Možda je teško videti vezu između sveprisutnih društvenih medija i kockanja, prakse koja datira još iz perioda paleolita, pre nego što je započela pisana istorija, ali društveni se mediji u poslednje vreme suočavaju sa brojnim kritikama. Mnogi ljudi, uključujući neke od najvećih tehnoloških imena iz Silicijske doline, odlučili su ograničiti svoje vreme na društvenim mrežama, čak i otići tako daleko da instaliraju aplikacije za kontrolu njihove upotrebe. S druge strane, mnogi se suočavaju sa sve većom ovisnošću.

Društveni mediji i slot mašine: sakrivene paralele

Aplikacije na društvenim medijima primenjuju neke od principa zbog kojih drugi oblici zabave, kao što je kockanje, mogu biti izuzetno primamljivi. Nisu bez razloga stručnjaci iz kasino industrije pametne telefone nazivali „džepnim slot mašinama“. Logika je sledeća: svaki put kada povučete prstom prema dole na aplikaciji društvene mreže da je „osvežite“, koristite isti pokret koji se koristi u igranju slot mašina na mobitelu. Ne znate šta slijedi. Ponekad je to prelepa fotografija. Ponekad je to samo oglas. Ono što igrače slot mašina i korisnike društvenih medija između ostalog spaja je – promenljiva nagrada.

Svaki put kada „povučemo“ da osvežimo vremensku liniju – bilo da je to na Facebooku, Tviteru ili Instagramu, ne znam šta ćemo da dobijemo. Povlačenje prema dolje, koje je kreirao dizajner Loren Brihter, vrlo je učestalo i koristi se u više različitih aplikacija, a njegova sveprisutnost postala je intuitivna za korisnike. Korisnik je uvučen u „petlju“ gde nije siguran kakva ga informacija nakon povlačenja prsta čeka – ili u slučaju automata, čeka li ga novčana nagrada ili razočarenje. I upravo je to iščekivanje ono što nas drži „zakačenima“ i ovisnima o društvenim mrežama.

Korisnici žele zabavu – korisnici dobiju zabavu

Najjednostavniji način objašnjavanja duboke psihologije koja nove kockare pretvara u ovisnike, posebno on-line igara na sreću, je taj da su zabavne za igranje. Uspeh kockarske industrije govori sam za sebe. Izveštaj Komisije za kockanje u Velikoj Britaniji pokazuje ogromno povećanje od 12,8% u sektoru kockanja na internetu, što čini 5,3 milijarde funti na bruto prinos od kockanja (GGY) tokom godine. Tokom 2016. godine, samo igre u stilu automatskih automata generirale su 1,8 milijardi funti u Velikoj Britaniji. To je jedan od najvećih generata prihoda ovog sektora i nastavlja da raste iz godine u godinu.

Kako kockarnice koriste tehnike poput filtriranja vazduha i sakrivanja prirodne svetlosti da bi se kockari držali u stanju nalik na limbo, internetsko kockanje je omogućilo korisnicima da se udube u igranje bilo gde, u bilo koje doba dana, deleći i tu poveznicu sa društvenim medijima. Pametni telefoni imaju moć da nas „izvuku“ iz bilo koje situacije u kojoj ne želimo biti. Izvadimo telefon i isključimo se. Nema više neugodne tišine ili dosadnih momenata. Bombardovani smo stimulusima i tehnike iz sveta kockanja su razlog zašto se vraćamo po još.

Чланак Psihologija korisnika: šta društveni mediji i kockanje imaju zajedničko? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vol strit džurnal navodi da tehnološki gigant svoj sistem koji povezuje otisak dlana korisnika sa njegovim platnim računom već nudi kafeterijama, restoranima brze hrane i drugim firmama koje imaju stalne mušterije, prenosi Nova ekonomija.

Amazon navodno takođe već sarađuje sa Vizom i pregovara sa Masterkardom kako bi testirao svoje poslovanje.

