Dobitnica nagrade za Izvozno orijentisanu firmu je suvlasnica preduzeća Jela d.o.o. iz Jagodine Snežana Radovanović, dok je priznanje za Uspešan poslovni model dobila suvlasnica i direktorka preduzeća Bio špajz d.o.o. iz Beograda Nada Mišković.

Specijalno priznanje za brendiranje starih zanata dobila je Branka Golubović ispred preduzetničke radnje Wool Art Skržuti, dok je Specijalno priznanje za digitalni marketing dobila Svetlana Gašević iz agencija NS Promo Team Novi Sad.

U okviru ove manifestacije, šestu godinu zaredom je dodeljeno i priznanje Rodno najsenzitivnija kompanija, koje su ove godine dobile kompanije Avon Cosmetics SCG d.o.o. na prvom mestu, Unicredit Bank Srbija AD na drugom mestu, a na trećem Delhaize Srbija d.o.o.

Ove godine, po drugi put na „Cvetu uspeha za ženu zmaja“, uručeno je i specijalno priznanje – Nagrada za preduzetnice koje uspešno primenjuju intelektualnu svojinu WIPO IP Enterprise Award za 2023 sa ciljem da se poveća vidljivost preduzetnica koje su pokazale visoku svest o zaštiti prava intelektualne svojine. Priznanje je ove godine pripalo vlasnici i direktorki preduzeća Perfect Body Shine d.o.o. iz Beograda Jasmini Momčilović Nikolić.

Ministar privrede Slobodan Cvetković, koji je prisustvovao uručenju nagrada, podsetio je da je otvoren konkurs koji podstiče žensko preduzetništvo i pozvao sve zainteresovane preduzetnice da se prijave do kraja godine.

„Prvi put ove godine to je na nivou od 600 miliona dinara bespovratnih sredstava, što je šest puta veći iznos nego prethodnih godina. Uveli smo i subvencije za uslužne delatnosti, dok je ranijih godina to bilo samo za proizvodne delatnosti“, rekao je Cvetković za Tanjug.

Izvor: Tanjug

Foto: geralt, Pixabay

Чланак „Cvet uspeha za ženu zmaja“ dodeljen uspešnim preduzetnicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njenom istraživanju, fudbalerke često rizikuju svoju bezbednost i zdravlje na terenima lošeg kvaliteta, a mnoge od njih – čak 30 odsto anketiranih žena – nisu plaćene za svoju igru. Dodatni problem je što dve trećine fudbalerki moraju da uzimaju neplaćeno odsustvo na svojim regularnim poslovima kako bi učestvovale na takmičenjima.

Iako se situacija na ovom polju polako menja, disparitet je vidljiv na svakom koraku. Primera radi, uprkos povećanju ovogodišnje nagrade za 300 odsto za najbolju žensku reprezentaciju na Svetskom kupu, njen iznos čini tek trećinu nagrade za mušku najbolju reprezentaciju. Drugim rečima, žene koje osvoje Svetski kup dobiće 150 miliona dolara, dok su muškarci prošle godine u Kataru dobijali 440 miliona dolara.

Rezultati istraživanja koje je sprovela FIFPRO izašli su pred Svetski kup koji će biti održan krajem jula u Australiji i Novom Zelandu, a posle nekoliko ozbiljnih povreda veoma poznatih fudbalerki koje zbog istih neće učestvovati na najvećem međunarodnom takmičenju.

Foto: Jeffrey F Lin, Unsplash

Чланак Najbolje fudbalerke sveta treniraju u lošim uslovima i često su neplaćene za svoj angažman се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Evropi će, u relativno kratkom roku, sve plate morati da budu transparentne i uravnoteženije po pitanju muškarci – žene. Oni koji traže posao imaće jasniju sliku „za koliko bi radili“ u firmi u kojoj se kandiduju a oni koji već rade imaće pravo da znaju zarade zaposlenih koji rade isti posao, navodi se u Direktivi EU koja je upravo stupila na snagu.

Direktiva o jačanju primene načela „jednake plate za jednak rad“ ili „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, uz transparentnost plata i mehanizme sprovođenja, uključuje nekoliko mera za poslodavce kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

Primena propisa obavezan tek za tri godine

Primena propisa, doduše, u praksi će biti obavezna tek za tri godine ali vremena za ovu samo naizgled jednostavnu tranziciju i nema previše.

