Ekonomija Arhiva - Biznis i Finansije

Preduzetništvo i majčinstvo u Srbiji: Kada trudnoća postane poslovni rizik

bifadmin — Wed, 30 Sep 2026 11:00:49 +0000

Iako je poslednjih godina položaj žena koje rade za sebe delimično unapređen, mnoge preduzetnice i dalje se suočavaju sa izborom koji nijedna žena ne bi trebalo da pravi – između majčinstva i opstanka posla koji su same izgradile.

Žene su vlasnice 32% preduzeća u Srbiji, uglavnom preduzetničkih radnji i mikro privrednih društava. Prema poslednjim podacima UN, 43,8% preduzetnica mlađe je od 45 godina, odnosno nalazi se u reproduktivnom dobu.

Odluka o majčinstvu za njih nije samo lična, već i poslovna računica. Osim usklađivanja poslovnih obaveza i porodice, one moraju da razmišljaju i o tome ko će voditi radnju ili firmu dok ih nema, od čega će živeti tokom odsustva i da li će posao koji su godinama gradile uopšte opstati.

Kako zakon tretira preduzetnice?

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom menjao se više puta tokom poslednje decenije, delom i zbog toga da bi se unapredio položaj preduzetnica koje žele da postanu majke.

Izmenama iz 2018. godine, preduzetnice su prvi put jasno prepoznate u sistemu finansijske podrške porodicama sa decom, ali kroz posebnu kategoriju naknada koja se razlikuje od prava zaposlenih žena. Reformama iz 2021. godine, preduzetnicama je povećan maksimalni mesečni iznos osnovice za obračun naknade sa tri na pet prosečnih zarada u Srbiji.

Prvi veći pomaci na ovom polju dogodili su se 2023. godine, kada su preduzetnice dobile neka prava koja su zaposlene žene već imale, poput prava na dve godine odsustva za treće i svako naredno dete, kao i mogućnosti da otac zaposlen kod poslodavca koristi odsustvo radi nege deteta kada je majka preduzetnica.

Šta sve ovo znači u praksi?

Zaposlene žene tokom trudnoće i nakon porođaja imaju zakonom garantovano pravo na odsustvo, naknadu za trudničko odsustvo obračunato na osnovu prosečne zarade za prethodnih 12 meseci a za porodiljsko za 18 meseci, i povratak na posao.

Međutim, preduzetnicama je malo toga garantovano, posebno samostalnim vlasnicama radnji ili paušalkama čiji prihod direktno zavisi od ličnog angažovanja. Važan faktor je i veličina njihovog posla, jer kada preduzetnica ima zaposlene deo obaveza može da delegira, dok paušalna preduzetnica ili vlasnica male radnje često nema kome da prepusti svakodnevni posao.

Budući da veliki broj preduzetnica vodi poslove koji gotovo u potpunosti zavise od njihovog ličnog angažovanja, njihov položaj je znatno nepovoljniji u odnosu na zaposlene žene. Naime, prema važećim propisima, preduzetnica koja želi punu naknadu tokom trudničkog i porodiljskog odsustva trebalo bi da obustavi poslovanje. Ako to ne učini, naknada joj se umanjuje za 50%.

Dakle, pred njom su dve opcije: da dobija punu naknadu ali da njen posao miruje, ili da ostavi radnju aktivnom, pronađe nekoga ko će voditi posao i da ona sama prima znatno manji prihod.

Zato se preduzetnice snalaze kako znaju i umeju. Neke nastavljaju da rade tokom trudnoće i nakon porođaja, čak i kada im je preporučeno mirovanje. Druge angažuju osobu koja može da ih zameni, što im predstavlja dodatni trošak. Ima i onih koje prekidaju delatnost ili privremeno zatvaraju radnje, iako to može da dovede do prekida u plaćanju doprinosa, gubitka kontinuiteta u poslovanju i egzistencijalnih rizika za firmu.

Žensko preduzetništvo kao deo šireg problema

Zbog navedenih teškoća, udruženja preduzetnica, organizacije civilnog društva i poslovne zajednice već godinama ukazuju na potrebu za unapređenjem položaja žena koje rade za sebe.

Jedna od tih organizacija je i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Sofija Popara Parmaković, predstavnica Pausal.rs, platforme za podršku paušalnim preduzetnicima, i potpredsednica Saveta za male biznise NALED-a za tradicionalno preduzetništvo, ocenjuje za B&F da položaj preduzetnica koje žele da postanu majke samo oslikava širi problem sa kojim se žene suočavaju u poslovnom svetu.

„Mislim da je gotovo nemoguće biti žena koja gradi posao u Srbiji a da vas rodna diskriminacija bar u nekom trenutku ne dotakne. Mogla bih sada da nabrajam različite primere, ali problem je upravo u tome što to nije jedan primer već nešto što se pojavljuje redovno, u različitim situacijama“, komentariše Popara Parmaković.

Nekada su to naizgled sitne neprijatnosti – način oslovljavanja žene na razgovoru za posao ili pretpostavka da umesto nje poslovne odluke donosi muškarac. Diskriminacija može biti i ozbiljnija, poput situacija u kojima se ženama manje veruje u pregovorima oko ulaganja i sklapanja strateških partnerstava.

Šta znači dovoljno dobro?

Naša sagovornica, međutim, smatra da da su sve te teme manje važne u odnosu na pitanje šta se dešava kada preduzetnica odluči da postane majka. „Paradoks je da se godinama u javnosti forsira priča o podsticanju preduzetništva i nataliteta, a u realnosti žena koja vodi svoj posao mora da bira između firme koju je gradila godinama i punog prava na trudničko i porodiljsko odsustvo“, ističe Popara Parmaković.

Takav izbor posebno je težak za vlasnice mikro preduzeća, koje su često i jedine zaposlene u svojim firmama. A prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), oko 99% ženskih preduzeća su mikro preduzeća.

„Dodatni problem je što za razliku od zaposlenih žena, preduzetnicama nije garantovana ni minimalna naknada tokom perioda porodiljskog odsustva i nege deteta, pa neke od njih primaju svega nekoliko hiljada dinara mesečno. Zato stalno ističem da mi ne tražimo privilegije, već osnovna prava“, podvlači naša sagovornica.

Ona priznaje da je regulativa donekle napredovala, ali smatra da nije otklonila glavne probleme sa kojima se preduzetnice suočavaju i pojašnjava: „Kod osnovnih prava ne bi trebalo da postoji princip ’dovoljno dobro’. Ili su žene ravnopravne ili nisu. Sve dok postoji makar jedna odredba zbog koje preduzetnica mora da bira između svog posla i porodice, ne možemo govoriti da je problem suštinski rešen“.

Prisilni izbor

Zakonske odredbe daju samo deo slike. Drugi deo čine iskustva preduzetnica koje se svakodnevno suočavaju sa posledicama tih propisa.