Nijedna od navedenih kompanija nije odgovorila na upite novinara o novom sistemu.

Njujork post je prošlog septembra izvestio da Amazon testira biometrijske skenere za plaćanje dlanom na automatima u svojim kancelarijama, a da sličan sistem planira da uvede u svoje Whole Foods supermarkete tokom 2020. godine.

Jedna od podružnica Amazona iz Indije je takođe krajem prošle godine podnela zahtev za patent koji bi identifikovao biometrijske karakterstike dlana, koja bi analizirala sve odlike tog dela tela, poput bora i vena.

Izvor Bankar.rs

Чланак Amazon razvija sistem za plaćanje dlanovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privatna kriptovaluta, nazvana BiGA, predstavlja ekvivalent jednom gramu zlata pohranjenom u trezorima Istanbulske berze.

BiGA blockchain platforma i sistem prenosa zlata služe za izvoz, amortizaciju i prenos digitalne imovine, a sadrži i mogućnosti integracije, namirenja, nadgledanja i izveštavanja.

Banke koja sudeluje u projektu i transferiraju BiGA jedinice u stvarnom vremenu preko mreže, uključuju državne zajmodavce Ziraat i Vakif, Garanti BBVA, Albarak Turk, Kuveyt Turk i Ziraat.

U budućnosti sistemi će biti prošireni na krajnje korisnike putem aplikacija za mobilne novčanike koje će dobiti banke koje sudeluju u projektu.

Izvor Indikator ba.

Чланак Turske banke prelaze na digitalnu mrežu za prenos zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o nastavku širenja mreže usluga instant plaćanja, što je posebno važno za trgovce koji će na ovaj način istog trenutka dobiti novac za prodatu robu, umesto da čekaju po nekoliko dana, kako je to inače slučaj kada se plaćanje obavlja karticama, kažu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije.
S druge strane, širenjem novih usluga u oblasti „e-plaćanja“ smanjuje se količina keša u opticaju, što je praksa u brojnim razvijenim zemljama sveta. Za lidera po tom pitanju smatra se Švedska koja je zacrtala plan da do 2023. godine postane društvo bez gotovine.

Kada je reč o plaćanju skeniranjem Kju-ar koda, u Narodnoj banci Srbije kažu za Tanjug da je pri kraju ceo postupak „instalacije“ ovakvog načina plaćanja.

„Reč je o nečemu što je i za Evropsku uniju praktično tek u planu, dok naša zemlja na ovom sistemu plaćanja uveliko radi“, ističe viceguverner NBS Dragana Stanić.

NBS je 2018. godine uvela mogućnost instant plaćanja u Srbiji, pa se transferi novca mogu obavljati tokom 24 časa, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini i to za sekundu ili dve.
U Srbiji se svakog meseca izda najmanje 15 miliona računa, za struju, telefon, infostan i druge usluge koje gradjani plaćaju. Plaćanje telefonom, odnosno skeniranjem Kju-ar koda, samo je jedan od načina da se izbegne dugo stajanje u redovima ispred šaltera, ukazuje Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS).

Kada je reč o sigurnosti ovog tipa plaćanja, Vasić kaže da su UBS i NBS zajedno ustanovili pravila šta tačno treba da sadrzi Klju ar kod te da se ceo sistem oslanja na iskustva, praksu, domaće i međunarodne zakone.

„S obzirom na to da Srbija želi da uđe u EU i većina naših zakona i sistema zaštite se oslanja na standarde koji postoje u EU“, objašnjava Vasić i napominje da su banke u zemlji spremne za plaćanje skeniranjem Kju ar koda.

Svakoj državi je u interesu da ima što manje gotovine jer upotreba keša, osim rizika da bude ukraden, zahteva skupe procedure čuvanja, transporta, skladištenja… Nacionalna strategija Republike Srbije za mala plaćanja 2019 – 2024, između ostalog, predviđa duplo veći rast elektronskog i mobilnog bankarstva u zemlji.
Broj plaćanja karticama na internetu u prošloj godini bio je devet miliona u Srbiji, što je za milion više u odnosu na 2018. godinu. Najviše plaćanja bilo je na domaćim sajtovima, odnosno onlajn prodavnicama, oko 4,7 miliona.