Mere EU koje su usvojene, a koje kao takve važe i za Srbiju kao kandidata za članstvo, kažu da svi koji zapošljavaju više od 50 ljudi, moraju zaposlene da upoznaju s tačno određenim kriterijumima za određivanje visine plate, kao i uslovima napredovanja.

Oni koji imaju više od 100 zaposlenih imaju i dodatan „zadatak“, da vode računa o rodnoj ravnopravnosti zaposlenih i u smislu plata. Aktuelna praksa da žene dobiju manje plate od muškaraca za obavljanje istog posla, sve će teže biti održiva.

Firme će da imaju obavezu dostavljanja izveštaja na jednu do tri godine, , već prema broju zaposlenih, a u njoj će biti prikazane razlike u osnovnim platama i varijabilnim delovima prema polu.

„Sumnjiva“ je, da se tako izrazimo, svaka razlika veća od pet odsto. U slučaju da se pojavi firma mora da usaglasi obračun kroz razgovor sa predstavnicima radnika.

Već ovaj „mali“ procenat razlike mogao bi da izazove velike probleme u veoma razuđenom „sistemu“ plata u Srbiji. Čak i u državnoj službi, za koju se smatra (pogrešno) da su plate uniformnije i približnije jedne drugima.

Iako u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika iz 2007. godine stoji da će Srbija imati 13 platnih grupa sa po osam platnih razreda, to nikada nije zaživelo. A najavljuju se od 2014. godine.

Platni razredi, rak rana Srbije

A i da jeste, ti platni razredi su veoma razuđeni, pa tako „saradnik“ koji je predstavlja 10 platnu grupu, može imati po zakonu platu sa koeficjentom od 1,9 do 2,67, što je povelika razlika od 40,5 odsto.

Poslednji rok koji je dat izmenama zakona u decembru prošle godine je 2025. godina. Trenutno se došlo do faze „testiranja“ projekta „Iskra“, jedinstvenog informacionog sistema za centralizovani obračun plata. U njemu se nalazi više od 181.000 zaposlenih u javnom sektoru, od 450.000 ukupno.

Fiskalni savet je u oceni budžeta za 2023. godinu , konstatovao da ni ovaj rok neće biti poštovan i pozvao Vladu da više napora da „usmeri na trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji ima brojne slabosti“.

A taj javni sektor je takav da „zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito, što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi. Problem broja i strukture zaposlenih u sektoru države takođe se prenosi u 2023. godinu“, skrenuli su pažnju članovi Fiskalnog saveta.

Kako to izgleda u praksi može se naslutiti već iz podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o platama. U mesecu martu ove godine prosečna plata u državnim preduzećima na nivou Republike bila je 96.228 dinara neto (820 evra) a u onima na lokalnom nivou 79.004 dinara (673), ili 22 odsto manje.

Razlika je još veća kod administrativnih radnika, 96.942 dinara (826 evra) naspram 74.370 dinara (634 evra), odnosno 30 odsto.

Jednakosti je nešto veća kod drugih grana u javnom sektoru, pa je tako prosečna plata u javnom zdravstvu 85.670 dinara (730 evra), a u obrazovanju i kulturi 80.284 dinara (684 evra), tj. oko sedam odsto.

U Srbiji žene plaćene 17 odsto manje

Ništa manji problem neće biti ni usklađivanje „sa Evropom“ po pitanju rodne ravnopravnosti u jednakoj plati za jednak rad.

Prema analizi RZS na platama iz septembra 2022. godine, muškarci su u proseku zarađivali 5.000 dinara više od prosečne plate u Srbiji a žene 6.000 dinara manje od proseka. Ukupna razlika u platama je 17 odsto, što je malo više od evropskog proseka.

Ako se pogleda po razredima, situacija je još gora. U delu najobrazovanijih, zaposlenih sa master strukovnim i master akademskim studijama, razlika je 35 odsto u korist muškaraca.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак U EU stupio na snagu „rad jednake vrednosti za muškarce i žene“, a u Srbiji… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj udeo je za 1% viši nego 2021. godine, ali je i dalje ispod zacrtanog cilja EU, koja želi da do 2030. godine – 45 odsto mladih u ovoj starosnoj kategoriji bude visokoobrazovano.

