Ekonomija Arhiva - Biznis i Finansije

Kako gradnja i gubitak zelenila menjaju mikroklimu u beogradskim blokovima

bifadmin — Thu, 04 Jun 2026 09:00:37 +0000

Od 1985. do danas temperatura u pojedinim novobeogradskim blokovima porasla je za 5 °C zbog povećanja broja zgrada i redukcije zelenih površina.

Ovo je samo jedan od zaključaka studije koju je sprovela arhitektica Milena Ristić u dva novobeogradska bloka i u naselju Zemun Polje.

U svom tekstu za portal Klima101 ona navodi da je poslednjih decenija u našoj prestonici postalo uočljivo da se određeni delovi grada noću hlade sporije nego ranije. Stanovnici to često osećaju intuitivno: vazduh ostaje topao i posle zalaska sunca, a temperaturni stres traje do kasnih večernjih sati. Ta pojava predstavlja manifestaciju efekta urbanog toplotnog ostrva.

Ali šta se za poslednje četiri decenije promenilo u analiziranim blokovima? „Pod uticajem tržišno orijentisanog urbanog razvoja oni su prošli kroz značajne tzv. morfološke promene: novu gradnju, pretvaranje zelenih površina u parkinge i ulice i slično“, pojašnjava autorka studije i dodaje da je to doprinelo pogoršanju lokalnih mikroklimatskih uslova.

Koji su blokovi odabrani i kako su analizirani?

U okviru njenog istraživanja sprovedena je simulacija mikroklimatskih uslova u tri reprezentativna stambena bloka u Beogradu, koji su tokom poslednjih decenija prošli kroz značajne morfološke transformacije.

Za analizu su odabrani Blok 61, Blok 11c i deo Zemunskog Polja, kao primeri blokova različitih morfoloških tipova i gustina građenja. Ovakav izbor omogućio je uporednu analizu uticaja različitih tipova urbanih struktura na intenzitet urbanog toplotnog ostrva i na termalni komfor stanovnika.

Dva novobeogradska bloka izabrana su kao reprezentativni primeri višeporodičnog stanovanja u delu grada koji prolazi kroz intenzivne transformacije, dok je deo Zemun polja, sa objektima niže spratnosti i slobodnostojećim kućama, posmatran kao reprezent prigradske morfologije.

Za sve blokove, modelovana su dva scenaria – scenario iz 1985. pre transformacije bloka i scenario iz 2024. nakon tranformacije bloka, dok su podaci o klimatskim karakteristikama korišćeni za najtopliji dan 2024. godine, 16. jul.

Simulacije su sprovedene u ENVI-met modelu. Parametri su posmatrani u pet karakterističnih vremenskih tačaka (02h, 06h, 12h, 16h i 22h), kako bi se obuhvatili periodi minimalnog i maksimalnog termičkog opterećenja, a analizirano je tri različita parametra: potencijalna temperatura vazduha, termalni komfor (tzv. UTCI indeks) i temperatura površina.

Temperature vazduha

Analiza je pokazala da su u posmatranim blokovima temperature porasle u odnosu na početni scenario, ali najviše zabrinjavaju rezultati pokazani u večenjim časovima. Onda kada očekujemo da su se površine „ohladile”, omotač emituje prethodno akumuliranu toplotu, što ukazuje na loš stepen termičkog oporavka prostora.

Pokazalo se da se Blok 61, koji se manje izgradio nego Blok 11c, najbrže rashlađuje zahvaljujući većem udelu slobodnih površina, otvorenoj strukturi i nezasrtom zelenilu. Blok 11c je pak imao smanjenu cirkulaciju vazduha i slabije noćno hlađenje u poređenju sa otvorenim Blokom 61 što direktno utiče na subjektivni osećaj termalnog stresa.

Zemun Polje je pak pokazalo najniže vrednosti temperature, a ujedno i najstabilniji termalni profil u toku dana, zbog količine prirodnog tla i male gustine izgrađenosti. Intervencije poput asfaltiranja dela puta i izgradnje prizemnih pomoćnih objekata nisu u značajnoj meri uticale na njegovu mikroklimu.

Toplotni stres

Senka, prisustvo zelenih površina i dobra provetrenost unutar bloka u velikoj meri utiču na toplotni komfor korisnika prostora.

Istraživanje je pokazalo da u Bloku 61 u šest sati ujutru, toplotni stres u osenčenim delovima pada na oko 24 °C, dok se na otvorenim asfaltiranim površinama kreće i do oko 30 °C, što predstavlja kategoriju „umerenog toplotnog stresa”, zabeleženu čak i u najranijim jutarnjim časovima.

Ovaj kontrast potvrđuje presudnu ulogu zelene infrastrukture, ali i orijentacije objekata u odnosu na sever, jer upravo ti elementi određuju gde će se toplota zadržavati, a gde prostor efikasnije hladiti.

Zbog toga je najbolje rezultate pokazao otvoreni gradski blok (Blok 61) gde je položaj novih objekata najmanje narušio prirodnu cirkulaciju vazduha, pa je toplotni komfor u unutrašnjosti bloka ostao povoljniji u odnosu na blokove sa većom gustinom izgrađenosti.