Kada je reč o bezgotovinskom plaćanju, za samo godinu dana, od sredine 2018. do polovine prošle godine, uvećan je broj pos terminala za 13 procenata, odnosno za oko 10 hiljada.

Vlade mnogih zemalja u zapadnoj Evropi donose zakone kojima se gotovina skoro u potpunosti isključuje iz opticaja. Lideri u tome su skandinavske zemlje Norveška, Danska, Švedska i Finska.

Izvor Blic

Чланак Telefon umesto novčanika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Innovation Forum Cambridge i Naučno-tehnološki park Beograd, u partnerstvu sa Health Tech Lab organizacijom, drugu godinu za redom organizuju Imagine IF! takmičenje za startape u Srbiji koji razvijaju inovacije u oblasti zdravstva. Prijave su otvorene i startap timovi mogu aplicirati do 17. februara na linku.
Imagine IF! takmičenje i pred-akcelatorski program će inovatorima i preduzetnicima u oblasti farmacije, medicine, bioinformatike, bazične nauke i drugim srodnim oblastima, ponuditi priliku za dobijanje mentorske podrške lokalnih i svetskih lidera u industriji zdravstva i umrežavanje sa 10.000 inovatora preko globalne platforme Innovation Forum-a.
Nakon završenog konkursa biće izabrano do 10 najboljih timova koji će proći mentorski program i boriti se za titulu lokalnog pobednika u završnici.
Pobednički tim u Srbiji dobiće novčanu nagradu u iznosu od 2.000 EUR, kao i mogućnost da sa pobednicima ostalih ogranaka Innovation Forum organizacije učestvuje na globalnom Imagine IF! takmičenju krajem oktobra u Barseloni,  što će biti dodatna prilika da se poveže sa globalnom mrežom mentora, investitora i eksperata koji će omogućiti brz razvoj njihovih ideja. Najbolji timovi na globalnom finalu odmeriće snage i u cilju osvajanja dodatne finansijske podrške i mogućnost besplatnog korišćenja laboratorijskog prostora u periodu od 6 meseci u jednoj od globalnih prestonica Imagine IF! takmičenja, uključujući Beograd.
Lokalno finale u Srbiji biće održano 28. maja 2020. godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd.
Program je fokusiran isključivo na startape iz oblasti zdravstva, uključujući nove ili unapređene vrste terapija, uređaja, dijagnostike, različita softverska rešenja koja obuhvataju veštačku inteligenciju ili mašinsko učenje i druge tehnologije usmerene na sve oblasti zdravstva.
Innovation Forum je globalna organizacija koja za cilj ima da podstakne razvoj inovacija u oblasti zdravstva, potpomogne prenosu naučnih otkrića u industrijska rešenja, sa značajnim uticajem na zdravlje pacijenata i stvori platformu za bolju komunikaciju i saradnju između akademskih institucija, industrije, investitora i države. Organizacija globalno okuplja više od 10.000 inovatora sa 3 kontinenta (Amerike, Evrope i Azije). Osnovan na Univerzitetu u Kembridžu, nakon skoro 10 godina rada, Innovation Forum strateški sarađuje sa više od 20 najboljih svetskih univerziteta, uključujući Oxford, Harvard, UCL, ETH, EPFL, Stanford itd. Sponzori i dugogodišnji partneri Innovation Forum-a su globalni lideri iz sveta medicine, farmacije i tehnologije, uključujući: AstraZeneca, Johnson&Johnson, Roche, Pfizer, GE Healthcare itd.

Чланак Srpske inovacije u zdravstvu u globalnoj mreži inovatora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inovativni biometrijski sistem razvio je švajcarski startup OneVisage, dobitnik nagrade “Grand Prix” na trodnevnom takmičenju e-Payments Challenge Worldline u septembru u Frankfurtu, prenose agencije.

