Kompanija CEPER je sprovela istraživanje javnog mnjenja u 12 zemalja Centralne Evrope sa ciljem boljeg razumevanja šta Evropljani misle o odnosu svoje zemlje i Kine, a rezultati pokazuju da postoji jasna podela između severa i juga po tom pitanju. U šest zemalja centralno-evropskog regiona, a to su Bugarska i većina zemalja nekadašnje Jugoslavije, relativna većina javnosti se zalaže za jačanje ekonomskih odnosa sa Kinom. 50% Crnogoraca, 48% Srba i 49% Slovenaca želi da ojača ekonomske veze sa Kinom. U Hrvatskoj (38%), Severnoj Makedoniji (33%) i Bugarskoj (42%), takođe, najveći procenat ispitanika podržava jače ekonomsko povezivanje. Čak 34% ispitanika iz Severne Makedonije, kandidata za članstvo u EU i članice NATO-a, nije odgovorilo na ovo pitanje.

U tri severnije zemlje regiona relativna većina podržava održavanje ekonomskih odnosa na sadašnjem nivou, a to su Rumunija, Slovačka i Češka. Zemlje koje se opreznije odnose prema Kini zapravo trenutno i imaju jače odnose sa SAD. U Rumuniji 42%, u Slovačkoj 47% i Češkoj 49% stanovništva ne bi promenilo sadašnji nivo ekonomskih veza sa Kinom. Odnosno, ne bi ni produbljivali, ni oslabili trgovinske odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Među njima, rumunsko društvo je najkritičnije: 35 odsto Rumuna želi da oslabi ekonomske odnose sa Pekingom, što je 11 procentnih poena više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu.

Većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom

Postoji i treća, prilično neodlučna grupa srednjoevropskih zemalja. Kod njih jaz, između onih koji preferiraju jačanje ekonomskih veza i onih koji se zalažu za nepromenjene odnose, nije značajan. U Austriji je razlika samo 8, u Poljskoj 7 i u Mađarskoj 1 procentni poen. Ni jačanje, ni slabljenje, niti održavanje nepromenjenih ekonomskih odnosa, nemaju podršku više od 40% u ovim društvima. Za dublje odnose se zalaže 28 odsto Austrijanaca, 34 odsto Mađara i 27 odsto Poljaka. Dok 22% Austrijanaca i Mađara i 13% Poljaka želi slabije trgovinske odnose sa Kinom.

Generalno, slabljenje veza sa Kinom nije podržano ni u jednoj od zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje. I dok većina ispitanika ceni ekonomske veze sa Kinom, to ne znači da strategija smanjenja rizika ne bi bila popularna. Pitanje je samo šta to tačno znači.

Inicijativa Pojas i put Narodne Republike Kine obeležila je u septembru svoju 10. godišnjicu. Tokom proteklih decenija, zahvaljujući inicijativi Pojas i put i drugim projektima, razvile su se jake ekonomske veze između Centralne Evrope i Kine. Prema Eurostat podacima, Kina je bila najveći partner EU sa najvećom vrednošću izvoza u 2022. Uvoz is Kine je 2002. iznosio 7,8% ukupnog uvoza robe u EU, dok je do 2022. godine porastao na čak 20,9%. Postoji sve veća međuzavisnost evropskih država članica i te azijske zemlje koja je za zapadne donosioce odluka predmet strategije smanjenja rizika.

Чланак Zemlje bivše Jugoslavije naklonjene jačanju veza sa Kinom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedna od najopasnijih vrsta pasivnog pušenja upravo je u automobilima, što neminovno povlači temu šta je sa zabranama?

Ispostavilo se da je pušenje u automobilima potpuno zabranjeno u samo tri zemlje EU, dok zabrane nema čak u 13 zemalja Unije, piše Euronews Srbija.

Nemačka pak, planira da zabrani pušenje u automobilima kojima se voze deca i trudnice. Ministar zdravlja zemlje Karl Kauterbah, koji se zalagao za zabranu, izjavio je da je ona trebalo da bude uvedena i ranije.