Temperature površina

Nova gradnja, naravno, sa sobom nosi i nove senke. Istraživanje jeste pokazalo da u pojedinim satnicama temperatura vazduha u scenarijima iz 2024. godine bila nešto niža zbog prisustva senki koju stvaraju novi objekti.

Međutim, detaljniji podaci otkrivaju suprotan trend.

Ključne razlike javljaju se u temperaturi površina, nižim slojevima atmosfere i UTCI indeksu, koji najjasnije pokazuju posledice zamene prirodnih površina veštačkim materijalima.

Određene satnice pokazuju da je povećanje udela asfaltnih i betonskih površina dovelo do porasta temperatura površina i do oko 5 °C u odnosu na scenario iz 1985. godine.

Takve površine usporavaju hlađenje i nastavljaju da emituju toplotu tokom noći, povećavajući termalni stres i utičući direktno na kvalitet sna i regeneraciju organizma.

Šta sve utiče na porast temperatura?

Leta danas nisu samo subjektivno toplija već su klimatske promene dovele do realnog porasta temperatura u odnosu na period od pre nekoliko decenija.

Međutim, način na koji oblikujemo grad u velikoj meri određuje koliko se taj porast „oseća“ u našem okruženju, piše Ristić.

Rezultati studije potvrđuju da zbijena gradnja, manjak zelenila i velike betonske površine dodatno pojačavaju toplotu koja je već izvesna usled posledica klimatskih promena.

Istovremeno, oni jasno pokazuju da se mikroklimatski uslovi unutar gradskih blokova ne mogu posmatrati odvojeno od načina na koji se ti prostori planiraju i grade.

Ako urbanistička praksa u Beogradu želi da odgovori na izazove klimatskih promena, neophodno je da se odmakne od dominantne logike maksimalnog iskorišćenja parcele i vrati pažnju na vrednosti koje neposredno utiču na blagostanje stanovnika.

U tom svetlu, mikroklimatske analize treba da postanu sastavni deo dokumentacije urbanističkih planova, kako bi se omogućila predikcija posledica planiranih intervencija unutar gradskog bloka i njegovog delovanja na neposredno okruženje, zaključuje ona.

Ceo tekst sa grafičkim prikazima možete pronaći na Klima101

Foto: red__koral__ph, Pixabay

Чланак Kako gradnja i gubitak zelenila menjaju mikroklimu u beogradskim blokovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji u 2025. godini iznosila 9.583 evra po hektaru

bifadmin — Thu, 04 Jun 2026 08:04:16 +0000

Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je danas da je, prema prvom objavljenom izveštaju o cenama poljoprivrednog zemljišta u Srbiji za 2025. godinu, prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta u Srbiji u prošloj godini iznosila 9.583 evra po hektaru, dok je prosečna cena prometovanih trajnih pašnjaka bila 9.235 evra po hektaru.

Podaci iz izveštaja, kojim je prvi put javnosti stavljen na raspolaganje zvaničan statistički indikator o vrednosti poljoprivrednog zemljišta izrađen u skladu sa metodologijom EU, odnose se na prosečne cene obradivog zemljišta i trajnih pašnjaka, za period od 2023. do 2025. godine, navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazano, ti podaci predstavljaju važan korak u unapređenju transparentnosti tržišta zemljišta.

Prema izveštaju, najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu grada Beograda i iznosila je 14.274 evra po hektaru.

Sledi Vojvodina sa prosečnom cenom od 12.023 evra po hektaru, zatim Šumadija i zapadna Srbija sa 7.172 evra, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji prosečna cena iznosila 4.419 evra po hektaru.

Iz RGZ-a su naveli da se posebno izdvaja Vojvodina kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, te da kontinuirani rast vrednosti i jasna povezanost cene zemljišta sa njegovom poljoprivrednom produktivnošću potvrđuju njen značaj kao nosioca razvoja agrarnog sektora.

Trajni pašnjaci

Za razliku od obradivog zemljišta, ukazano je da tržište trajnih pašnjaka pokazuje znatno dinamičnija kretanja.

Tako je najveći rast cena zabeležen u južnoj i istočnoj Srbiji, gde su cene u odnosu na 2024. godinu porasle za 48,8 odsto, što, smatraju u RGZ, ukazuje na sve veće interesovanje i promene u strukturi potražnje na ovom delu tržišta.

Podaci iz izveštaja RGZ-a pokazuje da je obradivo poljoprivredno zemljište i dalje najstabilniji segment tržišta nepokretnosti u Srbiji.

Tokom 2025. godine promene cena po regionima bile su minimalne i kretale su se od pada od 1,3 odsto do rasta od 1,2 odsto, što potvrđuje dugoročnu sigurnost i otpornost ovog vida ulaganja, navedeno je u saopštenju.

Iako je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i dalje oko 37 odsto niža od proseka EU, podaci pokazuju da se domaće tržište postepeno približava nivou zemalja centralne i istočne Evrope.

Navedeo je da ova razlika ukazuje ne samo na konkurentnost srpskog poljoprivrednog zemljišta, već i na značajan potencijal za njegov dalji rast i razvoj.