Žene su, dodaje se, značajno obrazovanije od muškaraca, pošto je u 2022. godini 48 odsto njih između 25 i 34 godina bilo visokoobrazovano, dok se isto može reći za samo 37 odsto pripadnika „jačeg pola“.

Najobrazovaniji Evropljani u ovoj starosnoj kategoriji su Irci, sa 62 odsto visokoobrazovanih, a slede Luksemburžani – 61 odsto, i Kiprani – 59 odsto. Cilj EU je već 2022. godine ispunila skoro polovina država članica Evropske unije.

Na začelju liste se nalaze Rumuni sa 25 odsto visokoobrazovanih mladih, a slede Italijani sa 29 odsto, i Mađari – 32 odsto.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Žene u EU znatno obrazovanije od muškaraca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dodaju da evropski prosek žena u gejming industriji iznosi 22 odsto.

U Asocijaciji industrije video igara Srbije (SGA) kažu da su domaće igre preuzete ili kupljene više od 370 miliona puta, a žanrovski u domaćoj proizvodnji vode RPG igre, kojih je 19 odsto.

Navode i da industrija mobilnih igara dodatno raste sve većom popularnošću takozvanih kežual igara, kojih je 18 odsto, a namenjene su da budu zabavne, jednostavne i lake za instaliranje.

Generalni direktor Playstudios Europe Nikola Mitić ističe da uloga gejming industrije nije samo zabava.

„Ovakvom produkcijom stimulišu se na duge staze i druge slične grane kao što su sajber bezbednost, blokčejn, veštačka inteligencija, klaud i e-trgovina, pa ova saradnja otvara prostor ženama i za druge srodne industrije, objasnio je Mitić.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Srbija je prva u Evropi po broju zaposlenih žena u gejming industriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kerol Kinsi Goman, autorka knjige „The Silent Language of Leaders: How Body Language Can Help – or Hurt – How You Lead” sprovela je istraživanje u SAD, Evropi i Kanadi da bi zaključila kako se polne razlike kad je o komunikaciji reč reflektuju na posao. Muškarci i žene govorili su i o sebi, ali i o suprotnom polu, pa je iz toga proizašlo nekoliko zaključaka o tome šta su tri najveće „komunikacione snage“, a šta „komunikacione slabosti“ za oba pola.

Žene imaju sledeće prednosti: sposobnost čitanja govora tela i hvatanja neverbalnih znakova; dobri su slušaoci; umeju da pokažu empatiju. S druge strane, kao komunikacijske slabosti ističe se da su previše emotivne, da previše zaobilazno idu do cilja i da nisu dovoljno autoritativne.

Muškarci su, pak, u prednosti jer jače stavljaju do znanja svoje fizičko prisustvo, direktnije idu do cilja i efikasnije prikazuju svoju moć. Za slabosti im se pripisuje to što su previše direktni, neosetljivi na reakcije slušalaca i previše uvereni u ispravnost svog mišljenja.

Prema ovoj autorki, kolege procenjuju jedni druge (neprestano, a često i nesvesno) na osnovu dve grupe kvaliteta: na osnovu topline (empatija, dopadljivost, brižnost) i na osnovu autoriteta (moć, kredibilitet, status).

Da li postoji univerzalno dobar način komunikacije?

Stil komunikacije koji prolazi na svakom mestu i u svako vreme jednostavno ne postoji. Žene obično imaju prednost u okruženjima gde je potrebno da se sarađuje, gde je poželjno imati veštinu slušanja, inkluzivni govor tela i empatiju. Muškarci lakše preuzimaju kontrolu i smatraju se efikasnijim u okruženjima gde je potrebna odlučnost. Takođe, procenjuje se da su muškarci bolji u monologu, a žene u dijalogu.

Istraživanja su pokazala da žene pokazuju govorom tela više znakova koji ukazuju na osećaj topline i razumevanja. Primera radi, fokusiraće se na svog sagovornika tako što će prema njemu okrenuti glavu i torzo, nagnuće se napred, smeškaće se, sinhronizovaće pokrete sa sagovornikom, klimaće glavom i biće sklonije da nagnu glavu u stranu kao znak da su „pustile uvo“ ka sagovorniku.

