Чланак Građani Srbije će i dalje plaćaju najskuplji dizel i benzin u regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stopa zaposlenosti iznosila je 50,9 odsto, stopa nezaposlenosti 7,2 odsto, a stopa stanovništva van radne snage 45,1 odsto.

U poređenju na isti period prošle godine

U odnosu na isti kvartal prošle godine, zabeleženo je smanjenje broja zaposlenih za 45. 800 kao i broja nezaposlenih za 46.800, dok je broj stanovnika van radne snage povećan za 61. 900.

Stopa zaposlenosti smanjena je za 0,6 procentnih poena, a stopa nezaposlenosti za 1,3 procentna poena, dok je stopa stanovništva van radne snage povećana za 1,3 procentna poena.

Kada se uporedi sa prethodnim kvartalom

U odnosu na prethodni kvartal, broj zaposlenih povećan je za 4.100, a broj nezaposlenih se smanjio za 56.100.

Broj stanovnika van radne snage povećan je za 38.200, stopa zaposlenosti je povećana za 0,2 procentna poena, stopa nezaposlenosti smanjena za 1,7 a stopa stanovništva van radne snage povećana za 0,8 procentnih poena.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji zaposleno 2,84 miliona radnika, van radne snage 2,51 miliona stanovnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Paraćinska staklara bila je u prilično lošem stanju kada je posle dve neuspešne privatizacije ovu fabriku iz stečaja 2022. godine preuzela švajcarska Vaider Grupa, u čijem sastavu posluje i slovenačka Steklarna Hrastnik. Od tada je uloženo oko 100 miliona evra u modernizaciju fabrike.

Staklara je nabavila AIS proizvodne mašine poslednje generacije, koje mogu sa izuzetnom preciznošću da proizvedu i više od 400 boca u minuti. Novac je uložen i u vrhunske inspekcijske linije koje koriste veštačku inteligenciju sposobnu da uči, pa sama utvrđuje parametre za izbacivanje škarta sa linija, prema prvom ubačenom primerku proizvoda.

„Sa novom tehnologijom proizvodimo do 270 tona staklarske mešavine dnevno, na godišnjem nivou to izađe i na skoro 100.000 tona proizvoda. To je uglavnom ambalažno staklo, jer su programi iz ručne proizvodnje, čaše ili optičko staklo koje je paraćinska fabrika ranije proizvodila odavno ugašeni. Sa sadašnjim mašinama možemo da proizvedemo i više, ali obim i vrstu proizvoda nam diktira potražnja“, kaže za B&F Igor Antić, direktor za izvršne operacije u kompaniji Vaider Srpska fabrika stakla.

Preduzeće trenutno pokriva oko 20% srpskog tržišta. Ranije je taj udeo bio mnogo veći, ali zbog nesigurne proizvodnje u prethodnim godinama mnogi kupci su se okrenuli hrvatskim, bugarskim, rumunskim, a odnedavno i mađarskim proizvođačima, ukazuje Antić.

Fabrika bi mogla da širi proizvodni asortiman, međutim, zbog krize sa energentima i drugih posledica geopolitičkih tenzija, veoma je teško cenovno parirati kineskim ili turskim proizvođačima, ističe naš sagovornik i pojašnjava: „Kod staklene ambalaže, zbog težine proizvoda i visokog udela transporta u troškovima, prednost imaju lokalne fabrike ukoliko su udaljene do 500 kilometara od kupca. To rastojanje je granica isplativosti u transportu. Mi smo se donekle izdvojili od tog pravila, jer radimo za pojedine proizvođače širom Evrope, a nekoliko proizvoda izvozimo i u Ameriku“.

Muke sa staklenim kršom

Staklo je specifično po tome što može bezbroj puta da se reciklira a da ne izgubi na težini niti se menja hemijski sastav materijala, ali udeo staklenog krša u finalnom proizvodu velikim delom diktiraju kupci. Ukoliko naručuju proizvode vrhunskog kvaliteta, koje je paraćinska staklara počela da izrađuje krajem prošle godine, očekuju da smesa iz reciklaže učestvuje sa oko 30%, dok za proizvodnju ambalaže velikog tiraža, taj procenat može biti veći.