RGZ je objavio da poljoprivrednici, investitori, donosioci odluka i stručna javnost po prvi put dobijaju jasan i međunarodno uporediv uvid u kretanje vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

Takvi podaci, kako je istaknuto, predstavljaju osnovu za kvalitetnije planiranje razvoja poljoprivrede, efikasnije upravljanje resursima i jačanje investicionog potencijala srpskog agrara.

Izvor: Beta

Foto: Bernd Dittrich, Unsplash

Чланак Prosečna cena obradivog zemljišta u Srbiji u 2025. godini iznosila 9.583 evra po hektaru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropske integracije i svakodnevno poslovanje u Srbiji: Čekanje na formalno članstvo je preskupo

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 11:01:36 +0000

Srbija nije formalna članica EU, ali mnogi srpski privrednici odavno sarađuju sa preduzećima u Evropskoj uniji i koriste sredstva iz evropskih fondova. Privrednici na oba tržišta ne mogu da čekaju formalno članstvo Srbije jer je to previše skupo i priželjkuju da se što pre usaglase i procesi sertifikacije u industrijskoj proizvodnji. Međutim, ekonomska integracija ne bi smela da favorizuje velike kompanije, već da ojača mala i srednja preduzeća.

Srbija trenutno izvozi u Evropsku uniju robu vrednu više od 20 milijardi evra godišnje. To je zajednički rezultat kompanija iz EU koje su uložile u Srbiju i domaćih preduzeća koja samostalno izvoze svoje proizvode na tržište Unije. EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa udelom većim od 60% u ukupnoj trgovinskoj razmeni naše zemlje i izvor više od dve trećine ukupnih stranih direktnih investicija u proteklih 15 godina.

Ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, što potvrđuju i primeri brojnih preduzetnika iz Srbije koji su iskoristili evropske fondove da unaprede svoje poslovanje i povećaju izvoz na tržište EU, istakao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat na događaju „EU nedelja mogućnosti“.

„U periodu od 2014. do 2027. godine za Srbiju je namenjeno oko sedam milijardi evra, od čega je šest milijardi bespovratnih sredstva, a veliki deo tog iznosa je već isplaćen“, navodi Bekerat i napominje da su korisnici tog novca pored preduzeća bili i poljoprivrednici, naučne i kulturne institucije, civilno društvo i lokalne zajednice.

Neki od najboljih rezultata postignuti su u oblasti inovacija. Mnogi inovativni preduzetnici u Srbiji iskoristili su podršku EU da razviju tehnološki vrlo napredna rešenja i sa njima izađu na svetsko tržište. Nasuprot tome, nedovoljno su iskorišćene mogućnosti koje nude IPARD fondovi poljoprivrednicima i proizvođačima hrane u Srbiji da modernizuju svoje poslovanje, ocenjuje Bekerat, pa su potrebni zajednički napori da se ova sredstva ubuduće efikasnije upotrebe.

Brže i jeftinije međunarodne transakcije

Najnoviji primer ekonomskog povezivanja pre formalnog članstva je pristup Srbije jedinstvenom sistemu plaćanja SEPA, koji će omogućiti građanima i privrednicima da međunarodne transakcije obave brže i jeftinije, ističe Bekerat. To potvrđuje i Igor Savić iz Narodne banke Srbije (NBS), koji podseća da je do sada trebalo nekoliko dana da se primi devizni priliv iz inostranstva, a ubuduće će sredstva biti raspoređena istog dana i odmah dostupna korisniku.

Sistem je tehnički i operativno spreman u 18 poslovnih banaka u Srbiji, koje su već najavile da će pojednostaviti procedure i smanjiti tarife za međunarodna plaćanja u evrima, od čega će najveću korist imati izvoznici, naročito mala i srednja preduzeća, ocenjuje Savić.

Usluga će biti dostupna u svim filijalama banaka, uključujući i manje sredine, a pored nižih transakcionih troškova, SEPA će domaćim privrednicima omogućiti lakši pristup partnerima u EU i otvoriti vrata za veće korišćenje sredstava iz evropskih fondova, predočava Savić.

Zajednički interesi srpskih i privrednika iz EU

SEPA nije samo pitanje uštede, saglasna je i Silvija Rakić iz Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC). To je signal firmama iz EU koje već posluju ili planiraju da uđu na srpsko tržište da dolazi do promena koje omogućavaju bolje upravljanje likvidnošću. SEPA je dobar primer da ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo, ističe Rakić, jer je to za privrednike preskupo. Zato je za 2.000 kompanija iz EU koje CEBAC zastupa, ali i za privrednike u Srbiji, od ogromne važnosti da se što pre usaglase i industrijski standardi, kako firme ne bi prolazile dvostruku sertifikaciju prilikom izvoza svojih proizvoda.

Rakić vidi zajednički interes i u tome da se intenzivira ekonomsko povezivanje na Zapadnom Balkanu, jer preduzeća iz EU taj prostor posmatraju kao jedinstveno tržište, koje je primarno i za izvoznike iz Srbije. Ovi i drugi koraci u daljem ekonomskom povezivanju, osigurali bi veću stabilnost i predvidivost u poslovanju, nezavisno od političkih promena u vlasti.

Dodatni modeli finansiranja

Zakoni u Srbiji predstavljaju dobru osnovu za dalje ekonomsko povezivanje, ali problemi se javljaju u njihovoj primeni, u brzini kojom se donose podzakonska akta koja su, pritom, neretko protivurečna i stvaraju nedoumice.