Naime, kada se odluče na zasnivanje porodice, preduzetnice vrše procenu šta će se dogoditi sa firmom ukoliko moraju da odsustvuju, ko će za to vreme voditi posao i da li će moći da zadrže klijente. Potom, po ostanku u drugom stanju, mnoge od njih rade i pre i posle porođaja.

Za razliku od zaposlenih žena, koje u ovim situacijama uglavnom imaju podršku poslodavca i kadrovske službe, preduzetnice često same prolaze kroz sve procedure, uključujući i podnošenje papira za prekid obavljanja delatnosti. Iako su mnoge javne usluge danas dostupne elektronski, procedure kroz koje one prolaze često se završavaju lično, pa su prinuđene da obilaze šaltere „sa stomakom do zuba“.

No, najveći izazov za mnoge preduzetnice nije sama trudnoća, već pitanje kako da održe svoje poslovanje i prihode tokom odsustva. Neke se zato vraćaju poslu ranije nego što su planirale, ne zato što to žele, već zato što nemaju drugi izbor, tvrdi Popara Parmaković.

Uprkos svim ovim naporima, neretko im se dešava da ne mogu da održe isti nivo poslovanja. Fizički i psihički zamor i poslovni izazovi počinju da se prepliću, zbog čega trpi posao, a samim tim i prihodi majke.

Rešenja ne traže čarobni štapić

Iako trenutna situacija deluje gotovo distopijski, prema rečima naše sagovornice za ozbiljnije pomake nisu potrebna čudotvorna rešenja. Prvi korak bi trebalo da bude izjednačavanje osnovne zaštite preduzetnica sa zaštitom koju imaju zaposlene žene. Tek kada budu obezbeđena ta osnovna prava, može se razgovarati o dodatnoj sistemskoj podršci.

Savet za male biznise NALED-a već je definisao niz preporuka, od boljeg pristupa finansiranju i programa podrške za preduzetnice, preko mentorstva i jačanja finansijske pismenosti, do poreskih olakšica i mera koje bi ženama pojednostavile povratak poslu nakon porodiljskog odsustva.

Cilj nije da država vodi nečiji posao, već da stvori uslove u kojima majčinstvo neće predstavljati dodatni rizik za opstanak preduzeća, poručuje Sofija Popara Parmaković.

Marija Dukić

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Foto: Privatna arhiva

Чланак Preduzetništvo i majčinstvo u Srbiji: Kada trudnoća postane poslovni rizik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poverenje potrošača slabi i u Evropi i SAD

bifadmin — Wed, 30 Sep 2026 10:00:09 +0000

Ekonomsko raspoloženje u Evropskoj uniji i evrozoni blago je pogoršano u septembru, pre svega zbog pada poverenja potrošača, pokazuju podaci Evropske komisije.

Kako prenosi turska agencija Anadolija, indikator ekonomskog raspoloženja u EU pao je za 0,4 poena, na 97,9, dok je u evrozoni smanjen za 0,5 poena, takođe na 97,9. Istovremeno, indikator očekivanja zaposlenosti u EU pao je za 0,6 poena, na 98,3, a u evrozoni za 1,3 poena, na 97,5.

Posebno zabrinjava poverenje potrošača, koje je u EU smanjeno za 0,8 poena. Pad je zabeležen uprkos većem optimizmu poslovnih ljudi u industriji i građevinarstvu, imajući u vidu da je industrijsko poverenje poraslo za jedan poen.

Među najvećim evropskim ekonomijama, ekonomsko raspoloženje najviše je pogoršano u Francuskoj, za 1,7 poena, i Italiji, za 0,8 poena. U Španiji je, međutim, poraslo za 3,4 poena.

Istovremeno, očekuje se da će rasti cene. Kompanije iz građevinskog i industrijskog sektora značajno su povećale očekivanja prodajnih cena, dok su se potrošači izjasnili da u narednih godinu dana očekuju inflaciju veću za 1,8 poena. Indikator ekonomske neizvesnosti porastao je za 1,2 poena, na 18,4, čime je prekinut četvoromesečni trend pada.

Amerika u još većem problemu

Sličan, ali znatno izraženiji trend beleži se i u Sjedinjenim Američkim Državama. Poverenje potrošača palo je u septembru na najniži nivo od 2014. godine, prema podacima Conference Board-a.

Potrošači su kao glavni razlog za pogoršanje raspoloženja naveli rast troškova robe i usluga, a posebno goriva. Prosečna cena galona benzina u SAD porasla je za 37 centi tokom prethodnog meseca, na 4,45 dolara, prema podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA).

„Indeks poverenja potrošača primetno se pogoršao u septembru, nakon što je oslabio i tokom prethodna dva meseca“, rekla je Dana M. Peterson, glavna ekonomistkinja Conference Board-a.

Prema njenim rečima, cene nafte i gasa dostigle su nove maksimume, što se odrazilo na troškove goriva, dok su komentari potrošača o ratu i sukobima bili ređi nego prethodnog meseca, ali su i dalje bili učestali.

Podaci o poverenju potrošača u SAD objavljeni su dan pre ključnog izveštaja o inflaciji koji Federalne rezerve koriste pri proceni stanja cena. Istovremeno, odluka američke centralne banke o kamatnim stopama krajem oktobra biće doneta u trenutku kada potrošačko raspoloženje slabi.

Iako su kretanja u Evropi i SAD različitog intenziteta, zajednički signal je veći oprez potrošača, uz istovremeni pritisak viših cena i neizvesnosti.

Foto: bernswaelz, Pixabay

Чланак Poverenje potrošača slabi i u Evropi i SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gujaničić: Mogu li ništa i ništa proizvesti nešto?

bifadmin — Wed, 30 Sep 2026 08:00:33 +0000

Iako se indeks akcija Belex15 u nultoj godini svetske finansijske krize survao više od 75 procenata, malo ko je mogao pomisliti da potom neće uslediti nikakav oporavak tržišta već njegovo kontinuirano odumiranje koje i dan danas traje. Ogromni prometi akcija koji su nabildovani privatizacijom kompanija i rapidnim rastom tržišta drastično su kopnili u narednim godinama kao posledica ubrzanog povlačenja kompanija i investitora. Ove trendove dodatno je podstakao ovdašnji regulatorni okvir i totalna nesposobnost institucija koji su najosetljivije učesnike na tržištu, manjinske akcionare, ostavili na milost i nemilost dominantnih akcionara i većinskih vlasnika.

Rekordni promet akcija iz 2007. godine od skoro 1,9 milijardi evra već 2010. godine ogledao se u deset puta manjoj realizaciji da bismo proteklih godina svedočili godišnjim prometima akcija od svega par desetina miliona evra. Na ovakvim obimima suvišno je govoriti da li postignute cene uopšte mogu poneti epitet repernih, te je osnovna funkcija berze u vidu alokacije kapitala u potpunosti izgubila smisao. Začarani krug posrtanja domaćeg tržišta kapitala zaokružen je gotovo kontinuiranom serijom korporativnih prevara manjinskih akcionara, pa su poverenje i sigurnost učesnika kao ključne kategorije tržišta nestali u tragovima.