OneVisage je izabrao ukupnog pobednika na takmičenju, koje je uparilo 25 fintech startupa sa Worldlineovim klijentima i trgovcima, kako bi pružili nova rešenja za 11 izazova u industriji.

Wordline je brzo aktivirao sistem, rekavši da sistem “plati lciem” koristi “3D biometriju lica i poštuje privatnost podataka korisnika, vraćajući im potpunu kontrolu nad njihovom biometrijom za razliku od svih ostalih alternativa na tržištu”.

Programi za plaćanje licem pojavili su se širom sveta tokom protekle godine, a konurent Worldline Nets instalirao je pilot sistem u kafeteriji u Danskoj u decembru, dok je Caixabank je primijenila program plaćanja licem u prodavnici Nestle u Španiji i restoranu u Barseloni.

Izvor Investitor.me

Чланак Pogledaš i platiš: Švajcarci razvili svoj sistem plaćanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Sva skandiranja glavnoj kriptovaluti gotovo su utihnula godinu dana kasnije“, rekao je Timo Emden, stručnjak za bitkoin iz Emden risrč, izveštava Der Standard. Međutim, 2019. godina bila je turbulentna. Letos je sajber valuta privremeno dostigla visoku vrednost veću od 12.000 dolara.
U SAD je Fejsbukj posebno izazvao senzaciju svojim planovima za sopstvenu kriptovalutu, Libru.
„Ulagači su uhvaćeni na pogrešnoj nozi koju je Udruženje Libra platila bez nadležnih regulatora“, rekao je Emden.

Brojne važne partnerske kompanije su napustile projekat, ali bi Libra ipak trebalo da postane jedna od najvažnijih tema na tržištu 2020. godine.

Ipak, ukupna tržišna kapitalizacija svih kriptovaluta porasla je na nešto manje od 200 milijardi dolara sa nešto manje od 130 milijardi dolara pre godinu dana, objavio je industrijski servis KoinMarketKep, prenosi Bankar.

Izvor B92

Чланак Godina uspona i padova: Bitkoin 2019. završio u plusu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom godine, IBM istraživači postigli su novi rekord od 175 redovno prihvaćenih radova na osam najboljih AI konferencija, bili su domaćini druge godišnje Istraživačke nedelje veštačke inteligencije u septembru i pokrenuli AI Hardware Center za dodatno istraživanje hardvera sledeće generacije veštačke inteligencije . Laboratorija MIT-IBM Watson AI Lab, sada u drugoj godini rada, procvetala je – dočekavši Boston Scientific, Nexplore, Refinitiv i Samsung kao prve članove svog novog Programa članstva. IBM je napravio još jedan veliki korak u cilju savladavanja jezika, i u okviru projekta „Debater“ unajmio je vodećeg učesnika debate Harisha Natarajana u februaru 2019. godine na IBM-ovoj konferenciji Think. IBM se u novembru udružio sa njim i drugim učesnicima debate na Cambridge Unionu, najstarijem debatnom društvu na svetu. IBM istraživači su takođe nastavili da se fokusiraju na izgradnju i omogućavanje rešenja veštačke inteligencije u koje ljudi mogu da se pouzdaju, unapređujući sposobnost veštačke inteligencije da im objašnjava svoje preporuke pomoću Priručnika 360 stepeni veštačke inteligencije otvorenog koda. Ovo su samo neka od zapaženih dostignuća IBM istraživača veštačke inteligencije u ovoj godini.
U 2020. godini tri teme oblikovaće napredak veštačke inteligencije: automatizacija, obrada prirodnog jezika (NLP) i poverenje. Široko posmatrano, videćemo sisteme veštačke inteligencije koji putem automatizacije rade lakše i brže za stručnjake iz oblasti obrade podataka, kompanije i potrošače. Obrada prirodnog jezika (NLP) igraće ključnu ulogu u omogućavanju sistemima veštačke inteligencije da razgovaraju, debatuju i rešavaju probleme koristeći svakodnevni jezik. I sa svakim od ovih napredaka, bićemo svedoci transparentnije i odgovornije prakse u upravljanju podacima veštačke inteligencije, putem alata koji se kreću u rasponu od objašnjenja do detekcije odstupanja.