„Skorašnji primer je odluka Srbije da uvede karbonsku taksu, svoju verziju mehanizma CBAM koji je usvojila Evropska unija, ali zakonodavac je istovremeno ukinuo uredbu o podsticajima za reciklere. To izlaže kompanije velikim troškovima za skladištenje otpada, pri čemu nemaju informacije kada i kako će se ta situacija razrešiti“, upozorava Rakić.

Trenutno, tržišne integracije najviše pogoduju velikim kompanijama i zato Rakić predlaže da se za mala i srednja preduzeća u Srbiji, koja nemaju dovoljno kapaciteta da iskoriste postojeća sredstva iz evropskih fondova, uvedu dodatni modeli finansiranja. Reč je o mešovitom finansiranju razvojnih fondova i privatnih investitora, koje bi od firmi zahtevalo manje učešće i garancije u pribavljanju sredstava.

Teško rešiva jednačina

Kada je reč o problemima u svakodnevnom poslovanju, Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije (PKS) skreće pažnju da je trenutna situacija na granicama sa šengen zonom neodrživa. Evropska unija je izdvojila 57 miliona evra za modernizaciju 11 glavnih graničnih prelaza, ali je uvođenjem EES sistema dovela u pitanje izvoz i uvoz robe u zemljama Zapadnog Balkana, smatra Vesović.

„Privrednici u ovim državama ne mogu da se izjednačavaju sa privrednicima na primer u SAD, jer konkretno Srbija ne može da izveze ništa van zemlje a da ta roba ne ide preko teritorije EU. Ako EU ne nađe sistemsko rešenje u naredna dva meseca koje bi vozačima kamiona omogućilo da dobiju isti status kao vozači u železničkom ili avionskom saobraćaju, to bi za lokalne firme u celom regionu proizvelo velike ekonomske posledice, a strane kompanije ne bi imale interesa da ovde nastave ili započnu svoje poslovanje“, ukazuje Vesović.

Dugoročnije gledano, jedan od najvećih problema za srpska preduzeća po njegovom mišljenju je činjenica da ona troše struju koja se 60% proizvodi iz lignita. Sa uvođenjem karbonske takse u Evropskoj uniji, privreda u Srbiji našla se pred teško rešivom jednačinom – kako da zadrži tamošnje tržište i da istovremeno ne uđe u dugove koje bi nametnula isforsirana energetska tranzicija, imajući u vidu da su Srbiji za zamenu uglja čistijom energijom potrebne decenije.

Uključiti male firme u lanac dobavljača

S druge strane, Srbiji su neophodni zakoni koji će podstaći privrednike da na domaćem tržištu ispunjavaju standarde koji će im olakšati da se bolje i brže prilagođavaju propisima na stranim tržištima, ističe Vesović. On napominje da su mala i srednja preduzeća koja posluju u mašinskoj i elektroindustriji, u sektoru gume i plastike, u jednom delu hemijske industrije, a posebno u IT delatnosti, najbolje pozicionirana u izvozu. Međutim, njima je nužna sistemska podrška da bi se dalje razvijala, jer su za to potrebna velika finansijska sredstva i stručni kadrovi.

Kao jedan od dobrih primera Vesović navodi podršku koju PKS pruža kroz Evropsku mrežu preduzetništva (EEN) za povezivanje domaćih preduzeća sa partnerima u inostranstvu. Nemanja Savić, vlasnik firme „Smart Fire Block“ koja se bavi pasivnom zaštitom od požara, potvrđuje da su zahvaljujući ovom programu uveli inovativne materijale, smanjili otpad u proizvodnji i postali mnogo vidljiviji među mogućim partnerima u EU.

Savić smatra da pored uključivanja domaćih proizvođača u lanac nabavke za multinacionalne kompanije, podršku bi trebalo proširiti i na mikro i mala preduzeća, kako bi ona postala kvalitetni dobavljači za domaće firme srednje veličine. „Time bi se naše tržište mnogo čvršće integrisalo, obezbedilo brže, kvalitetnije i stabilnije snabdevanje repromaterijalima koji su neophodni u svakodnevnoj proizvodnji“, poručuje Savić.

Biznis i finansije 245, maj 2026.

Foto: alphaspirit, Depositphotos

Чланак Evropske integracije i svakodnevno poslovanje u Srbiji: Čekanje na formalno članstvo je preskupo се појављује прво на Biznis i Finansije.

SAD predlažu carine za robu nastalu prinudnim radom

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 10:14:44 +0000

SAD su predložile nove carine od najmanje 10% na uvoz robe iz 60 zemalja koja je proizvedena prinudnim radom, objavio je Rojters.

Carine ne bi stupile na snagu odmah već posle javne rasprave i revizije pre primene, što bi trebalo da se odvija u julu.

One od 10% bi se primenjivale na uvoz iz Kanade, Meksika, Evropske unije, Tajvana i Ujedinjenog Kraljevstva i još nekih zemalja, a carine od 12,5% iz drugih velikih ekonomija, uključujući Kinu, Indiju, Japan, Južnu Koreju, Brazil i Švajcarsku.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD je obrazložila da će se niža stopa primenjivati na robu iz ekonomija koje imaju zabrane uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom ili su se obavezale da će ih uvesti, dok su višu stopu dobile one koje nisu uspele da uvedu i efikasno sprovode takve mere.