„Stakleni krš u mešavini za proizvodnju standardnog stakla može učestvovati i do 80%, čime se smanjuje količina drugih komponenti. Takođe, to smanjuje cenu po komadu jer je znatno manje energije, struje ili gasa potrebno za topljenje stakla. Manje je i štetnih emisija gasova. U ovom trenutku, kod nas je upotreba reciklata između 37% i 40%, ali reč je o staklenom kršu koji potiče samo iz naših sopstvenih izvora, od proizvodnog škarta ili ranijih zaliha. To se kroz mašine za drobljenje i usitnjavanje vraća u proces kao sirovina“, objašnjava naš sagovornik.

Fabrika nema mogućnost da koristi druge izvore sa tržišta reciklata jer sistem sakupljanja, sortiranja i predaje upotrebljenog stakla, kao i nekih drugih materijala u našoj zemlji još uvek nije uspostavljen.

„Upravo u nedostatku regulacije, i to malo sakupljenog stakla koje nije iz naših magacina, završava kod konkurenata. Oni su tada u prednosti – materijal koji ima status energenta omogućava im uštede, mogu da spuste cene i budu konkurentniji od nas“, komentariše Antić, koji veruje da će se potrebna regulativa ipak usvojiti u narednom periodu.

Naš sagovornik dodaje da postoje postrojenja za reciklažu stakla, ali da se postavlja pitanje koliko je to rešenje isplativo za paraćinsku fabriku u ovoj fazi modernizacije, kada je proizvodnja prvenstveno usmerena na viskokvalitetnu, tanju i lakšu ambalažu, jer je potražnja za njom trenutno stabilnija u odnosu na standardnu ponudu.

Sve oštrija konkurencija

Potresi i nestabilnost na svetskom tržištu uslovili su da potražnja za staklom opada već nekoliko godina unazad. Mnoge fabrike koje su potrošači stakla smanjile su proizvodnju, neke su zatvorene, najviše na severu Evrope i u Nemačkoj. Ali, u tim previranjima dešava se i da neke staklare šire pogone jer za programom koji proizvode raste tražnja.

„Recimo, Grčka je pre godinu dana ugasila poslednju staklaru i sada je potpuno orijentisana na uvoz. Na prvi pogled to jeste prilika za nas, imamo već nekoliko kupaca sa tog područja. Međutim, Grčkoj je bliža Turska koja ima jednog od najvećih proizvođača, pokriva veliki deo Azije a sada ulazi i u Evropu. To će biti naša ozbiljna konkurencija uz fabrike koje već posluju u regionu. U Hrvatskoj, kod našeg konkurenta Vetropaka, otvorena je još jedna peć, u Bugarskoj sada rade dve fabrike iako je jedna u malo težoj situaciji, Mađari otvaraju dve peći, a proizvodnju stakla ima i Rumunija“, nabraja Antić.

Staklari su zato prinuđeni da se okrenu inovacijama i da novim proizvodima ili uštedama pariraju konkurentskim firmama. Najviše su zaokupljeni energentima koji imaju visok udeo u troškovima. U paraćinskoj fabrici, zbog visoke potrošnje struje i gasa, razmišljaju o izgradnji solarnih panela i elektrane, kao i o upotrebi vodonika koji može hibridno da se koristi ugradnjom brenera. U Hrastniku su tu tehnologiju već primenili, ali uz značajnu podršku fondova Evropske unije.

Kalkulator ugljeničnog otiska

Pored nedaća sa energentima, upravu fabrike brinu i nova pravila EU o ugljeničnom otisku, prema kojima će posebno biti oporezovane kompanije koje u proizvodnji emituju gasove sa efektom staklene bašte.

„Mi smo izvoznici i bićemo svrstani u neku od grupa, ne baš kao najveći zagađivači, ali svakako ćemo se naći na tom spisku. Zbog toga i razmišljamo o savremenim uređajima za filtriranje, o pećima na vodonik i procesima koji smanjuju emisije štetnih gasova“, ukazuje Antić.