Međutim, zakoni koji kontrolišu pušenje razlikuju se u evropskim zemljama. Od 2022. godine nije bilo zabrane pušenja u automobilima u 13 država članica EU prema podacima Partnerstva bez dima (SFP).

„Pasivno pušenje je opasno, posebno za decu“, upozorava Nacionalni zdravstveni sistem (NHS) Velike Britanije, a zatim predlaže: „U najmanju ruku, pobrinite se da vaš dom i automobil budu bez duvanskog dima“.

SFP, velika evropska koalicija nevladinih organizacija koje rade na analizi politike EU i lobiranju kod donosioca političkih odluka kako bi kontrola duvana postala politički prioritet, pružila je sveobuhvatnu mapu propisa o pušenju u Evropi.

Bez zabrane, delimične ili potpune zabrane

Postoje tri glavne prakse u regulisanju pušenja u automobilima: zemlje mogu da to ostave neregulisanim, odnosno da ne zabrane ili da primene delimičnu ili potpunu zabranu. Prema SFP-u, pušenje u automobilima je potpuno zabranjeno u samo tri zemlje EU od 2022. To su Italija, Letonija i Litvanija. Takođe je potpuno zabranjeno u Turskoj, zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. To znači da je potpuna zabrana pušenja u automobilima na snazi u samo četiri od 39 evropskih zemalja.

Delimične zabrane pak, postale su popularnije u poslednjoj deceniji. Jedanaest zemalja EU je primenilo delimične zabrane, koje se uglavnom tiču pušenja u automobilima sa decom mlađom od 18 godina. Delimična zabrana važi u Austriji, Belgiji, na Kipru, u Finskoj, Francuskoj, Grčkoj, Irskoj, Luksemburgu, Malti, Slovačkoj i Sloveniji.

Pušenje u automobilima je takođe delimično zabranjeno u Velikoj Britaniji, što je ukupno 12 od 39 evropskih zemalja.

Inače, delimična zabrana izričito brani pušenje u automobilima kada su prisutna deca mlađa od 18 godina. Ova starosna granica je 12 u Luksemburgu, 15 godina u Finskoj i 16 godina na Kipru.

Samo u Irskoj u sklopu delimične zabrane navedeno je da se ona odnosi u slučaju da je u vozilu prisutna trudnica.

Nema zabrane u 60 odsto evropskih zemalja

U većini evropskih zemalja još uvek nema zabrane. Pušenje u automobilima dozvoljeno je u 13 država članica EU i 23 od 39 zemalja u Evropi, što je jednako zabrani u šest od svakih 10 država. Zemlje bez zabrane su Bugarska, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Nemačka, Mađarska, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Španija, Švedska, Albanija, BiH, Island, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Švajcarska i Ukrajina.

Nekoliko zemalja raspravljalo je o zabrani pušenja u automobilima, a Nemačka je posebno blizu tome.

„Deci i trudnicama je potrebna bolja zaštita u društvu. Zabranjeno je pušenje u kolima kada putujete. Trebalo je to ranije uvesti… Naročito u trudnoći i kod male dece može doći do trajnih oštećenja“, naveo je nemački ministar zdravlja Lauterbah u objavi na društvenim mrežama u kojoj je podeli novinske članke na ovu temu objavljene u nemačkim medijima.

Pasivno pušenje je opasno, posebno za decu. Kada neko popuši cigaretu, većina dima ne ulazi u njihova pluća; dim takođe ide u vazduh i svako u blizini može da ga udahne. Ljudi koji redovno udišu duvanski dim imaju veću verovatnoću da dobiju iste bolesti kao i pušači, uključujući rak pluća i bolesti srca, navodi NHS.

Trudnice koje su pasivno izložene dimu takođe su sklonije prevremenom porođaju, a njihove bebe s u većem riziku od niske porođajne težine i sindroma iznenadne smrti odojčadi. Deca su posebno ranjiva u porodičnim automobilima, gde pasivno pušenje može dostići opasne nivoe čak i kada su prozori otvoreni.