Muškarci daju više takozvanih statusnih signala kroz dominantne pokrete i ponašanje, kao što je na primer bočno klimanje glavom, ljutnja i izrazi gađenja. Kad stoje, gledaju da se izdignu dodatno, kad sede bivaju zavaljeni i raširenih ili široko prekrštenih nogu, sa materijalima raširenim po stolu i sa rukama ispruženim na naslonu stolice.

Kako god bilo, svaka prednost pretvara se u slabost ako se pretera. Ženski pristup koji podrazumeva želju za saradnjom i empatiju može se shvatiti kao mogućnost da postane laka meta koju treba „pokoriti“, a muška potreba da budu što dikretniji i konkretniji može se shvatiti kao bezosećajnost. Muškarci ostavljaju utisak da su bahati i previše agresivni kada svojim položajem i govorom tela zauzimaju tuđi lični prostor, kada se rukuju „smrtonosnim stiskom“ i kada naglašavaju svoj status toliko da izgledaju oholo. Žene su sklonije bespotrebnom izvinjavanju, suvišnom i neprimerenom smehu, a često su skromne kad su u pitanju njihova lična dostignuća i ideje, pa ih zbog toga mogu smatrati pasivnim ili slabim.

Iskazivanje odobravanja

Aktivno slušanje – jasno stavljanje do znanja sagovorniku da nam je pažnja usmerena na ono što priča i da ga razumemo, podrazumeva i prateće pokrete odnosno adekvatan govor tela. Kod žena, dobre veštine slušanja uključuju uspostavljanje kontakta očima i reakciju pogledom. Muškarci često slušaju uz minimalan kontakt očima i gotovo bez neverbalne reakcije koja bi služila kao povratna informacija. U pomenutom istraživanju, žene su navodile kako je upravo nedostatak kontakta očima znak da ih njihov muški sagovornik na poslu ne sluša, a ako je u pitanju šef-muškarac, da ne ceni dovoljno njihov doprinos.

Klimanje glavom takođe se razlikuje kad je u pitanju odgovor: žene klimanjem glave pokazuju da razumeju sagovornika, da ga slušaju ili podstiču da nastavi. Kada muškarac klimne glavom, on nema ambiciju da pokaže empatiju, već je to samo znak da pristaje.

Muškarci su, kažu, sposobniji da zadrže izraz lica pokeraša u odsudnim trenucima poslovnih pregovora, tačnije da zadrže svoje emocije pod kontrolom, za razliku od žena koje su emocionalno izražajnije i spontanije kad je iskazivanje onoga što u tom trenutku osećaju u pitanju.

Zato što kompletnije pristupaju komunikaciji odnosno poruci koju primaju (i kroz reči i kroz govor tela), žene su sposbnije da procene reakcije, odnosno odgovor koji možda i nehotice dobijaju od sagovornika. Po principu „znam šta sam rekla tek kada čujem odgovor“, odnosno tek kada vidim ili shvatim reakciju sagovornika, one lakše uspevaju da razumeju odgovor i da se u skladu s njim prilagode nastavku razgovora. Ipak, ta sposobnost često može da bude osujećena upravo muškom sposobnošću „igrača pokera“ – da prikrije pravi izraz lica.

Ko sebi radi bolji lični PR?

Istraživanja su pokazala da tokom govora žene koriste pet, a muškarci tri tona kad je reč o visini glasa. Kad su pod stresom, žene govore piskutavije odnosno podižu ton. Dublji glas muškarca zvuči sigurnije i mnogi to često koriste kao masku, ali lako mogu da zapadnu u jednoličnost i tako zvuče monotono što kod slušalaca izaziva ravnodušnost.

Muškarci su skloniji da se šire u prostoru, čak i zauzimajući tuđ lični prostor. Žene, pak, imaju tendenciju da skupljaju telo držeći laktove sa strane, prekrštaju noge čvrsto, papire slažu u male uredne gomile i trude se da zauzmu što manje prostora. Kada izgledaju manje, one se i osećaju manje moćnima, za razliku od muškaraca koji rado izgledaju moćno (čak i ako deluju bahato) i koji takvim stavom sebi dodatno podižu samopouzdanje.

Žene gotovo prečesto imaju shvatanja „dobre učenice“, verujući da će odgovorne osobe primetiti njihov trud i pozitivne rezultate i da će tako dobiti unapređenje. Muškarci su svesniji da moraju sami da se pohvale i glasno istaknu svoje zasluge da bi napredovali.