Pokušaj po pokušaj

Počev od ranih tranzicionih početaka domaćeg tržišta kapitala ovaj segment alternativnog finansiranja privrede bio je poligon za ubiranje jeftinih populističkih poena. Cena ovakvog pristupa isporučena je u vidu bankocentričnog finansijskog tržišta koje ni nakon 20-ak godina razvoja nije odmaklo od totalne dominacije bankarskih kredita u finansiranju kako privrede tako i države.

Poslednji pokušaj države da preusmeri negativan kurs domaćeg tržišta kapitala zbio se u postpandemijskom periodu što može biti izvesno opravdanje za okasnelo dostizanje zacrtanih ciljeva. Ali čak i uz ovu okolnost i pojedine nepredvidive geopolitičke okolnosti, kao što je početak rata u Ukrajini 2022. godine, pa koju godinu kasnije i pretnja sankcijama Naftnoj industriji Srbije, teško bi se mogla dati prelazna ocena projektu zajednički sprovođenim državnim i međunarodnim snagama.

Petogodišnja strategija za razvoj tržišta kapitala usvojena je 2021. godine, a potom je usledio i akcioni plan koji je trebalo da podstakne razvoj tržišta korporativnih obveznica. Ove aktivnosti podržala je Svetska banka kreditom u visini od 30 miliona dolara kako bi se pokrili troškovi emisija korporativnih obveznica, te sprovele konsultantske usluge u cilju jačanja kapaciteta institucija na finansijskom tržištu.

Primarni fokus strategije na korporativne obveznice imao je u samom startu ugrađenu anomaliju – trebalo je razviti tržište korporativnih obveznica iako ne postoje korporacije. Godinama su na Beogradskoj berzi devastirana prava investitora u kotiranim kompanijama što je vodilo obesmišljavanju korporativne organizacione forme. Stoga je kao logičan rezultat ovog programa ostalo zasad svega nekoliko emisija korporativnih obveznica iz kojih se nije izrodilo gotovo nikakvo sekundarno trgovanje. Ako su sekundarni prometi bili težak i neostvariv cilj, izostao je i posredni efekat u vidu generalnog podizanja korporativne kulture na tržištu. Jednostavno – emisijama obveznica stekli su se uslovi da se program proglasi uspešnim, a suštinski je na berzi ostala da zjapi poražavajuća praznina.

Sve smo mogli mi…

U sumiranju oskudnih rezultata strategije razvoja tržišta kapitala treba istaći i da njegov višegodišnji trend odumiranja nije lako zaokrenuti. S druge strane, ogroman neiskorišćeni kapital u bankama (više od deset milijardi evra neoročnih sredstava građana) i sve veća popularnost investiranja na globalnim berzama kod domaćih ulagača pokazuju da bi ovaj projekat ipak mogao na nekom nivou pronaći plodno tle. Da bi se to i ostvarilo, negativno nasleđe ovdašnjeg finansijskog tržišta u vidu „zamrznute“ devizne štednje, piramidalnih šema, korporativnih skandala na Belex-u mora se nadomestiti samo proverenim i uspešnim pričama koje će regrutovati nove generacije investitora.

Jednu od prvih propuštenih prilika već na početku primene strategije tokom 2022. godine doneo je snažan rast kamata, koji je inicirao poplavu državnih obveznica namenjenih građanima širom starog kontinenta. I dok su brojne države animirale građane da depozite sa gotovo nultim kamatama preusmere u državne obveznice, ovdašnji kreatori ekonomske politike su prespavali veliki potencijal ovih inicijativa. Nekoliko desetina hiljada građana koji bi pokupovali državne obveznice uz prinose od 5-6 procenata mogli su u narednim godinama biti baza za izgradnju tržišta kapitala i potencijalni investitori u nove instrumente, poput spomenutih korporativnih obveznica.

Na korporativnom polju izostalo je uređenje krupnih biznisa pod državnom kontrolom i njihovo kvalifikovanje za neki vid listiranja na berzanskom tržištu. Umesto toga, ova preduzeća su tek dobila nominalni status akcionarskih društava lišena bilo kakvih korporativnih obaveza koje se podrazumevaju u ovakvim oblicima privrednog organizovanja. Nakon poslovnog i finansijskog restrukturiranja neke od ovih kompanija su mogle postati klica razvoja novog tržišta kapitala koje bi privuklo i privatne kompanije koje se sada pojavljuju kao retki emitenti korporativnih obveznica.

Jasno je, preduslov razmontiravanja partijske privrede bila je i ostala politička volja, dok funkcionisanje tržišta kapitala nije moguće obezbediti bez efikasnog rada institucija, od kojih tržište kapitala direktno zavisi, ali i bočnih, poput sudova, a sve u cilju poštovanja pravnog okvira i obezbeđenja ravnopravnosti tržišnih učesnika. Dok se ne obezbede ovi uslovi, sprovedeno usklađivanje zakona sa EU normama predstavlja jedno veliko ništa koje vrednost ima isključivo u suvoparnim izveštajima domaćih i stranih nosilaca strategije koji pravdaju pet novih propuštenih godina u razvoju tržišta kapitala.

Hrvatski primer

Zagrebačka berza je takođe pretrpela devastaciju nakon svetske finansijske krize, a deceniju kasnije prošla je i turbulentni period propasti Agrokora čija su se zavisna preduzeća kotirala na tržištu. Sa ulaskom u EU i prihvatanjem evra došlo je do ekspanzije razvoja ovog tržišta koje je u bliskoj prošlosti zabeležilo nekolicinu novih emisija akcija (IPO), dok su investicione kompanije listirale ETF-ove na lokalno tržište, kao i na tržišta zemalja kao što su Slovenija, Rumunija i Poljska.

Ove godine hrvatski zakonodavac je otišao i korak dalje predlažući usvajanje zakona o investicionom računu čiji je cilj da se omogući građanima da uz minimalne administrativne prepreke i povoljan poreski tretman štede u finansijskim instrumentima poput akcija, obveznica i ETF-ova. Ovaj račun je ograničen u vidu uplata na 200 hiljada evra, a može biti proširen za još 50 hiljada evra, ako ne bude povlačenja novca u prvih pet godina od otvaranja računa. Takođe, godinu dana nakon otvaranja, najmanje petina portfelja na računu mora biti vezana za domaće tržište, a porez se ne plaća dok se poštuju odredbe zakona.