Međutim, Amerika planira i izuzetke od novog carinskog režima. Kako piše Blumberg, kvote bi mogle biti niže na tekstil iz zemalja u koje ona izvozi takođe tekstil i odeću. Pojedini proizvodi potpuno su izuzeti od novih carina, uključujući govedinu, paradajz, banane, kafu, sok od pomorandže i druge prehrambene artikle. Metali, koji su već obuhvaćeni drugim dažbinama, takođe su izuzeti, kao i određena goriva i hemikalije.

Foto: Masatisc; Pixabay

Чланак SAD predlažu carine za robu nastalu prinudnim radom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srebro, ipak, ne sija zlatnim sjajem

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 09:00:20 +0000

Od januarske apsolutne rekordne vrednosti, pa do kraja maja srebro je na berzama izgubilo gotovo 40% vrednosti. Cena je sa oko 118 dolara pala na oko 74 dolara po unci. U ovakvim trenucima se uvek, naravno, postavlja pitanje da lij je ovo „povratak u realnost“ ili predaha pred novi rast, podseća Bloomberg Adrija.

Za razliku od zlata, koje je uprkos takođe značajnoj korekciji (-20%) zadržalo veći deo prethodnog rasta, srebro je pokazalo svoju odliku zbog koje su mnogi isprva i sumnjali u njegov potencijal, a to je ekstremna volatilnost.

Prvobitne prednosti, koje su srebru pomogle da stopom rasta nadmaši zlato u 2025., kao što su značajna praktična industrijska uloga a ne samo investiciona – sada ga čine osetljivijim na ekonomske trzavice i sektore pogođene bliskoistočnim ratom.

Još dok je cena srebra snažno rasla, pojavljivali su se signali da je optimizam preteran. Jedan od najvažnijih pokazatelja bio je odnos cene zlata i srebra (engl. gold-to-silver ratio), koji se u januaru spustio na 50, što je najniži nivo u više od decenije. To je značilo da je srebro raslo mnogo brže od zlata, iako nije imalo podjednako snažne fundamentalne razloge za takvo kretanje. Do maja tekuće godine, odnos se popeo na 63. Dakle, optimizam je splasnuo.

Srebro je u prethodnom periodu, zapravo, „guralo“ narativ. Jeste da je potražnja u 2025. bila dosta veća nego ranijih godina – pre svega zbog cvetanja industrija koje koriste srebro u proizvodnji – ali su na rast više uticala očekivanja. Investitori su se možda čak i zaleteli u stavu da će eksplozivna ulaganja u veštačku inteligenciju (AI), data centre, EV i solarnu energiju dovesti do višegodišnjeg manjka srebra na tržištu, što bi za posledicu imalo rast cene.

Tržišta, međutim, znaju da razlikuju dizanje panike od realnih osnova za strah, i da se relativno brzo konsoliduju. Slično se sada dešava sa peskom, kao građevinskim materijalom bez koga se ne može.

Srebru je, doduše, u tom momentu naruku išlo i drastično poskupljenje zlata, koje je podstaklo potragu za jeftinijom alternativom, pa se deo kapitala, tradicionalno rezervisanog za zlato, prelio u srebro. Dakle, poklopilo se više kockica da bi srebro zasijalo tako jako u 2025. Dodatni zamah dali su špekulativni trgovci koji su kupovali srebro kladeći se na dalji rast.

I dok zlato podržavaju kupovine centralnih banaka, geopolitički rizici i status sigurnog utočišta, srebro je mnogo više oslonjeno na industrijsku aktivnost. Da bi opravdalo visoku cenu, nije dovoljno da investitori budu optimistični, već da fabrike, solarni sektor i tehnološka industrija nastave da kupuju velike količine metala. A to je sada usporilo u odnosu na očekivanja.

Industrijska tražnja više nije bezgranična

Više od polovine globalne potražnje za srebrom dolazi iz industrije, pri čemu se posebno ističe ulaganje u zelenu energiju, koje je bilo jedan od motora rasta srebra. Međutim, visoka cena je imala „svoju cenu“, odnosno neželjene posledice. Proizvođači solarnih panela su počeli da sve intenzivnije traže zamene za srebro, između ostalog videvši priliku u bakru, kako bi smanjili troškove proizvodnje. Kineski proizvođači uveliko ubrzavaju prelazak na tehnologije koje koriste ili manje srebra ili ga zamenjuju drugim materijalima.

Istovremeno, prema procenama Silver Institutea i Metals Focusa, industrijska potražnja za srebrom trebalo bi da padne između dva i tri% ove godine, na oko 640 do 650 miliona unci, što bi bio najniži nivo u poslednje četiri godine. Pad se prvenstveno povezuje s usporavanjem kupovine upravo u solarnoj industriji, odnosno s optimizacijom potrošnje i sve češćom zamenom srebra jeftinijim materijalima.