Koje zemlje imaju najbolju kontrolu nad duvanskim dimom?

SFP kategoriše zemlje u četiri grupe kako bi pokazao koje zemlje pružaju dovoljnu i efikasnu zaštitu od pasivnog pušenja i koje zemlje mogu učiniti više da zaštite svoje građane bilo kroz poboljšano zakonodavstvo ili poboljšanu usklađenost.

Ukupan status zakonodavstva o pušenju je veoma dobar u šest zemalja EU, odnosno u Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Holandiji, Rumuniji i Španiji, kao i u Velikoj Britaniji. Zemlje koje su kategorisane kao „dobre“ su Austrija, Belgija, Estonija, Finska, Francuska, Island, Italija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Norveška, Slovenija, Švedska, Turska i Ukrajina.

Međutim, 17 od 39 zemalja kategorisano je kao one koje imaju ograničenu ili slabu kontrolu nad pušenjem. Četiri zemlje EU su slabe u tom pogledu, a to su Nemačka, Danska, Hrvatska i Bugarska. Ovo sugeriše da bi države članice EU i zemlje kandidati ili potencijalni kandidati trebalo više da rade na obezbeđivanju „zaštite od izlaganja duvanskom dimu na radnim mestima u zatvorenom prostoru, javnom prevozu, zatvorenim javnim mestima i, po potrebi, na drugim javnim mestima“, kako navodi SZO.

Inače, prema Kancelariji za statitstiku EU, Eurostatu 2019. godine 18,4 odsto ljudi starijih od 15 godina u EU bili su svakodnevni pušači. Udeo dnevnih pušača kretao se od 6,4 odsto u Švedskoj do 28,7 u Bugarskoj u EU.

Izvor:Euronews
Foto: Pixabay

Чланак U ove tri zemlje je zabranjeno pušenje u automobilu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći proizvođač bila je Nemačka, a najveći izvoznik sladoleda iz EU je bila Francuska, objavila je 14. avgusta evropska statistička agencija Eurostat.

U Nemačkoj je proizvedeno 620 miliona litara sladoleda, a slede Francuska sa 591 milionom litara i Italija sa 571 milionom.

Pored toga što je Nemačka bila najveći proizvođač, njen sladoled je s prosečnih 1,5 evra za litar bio najjeftiniji. Prosečna cena francuskog sladoleda bila je 1,9 evra, a italijanskog 2,3 evra za litru.
Sa 7,0 evra najskuplji je u proseku bio sladoled iz Austrije, a slede Danska (4,4 evra uza litar) i Finska (2,8 evra).

Zemlje EU su prošle godine u treće zemlje izvezle 250 miliona kilograma sladoleda, ukupne vrednosti 930 miliona evra. Istovremeno uvoz iz nečlanica EU dostigao je 61 milion kilograma i koštao 203 miliona evra.
U EU je u odnosu na 2021. opao je i uvoz, i to za 14 odsto, ali i izvoz sladoleda, za dva odsto.

Od ukupnog izvoza na Francusku otpada 21 odsto, odnosno 53 miliona kilograma, što je čini i najvećim izvoznikom. Slede Holandija (17 odsto od ukupnog izvoza), Italija (13 odsto), Nemačka (11 odsto) i Belgija sa devet odsto učešća u ukupnom evropskom izvozu sladoleda.

Izvor:Beta
Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama se pravi najviše sladoleda се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na poslednji kvartal prošle godine, javni dug je smanjen i u evrozoni i u EU, pošto je tada iznosio 91,4 odsto, odnosno 83,8 odsto BDP-a. Javni dug smanjen je i u odnosu na isti kvartal prošle godine, kada je u evrozoni iznosio 95 odsto, a u Evropskoj uniji 87,4 odsto BDP-a.

Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. godine su bile Grčka – 168,3 odsto BDP-a, Italija – 143,5 BDP-a, Portugalija – 113,8 odsto BDP-a, Španija – 112,8 odsto BDP-a i Belgija – 107,4 odsto BDP-a.

Najmanje zadužene zemlje su Estonija, čiji je državni dug iznosio 17,2 odsto BDP-a, Bugarska sa 22,5 odsto BDP-a, Luksemburg – 28,0 odsto BDP-a i Danska – 29,4 odsto BDP-a. U odnosu na poslednji kvartal 2022. godine, u 11 zemalja EU je zabeležen porast državnog duga, pre svega u Luksemburgu za 3,4 odsto, Belgiji za 2,2 odsto, Austriji i Letoniji za po 2,1 odsto, u Rumuniji za 1,7 odsto i u Mađarskoj za 1,5 odsto.
Kvartalni pad javnog duga je zabeležen u 16 zemalja EU, pre svega u Grčkoj za tri odsto, na Kipru za 2,5 odsto, u Holandiji 1,8 odsto, Estoniji 1,2 odsto, Švedskoj 1,1 odsto, Poljskoj jedan odsto i u Irskoj i Italiji za po 0,9 odsto.

Na međugodišnjem nivou, javni dug u odnosu na BDP je porastao u šest zemalja EU, a to su Luksemburg za 5,4 odsto, Češka za 1,7 odsto, Letonija 1,1 odsto, Rumunija 0,7 odsto, Bugarska 0,5 odsto, i Finska 0,2 odsto. Javni dug je međugodišnje pao u 21 zemlii EU, najviše u Grčkoj za 21,2 odsto, na Kipru za 18,0 odsto i u Portugaliji za 10,8 odsto.

Izvor:Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Najzaduženije zemlje u prvom kvartalu 2023. Grčka, Italija i Portugalija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Digitalne nomade, obično IT profesionalce koji si svoj posao odnosno kancelariju „poneli sa sobom“, mnogo su u protekle dve godine s radošću najavljivali i opisivali maltene kao posebnu turističku kategoriju i ekonomsku prednost onih koji mogu da ih privuku.

Ali, odnedavno, lokalno stanovništvo ih više ne dočekuje raširenih ruku baš posvuda u svetu, jer su meštani shvatili da su žrtve džentrifikacije, piše zagrebački „Večernji list“.

Do pandemije na digitalne se nomade gledalo kao na simpatične avanturiste i egzotične putnike, a od pandemije i one koji su rado viđeni „gosti na duže“ jer su dobri potrošači. Države su se utrkivale koja će im ponuditi bolje uslove za (privremeno) preseljenje, pa je to napravila i Hrvatska. Ali, nakon što je rad na daljinu postao masovni fenomen, vetar je počeo da duva iz drugog smera. Počeli su „da se pitaju“ i lokalni meštani.

Vratite se odakle ste došli

Lokalno stanovništvo iz popularnih destinacija za nomade, goste sve češće dočekuju porukama da se vrate odakle su došli. U aprilu su na ulice izašli stanovnici portugalskog glavnog grada Lisabona, prije njih učinili su to stanovnici Meksiko sitija, kolumbijskog Medeljina, a nelagodnost u svojim nekad tihim sredinama oseća i domicilno stanovništvo svetske prestolnice digitalnih nomada Ćiang Maija u severnom Tajlandu.

Svi su oni postali žrtve džentrifikacije, procesa koji su sa sobom doneli nomadi, a njime se iz korijena menja karakter lokalnih četvrti nakon priliva imućnijih stranaca i preduzeća. S dolarima ili evrima koje donose i troše nomadi dižu cene najma nekretnina, ali donose i svoje navike življenja.

Digitalni nomadi rado i sve više dolaze u Hrvatsku, tvrdi i najpoznatiji hrvatski zet iz Holandije, te lobist za interese nomada Jan de Jong. On je kazao da svaki mesec s laptopom u rancu u Hrvatsku dođe oko 5.000 digitalnih nomada te se zadržavaju oko dva meseca i solidno troše.