Autor: Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum“/ Svet bankarstva i investicija

Izvor: Bonitet

Foto: Pixabay

Чланак Gujaničić: Mogu li ništa i ništa proizvesti nešto? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu zabeležila pad od 0,5 % u odnosu na prošlu godinu

bifadmin — Wed, 30 Sep 2026 06:00:40 +0000

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2026. godine manja je 0,5 % u odnosu na avgust 2025. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U odnosu na prosek 2025. godine industrijska proizvodnja u avgustu manja je 4,6 %.

Industrijska proizvodnja u periodu januar-avgust 2026. godine u odnosu na isti period 2025. godine veća je 0,1 %.

Tekući desezonirani indeks za avgust 2026. godine, u odnosu na jul 2026. godine za industriju ukupno pokazuje pad od 0,6 %, a za prerađivačku industriju pad od 1%.

Posmatrano po sektorima, u avgustu 2026. godine, u odnosu na avgust 2025. godine, industrijska proizvodnja u sektoru Rudarstvo porasla je 6,7 %, u sektoru Prerađivačka industrija manja je 1,8 %, a u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija veća je 0,8 %.

Izvor: Beta

Foto: aspsvz, Depositphotos

Чланак Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu zabeležila pad od 0,5 % u odnosu na prošlu godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Saudijska Arabija povećava izvoz nafte uprkos sukobu i problemima sa naftovodom

bifadmin — Tue, 29 Sep 2026 10:00:07 +0000

Izvoz sirove nafte iz Saudijske Arabije ovog meseca naglo je porastao uprkos zaoštravanju sukoba sa militantima koje podržava Iran, čime je izbegla veće posledice sukoba po izvoz nafte.

Ova zemlja će u septembru izvoziti šest miliona barela dnevno, što je najviši nivo od početka rata sa Iranom pre oko sedam meseci. To je rast od gotovo 80% u odnosu na 3,4 miliona barela dnevno, koliko je sirove nafte izvezeno u avgustu. Tako se saudijski izvoz ovog energenta vratio na prosečan mesečni nivo iz 2025. godine.

Kako je nafta promenila put do svetskog tržišta

Saudijska Arabija je uspela da poveća izvoz uprkos tome što je ovog meseca zatvorila ključni naftovod Istok–Zapad zbog oštećenja nastalih u napadu dronom izvedenom iz Iraka.

Ovaj naftovod je tokom rata sa Iranom predstavljao važan alternativni pravac za izvoz saudijske nafte, jer povezuje naftna polja na istoku zemlje sa terminalom Janbu na obali Crvenog mora. Saudijska Arabija je preko njega mogla da izvozi naftu bez prolaska kroz Ormuski moreuz, kojim su prolazili tankeri iz zemalja Persijskog zaliva, dok je Iran napadao pojedine brodove.

Ipak, Saudijska Arabija je ponovo počela da preusmerava deo izvoza kroz Ormuski moreuz nakon što je američka vojska uspostavila plovni koridor duž obale Omana. Ostale zemlje Persijskog zaliva već mesecima koriste ovu rutu, iako prolazak kroz moreuz i dalje nosi rizik zbog iranskih napada na tankere.

Kako je Rojters saznao iz svojih izvora, naftovod Istok–Zapad početkom ove nedelje ponovo je pokrenut uz male količine, ali se protok kroz njega postepeno povećava. Prema pisanju Blumberga, državna naftna kompanija Saudi Aramco prošle nedelje je testirala naftovod i postepeno povećavala pritisak u njemu, sa ciljem da do vikenda uspostavi značajniji protok.

Više prostora za izvoz, ali ne i za sigurnije snabdevanje

Pokretanje naftovoda Saudijskoj Arabiji će omogućiti korišćenje alternativne izvozne rute, uz nastavak isporuka kroz Ormuski moreuz. To bi moglo dodatno povećati izvoz saudijske nafte i olakšati snabdevanje kupaca na svetskom tržištu.

Ipak, ne treba očekivati da će ponovno pokretanje naftovoda odmah rešiti probleme sa snabdevanjem, jer su neki evropski kupci već obavešteni da narednog meseca neće dobiti ugovorene količine prema dugoročnim ugovorima.

Foto: Venti views, Unsplash

Чланак Saudijska Arabija povećava izvoz nafte uprkos sukobu i problemima sa naftovodom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inflaciju „pogurali“ energenti, lekovi i pljeskavice

bifadmin — Tue, 29 Sep 2026 09:00:52 +0000

U prvoj polovini 2026, potrošačke cene porasle su za 2,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) u nedavno objavljenoj publikaciji Trendovi za drugi kvartal. Inflaciju su najviše “pogurali” skuplji energenti, lekovi, ali i ugostiteljske usluge, piše Nova ekonomija.

Kako je objavio RZS, najveći doprinos rastu cena dala je grupa stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva, koja je u ukupnom rastu potrošačkih cena učestvovala sa 42,9 odsto.

Kada se posmatraju pojedinačni proizvodi i usluge, najveći uticaj na inflaciju imala je električna energija, koja je u ukupnom rastu cena učestvovala sa 17 odsto.

Slede goriva i maziva za vozila (10,3 odsto), duvan (9,3), lekovi (7,9), vodosnabdevanje (7,7) i usluge u restoranima (6,4).

U prvom polugodištu 2026. godine, navodi RZS, međugodišnji rast cena u grupi „Energija“ zabeležio je primetno ubrzanje, te se uvećao sa četiri u prvom na 6,8 odsto u drugom kvartalu.

Ovu grupu najviše je “gurala” struja, a kako je pojašnjeno u analizi, do toga nije došlo zbog poskupljenja u 2026, već zbog prelivanja poskupljenja iz oktobra prošle godine.

“Sa druge strane, rast je ubrzao sa četiri na 6,8 odsto, jer su se u drugom kvartalu spojile stabilno visoke regulisane cene struje sa povećanom nestabilnošću cena goriva za automobile na pumpama”, pojašnjeno je u analizi.

Ipak, napominje se i da rast cena u ovoj grupi tokom prve polovine godine predstavlja prelaznu fazu kontrolisanog usklađivanja cena u okviru reformskih obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), čiji se pun statistički efekat na ukupnu inflaciju očekuje u drugoj polovini godine, nakon očekivanog povećanja cena tokom jeseni.

Poskupeli duvan, lekovi, snabdevanje vodom…

Kada su u pitanju alkoholna pića i duvan, njihov međugodišnji rast cena iznosio je 5,4 odsto, a rast su predvodila poskupljenja duvanskih proizvoda. Samo u domenu duvana, međugodišnji rast cena je iznosio 6,1 odsto.

RZS naglašava da je prvi kvartal bio u znaku “trostrukog fiskalnog šoka” – kroz primenu novog akciznog kalendara od 1. januara, redovno usklađivanje sa inflacijom u februaru i vanredni skok minimalne državne akcize u martu.
Zdravstvo je naredna grupa koja je “pogurala” rast potrošačkih cena. Cene u ovoj grupi porasle su za 7,8 odsto, što RZS ocenjuje kao značajno poskupljenje.