Kada se realni svet prelije u virtuelni

Zanimljivo je i da tokom donošenja odluka žene vole da glasno razmatraju mogućnosti i da „elaboriraju“ put do donošenja odluka, dok muškarci ceo taj proces obave ćuteći i „isporuče“ gotovo rešenje. Takođe, muškarci gotovo po pravilu za svaku dilemu traže rešenje, dok su žene svesne da je ljudima često potrebno samo da budu saslušani. Kažu da se razlog može tražiti u činjenici da je muškarcima nelagodno da se suočavaju sa emocijama, pa biraju lakši put.

Još je od praistorije poznato da će muškarci koji su se tek upoznali držati veću distancu između sebe dok razgovaraju, za razliku od žena. Ali ono što je primećeno u novije vreme je da se isto dešava i u onlajn zajednicama koje koriste avatare, gde se mnoga nesvesna pravila koja upravljaju ličnim prostorom u fizičkom svetu preslikavaju i u virtuelni.

Najzad, ako dođe do konfliktne situacije muškarci su skloniji da iznose direktne optužbe, dok žene gledaju da izbegnu „frontalni“ sukob već će radije da pribegnu indirektnim optužbama.

Naravno, sve ovo treba uzeti sa određenom rezervom jer je ljudsko ponašanje takvo da se može izvući nešto što je uobičajeno, ali se ne može nikako odnositi na svaku osobu. Svakako je korisno znati kada svoj stil komunikacije možemo da iskoristimo kao prednost, a kada nam može napraviti problem. Najefikasniji komunikatori usavršili su veštine komunikacije tako da u isto vreme mogu da ostavljaju utisak i da su samouvereni i da su brižni i uspešno balansiraju signale moći i empatije, a među njima ima i muškaraca i žena.

Lela Saković

Izvor: Sve o novcu

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Specifičnosti žena i muškaraca u poslovnoj komunikaciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gordana Matković programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta ističe da taj problem može da se reši na dva načina – uvođenjem socijalne penzije koja bi se dodeljivala bez obzira na imovinsko stanje svim starijima bez prihoda ili kao dopuna malih prihoda, dok je drugi način – novčana socijalna pomoć uz proveru imovinskog stanja domaćinstva, ali i uz prethodno relaksiranje imovinskih kriterijuma, poput vlasništva nad zemljištem.

Tek u 27. godini života prihodi od rada u Srbiji nam postaju veći od potrošnje, dok nam već sa navršenih 58 godina potrošnja premašuje prihode od rada, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. To, prema rečima Gordane Matković, znači da imamo svega 31 godinu da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas i suštinski se obezbedimo za starost.
„Taj period gde se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak“, ističe Matković.

Granica za odlazak u penziju stalno se pomera naviše.

„Narednih godina, međutim, starosna granica ne bi trebalo da se dodatno pomera, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Prema mišljenju Gordane Matković, važno je posmatrati i da li se ljudi povlače rano sa tržišta rada.

„Ako je staž efektivno kratak, onda je to problem. Mali je deo rešenja u okviru penzijskog sistema. Te mere ne vrede, ako ti ljudi nemaju šansu da rade, da se zaposle, već jedva čekaju da se povuku ili će im poslodavac ukinuti radno mesto. O svemu tome treba voditi računa“, ističe Matković.

Žene isključene iz osiguranja

Koncept socijalne penzije, koja u Srbiji još ne postoji, zapravo podrazumeva da se penzija isplaćuje iz budžeta starijim građanima koji nisu uplaćivali doprinose – ili bar ne dovoljno dugo da steknu uslove za penziju.

„Kada je reč o socijalnim penzijama, zapravo su žene te koje su isključene iz osiguranja. Preko 80 odsto čine žene u ukupnoj populaciji starijih od 65, odnosno 70 godina koje nisu korisnice penzija“, navodi Gordana Matković.

Kako ističe, gotovo su sve zemlje u regionu uvele socijalnu penziju – neke na veoma skroman način, neke to pitanje rešavaju u okviru novčane socijalne pomoći.

Proširiti novčanu socijalnu pomoć

Nikola Altiparmakov podseća da je Fiskalni savet radio analize kako se postojeći sistem novčane socijalne pomoći može proširiti relaksiranjem uslova, pre svega u smislu vlasništva nad zemljištem, tako da i ugroženi stariji ljudi naročito u ruralnim sredinama ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć.