Džentrifikacija je prisutna i u Hrvatskoj, ali pre svega zbog turizma, kaže grupa istraživača s Ekonomskog instituta Zagreb (Mikulić, Vizek, Stojčić…) koji će i idućeg meseca predstaviti nove rezultate svog projekta o uticaju turizma na tržište nekretnina i život uz more, piše „Večernji list“.

Izvor: 24sedam

Foto: Pxabay

Чланак Lokalno stanovništvo, sve češće proteruju digitalne nomade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobra vest za sve koji tek treba da idu na letovanje je da neće morati da kupuju polise zdravstvenog osiguranja. Naime, Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ima potpisane međunarodne sporazume sa 20 zemalja o uzajamnom pružanju hitnih medicinskih usluga, potvrđeno je Telegrafu.

Tako, ako planirate da boravite ili letujete u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Turskoj ili Tunisu, ne morate kupovati polisu.
Sezona godišnjih odmora je počela, mnogi putnici pred polazak u inostranstvo uplate i polisu zdravstvenog osiguranja. Ona košta između 10 i 30 evra i više se isplati kupiti porodični paket, a cena zavisi od destinacije, broja osoba i godišta osobe koja ga uplaćuje. Ova polisa pokriva troškove pružanja neophodne medicinske pomoći zbog iznenadne bolesti ili povrede.

Međutim, građani Srbije treba da znaju da u pojedinim zemljama koje sve češće posećuju ova polisa nije potrebna, jer RFZO ima potpisane sporazume o pružanju hitnih medicinskih usluga sa 20 zemalja. Tako svi naši građani koji imaju overenu zdravstvenu knjižicu, a borave kao turisti u nekoj od tih zemlja, mogu dobiti hitnu medicinsku pomoć o trošku RFZO.

Ukoliko putujete u Austriju, Belgiju, BiH, Bugarsku, Holandiju, Italiju, Luksemburg, Mađarsku, Severnu Makedoniju, Nemačku, Rumuniju, Slovačku, Francusku, Hrvatsku, Crnu Goru, Češku, Sloveniju, Tursku i Tunis, ne morate uplatiti nekoj agenciji polisu zdravstvenog osiguranja.

Overene zdravstvene knjižice

Iz RFZO kažu da osiguranici kojima su overene zdravstvene knjižice tokom boravka u inostranstvu imaju pravo na korišćenje zdravstvene zaštite samo u slučaju hitne medicinske pomoći, kao i da je pored zdravstvene knjižice potrebno pribaviti i dvojezični obrazac (osim Poljske i Velike Britanije, za koje je potreban samo dokaz o osiguranju i putna isprava).

– Da bi osiguranik dobio potvrdu za korišćenje prava na hitnu medicinsku pomoć, a o trošku RFZO, u državama s kojima Srbija ima sporazum o socijalnom osiguranju, potrebno je da pre polaska na put nadležnoj filijali RFZO dostavi važeću karticu zdravstvenog osiguranja i nalaz i mišljenje izabranog lekara kojim dokazuje da ne boluje i da u poslednjih 12 meseci nije bolovao od akutnih ili hroničnih bolesti u akutnoj fazi za koje je potrebno duže ili stalno lečenje, odnosno da nije u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo duže lečenje i hospitalizaciju, uključujući i druge zdravstvene usluge. Izdavanje potvrde je besplatno – navode iz RFZO.

Sporazum predviđa da osiguranici RFZO pre nastanka osiguranog slučaja predaju potvrdu nosiocu inostranog zdravstvenog osiguranja u mestu boravka, koji će im izdati dokument na osnovu koga će imati pravo na pružanje hitne medicinske pomoći u zdravstvenim ustanovama iz sistema javnog zdravlja države u kojoj borave:

Procedura nije baš jednostavna, s toga i ne čudi što se građani češće odlučuju da uplate polisu zdravstvenog osiguranja nego da pribave dvojezični obrazac. Iako naši građani najčešće putuju u Grčku, naša država nema potpisan ovaj sporazum s tom zemljom.