To bi bila druga uzastopna godina pada industrijske tražnje, nakon što je i tokom 2025. godine zabeleženo slabljenje pojedinih segmenata potrošnje. To ne znači da će srebro nužno izgubiti svoj značaj na tržištu, ali svakako signalizira da industrijska tražnja ima svoju granicu prema visokim cenama, preko koje ne prelazi. Za razliku od investitora u zlato, proizvođači solarnih panela ili elektronike ne kupuju metal zato što očekuju rast njegove vrednosti, već zato što im je potreban u proizvodnji. A kada cena postane previsoka, počinje potraga za alternativama, i srebro gubi tu bitku u poređenju sa zlatom i njegovim „čvršćim oklopom“.

Rat više pomaže zlatu nego srebru

Na prvi pogled, moglo bi se očekivati da će rat između SAD, Izraela i Irana, praktično zatvaranje Ormuskog moreuza i poskupljenje energenata biti idealno okruženje za rast svih plemenitih metala. Međutim, tržište je poslednjih meseci demantovalo tu očekivanu logiku.

Rast cena nafte povećao je inflatorna očekivanja, a samim tim i verovatnoću da će Fed duže zadržati visoke kamatne stope ili čak dodatno pooštriti monetarnu politiku. Iako američki predsednik Donald Trump uporno pritiska centralnu banku da snizi kamate, dok istovremeno podržava novog šefa Feda Kevina Warsha, tržišta Powellovog naslednika ipak više vide kao zagovornika strože borbe protiv inflacije nego kao Trumpovu marionetu, barem zasad.

To je negativno uticalo na zlato, ali još više na srebro. Kako je zlato pre zaštita od krize nego nužda, a srebro pre industrijska komponenta nego zaštita, onda je jasno koliko mnogo zavisi od ekonomskog rasta i usporavanja globalne privrede. Dakle, trenutna geopolitička situacija u isti mah povećava tražnju za sigurnim utočištima, i smanjuje optimizam u vezi s industrijskom aktivnošću.

Da li je pad gotova priča?

Najveći argument u korist srebra i dalje ostaje strukturni jaz između ponude i potražnje. Dugoročno, energetska tranzicija, elektrifikacija vozila i razvoj AI-ja povećavaju potrebu za metalima sa visokom provodljivošću, među kojima srebro zauzima posebno mesto (uprkos jeftinijim alternativama). Brojne investicione kuće i dalje očekuju da će prosečna cena srebra u 2026. godini ostati visoka. Ali kratkoročno gledano, argumenti u korist opreza sada su daleko jači nego prethodnih meseci.

Ako rat na Bliskom istoku nastavi da održava visoke cene energije, inflacija ostane povišena, a centralne banke odlože smanjenje kamata, srebro bi moglo ostati pod pritiskom. Tome treba dodati i faktor usporavanja industrijske tražnje i sve agresivnije pokušaje proizvođača da smanje zavisnost od srebra.

Pred tržištem su sada dva scenarija: prema prvom, pad cene od gotovo 40% već je eliminisao najveći deo preteranog optimizma i otvorio prostor za novi rast ukoliko se industrijska tražnja oporavi, a prema drugom scenariju, čak i nakon oštre korekcije – srebro ostaje skupo u odnosu na tempo rasta industrijske tražnje, što znači da postoji rizik od dodatnog prilagođavanja cene naniže. Čini se da, zasad, trgovci više veruju drugoj priči.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

Чланак Srebro, ipak, ne sija zlatnim sjajem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetu je potreban „treći ekonomski pol“

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 08:00:31 +0000

Potrebno je da bude uspostavljen novi ekonomski savez između EU i istomišljenika među azijskim saveznicima kako bi se svetske ekonomije spasile od „Trampovog šoka”, navodi se u novom izveštaju istraživačkog centra za spoljne poslove Četam Haus (Chatham House).

Autor izveštaja je Krion Batler, bivši direktor za međunarodne ekonomske poslove u Sekretarijatu za nacionalnu bezbednost u kabinetu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i učesnik na samitima G7 i G20, prenosi Gardijan.

Ko bi činio „treći ekonomski pol“

On poziva da se formira „treći ekonomski pol” koji bi u početku činile zemlje EU i članice Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma za transpacifičko partnerstvo (CPTPP) koje su posvećene poštovanju trgovine zasnovane na pravilima.

Savez bi trebalo da isključi SAD i Kinu, jer su prve napravile dramatičan raskid sa pravilima, dok se druge nikada nisu u potpunosti posvetile pravilima STO (Svetske trgovinske organizacije), tvrdi se u izveštaju.

Navodi se i da je Kina „daleko od jedine zemlje koja se tako ponaša, ali kao druga po veličini nacionalna ekonomija posle SAD, postala je veoma remetilački faktor.”

Ekonomski potencijal

Uspostavljanje „trećeg pola” omogućilo bi zemljama istomišljenicima da očuvaju i unaprede osnovna pravila u najvećem dostupnom ekonomskom prostoru, s obzirom na to da zemlje EU i CPTPP zajedno čine 32% globalnog BDP-a. Ostale zemlje bi uključivale Južnu Koreju, Brazil, Tursku i Južnu Afriku.

Kako piše Gardijan, u izveštaju se ocenjuje da je verovatno samo pitanje vremena kada će pun set Trampovih politika značajno smanjiti trend rasta i ekonomsku stabilnost u SAD, a verovatno i u širem svetu.