Konkretno, iako cene u ovoj grupi proizvoda i usluga ne beleže oscilacije, njihov rast je ipak stabilan, zbog čega ova grupa konstantno doprinosi inflatornom pritisku. Inače, rastu u ovoj kategoriji najviše je doprineo rast samih lekova, čije su cene za godinu dana porasle 7,7 odsto.

“Budući da lekovi čine materijalno najznačajniju stavku u ličnim rashodima građana za zdravstvene potrebe, njihovo poskupljenje je delovalo kao odlučujući faktor koji je definisao finalni polugodišnji ishod cele grupe, dok su ostale podkomponente, poput medicinskih i stomatoloških usluga, pratile ovaj trend umerenijom dinamikom, bez značajnog uticaja na međugodišnju stopu rasta grupe Zdravstvo. Najveći uticaj na rast cena lekova imali su povećani troškovi uvoza, poskupljenje aktivnih farmaceutskih sastojaka na globalnom tržištu, kao i striktne regulatorne procedure usklađivanja cena i uvoznih dozvola”, navode iz RZS.

Grupe „Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi sa stanovanjem“ zabeležila je dvocifren međugodišnji rast cena od čak 15,4 odsto. Tako je ova grupa jedan od najsnažnijih inflatornih pritisaka u okviru ličnih rashoda domaćinstava.

Kako RZS pojašnjava, to je direktna posledica “snažnih administrativnih korekcija” na nivou lokalnih samouprava, gde je međugodišnji rast cena samog vodosnabdevanja iznosio visokih 20,3 odsto.

Inflaciju „pogurala“ i pljeskavica u lepinji

Grupa „Restorani i hoteli“ zabeležila je međugodišnji rast cena od 6,4 odsto. Međutim, ono što ovaj sektor čini specifičnim jeste, kako navode iz RZS-a, izrazita unutrašnja asimetrija inflatornih pokretača.

Konkretno, detaljna analiza otkriva da je ukupan rast grupe u prvih šest meseci dominantno vođen segmentom ugostiteljstva, odnosno hrane i pića, dok su hotelski smeštajni kapaciteti imali sekundarnu ulogu.

Apsolutno najveći pojedinačni uticaj na kretanje cena u ovoj grupi imalo je poskupljenje „pljeskavice u lepinji“, sa udelom od čak 21,5 odsto u strukturi ukupnog međugodišnjeg rasta.

Odmah iza njega slede hrana u klasičnim restoranima, sa doprinosom od 14,9 odsto i pice, sa učešćem od 9,3 odsto.

Kada je reč o napicima popijenim u ugostiteljskim objektima, oni su kumulativno odneli više od 17 odsto ukupnog rasta, pri čemu su bezalkoholna pića učestvovala sa 9,9, a alkoholna pića sa 7,7 odsto, navodi RZS.

RZS ova poskupljenja objašnjava činjenicom da su ugostitelji tokom prvog polugodišta, a naročito u drugom kvartalu, kroz prolećnu sezonu kompenzovali povećane cene sopstvenih inputa, kao što su meso, brašno, energenti i radna snaga, prvenstveno putem korekcije cena najprodavanijih artikala iz ponude brze i restoranske hrane.

Suprotno, jedini deflatorni uticaj na ukupne potrošačke cene u prvom polugodištu 2026. ostvarili su gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi, šećer, slatkiši i deserti i žitarice i proizvodi od žitarica.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Inflaciju „pogurali“ energenti, lekovi i pljeskavice се појављује прво на Biznis i Finansije.

EU priprema mape puta za četiri najnaprednije zemlje kandidate

bifadmin — Tue, 29 Sep 2026 08:00:55 +0000

Evropska komisija priprema posebne mape puta za četiri zemlje koje su trenutno najbliže članstvu u Evropskoj uniji, Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju. Cilj je da se proces pristupanja ovih zemalja kandidata, koji traje godinama, ubrza i učini predvidljivijim. Planirano je da svaka od ove četiri zemlje dobije preciznije obaveze, redosled reformi i okvirne rokove za završetak pojedinih faza pregovora.

Brisel ove zemlje već smatra predvodnicima proširenja, ali njihov napredak i dalje zavisi od sporih pregovora i odluka država članica. Prema zamisli Komisije, nova pravila bi prvi put dala kandidatima jasniju perspektivu da će, ukoliko sprovedu sve neophodne reforme, zaista biti primljeni u EU. Mape bi istovremeno precizirale šta se od kandidata očekuje, ali i koje obaveze imaju članice EU koje moraju da odobre napredovanje procesa, prenosi Politico.

Planovi bi sadržali i okvirne rokove za završetak grupa poglavlja koje se u pregovorima nazivaju klasterima. Time bi kandidati dobili konkretnije međuciljeve umesto dosadašnjeg procesa bez jasnog vremenskog roka. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) već je najavila da će posebnu podršku dobiti zemlje koje su ostvarile najveći napredak.

Ovakav pristup u ovom trenutku neće biti ponuđen svim kandidatima. Kosovo, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina ostaju izvan sistema mapa puta, kao i Gruzija, Turska i Srbija. Kod poslednje četiri zemlje pregovori ili napredovanje u procesu ozbiljno su usporeni zbog primedbi Brisela na stanje demokratije, pravosuđa i vladavine prava. Evropska komisija navodi da će nove mape puta biti usmerene na najnaprednije kandidate kako bi im pomogle da završe preostale reforme.

Zašto se ubrzava proces

Brisel istovremeno menja i politiku prema zemljama koje su još u procesu približavanja Uniji. Umesto da one godinama samo čekaju na članstvo, EK želi da im postepeno omogući pristup delu ekonomskih koristi i zajedničkih projekata, kao nagradu za sprovedene reforme. Takav pristup zasniva se na ideji postepene integracije, kojom bi kandidati još pre punopravnog članstva bili čvršće povezani sa evropskim ekonomskim sistemom.

Razlog za ubrzavanje procesa nije samo ekonomski, već i geopolitički. U Briselu strahuju da predugo čekanje može da izazove razočaranje u zemljama kandidatima i ostavi više prostora za uticaj drugih sila, u trenutku kada su odnosi EU sa SAD složeniji, Kina predstavlja ekonomskog konkurenta, a Rusija bezbednosni izazov. Istovremeno, Komisija želi da izmeni način funkcionisanja EU kako bi buduće proširenje bilo lakše. Među mogućim merama pominju se zaštitne klauzule i prelazni periodi pre nego što nove članice dobiju sva prava.