U naporima da se nađe na dnu liste zagađivača, paraćinskoj fabrici može pomoći domaća nauka. Naime, na Institutu za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, viša naučna saradnica dr Jelena Nikolić napravila je kalkulator karbonskog otiska, digitalni alat namenjen pre svega umetnicima, zanatlijama i pojedincima ali i industriji stakla.

„Gasovi sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, metana, azot-suboksida, hlorofluoro ugljenika i vodene pare, imaju sposobnost da zadržavaju toplotu. Oni omogućavaju Sunčevoj energiji da dopre do Zemljine površine, ali je kao pokrivač tu i zadržavaju, što uzrokuje porast globalne temperature i dovodi do klimatskih promena“, objašnjava Nikolić za B&F.

Kalkulator koji je osmislila naša naučnica i koji je u komercijalnoj upotrebi od početka ove godine, preračunava efekte emitovanja različitih gasova u količinu ugljen-dioksida koja bi imala isti uticaj na životnu sredinu.

Korišćenjem kalkulatora, kompanija ili pojedinac mogu da prate i planiraju svoje aktivnosti i utvrde kako da upotrebom određenih materijala ili sirovina menjaju svoj karbonski otisak. Firme u Evropskoj uniji, ali i poljoprivredna gazdinstva, pa čak i banke, već uveliko koriste neke od takvih kalkulatora koji su prilagođeni njihovom poslu.

„Transport ima najveći uticaj na životnu sredinu, pa se može razmatrati prelazak sa fosilnih na alternativna goriva. Kod staklarske industrije, recikliranje može značajno da smanji otisak, jer osim što za oko 30% umanjuje potrošnju energenata, koristi i manje svežih sirovina koje takođe imaju svoj otisak“, ukazuje Nikolić.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.

Foto: aspsvz, Depositphotos

Чланак Industrija stakla u vreme globalne nestabilnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sumnju je pokrenuo javni istup Akoša Hadhazija, bivšeg nezavisnog poslanika i istraživača korupcije koji je pomogao da se razotkriju sumnjivi poslovi sa nekretninama sprovođeni u vreme vladavine Fidesa.

On je nedavno upozorio da se i nova vlada našla pod sumnjom zbog mogućih nepravilnosti, iako je reč o slučaju neuporedivo manjeg obima od afera koje su pratile Orbanovu vlast.

Naime, ona je za proslavu Dana državnosti Mađarske potrošila četiri milijarde forinti (10 miliona evra), što je znatno manje od 17,5 milijardi forinti (48 miliona evra) koliko je Fides predvideo za tu namenu, ali istraga G7, dela informativnog sajta Telex i partnera Euractiva, ukazuje na to da je postupak izbora nabavljača možda bio tek formalnost.

Šta se zapravo desilo?

Akoš Hadhazi je objavio snimke ekrana interne prepiske koja je pokrenula sumnje u regularnost tendera za organizovanje vatrometa za ovu proslavu.

Iz prepiske se vidi da je Hardrock Kft., firma koja je dobila taj posao, bila u kontaktu sa Fidesu bliskom Lounge Groupom još dok prethodni ugovor sa tom kompanijom nije bio zvanično raskinut. U tim razgovorima posredovao je Mikloš Zelčenji, bivši direktor za organizovanje događaja u trenutno vladajućoj Tisi, koji je, kako se navodi, postupao na zahtev vladinog komesara Marka Radnaija.

Iako je naznačen kao primalac tih mejlova, Radnai je tvrdio da ih nije pročitao i da je za njihov sadržaj saznao tek iz medija. Hadhazi je njegovo objašnjenje odbacio i zapretio podnošenjem krivične prijave.

Nova vlast ispituje poslove iz Orbanove ere

Dok se istražuje način na koji je sproveden njen tender za vatromet, nova vlada znatno odlučnije preispituje poslove nasleđene iz Fidesove ere, poput onih sa nekretninama iz sistema „NER“.

Naime, Peter Mađar je objavio da država odustaje od kupovine ogromnog poslovnog kompleksa u Zuglou i zahteva povraćaj 300 milijardi forinti (760 miliona evra) koje je prethodna administracija već platila.