Velika Britanija bi, kako navode, bila u dobroj poziciji da dalje razvija ovu grupu. „To je takođe zemlja koja će verovatno biti najviše oštećena ako prevlada trenutni trgovinski nered“, navodi se u izveštaju, uz dodatak da je „treći pol neophodan“ bez obzira na to ko se nalazi u Beloj kući.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Чланак Svetu je potreban „treći ekonomski pol“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Digitalni evro je pitanje strateške autonomije Evrope

bifadmin — Wed, 03 Jun 2026 07:18:46 +0000

U svetu finansija trenutno se vodi tihi rat za digitalni suverenitet Evrope. Dok Evropska centralna banka (ECB) sve glasnije upozorava na rizike koje donose privatni stablecoini (digitalne valute vezane za stabilnu imovinu), najveće evropske banke ne gube vreme i ubrzano razvijaju sopstvene digitalne proizvode.

Sukob u vrhu: Frankfurt protiv privatnog novca

Evropska centralna banka zauzela je čvrst stav: budućnost digitalnog novca u Evropi mora se graditi na digitalnom evru, a ne na privatnim rešenjima. Izabel Šnabel, članica Izvršnog odbora ECB-a, upozorila je da privatne inovacije mogu doneti koristi, ali i ozbiljne opasnosti po finansijski sistem.

Glavni rizici koje ističe ECB:

Masovno povlačenje depozita: U kriznim trenucima, novac bi mogao brzo da „pobegne“ iz banaka u digitalne tokene.
Slabljenje monetarne politike: Centralne banke bi mogle izgubiti kontrolu nad tokovima novca.
Dominacija dolara: Širenje stablecoina moglo bi dodatno ojačati američku valutu, čak i bez jačih ekonomskih temelja, samo zbog „mrežnog efekta“.

„Digitalni dolar“ kao pretnja suverenitetu

Predsednica ECB-a, Kristin Lagard, odbacila je ideju da bi privatni stablecoini vezani za evro trebalo da imaju glavnu ulogu, naglašavajući da bi oni mogli ugroziti finansijsku stabilnost.

S druge strane, američki zvaničnici, poput guvernera FED-a Kristofera Volera, otvoreno kažu da širenje stablecoina zapravo širi uticaj američke monetarne politike širom sveta.

Pitanje opstanka: Strateška autonomija Evrope

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke i budući potpredsjednik ECB-a, poručuje da Evropa ne sme prepustiti budućnost plaćanja američkim kartičnim sistemima ili dolarizovanim tokenima.

Prema njegovim rečima, digitalni evro je pitanje strateške autonomije starog kontinenta.

Ova debata između Frankfurta i Vašingtona je mnogo više od tehnologije – to je borba za kontrolu nad infrastrukturom u kojoj ćemo svi poslovati u decenijama koje dolaze

Izvor: Blic

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Чланак Digitalni evro je pitanje strateške autonomije Evrope се појављује прво на Biznis i Finansije.

Italija novac zaplenjen od mafije ulaže u železnicu

bifadmin — Tue, 02 Jun 2026 09:21:32 +0000

Posle najave da će Italija novac zaplenjen od mafije uložiti u bezbednost železnice, postavlja se pitanje da li bi i Srbija to mogla učiniti.

Kako piše Danas, Vlada Italije nedavno je objavila da će 200 miliona evra zaplenjenih od mafije uložiti u bezbednost železnice. Budući da Srbija takođe ulaže u razvoj svoje železnice, uglavnom kroz uzimanje kredita i to pretežno kineskih, postavlja se pitanje da li bi i Srbija mogla da koristi njen model.

Odakle dolazi taj novac?

U italijanskom slučaju, pomenutih 200 miliona evra otkriveno je posle 20 godina upornih istraga zahvaljujući kojima je država uspela da otkrije i zapleni imovinu jednog od najvećih trgovaca drogom iz redova sicilijanske mafije, Matea Mesine Denara. Njegova imovina nalazila se u „poreskim rajevima“, ali i u bankama, lancima luksuznih hotela, kriptovalutama i drugim poslovima u više zemalja.

I u Srbiji postoji Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je prvi put usvojen 2008. godine, a kasnije je više puta menjan. Njegova primena počela je 2009. godine.

Sprovođenje ovog zakona podrazumeva saradnju više institucija. Javni tužilac pokreće postupak i predlaže privremeno ili trajno oduzimanje imovine. Sud odlučuje da li će ona biti privremeno ili trajno oduzeta. Ministarstvo unutrašnjih poslova istražuje poreklo imovine i prati tokove novca. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom preuzima, čuva, daje u zakup, prodaje, vodi evidenciju o oduzetoj imovini, ali i upravlja njome.

Koliko je imovine Srbija oduzela od kriminalaca?

Prema podacima iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI), zasnovanim na evidencijama Direkcije, ukupna vrednost imovine oduzete u krivičnim postupcima od 2009. do kraja 2024. godine premašuje 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra.