O tome koliko brzo i pod kojim uslovima bi proširenje trebalo da napreduje lideri država članica razgovaraće na samitu u Briselu od 15. do 16. oktobra. Komisija očekuje političku podršku za ubrzavanje procesa, dok Irska, koja predsedava pregovorima u Savetu EU, nastoji da do decembra postigne dogovor o novim pravilima. Ursula fon der Lajen će ove nedelje posetiti Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo, dok neće putovati u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju zbog njihovih nacionalnih izbora.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

Чланак EU priprema mape puta za četiri najnaprednije zemlje kandidate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fabrike automobila okreću se vojnoj proizvodnji

bifadmin — Tue, 29 Sep 2026 07:23:38 +0000

Zapadna auto-industrija ima problem. Fabrike imaju slobodne kapacitete, prodaja automobila usporava, a kineska konkurencija postaje sve snažnija. Istovremeno, jedan drugi sektor beleži snažan rast. Odbrambena industrija.

Zbog toga proizvođači automobila od SAD do Evrope pokušavaju da pronađu svoje mesto u novom talasu vojne potrošnje. Neki nude postojeće pikapove i terenska vozila vojskama. Drugi prodaju neiskorišćene fabrike odbrambenim kompanijama.

Promena je dovoljno velika da se postavlja pitanje koje bi pre samo nekoliko godina zvučalo neobično: mogu li praznije fabrike automobila postati deo evropske i američke vojne industrije? Najnovija analiza Rojtersa pokazuje da taj proces već traje.

Ford, GM i Jaguar Land Rover već vide priliku

Najjednostavniji način ulaska u odbrambeni biznis nije pravljenje tenkova ili raketa. To su vozila koja automobilske kompanije već znaju da proizvode.

Ford, General Motors i Jaguar Land Rover učestvuju u trci za ugovor britanskog Ministarstva odbrane vredan 900 miliona funti, odnosno oko 1,2 milijarde dolara. Prva faza predviđa nabavku oko 3.000 vozila.

Ford nudi modifikovanu verziju Ranger pikapa. General Motors računa na Chevrolet Silverado, dok Jaguar Land Rover u vojnu utakmicu ulazi sa Defenderom.

Logika je jednostavna. Ove kompanije već imaju vozila, fabrike, inženjere i globalne lance snabdevanja. Za vojnu upotrebu potrebno je prilagoditi postojeće modele, umesto razvijati potpuno novi proizvod od nule.

Za automobilsku industriju, koja je decenijama uglavnom napuštala vojne poslove, to predstavlja povratak na tržište koje ponovo brzo raste.

Od automobila do vojne fabrike

Još zanimljiviji deo priče odnosi se na same fabrike. Zapadni proizvođači automobila imaju višak proizvodnih kapaciteta. Slabija tražnja i konkurencija kineskih kompanija poput BYD-a i Geelyja ostavili su pojedine pogone nedovoljno iskorišćenim.

Odbrambenim kompanijama dešava se gotovo suprotno. Njima je potreban novi proizvodni prostor. Tu nastaje potencijalni spoj dve industrije.

Stellantis planira da neaktivnu fabriku u Kanadi proda proizvođaču oklopnih vozila Roshel. Volkswagen je ovog meseca postigao preliminarni dogovor o budućnosti fabrike u Osnabriku, gde bi odbrambena proizvodnja trebalo da zameni deo automobilske.

Plan za Volkswagenovu fabriku posebno dobro pokazuje razmere transformacije. Proizvodnja automobila u Osnabriku trebalo bi da prestane 2027. godine, dok bi novi projekat bio povezan sa proizvodnjom komponenti za sisteme protivvazdušne odbrane.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa o fabrici u Osnabriku, promena namene mogla bi da sačuva oko 1.400 od približno 1.800 radnih mesta.

To je važna ekonomska dimenzija priče. Odbrambena industrija ne dobija samo fabriku. Dobija infrastrukturu, industrijsko znanje i kvalifikovane radnike.

Auto-kompanija, sa druge strane, dobija izlaz za pogon koji joj više nije potreban u nekadašnjem obimu.

Dobavljači možda imaju još veću šansu

Ipak, nije svaka fabrika automobila pogodna da preko noći počne da proizvodi vojnu opremu. Klasične automobilske montažne linije napravljene su za ogromne serije standardizovanih vozila. Vojna proizvodnja često zahteva manje serije i drugačije procese.

Zbog toga bi veliki dobitnici mogli da budu dobavljači auto-industrije. Njihove fabrike su manje i fleksibilnije. Proizvodne linije mogu lakše da se prilagode komponentama potrebnim odbrambenom sektoru.

Francuski Valeo već vidi vojnu industriju kao tržište koje pruža ono što automobilski sektor trenutno ne može — rast i potencijalno veće profitne marže.

Forvia takođe istražuje vojne poslove koristeći postojeće kapacitete. Kompanija je nedavno dogovorila prenos fabrike u Nemačkoj i oko 300 zaposlenih američkom General Dynamicsu.

Renault ide korak dalje – praviće dronove

Neke kompanije ne žele da ostanu samo na vozilima i fabrikama. Renault planira da zajedno sa francuskom odbrambenom kompanijom Thales proizvodi vojne dronove.

Planirana proizvodnja trebalo bi da dostigne oko 1.000 dronova mesečno od naredne godine.

Broj deluje impresivno, ali poređenje pokazuje koliko je odbrambeni posao još mali za velike proizvođače automobila. Renault dnevno proizvodi oko 10.000 vozila.

Drugim rečima, vojni poslovi mogu biti atraktivni, ali još nisu zamena za osnovni biznis.

To je možda najvažnija stvar u celoj priči.

Milijarde zvuče mnogo, dok se ne uporede sa auto-industrijom

General Motors već ima posebnu odbrambenu diviziju. Kompanija očekuje da će GM Defense ove godine ostvariti oko 700 miliona dolara prihoda. Očekuje se i rast od oko 30 odsto godišnje tokom narednih nekoliko godina.

Ako se takva stopa održi, prihod bi 2029. mogao da bude oko 1,5 milijardi dolara. Veliki posao? Svakako.

Ali GM je 2025. imao grupni prihod od oko 185 milijardi dolara. Čak i milijardu i po dolara iz odbrambenog sektora predstavljalo bi manje od jedan odsto tog iznosa. Zato vojna industrija neće spasiti proizvođače automobila od svih njihovih problema. Ali može da im pomogne da reše neke od njih.

Pravi problem zove se Kina

Pritisak pod kojim se nalazi zapadna auto-industrija nije nastao zbog jednog lošeg poslovnog ciklusa. Industrija prolazi kroz strukturnu promenu.

Tradicionalni evropski i američki proizvođači gube tržišni udeo u Kini. Istovremeno, kineske kompanije ubrzano šire poslovanje u Evropi i na drugim tržištima.

Evropske kompanije zbog toga imaju dvostruki problem. Gube deo nekada veoma profitabilnog kineskog tržišta, dok kineske konkurente sve češće dobijaju pred vratima sopstvenih fabrika.

Nemačka auto-industrija posebno oseća taj pritisak. Mercedes-Benz je samo nekoliko dana ranije upozorio na visoke troškove proizvodnje u Nemačkoj i potrebu povećanja konkurentnosti svojih pogona. Rojters je izvestio da su pod pritiskom i pojedine nemačke fabrike Mercedesa.