Iz ove perspektive, istraživači IBM-a otkrivaju pet svojih godišnjih predviđanja za veštačku inteligenciju (AI) u 2020. godini:

AI će razumeti više, i moći će da uradi više: Što više podataka sistemi veštačke inteligencije imaju, brže će postajati bolji. Ali potrebe veštačke inteligencije za podacima mogu predstavljati problem preduzećima i organizacijama koje imaju manje podataka od drugih. To ne znači da oni ne mogu da računaju na podršku veštačke inteligencije. Tokom naredne godine, više AI sistema počeće da se oslanja na „neuro-simboličku“ tehnologiju koja kombinuje učenje i logiku. Neuro-simbolička tehnologija je karta za napredak u obradi prirodnog jezika (NLP), koja pomaže računarima da bolje razumeju ljudski jezik i razgovore uključivanjem zdravog razuma i domena znanja. Takvi prodori uskoro će pomoći preduzećima da primene unapređene konverzaciono-automatizovane alate za brigu o kupcima i tehničku podršku – dok će za obuku AI biti potrebno mnogo manje podataka.

AI vam neće oteti posao, ali će promeniti način na koji radite: AI će nastaviti da utiče na radna mesta narednih godina. A strah da će ljudi zbog mašina izgubiti posao je neopravdan. AI će putem automatizacije transformisati način na koji ljudi rade. Novo istraživanje iz MIT-IBM Vatson AI laboratorije ukazuje da će nam AI sve više pomagati u zadacima kao što su zakazivanje, ali će imati manje direktan uticaj na poslove koji zahtevaju veštine kao što su stručnost u dizajnu i industrijska strategija. Očekujte da će radnici u 2020. godini početi da primećuju ove efekte kako AI bude počela da ulazi na radna mesta širom sveta; Poslodavci moraju da započnu sa prilagođavanjem radnih uloga, dok zaposleni treba da se fokusiraju na proširenje svojih veština.

AI će dovesti do poverenja u AI: Da bi poverovali AI, ovi sistemi moraju da budu pouzdani, fer i cenjeni. Moramo da obezbedimo da se javnost može pouzdati u tehnologiju i da njeni zaključci ili preporuke nisu pristrasni ili izmanipulisani. Tokom 2020. godine komponente koje regulišu pouzdanost biće isprepletane sa životnim ciklusom AI da bi nam pomogle da izgradimo, testiramo, pokrenemo, nadgledamo i sertifikujemo AI aplikacije radi poverenja, a ne samo zbog performansi. Baš kao i sa usponom AutoAI – upotreba AI radi kreiranja AI – bićemo svedoci porasta upotrebe AI u upravljanju AI. Ovo usvajanje dovešće do stvaranja pouzdanih AI radnih procesa u raznim industrijskim granama, posebno u onim strogo regulisanim.

Apetit za energijom AI zahteva zeleniju tehnologiju: Centri podataka su vitalni za savremeni svet – oslanjamo se na njih za sve, od računarstva u preduzeću do društvenih dreža i reprodukcije omiljenih filmova. Oni takođe podupiru veštačku inteligenciju i po proceni predstavljaju čak 2% ukupne upotrebe energije u svetu. Potražnja za računarstvom u oblaku i AI neće nestati, pa očekujte da će se tokom 2020. pojačati napori da se AI tehnologija učini održivijom. To uključuje i stvaranje novih materijala, poput „oksida prelaznog metala“ koji čine uređaje fleksibilnijim, dizajn novih čipova i onih sa analognom i onih sa obradom mešovitih signala kao i nove softverske tehnike zasnovane na približnom računarstvu, a sve sa ciljem povećanja AI radnog opterećenja uz istovremeno smanjenje emisije ugljenika.