„Budžetski je to prihvaljtiljvo, reč je o rashodima od jedne do dve milijarde i to je nešto što mislim da može biti razmatrano“, istakao je Altiparmakov.

Podsetimo, Fiskalni savet je u septembru, u okviru Predloga mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, naveo da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje.

„Potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jednog na 10 hektara. Kao dodatnu podršku predlažemo ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta“, deo je predloga Fiskalnog saveta.

115.000 lica starijih od 65 godina ne primaju penziju

Kada je reč o broju starijih građana koji bi bili „kandidati“ za socijalnu penziju,

„Podaci pokazuju da u Srbiji ima 115.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju. Međutim, važno je naglasiti da je materijalno stanje starih lica bez penzije veoma heterogeno i da se većina njih zapravo ne može smatrati materijalno ugroženim jer se nalaze iznad dohodovnog cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći. Konkretno, od 115.000 starih koji ne primaju penziju, 16.000 njih se nalazi iznad cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći usled sopstvenih prihoda iz drugih izvora (najčešće od rada), dok 75.000 starih bez penzije živi u domaćinstvima gde drugi članovi imaju primanja iznad dohodovnog cenzusa za novčanu socijalnu pomoć. Ostaje dakle 24.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju i čiji su dohoci manji od cenzusa za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, naveo je Fiskalni savet.

A, od tih 24.000 dohodovno ugroženih starih lica bez penzijskih primanja, samo trećina prima novčanu socijalnu pomoć, navodi Fiskalni savet:

„Iako raspolažu prihodima manjim od dohodovnog cenzusa, oko 16.000 starih lica bez penzijskih primanja ipak ne ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, što se može objasniti ili njihovom neaktivnošću, odnosno neznanjem u pogledu prava na socijalnu pomoć (što je poseban problem edukacije i aktivacije ugroženih građana, čija analiza prevazilazi okvire ove studije) ili neispunjava“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li Srbija može da uvede socijalne penzije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Titulu žena zmaj, ove godine je ponelo 10 preduzetnica od 26 finalistkinja iz cele Srbije. U kategoriji Izvozno orijentisana firma nagradu je dobila Sanja Stanimirović, suvlasnica preduzeća „Tester-al” d.o.o., „Testeral” LLC i „STS Kan Group” iz Jagodine. Za Uspešan poslovni model titulu su ponele Dubravka Bjekić, suvlasnica i direktorka preduzeća „Payspot” d.o.o. iz Novog Sada i Tatjana Rackov Sinadinović, vlasnica i direktorka PU „Happy Kids” i „Happy Kids Stars Holding” d.o.o. iz Beograda.

Udruženje poslovnih žena Srbije je i ovoga puta zadržalo praksu da, osim u osnovnim kategorijama, dodeli i specijalno priznanje koje je ove godine dobilo sedam kandidatkinja koje su ostvarile posebne rezultate po nekom od navedenih kriterijuma iz glavnih kategorija. Specijalno priznanje za inovativnost dobila je Ivana Čukanović, vlasnica „CHI“ iz Srpske Crnje i suvlasnica „Aimed“ d.o.o. iz Beograda. Dobitnica specijalnog priznanja za socijalno preduzetništvo je Ivanka Smederevac, suvlasnica i direktorka zemljoradničke zadruge „Smederevac 2010“ iz Dolova. Za razvoj lokalnog brenda priznanje je dobila Kosara Dangić Melentijević, suvlasnica „Kabinet“ d.o.o. i vlasnica „Kabinet Lounge“ restorana iz Sopota, a za razvoj na lokalnom tržištu Jadranka Jevtović, vlasnica i direktorka „Artos“ d.o.o. Kosjerić-Varoš. Najbolji primer prevazilaženja rodnih stereotipa pokazala je Milica Vuletić, vlasnica i direktorka „DUM“ d.o.o. iz Beograda, a za ekonomsku inkluziju Zagorka Kalentić Marković, vlasnica i direktorka „Zacs Team“ d.o.o. Novi Sad. Andrea Mladin, vlasnica i direktorka „PTA Solutions“ d.o.o. i vlasnica „Eventland“ iz Novog Sada, dobitnica je specijalnog priznanja za uspešan startap.