Istovremeno, kineske kompanije razmatraju i dodatna ulaganja u proizvodnju unutar Evrope. Kinesko Ministarstvo trgovine podržalo je ulaganja svojih proizvođača automobila u Evropi.

Vojni bum

Tu se dve velike industrijske priče današnje Evrope spajaju. Jedna industrija ima višak kapaciteta.

Drugoj kapaciteti hitno nedostaju. Proizvođači automobila imaju fabrike, radnike, inženjere, logistiku i razvijene lance dobavljača. Odbrambene kompanije imaju rastuće narudžbine i političku podršku za povećanje proizvodnje.

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku dodatno su ubrzali potražnju za vojnom opremom. Na ovogodišnjem sajmu Farnborough kompanije su, između ostalog, predstavljale nove sisteme protivvazdušne odbrane i jeftinije presretačke rakete. Rojters je tada ukazao na snažan fokus industrije na povećanje kapaciteta protivvazdušne odbrane.

Zbog toga prelazak dela automobilskih kapaciteta ka odbrani nije samo poslovna improvizacija. To može postati deo mnogo šire reorganizacije zapadne industrije.

Neće svaki pogon postati fabrika oružja

Ipak, očekivati masovno pretvaranje automobilskih fabrika u fabrike tenkova bilo bi pogrešno. Stručnjaci upozoravaju da se mnogo govori o diverzifikaciji prema vojnoj industriji, ali da je konkretnih projekata još relativno malo.

Prodaja fabrike specijalizovanoj odbrambenoj kompaniji često je jednostavnije rešenje od pokušaja da proizvođač automobila sam postane proizvođač vojne opreme.

To objašnjava i oprez kompanija. Jaguar Land Rover, na primer, vidi vojna vozila kao priliku, ali ne namerava da napusti ono što najbolje poznaje. Automobile. I upravo tu se krije možda najvažniji poslovni zaključak.

Odbrambeni bum neće rešiti krizu zapadne auto-industrije. Neće ukloniti kinesku konkurenciju. Neće rešiti problem visokih evropskih troškova. Niti će vratiti potražnju za automobilima. Ali može da pretvori deo problema u imovinu.

Fabrika koja je do juče predstavljala višak kapaciteta sutra može postati vredna nekome ko nema dovoljno proizvodnog prostora.

A pikap razvijen za građevinu, poljoprivredu ili kupca koji želi veliki terenac može, uz relativno male izmene, završiti u vojnoj koloni.

Za industriju koja očajnički traži nove izvore rasta, to nije malo.

Izvor: Bonitet.com

Foto: giggswalk, DepositphotosL

Чланак Fabrike automobila okreću se vojnoj proizvodnji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Presudne odluke kada uzimate kredit za stan

bifadmin — Mon, 28 Sep 2026 11:00:25 +0000

Odobrenje kredita za stan je ispit koji počinje procenom banke o kreditnoj sposobnosti potencijalnog dužnika, a nastavlja se odlukama o učešću, kamati i roku otplate. Koje su informacije najvažnije kada razmatrate uslove stambenog kredita, imajući u vidu da nije reč samo o iznosu, već i o obavezi koju ćete otplaćivati decenijama?

Kada naš par koji želi da kupi stan od 200.000 evra dođe u banku kako bi uz pomoć kredita pribavio nedostajući novac, prvi filter nije nekretnina, već radni status onoga ko traži ta sredstva. Kada želite da uzmete stambeni kredit, većina banaka zahteva od vas da ste zaposleni na neodređeno vreme, sa najmanje šest do 12 meseci staža kod istog poslodavca. Ugovor na određeno vreme drastično sužava prostor.

Sledi procena kreditne sposobnosti. Narodna banka Srbije (NBS) postavlja generalni okvir, a banke u praksi primenjuju pravilo da ukupna mesečna rata ne bi trebalo da pređe oko polovine, u nekim slučajevima i do 60 odsto vaših neto primanja. Ali, pre nego što primeni taj procenat, banka od plate odbija relevantne svote koje direktno utiču na iznos raspoloživih sredstava. Svaka kreditna kartica, dozvoljeni minus, keš kredit, pa i jemstvo za tuđi kredit, umanjuju iznos koji možete da usmerite na stambenu ratu. Broj izdržavanih članova ulazi u istu računicu, a izveštaj Kreditnog biroa banci pokazuje celu sliku vašeg dosadašnjeg finansijskog ponašanja.

Za naš par to je i prednost. Pošto se prihodi dvoje ljudi sabiraju kada su sudužnici, njihova zajednička kreditna sposobnost veća je nego kod pojedinca koji sam kupuje stan. Kada se odbije njihovo učešće, potrebno im je ukupno 160.000 evra. Uz kamatu od pet odsto i rok otplate od 30 godina, njihova mesečna rata iznosi oko 860 evra.

Paušalci i preduzetnici: isti san, teži dokaz

Zaposleni na neodređeno lakše dokazuju prihod, jer banka vidi redovnu uplatu zarade. Preduzetnici, paušalci i poljoprivrednici prolaze zahtevniji put. Oni stabilnost prihoda dokazuju kroz poreske prijave za poslednjih 12 do 24 meseca, a banka gleda prijavljeni, a ne stvarni promet.

Kod paušalaca je prijavljena osnovica često niska, pa i kreditna sposobnost ispadne manja nego što realno zarađuju. To ne znači da su isključeni. I preduzetnici i poljoprivrednici imaju pravo na subvencionisani kredit za mlade, a Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga izričito ih svrstava u korisnike sa svim pravima koja iz toga proističu.

Zato je pametno urediti knjige i priliv na račun nekoliko meseci pre nego što se uopšte zakuca na vrata banke. U idealnim okolnostima, paušalci će imati dugoročne ugovore sa svojim klijentima, pa i na taj način pokazati da su siguran izbor u očima banke.

Veće učešće, manji kredit

Učešće je deo cene koji plaćate iz sopstvenih sredstava, i ono presudno oblikuje ceo kredit. U klasičnom stambenom kreditu banke po pravilu traže najmanje 20 odsto učešća, što u primeru našeg stana koji se prodaje za 200.000 evra iznosi 40.000 evra. Ako date manje, kredit se dodatno obezbeđuje – tradicionalno kroz osiguranje kod Nacionalne korporacije (NKOSK), uz jednokratnu premiju koja raste što je učešće manje.

Poslednjih godina, međutim, sve više banaka odustaje od obaveznog NKOSK osiguranja i procenu rizika vezanu za vašu konkretnu situaciju ugrađuje u sopstvene uslove za odobravanje stambenog kredita. Zato je pre kupovine vredno proveriti kako konkretna banka tretira učešće ispod 20 odsto.