AI laboratorijski pomoćnici otkriće nove materijale: Već više od dva veka sinteza organskih molekula bila je jedan od ključnih aspekata istraživanja industrijske hemije. Kao rezultat toga, svet ima lekove koji spašavaju život i sintetička vlakna. Ipak, istraživači se još uvek trude da istraže stotine hiljada mogućih reakcija prilikom stvaranja različitih molekula. Ukupna količina informacija znači da naučnik može da upamtiti nekoliko desetina reakcija u svom polju, ali nemoguće je biti stručnjak za sve. Sada to možda i neće morati. IBM je razvio AI alat koji može da predvidi milione hemijskih reakcija – i unapred i unazad – kao i da sintetizuje molekule u oblaku – to se zove RXN za hemiju (isprobajte ovaj servis već danas). Očekujte da će se u 2020. ostvariti značajan rast iskorišćavanja moći AI i automatizacije kako bi se podstakao napredak u otkrivanju i razvoju materijala.

Чланак Predviđanja IBM-a o veštačkoj inteligenciji za 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

NASAA, najstarija međunarodna organizacija za zaštitu investitora, zvanično je objavila prvih pet proizvoda ili šema koje će verovatno prevariti investitore u narednoj godini. Da bi obezbedio izveštaj, organ je obavio anketiranje državnih i pokrajinskih regulatora hartija od vrednosti širom Sjedinjenih Država, Kanade i Meksika.

Izveštaj objavljen 23. decembra uključuje prvih pet šema koje će najverovatnije prevariti investitore do 2020. godine, na osnovu žalbi investitora, tekućih istraga kao i trenutnih trendova primene.

Uz ulaganja u kriptovalute, glavna područja koja zabrinjavaju 2020. godinu uključuju i menice, ulaganja u nekretnine, Ponzi šeme kao i šeme ulaganja putem interneta i društvenih medija, upozorila je NASAA.

Kristofer Gerold, predsednik NASAA-e i šef Biroa za hartije od vrednosti u Nju Džersiju, rekao je da ne postoji vrsta ulaganja koja može garantovati povrat investicije.

– Svako ko kaže da njihova investicijska ponuda nema rizika, laže – rekao je Gerold, apelujući na investitore da budu oprezniji i da ne padaju na obećanja o garantovanim visokim prinosima.

– Važno je da investitori shvate u šta ulažu i u koga ulažu. Ne padajte na obećanja o zagarantovanim visokim prinosima sa malo ili bez ikakvog rizika i ne bavite se lažnim osećajem hitnosti ili ograničenom dostupnošću – dodao je.

U skladu sa svojom osnovnom misijom zaštite potrošača koji kupuju hartije od vrednosti ili saveta o investiranju, NASAA aktivno prati aktivnosti na tržištima kriptovaluta. Sredinom 2018. godine, vlast je pokrenula preko 200 istraga vezanih za kripto-investicione proizvode i početne ponude novčića (ICO) u okviru svoje tekuće inicijative „Operacija Cryptosweep“. Prethodno, NASAA je izdala službeno upozorenje za „Main Street“ ulagače zbog rizika povezanih sa kriptovalutama i ICO projektima.

U međuvremenu, obim gubitaka prouzrokovanih prevarom i krađama povezanim sa kriptovalutama poslednjih godina beleži ogroman skok, sa procenjenih 1,7 mlrd USD u 2018. godini na čak 4,4 mlrd USD 2019. godine, kako prenosi Cointelegraph.

Izvor Bankar/Ekapija

Чланак Ulaganje u kriptovalute najveća pretnja za investitore u 2020. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Glovo, jedan od najbrže rastućih igrača na tržištu isporuke narudžbina na zahtev, objavio je da je sakupio 150 miliona evra (167 miliona dolara) kroz finansiranje Serije E. Poslednju rundu investiranja predvodi Mubadala, uz podršku prethodnih investitora Drejk Enterprajzis, Idinvest i Lejkstar.