Šta pokriva kupljena polisa zdravstvenog osiguranja

– ambulantno lečenje

– nabavke lekova i sanitetskog materijala
– hitan prevoz do najbliže bolnice

– bolničko lečenje

– neophodne dijagnostike
– neodložne operacija zbog akutne bolesti

– stomatološke usluge u cilju olakšavanja akutne zubobolje

– i druge troškove, u skladu sa uslovima osiguranja

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Srpska zdravstvene knjižica važi za ovih 20 zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedno istraživanje OECD-a, grupe koja okuplja 38 najbogatijih svetskih država, pokazuje da je u zemljama OECD-a potrebno gotovo pet generacija da se deca iz porodice sa niskim prihodima – približe prosečnom prihodu.

Čak 63 na svakih stotinu dece u Hrvatskoj smatra da je njegova porodica siromašna, te da mu roditelji ne mogu obezbediti „primeren socijalni i društveni status“, navodi Večernji list.

Evropska komisija je još 2018. pokrenula pilot-projekat putem kojeg se, na nivou EU, pokušavaju osmisliti novi kriterijumi za merenje siromaštva.

Decenijama unazad se nivo siromaštva neke zemlje određuje prema medijalnom dohotku, odnosno veruje se da najveći rizik od siromaštva prati porodice i pojedince koji raspolažu sa manje od 60 posto medijalnog dohotka.

Podsećamo da je medijalna zarada u Srbiji, za mesec januar ove godine, iznosila 62.964 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Prosečna januarska neto plata je bila 82.769 dinara.

Za Hrvatsku je prag siromaštva u 2022. godini bio 39.600 kuna godišnjeg dohotka za samca, odnosno siromašnim se smatra svako ko je mesečno raspolagao sa manje od 3.300 kuna neto. Za porodicu sa dvoje dece – mlađe od 14 godina – taj je prag lani bio 83.160 kuna godišnje, odnosno 6.930 kuna mesečno.

Pokazalo se, navodi dalje Večernji list, da je 18 posto hrvatskih građana, odnosno 694.000 osoba, živelo sa manje novca od pomenutog iznosa, što znači da se nalaze u riziku od siromaštva.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Nivo siromaštva zemlje određuje se prema medijalnom dohotku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na nekim od ovih lokacija moguće je pronaći kvadrat jeftiniji nego u Beogradu, gde se prosečna cena kreće oko 2.000 EUR. Prema broju ponuđenih oglasa, najviše nekretnina u inostranstvu nudi se u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj.

Crna Gora

U susednoj Crnoj Gori situacija na tržištu nekretnina slična je kao i u Srbiji – tokom čitave 2022. godine cene su rasle, a primetan je bio i rast potražnje.

– Prošle godine se zaista trgovalo nekretninama, pogotovo u Podgorici i na primorju – rekao je nedavno za televiziju Vijesti Mile Gujić, predsednik odbora Udruženja građevinarstva i industije građevinskih materijala Privredne komore Crne Gore.

Najpopularnija mesta u Crnoj Gori za kupovinu nekretnine su Budva i Tivat. Što se tiče cena, u Petrovcu kod Budve je moguće naći jednosoban stan od 48 kvadrata za 74.500 EUR. To je oko 1.500 po kvadratu. Još jedna od povoljnijih ponuda je dvosobni stan u novogradnji u Budvi od 50 m2. Ovaj stan košta 85.000 EUR, što je 1.700 EUR po kvadratu.

S druge strane, oni građani koji vole luksuz, mogu sebi da obezbede penthaus površine 240 m2, koji košta 1.350.000 EUR. To je čak 5.600 EUR po kvadratu. Još je skuplji kvadrat u Bečićima, gde luksuzni apartman površine 156 m2 košta čak milion evra. To je skoro 6.500 EUR po kvadratu.