– Promene su jedina izvesnost a njima je podložno i žensko preduzetništvo koje je u poslednjoj deceniji značajno napredovalo. Nove preduzetnice, danas, pre svega ulaze u svet preduzetništva zbog šansi a ne iz nužde kao nekada, povećava se njihov broj u uslugama zasnovanim na znanju kao i broj onih sa fakultetskom diplomom a njihove firme su održive na duži rok. Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja koji ukazuju na žilavost ovog segmenta privrede budući da je rađeno u periodu trajanja pandemije, koja je bila dodatni veliki izazov za ionako nedovoljno podržano preduzetništvo žena. Uprkos svim preprekama, udeo ženskih preduzeća u ukupnom broju je porastao sa 25,8% na 33% u poslednjoj deceniji. Ipak, najzastupljenija su i dalje mikro i mala preduzeća a svega 5,7% izvozi na međunarodno i nešto iznad 10% na regionalna tržišta. Naših 26 finalistkinja predstavlja ilustraciju ovih nalaza na malom uzorku – rekla je dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije u svom obraćanju i dala slikoviti opis ženskog preduzetništva – Žensko preduzetništvo je kao jedrenje na talasima, ponekad ga talas popne visoko na vrh a onda dođe drugi koji ga povuče u dubine pa izbaci na obalu. Kada je vreme sunčano, to je jedna uzbudljiva avantura.

U okviru manifestacije Cvet uspeha za ženu zmaja, petu godinu zaredom je dodeljeno priznanje velikim kompanijama koje u svom poslovanju primenjuju strategiju društveno odgovornog poslovanja, rukovode se principima Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, primenjuju principe rodne ravnopravnosti i pružaju najbolji model uključivanja žena u lance snabdevanja. Ovogodišnji pobednik u ovoj kategoriji je kompanija Schneider Electric, koja je proglašena Rodno najsenzitivnijom kompanijom. Drugo mesto u osvojila je Erste Bank AD, a treće mesto pripalo je kompaniji Nestle Adriatic DOO.

Po prvi put u okviru manifestacije, dodeljeno je specijalno priznanje – nagrada ženskoj firmi za privrednu primenu industrijske svojine WIPO IP Enterprise Medal za 2022. Cilj ovog priznanja je da se poveća vidljivost onih koje su pokazale visoku svest o zaštiti prava intelektualne svojine, i da se što više preduzetnica inspiriše na ovakav korak, jer je broj firmi koje su zaštitile svoje patente izuzetno mali, i u svetu i kod nas. Na osnovu konkursa koji je organizovalo Udruženje poslovnih žena Srbije u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, a pod pokroviteljstvom Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), izabrano je preduzeće EKO TIM d.o.o. Loznica, u vlasništvu Ljiljane Matković.

Manifestacija je i ove godine održana u saradnji sa Ministarstvom privrede, uz institucionalnu podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, Grada Beograda, Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Europian SME Week-a. Cvet uspeha su podržali i korporativni prijatelji, kompanije A1, Visa, Arhi pro, Acibadem Bel Medic, Eurolog System, Izdavačka kuća Klett, zajedno sa neizostavnom podrškom firmi članica Udruženja poslovnih žena i medijskih partnera.

U prethodnih petnaest godina na ovom događaju promovisano je više od 500 žena, a 151 je dobila priznanje Cvet uspeha za ženu zmaja za najbolju preduzetnicu, dok su četiri svojevremeno proglašene ambasadorkama Evropske mreže ženskog preduzetništva. Do sada su 23 kompanije proglašene Rodno najsenzitivnijim. Od 2009. godine, na predlog Ministarstva privrede Republike Srbije, ova manifestacija je i na zvaničnoj agendi Globalne nedelje preduzetništva (SME WEEK), koju Evropska komisija organizuje u više od 40 zemalja.

