovanja i kibernetičkih napada, potrebni su kibernetički radnici i izvan tehnološkog prostora, s oglasima za posao u javnom sektoru koji su prošle godine porasli za 25 odsto. Firme su se godinama borile da popune uloge u sajber-sigurnosti, pa je lane na svakih 100 radnih mesta bilo 68 zaposlenih radnika. Manjak bi mogao da podstakne firme da popune otvorena radna mesta s početnicima, koji su tradicionalno imali problema s prodorom u industriju.

Ukupan broj zaposlenih radnika u sajber-sigurnosti u 2022. ostao je relativno nepromenjen u odnosu na prethodne procene na oko 1,1 milion, prema novim podacima Nacionalne inicijative za obrazovanje o kibernetičkoj sigurnosti pri Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju, trgovinske grupe CompTIA i jedne od njenih firmi – Lightcast.

U isto vreme, poslodavci su objavili 755.743 kibernetička slobodna radna mesta tokom cele 2022. godine, što je smanjenje za oko dva odstou u odnosu na 769.736 objavljenih između oktobra 2021. i septembra 2022. godine, kada su te grupe poslednji put prikupljale takve podatke.

Potražnja za sajber sigurnošću u javnom sektoru porasla je 25 odsto tokom 2022. godine s 45.708 oglasa za posao, stoji u izveštaju. Potražnja privatnog sektora porasla je za otprilike 21 odsto na oko 710.000 oglasa.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Velika potražnja za stručnjacima iz oblasti sajber bezbednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.