Bayer Construct, kompanija povezana sa tim poslom, je zbog toga 26. avgusta zatražila zaštitu od poverilaca, jer joj je povlačenje države napravilo veliki finansijski problem.

Sada je na sve ove napore nove vlade senku bacio slučaj sa nabavkom vatrometa. On je otvorio pitanje koliko se nova vlast zaista razlikuje od sistema koji je obećala da će demontirati, posebno kada je reč o transparentnosti državnih poslova i političkom uticaju na njih.

Izvor: Euractiv

Foto: bernswaelz, Pixabay

Чланак Nova mađarska vlast na testu transparentnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак EU taksa oborila uvoz malih paketa iz Kine i do 40 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Projektno sufinasiranje sve manje služi ostvarivanju javnog interesa, a sve više postaje mehanizam za raspodelu javnog novca unapred favorizovanom krugu medija i izdavača, zaključak je danas predstavljene analize projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u ovoj godini.

Članica Udruženja novinara Srbije (UNS) Kristina Kovač Nastić rekla je da je ova godina najdrastičiniji primer obesmišljavanja projektnog sufinansiranja od njegovog uvođenja 2015. godine, navodeći da je ponovo najveći iznos u većini lokalnih samoprava dodeljen provladinim medijima, dok su kritički mediji ostali bez podrške ili im je dat višestruko manji iznos.

„Sistem ne samo da je propustio da ostvari svrhu zbog koje je osnovan – ostvarivanje interesa, već se sasvim udaljio od nje“, rekla je Kristina Kovač Nastić, dodajući da je u ovoj godini za projektno sufinansiranje medija, do danas, na svim nivoima, izdvojeno 1,933 milijarde dinara, dok je prošle godine izdvojeno oko 200 miliona manje.

Kada je reč o rezultatima konkursa, ona je rekla da su profesionalni mediji prošli najgore do sada, kao i da nijedan projekat UNS, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Lokal pres i Asocijacije medija nije podržan. Novac nije dodeljen ni Sindikatu novinara Srbije, ni Savetu za štampu.

Najviše sredstava dobili su Zona plus Niš, Radio-televizija Vranje, Radio-televizija Pančevo, Novosadska televizija, Vranjska plus, Radio-televizija Novi Pazar, Kruševac i druge.

Govoreći o konkursnom ciklusu ovde godine, Kristina Kovač Nastić je navela da su do 1. marta – zakonskog roka za raspisivanje konkursa, konkurse raspisali Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i 123 od 168 lokalnih samuprava.

Do 24. avgusta konkurse su raspisale 144 lokalne samouprave, dok Vrbas i Gadžin Han nisu, a u četiri lokalne samouprave je istekao zakonski rok za donošenje rešenja o raspodeli sredstava, dok je na pet kasnije raspisanih konkursa postupak u toku.

Problemi od formiranja registra kandidata do JSI

Чланак Analiza: Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koja dokumentacija je potrebna

Posle nalepnice slede tehnički pregled i registracija

Besplatna nalepnica i uverenje za jedno vozilo

Чланак Koja je procedura za registraciju električnih vozila sa pedalama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povećanja praga za obavezan ulazak u sistem PDV-a neće biti, sudeći prema poslednjem Predlogu izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost. Granica i dalje ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa ostvarenog u prethodnih 12 meseci, odnosno procenjenog prometa u narednih godinu dana za one koji tek započinju poslovanje, piše Biznis.rsNovina se, međutim, odnosi na preduzetnike koji u sistem PDV-a ulaze dobrovoljno. Prema predloženim izmenama, oni više ne bi imali obavezu da u sistemu ostanu najmanje dve godine. Umesto toga, status PDV obveznika morali bi da zadrže tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek nakon isteka tog perioda mogli bi da podnesu zahtev za prestanak statusa PDV obveznika.

Kada preduzetnik prestaje da bude paušalac?

Чланак Kada prekoračenje limita menja poreski status preduzetnika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše prosečne neto zarade imali su zaposleni u državnim javnim preduzećima, 136.020 dinara. Najniži prosek zabeležen je u administraciji na nivou lokalne samouprave, gde je iznosio 101.991 dinar.