Чланак Priznanje¬ najboljim preduzetnicama i rodno najsenzitivnijim kompanijama u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Žensko preduzetništvo je važan element svake ekonomije a i razvojna snaga lokalne privrede. Kao lider u elektronskom plaćanju kompanije Visa želi da osnaži taj preduzetnički duh i da podrži žene u Srbiji da ostvare svoju ekonomsku nezavisnost. She’s Next zajednica već broji više od 4700 članica ali se nadam da će ih biti sve više kao i da će one sa svojim biznisima biti sve vidljivije u javnosti kako bi poslužile kao inspiracija drugima. Mnoge dame imaju zaista sjajne ideje i ambiciju, ali ih koči bojazan da neće biti uspešne ili da će naići na nerazumevanje. Zato verujem da su im motivišuća iskustva važna gotovo isto koliko i praktični saveti. A She’s Next je upravo kombinacija oba“, rekao je o glavnim motivima za kreiranje She’s Next zajednice Vladimir Đorđević, regionalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.

Veliki edukativni She’s Next događaj okupio je edukatore, ekspertkinje i članice udruženja. Članice zajednice su bile u prilici da prisustvuju panelu na kom se govorilo o započinjanju biznisa i rukovođenju kompanijom. Svoja dragocena iskustva sa njima su podelile članice She’s Next veća žena – Milica Ličina Čalija, direktorka kompanije Anđeli, Marija Kilibarda, osnivačica KI brenda, Svetlana Drinjaković, vlasnica Smart media produkcijske kuće, Nina Milović i Nađa Jokanović, osnivačice WANNABE Magazine-a, kao i Aleksandra Bezmarević Stević, vlasnica digital agencije Dream Maker, a koja je ujedno održala i radionicu na temu organizovanja infuence kampanje.

Mehanizmi podrške preduzetnicama jesu jedna od nezaobilaznih i uvek aktuelnih tema, a svoje mišljenje su iznele Branislava Simanić, direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije i Tatjana Mamula Nikolić, članica UO Udruženja poslovnih žena Srbije.

Centralni deo događaja bile su radionice i aktivacije, a one su preduzetnicama dale praktične alate, koji su korisni za dalje preduzetničke poduhvate. Neke od tema predavanja bile su finansijsko planiranje, networking ali i predavanja iz sfere korišćenja društvenih mreža za promociju svog biznisa. Takođe, niz aktivacija je pružio priliku da saznaju više o značaju vizuelnog identiteta, dizajna i veštinama potrebnim za dobar javni nastup.
Jedan od ciljeva She’s Next inicijative je kreiranje zajednice žena koja će biti baza za njihovo informisanje, edukaciju i međusobno umrežavanje.

Чланак Preko 800 preduzetnica na velikom She’s Next edukativnom događaju kompanije Visa се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Prvi put možemo da vidimo da nikotin isključuje mehanizam proizvodnje estrogena u mozgu žena. Bili smo iznenađeni kad smo videli da se ovaj efekat može videti čak i kod samo jedne doze nikotina, koja je jednaka jednoj cigareti, što pokazuje koliko su snažni efekti pušenja na ženski mozak – objašnjava profesorka i autorka studije Erika Komasko.

Naučnici su, prenosi Indeks, proučavali podatke deset zdravih žena koje su dobile dozu nikotina koja je jednaka količini nikotina u jednoj cigareti. Zatim im je ubrizgan radioaktivni tragač koji se vezao za molekul koji se veže na aromatazu, enzim koji proizvodi estrogen u telu.

Nakon što su skenirali njihov mozak, došli su do neverovatnih rezultata. Kod svake žene koja je učestvovala u istraživanju pokazalo se da je otporna na proizvode koji se koriste kao zamena za nikotin, odnosno na bilo kakve preparate koji se najčešće koriste pri prestanku pušenja.

Komasko objašnjava da je pomenuta studija navela istraživače da veruju kako nikotin ima značajan uticaj na ženski mozak, a to bi mogao da bude i jedan od razloga zašto ženama teže pada odvikavanje od pušenja nego što je to slučaj kod muške populacije. Ipak, naglašava da kod muškaraca isto područje još nije toliko dobro istraženo.

– Već je dobro poznato da postoje značajne razlike u načinu na koji žene i muškarci reaguju na pušenje. Čini se da su žene otpornije na nikotinsku zamensku terapiju, imaju više recidiva, pokazuju veću ranjivost na nasleđe pušenja i izložene su većem riziku od razvoja primarnih bolesti povezanih sa pušenjem poput karcinoma pluća i srčanog udara – stoji u istraživanju.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ko teže ostavlja cigarete, žene ili muškarci? се појављује прво на Biznis i Finansije.