Po završetku poslednje runde investiranja kompanija je osigurala status “jednoroga“, čineći ga drugim društvom sa privatnim kapitalom u Španiji koje prevazilazi procenu vrednosti od 1 milijarde dolara.

Startap sa sedištem u Barseloni – koji isporučuje sve, od gotove hrane do namirnica i farmaceutskih proizvoda – konsolidovao je svoju poziciju na tržištima koja uključuju Evropu, Latinsku Ameriku i Afriku. Od svih zemalja u kojima posluje, a ukupno ih je 26, Glovo je u konkurenciji dva najjača u čak 24, čime je učvršćena njegova pozicija globalnog lidra u sektoru isporuke na zahtev.

Podržava tehnološke talente širom evropskih tehnoloških habova

Dok Glovo raste globalno, posvećen je zadatku da svoje inženjerske sposobnosti i tehološke sisteme podigne na viši nivo. Kompanija se nedavno proširila na tržište Poljske kupovinom „Pizza Porta“-a, sporazumom vrednim 35 miliona evra i investiranjem u drugi tehonološki hab u Varšavi. Glovo planira da proširi svoj tehnološki tim na globalnom nivou angažovanjem još 300 inženjera do sredine 2020, pri čemu će 40 inženjera i 50 eksperata za tehnologiju i proizvode biti bazirano u novim kancelarijama u Varšavi.

Usmeravanjem nove investicije ka širenju tehnološkog tima, startap će nastaviti da ojačava svoju tehnološku ponudu kako bi se poboljšalo iskustvo korisnika – smanjivanjem vremena isporuke kako za kurire, tako i za korisnike, otvaranjem tzv. „tamnih kuhinja“ (u kojima se priprema hrana) da bi dostava bila što brža i efikasnija.

Veći fokus na namirnice i partnerstva sa vodećim maloprodajama

Glovo će nastaviti da uvodi inovacije u oblasti isporuke i da poboljšava ponudu u više kategorija, isporukom alkohola, farmaceutskih proizvoda i ostalih svakodnevnih proizvoda. Da podstakne rast svoje kategorije namirnica, Glovo nastavlja da traži strateška partnerstva slična onim sa kompanijom Carrefour, i investirati u sopstvene kanale za dostavu („tamnih kuhinja“) u okviru supermarketa.

Kompanija trenutno ima sedam „tamnih kuhinja“ u Evropi i Latinskoj Americi – u Barseloni, Madridu, Buenos Ajresu i Limi – i planira da otvori još 100 do 2021. godine.

„Velika nam je čast da poželimo dobrodošlicu Mubadali kao investitoru i da ubuduće jačamo poziciju u okviru dostave,“ izjavio je Oscar Pierre, suosnivač i CEO Glovo kompanije. „Status „jednoroga“ je zaista uzbudljiva pozicija i svedoči o talentu zaposlenih u kompaniji, i njihovoj upornosti da nastave sa inovacijama i promene prostor za isporuke po zahtevu. Uprkos našem ubrzanom rastu i novom statusu, mi i dalje imamo istu viziju koju smo oduvek imali: da sve što je dostupno u gradu bude odmah dostupno i našim potrošačima.“

Frederic Lardieg, partner u timu za investicije u Evropi u Mubadala Kapitalu, dodao je: „U junu 2018. godine, Mubadala je pokrenula fond u vrednosti od 400 miliona dolara za ulaganje u vodeće evropske tehnološke kompanije kao što je Glovo. Ulaganje je dokaz naše posvećenosti tehonološkim tržištima u Evropi i veoma smo uzbuđeni što predvodimo finansiranje kroz seriju E, kako bi omogućili da Glovo poveća svoj tim i podrži širenje svoje ponude.“

Чланак Glovo privukao dodatnih 150 miliona eura investicija i postigao status “jednoroga” се појављује прво на Biznis i Finansije.