Razlika između najbolje i najslabije plaćene grupe zaposlenih u javnom sektoru dostigla je 34.029 dinara.

Plate u javnom sektoru veće od republičkog proseka

Prosečna neto plata u Srbiji u junu iznosila je 120.401 dinar, što znači da su zaposleni u javnom sektoru u proseku primili 3.817 dinara više.

Zarada u javnom sektoru bila je oko 3,2 odsto iznad republičkog proseka.

Posmatrano od početka godine, prosečna neto plata u javnom sektoru iznosila je 124.653 dinara. U poređenju sa prvih šest meseci 2025. godine, nominalno je povećana za 12,4 odsto.

Prosečna bruto zarada u javnom sektoru u periodu od januara do juna iznosila je 172.877 dinara, uz nominalni rast od 12,2 odsto.

Najveće plate u državnim javnim preduzećima

Zaposleni u državnim javnim preduzećima imali su najveću prosečnu zaradu u javnom sektoru. Njihova neto plata u junu dostigla je 136.020 dinara, dok je bruto iznosila 188.298 dinara.

Prosečna neto zarada u ovoj grupi bila je za 11.802 dinara veća od proseka čitavog javnog sektora i za 15.619 dinara iznad republičkog proseka.

U odnosu na maj, neto plata u državnim javnim preduzećima nominalno je povećana za 4,1 odsto, što predstavlja najveći mesečni rast među posmatranim delovima javnog sektora.

Prosečna neto zarada od početka godine iznosila je 137.566 dinara, što je za 11,5 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

Kolike su plate u administraciji

Prosečna neto plata u administraciji na svim nivoima u junu iznosila je 127.935 dinara, dok je bruto zarada bila 177.732 dinara.

Ipak, podaci pokazuju velike razlike u zavisnosti od nivoa uprave.

Zaposleni u državnoj administraciji imali su prosečnu neto platu od 133.099 dinara. U administraciji na nivou autonomne pokrajine prosek je iznosio 125.084 dinara, dok su zaposleni u lokalnim samoupravama u proseku primili 101.991 dinar.

Prosečne neto plate u administraciji u junu bile su:

1. Administracija na nivou države, 133.099 dinara
2. Administracija na nivou autonomne pokrajine, 125.084 dinara
3. Administracija na nivou lokalne samouprave, 101.991 dinar

Zaposleni u državnoj administraciji tako su u proseku zarađivali 31.108 dinara više od zaposlenih u lokalnim samoupravama.

Plate u zdravstvu i socijalnoj zaštiti

Prosečna neto zarada u zdravstvu i socijalnom radu u junu iznosila je 121.095 dinara, dok je bruto plata bila 167.886 dinara.

Ova primanja bila su 694 dinara iznad prosečne neto zarade u Srbiji.

U odnosu na maj, prosečna neto plata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nominalno je smanjena za jedan odsto.

Posmatrano od početka godine, prosek je bio viši. Prosečna neto zarada u zdravstvu i socijalnom radu tokom prvih šest meseci iznosila je 122.404 dinara.

U odnosu na isti period prošle godine, plata u ovoj oblasti nominalno je povećana za 13,5 odsto.

Kolike su plate u obrazovanju i kulturi

Zaposleni u obrazovanju i kulturi u junu su imali prosečnu neto zaradu od 120.461 dinar, dok je bruto plata iznosila 167.015 dinara.

Njihova prosečna neto plata bila je gotovo jednaka republičkom proseku. Razlika je iznosila svega 60 dinara u korist zaposlenih u obrazovanju i kulturi.

U odnosu na maj, plata je nominalno povećana za 0,3 odsto.

Prosečna neto zarada u obrazovanju i kulturi tokom prvih šest meseci iznosila je 119.704 dinara. Iako ova grupa nema najveće plate u javnom sektoru, zabeležila je najvišu stopu rasta.

U poređenju sa prvih šest meseci 2025. godine, prosečna neto zarada u obrazovanju i kulturi nominalno je povećana za 17,4 odsto.

Lokalna javna preduzeća iznad lokalne administracije

Prosečna neto zarada u lokalnim javnim preduzećima u junu iznosila je 116.442 dinara, dok je bruto plata dostigla 161.389 dinara.