Subvencionisani program za mlade obara granicu učešća na samo jedan odsto vrednosti nepokretnosti, a umesto NKOSK-a stoji državna garancija koja bankama pokriva 40 odsto kredita u prvih 10 godina. Ali tu je kvaka – taj kredit je ograničen na 100.000 evra. Za stan od 200.000 evra ta suma pokriva tek polovinu, pa preostalih 100.000 evra morate obezbediti sami, iz ušteđevine, od porodice ili kroz drugi, klasičan kredit sa sopstvenim učešćem i kamatom.

Logika iza visine učešća je jednostavna. Veće učešće znači manji kredit, nižu ratu, lakše odobrenje i manje ukupne kamate, uz izbegavanje premije osiguranja. Manje učešće ostavlja vam gotovinu u džepu, ali poskupljuje kredit na dugi rok.

Fiksna ili promenljiva kamata: opklada na budućnost

Sledi odluka da li ćete odabrati fiksnu ili promenljivu kamatu. Promenljiva se vezuje za referentnu stopu, najčešće šestomesečni EURIBOR, uvećanu za fiksnu maržu banke. Kada EURIBOR raste, raste i vaša rata, i obrnuto. Fiksna kamata je najčešće nešto viša na početku, ali vam garantuje istu ratu i kada kamate na tržištu počnu da rastu.

Suština izbora je opklada na budućnost. Ko veruje da će kamate padati, bira promenljivu kamatu; ko želi mir i predvidiv budžet, plaća malo više za fiksnu. Nijedno rešenje nije samo po sebi bolje, jer sve zavisi od toga koliko dugo planirate da otplaćujete kredit i koliko oscilacija u rati možete da podnesete. Uvek tražite da vam banka uporedi ponude po efektivnoj (EKS), a ne samo po nominalnoj kamatnoj stopi, jer EKS uključuje i prateće troškove.

Gde mladi najčešće zaglave

Dve zamke se ponavljaju kod mladih kupaca. Prva je vezana za subvencionisani kredit i njegov najprivlačniji deo, kamatu od 1,5 odsto. Ta stopa važi samo prvih šest godina. Posle toga, kredit prelazi na promenljivu kamatu (EURIBOR uvećan za dva procentna poena), pa se kamata koju plaćate više nego udvostruči u odnosu na subvencionisani period, a raste i mesečna rata. Koliko tačno, zavisi od toga kako će se EURIBOR kretati te godine. Kupac koji je ratu skrojio taman prema početnoj kamati, sedme godine se suoči sa obavezom koju nije planirao.

Druga zamka je preterano zatezanje budžeta, jer najveći deo pratećih troškova stiže pre nego što banka isplati kredit, a starogradnja gotovo uvek traži adaptaciju. Onaj ko na učešće da i poslednji dinar, useli se u prazan stan bez sredstava za njegovo opremanje, pa zdrava računica zahteva novčanu rezervu i za period posle useljenja.

Od odobrenja do ključeva, i mogućnost prevremene otplate

Kada banka odobri kredit, sledi procena vrednosti, upis hipoteke na stan i tek na kraju isplata prodavcu, po pravilu poslednja karika u lancu. Otplata teče kroz anuitete, jednake mesečne rate u kojima je na početku najveći deo kamata, a tek kasnije glavnica.

Upravo tu leži mogućnost koju mnogi kupci ne koriste dovoljno – prevremena otplata. Po Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u svakom trenutku možete delimično ili u celosti da vratite dug i tako smanjite ukupnu kamatu. Kod stambenih kredita banka sme da naplati naknadu, ali najviše jedan odsto vraćenog iznosa ako je do kraja ostalo više od godinu dana, odnosno pola odsto ako je manje.

Važno je znati da naknada ne sme biti veća od stvarne štete banke, pa ako su u međuvremenu kamate porasle, banka nema pravo da je naplati. Uz to, do milion i dvesta hiljada dinara godišnje možete uplatiti na glavnicu u potpunosti bez naknade, jednokratno ili kroz više uplata.

Subvencionisani kredit za mlade ide korak dalje, jer se kod njega prevremena otplata, i delimična i potpuna, obavlja bez ikakve naknade. Ovo je jedna od stvari o kojima možete i pregovarati sa bankom, pa i u potpunosti ukloniti naknade za prevremenu otplatu ukoliko to ide u korist vašim ciljevima.

Pažljivo birajte uslove pre potpisivanja ugovora, posle je kasno

Vratimo se našem paru. Njihov kredit od 160.000 evra nije samo pitanje brojki, već je to obaveza koja će trajati decenijama. Ono što na početku izgleda kao jedna odluka, u stvari je niz odluka koje oni moraju da donesu u vezi kredita: visina učešća, dužina roka, izbor između fiksne i promenljive kamate i mogućnost da glavnicu skraćuju kad god im budžet dozvoli.

Banka procenjuje njih, ali i oni biraju uslove pod kojima ulaze u verovatno najdužu finansijsku obavezu svog života. Poruka je ista kao i kod ostalih troškova – sve uslove pod kojima se odobrava kredit morate da razumete pre nego što stavite svoj potpis na ugovor, a ne tek kada stigne prva rata.

Nemanja Ostojić, osnivač besplatnog internet vodiča za kupovinu prvog stana u Srbiji PrviKvadrat.rs

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Prethodni tekst ovog autora bavi se troškovima na koje niko ne računa kada kupuje stan i nalazi se na ovom linku.

Tekst o tome da li je isplativije plaćati kiriju ili ratu stambenog kredita pročitajte na ovom linku.

Foto: oleksandrpidvalnyi, Pixabay

Чланак Presudne odluke kada uzimate kredit za stan се појављује прво на Biznis i Finansije.

RZS: Veći rod voća, pšenice i kukuruza, a manji soje i šećerne repe

bifadmin — Mon, 28 Sep 2026 08:00:22 +0000

Proizvodnja pšenice u Srbiji ove godine iznosi 3.966.000 tona, što je za 7,7 odsto više nego u prošloj godini, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prema stanju 5. septembra, proizvodnja malina je veća za 14,6 odsto, a višanja za 96,3 odsto. Očekivana proizvodnja kukuruza je 4.760.000 tona, što je za 12 odsto više nego u 2025.

U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja suncokreta za 1,8 odsto, a manja šećerne repe za 21,7 odsto, i soje za 9,5 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2016–2025), proizvodnja pšenice je veća za 31,8 odsto, a manja suncokreta za 4,7 odsto, soje za 44,1 odsto, kukuruza za 20,5 odsto, i šećerne repe za 33,7 odsto.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 109,2 odsto, i jabuka, za 43,1 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šljiva za 75,7 odsto i jabuka za 22,5 odsto.

Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji viša je za 6,3 odsto od prošlogodišnje, što je za 0,6 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак RZS: Veći rod voća, pšenice i kukuruza, a manji soje i šećerne repe се појављује прво на Biznis i Finansije.