Kada je u pitanju Tivat, moguće je kupiti kvadrat i za manje od 1.500 EUR. Primera radi, trosoban stan od 92 m2 košta 120.000 EUR, što je oko 1.300 po kvadratu.

Još jedan od jeftinijih kvadrata u ovom mestu košta 1.600 EUR, a u pitanju je petosoban stan od 116 kvadrata, čija je cena 190.000 EUR.

Što se tiče najskupljih ponuda, šampion je penthaus od čak 437 m2, sa privatnim bazenom, na lokaciji Porto Montenegro, čija je cena oko 3.870.000 EUR, što je oko 8.800 po kvadratu.

Hrvatska

Cene nekretnina „podivljale“ su i u Hrvatskoj, a tamošnji mediji pišu da je i tražnja velika. Najpovoljnije nekretnine u susednoj zemlji su u gradu Senj. Tako se u jednom od oglasa nudi trosoban stan od 87 m2 po ceni od 90.000 EUR, što je nešto više od 1.000 po kvadratu.

S druge strane, jedan od najskupljih stanova oglašen na domaćim sajtovima nalazi se u Rovinju, a u pitanju je penthaus od 188 m2. Za ovu nekretninu budući vlasnik treba da izdvoji 1.210.000 EUR. Po kvadratu, to je cena od skoro 6.500 EUR.

Još jedan od skupljih ponuđenih stanova sa pogledom na more nalazi se u Opatiji, a površina mu je 75 m2. Njegova cena je 399.000 EUR, što je oko 5.300 po kvadratu.

Grčka

Na jednoj od omiljenih destinacija srpskih turista, u Grčkoj, najpovoljniji kvadrat nađen je u Solunu. Tako stan od 180 m2 košta 190.000 EUR, što je zapravo oko 1.050 EUR po kvadratu.

U istom gradu stan od 117 m2 košta 150.000 EUR. Po kvadratu, to je oko 1.300 EUR.

Ko želi da kupi nekretninu u grčkoj prestonici Atini, može to da uradi za 77.000 EUR, koliko košta stan od 48 m2. To je oko 1.600 EUR po kvadratu.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama građani Srbije najviše kupuju stanove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema tim podacima, 5,4 milijarde ljudi koristi mobilne telefone, a 5,1 milijardi ili 64,4 odsto ukupne populacije je onlajn. Broj korisnika interneta se u poslednjoj godini povećao za 1,9 odsto , a više je i korisnika društvenih mreža i sada iznosi 4,7 milijardi. Najviše vremena, prema ovom istraživanju na internetu i društvenim mrežama provedu Rumuni – čak 2.32 sata što je za jedan minut duže od svetskog proseka.

Interesantno je da 26 odsto korisnika društvene mreže koristi da bi pronašlo neki proizvod koji želi da kupi. Korisnici interneta generalno provedu 38 odsto vremena upravo na društvenim mrežama. Od svih evropskih zemalja  najmanje to čine Nemci – 1,41 sat, Holanđani 1,39, a korisnici u Austriji i Belgiji 1.34 sata.

Inače kada je reč o vremenu koje provode onlajn Rusi to čine najmanje -28 odsto svog vremena , otprilike kao i korisnici u Belgiji. Razlozi su uglavnom ujednačeni , pa tako najviše njih društvene mreže koristi da bi bilo u kontaktu sa prijateljima(47,1 odsto), dok je na drugom mestu pronalaženje inspiracije za stvari koje treba učiniti i kupiti (27,3 posto). Četvrtina korisnika na ovaj način pronađe te proizvode.

Izvor: Politika/Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Mobilne telefone koristi 5,4 milijardi ljudi, a 5,1 milijardi ukupne populacije je onlajn се појављује прво на Biznis i Finansije.

U te tri zemlje postoji politička želja da se uspostavi neka vrsta litijumskog OPEK-a, po uzoru na zemlje izvoznice nafte. Tom savezu bi mogli da se pridruže i Brazil (0,5 miliona tona) i Meksiko (1,7 miliona tona).