U poređenju sa zaposlenima u lokalnoj administraciji, radnici lokalnih javnih preduzeća u proseku su primali 14.451 dinar više.

U odnosu na maj, njihova neto plata nominalno je povećana za 1,8 odsto. Prosečna zarada od početka godine iznosila je 115.619 dinara, uz rast od 14,2 odsto u odnosu na isti period 2025.

Gde su plate najbrže rasle

Najveći nominalni rast prosečnih neto zarada tokom prvih šest meseci 2026. zabeležen je u obrazovanju i kulturi.

Rast plata po delovima javnog sektora iznosio je:

1. Obrazovanje i kultura, 17,4 odsto
2. Lokalna javna preduzeća, 14,2 odsto
3. Zdravstvo i socijalni rad, 13,5 odsto
4. Državna javna preduzeća, 11,5 odsto
5. Administracija na nivou lokalne samouprave, 10,8 odsto
6. Administracija na svim nivoima, 7,8 odsto
7. Administracija na nivou države, 7,2 odsto
8. Administracija na nivou autonomne pokrajine, 6,9 odsto

Podaci se odnose na nominalne promene, što znači da nije uračunat uticaj inflacije na realnu kupovnu moć zaposlenih.

Podaci pokazuju da javni sektor u proseku ima nešto veće zarade od proseka Srbije, ali i da postoje značajne razlike između njegovih delova. Najviše plate imaju zaposleni u državnim javnim preduzećima, dok su na začelju zaposleni u administraciji lokalnih samouprava.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Shutter_M, Depositphotos

Чланак Plate u javnom sektoru veće od republičkog proseka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na ovaj način dinarska štednja je prvi put premašila protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra, navodi se u analizi isplativosti štednje Narodne banke Srbije.

Učešće dinarske u ukupnoj štednji stanovništva je tokom prve polovine 2026. godine prvi put premašilo 10 odsto.

Rezultati najnovije polugodišnje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od juna 2012. do juna 2026. godine, pokazali su da je u prethodnih 14 godina dinarska štednja bila isplativija, i kratkoročno i dugoročno.

„Većoj isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu najviše pogoduju relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, viši nivo kamatnih stopa na dinare nego na evre, kao i povoljniji poreski tretman, jer se na prihod od kamate na dinarsku štednju ne plaća porez“, navodi se u analizi NBS.

U proteklih 14 godina, štednja u domaćoj valuti je povećana više od 13 puta. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu 2026. godine, najveći rast je zabeležen kod štednje ročnosti od šest do 12 meseci (16,1 milijardu dinara), koja je i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji sa 56,9 odsto. Štednja ročnosti od tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijardi dinara.

Krajem juna 2026. godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je više od 205.000 dinara.

Posmatrajući isti četrnaestogodišnji period, devizna štednja je povećana više od dva puta, sa 7,9 milijardi u junu 2012. godine na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine.

Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. godine povećana je za 735,5 miliona evra (4,6 odsto), u najvećoj meri po osnovu rasta štednje na rok od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednje po viđenju (334,8 miliona evra), koja čini 64,7 odsto ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je preko 4.000 evra krajem juna 2026. godine.

Prema analizi isplativosti štednje, štediša koji je oročio ulog od 100.000 dinara u junu 2012. godine na godinu dana i reoročavao ga u periodu od 13 godina na kraju perioda oročenja (u junu 2026. godine), dobio bi više od 62.600 dinara (533 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

U prethodnih 14 godina i dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije zanavljana, bila je isplativija u gotovo 99% posmatranih godišnjih potperioda (u 155 od ukupno 157) od takve štednje u evrima.

Oročavanjem štednog uloga od 100.000 dinara u junu 2025. godine na godinu dana, štediša koji bi štedeo u dinarima na kraju perioda oročenja dobio bi preko 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost 100.000 dinara u evrima.

Štednja u dinarima (bez zanavljanja) oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u više od 92% posmatranih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine bila je isplativija od takve štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Dinarska štednja isplativija od devizne, prvi put premašila dve milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.