Litijum je jedna od najtraženijih sirovina u svetu, jer je neophodna za proizvodnju baterija za električne automobile ili pametne telefone.

Industrijalizacija je cilj

Interes zemalja koje su bogate tom sirovinom je jasan: „Ne želimo samo da budemo zemlje koje izvoze litijim karbonat, već i da budemo u stanju da učestvujemo u proizvodnji sve do baterije“, rekao je pre nekoliko nedelja argentinski ministar tehnologije, nauke i inovacija Daniel Flimus. Prema oceni političara, u tome bi trebalo da pomogne prekogranična saradnja. Ali, to nije tako lako.

„Polazna tačka nije ista u Argentini, Boliviji i Čileu. U Boliviji je proizvodnja državna, u Čileu mešovita, a u Argentini privatna“, kaže u intervjuu za DW Migel J. Mitre, šef litijumske kompanije Ligreen S.A. iz argentinske provincije Huhuj, u pograničnoj oblasti sa Čileom. Dakle, postoje veoma različiti ekonomsko-politički pristupi proizvodnji litijuma.

Različiti okvirni uslovi umesto jedinstvene ekonomske oblasti

I Martin Kazimierski sa Univerziteta u Buenos Ajresu je skeptičan: „Glavni razlog leži u različitim politikama i pravnim okvirima koji regulišu tržišta na nacionalnom nivou. Dok u Boliviji postoji projekat sa posebnom ulogom za nacionalnu državu, Čile je lider u izvozu sa modelom koji podržava iznošenje privatnog kapitala, ali i zadržavanje dela prihoda.“

U obe zemlje litijum je proglašen „strateškim resursom“. To znači da nacionalna država ima punu kontrolu nad sirovinom. Argentina ima više federalni sistem. „Ovde provincije pregovaraju direktno sa kompanijama“, kaže Kazimierski za DW.

Na to dolaze i specifičnosti tržišta. Za razliku od nafte, trenutno ne postoji međunarodna referenta cena za litijum. A veliki resursi postoje i u drugim delovima sveta: to bi bila konkurencija za južnoamerički ili latinoamerički savez.

Zajednički projekat bi bio neophodan

Da bi se obezbedio jedinstven okvir, Argentina bi morala da proglasi litijum za strateški resurs. Kazimierski smatra da je to malo verovatno, jer bi to dovelo do sukoba sa pokrajinskim vlastima. „Bilo bi neophodno da tri zemlje, koje trenutno imaju potpuno različite modele, postignu dogovor o zajedničkom projektu.“

Pored toga, postoje i političke i istorijske razlike kao što je pravo Bolivije na oblasti u severnom Čileu. Protiv planova o udruživanju govori i dalji tehnološki razvoj, koji bi srednjoročno mogao da smanji udeo litijuma u baterijama. Tehnologije kao što su gorivne ćelije imaju za cilj da zamene električne baterije u mnogim njihovim funkcijama, naročito u oblasti teških vozila.

Preduzetnici žele brži tempo

Argentinski litijumski preduzetnik Migel J. Mitre priželjkuje brži tempo, jer za optimalno ekonomsko korišćenje potencijala postoji ograničeni vremenski okvir: „Trenutno je potencijal daleko od iscrpljenog“.

U Boliviji vlada malo kasni, što je posledica i unutrašnjopolitičkih previranja u zemlji. Na svečanosti povodom početka izgradnje autoputa, koji bi trebalo da omogući bolju povezanost sa slanim jezerom Ujuni, koje je bogato litijumom, predsednik Luis Arse je još jednom govorio o ciljevima bolivijanske politike: „Ne želimo samo da prodajemo sirovinu, već želimo i da proizvedemo gotov proizvod, koji bismo izvozili u čitav svet.“

Arse je obećao da će uskoro biti pomaka: „Malo po malo, industrijalizacija litijuma će postati stvarnost.“

Izvor: B92

Foto: Pixbabay

Чланак Tri zemlje prave litijumski OPEK? се појављује прво на Biznis i Finansije.