Međutim, najveći deo tog iznosa odnosi se na imovinu koja još nije pravosnažno oduzeta. Reč je o takozvanoj privremeno oduzetoj imovini, čija je vrednost od 2009. do kraja 2024. godine procenjena na oko 41,37 milijardi dinara, odnosno oko 352 miliona evra. Pomenuta imovina je u pravnom smislu privremeno oduzeta tokom postupka, ali o njenoj konačnoj sudbini još nije doneta pravosnažna odluka. Zbog toga ona još može biti vraćena vlasniku ali i trajno preneta u vlasništvo države.

S druge strane, vrednost trajno oduzete imovine, koja je na osnovu pravosnažnih sudskih presuda postala vlasništvo države, u navedenom periodu je iznosila oko 4,22 milijarde dinara, odnosno oko 35 miliona evra. Ova razlika pokazuje koliko je spor proces donošenja pravosnažnih odluka i koliko državni budžet zbog toga gubi.

Država ostvaruje i prihode i rashode od oduzete imovine

Upravljanje oduzetom imovinom državi donosi i određene prihode. Tako je Direkcija tokom 2024. godine prihodovala oko 93 miliona dinara od zakupa privremeno oduzete imovine, dok je od trajno oduzete imovinske koristi, pretežno u devizama, ostvareno još oko 266 miliona dinara. Na taj način je u javne prihode sliveno približno 359 miliona dinara, odnosno nešto više od tri miliona evra, pokazuju podaci Državne revizorske institucije (DRI).

U skladu sa zakonom, trajno oduzeti novac ima jasno propisanu namenu. Devize i efektivni strani novac uplaćuju se na poseban račun kod Narodne banke Srbije, dok se dinarska sredstva usmeravaju na račune javnih prihoda Republike Srbije.

Međutim, izveštaj DRI pokazuje da Direkcija ima i značajne troškove u vezi sa čuvanjem i održavanjem ove imovine. Među njima su troškovi za struju, grejanje, porez, osiguranje i redovno održavanje.

To je još jedan razlog zbog kojeg je važno da sudski postupci budu efikasniji i da se konačne odluke donose brže, kako bi se smanjili troškovi koje država snosi dok upravlja privremeno oduzetom imovinom.

Da li Srbija može ove prihode uložiti u železnicu?

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić ukazuje da su kod nas situacije u kojima se unapred zna za koje će namene biti potrošen određeni budžetski prihod veoma retke.

Prema njegovim rečima, kada se od pripadnika organizovane kriminalne grupe oduzmu novac ili imovina koju država potom proda, ti prihodi se slivaju u opšti budžet, pa se ne može utvrditi da li su utrošeni za plate, subvencije, otplatu dugova ili nešto drugo.

„Pretpostavljam da je u Italiji sistem drugačiji, i da se o nameni ovih sredstava donosi posebna odluka Vlade. Takav koncept ima smisla, pošto je reč o vanrednim prihodima, čiji se obim ne može unapred planirati, i koji onda može da se usmeri na rešavanje nekih akutnih problema“, kaže Nenadić za Danas.

Na pitanje da li bi italijanski model mogao da bude koristan i za Srbiju, odnosno da se sredstva od oduzete imovine usmere u železnicu kako bi se smanjilo zaduživanje građana, uključujući i otplatu uglavnom kineskih kredita, Nenadić odgovara da je finansiranje infrastrukture suviše ozbiljna stvar i da zahteva da sredstva budu raspoloživa u vreme kada se izvode ili završavaju radovi.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Danasa

Foto: NickyPe, Pixabay

Чланак Italija novac zaplenjen od mafije ulaže u železnicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Realni rast BDP-a u prvom kvartalu 3,2 odsto, građevina, industrija i IT usporili rast

bifadmin — Tue, 02 Jun 2026 08:22:04 +0000

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno ukupne vrednosti proizvedenih roba i usluga u zemlji, u prvom kvartalu 2026. godine iznosio je 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2026. godine od 0,2 odsto u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, za srpsku privredu najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo, saobraćaja i turizma i ugostiteljstva koji je porastao za 4,9 odsto. Bruto dodata vrednost tog sektora povećana je za oko 24,2 milijarde dinara, piše Nova ekonomija.

Najveći procentualni rast bruto dodate vrednosti ostvario je sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, sa rastom od 7,1 odsto.Ovaj sektor se tako oporavio nakon 2025. godine, tokom koje je uglavnom beležio stagnaciju ili blagi pad. Ipak, ukupna veličina ovog sektora je takva da je ovaj rast celokupnom BDP-u Srbije ipak doprineo manje od pomenutog sektora trgovine.

Finansijske delatnosti i osiguranje takođe imaju veliki procentualni rast od 6,9 odsto, kao i sektor umetnosti, zabave i rekreacije, sa rastom od 6,4 odsto. Ipak, uprkos snažnom rastu, ovi sektori imaju znatno manji udeo u ukupnoj ekonomiji.

Građevinarstvo opet u padu

Građevinarstvo je u prvom kvartalu 2026. godine ponovo zabeležilo pad od 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Taj sektor je tokom većeg dela 2025. godine beležio dvocifren pad aktivnosti, da bi u poslednjem kvartalu prošle godine kratko porastao za 10,6 odsto, nakon čega je početkom 2026. ponovo oslabio.

Pad od 0,7 odsto zabeležen je i u sektoru rudarstva, prerađivačke industrije i energetike.

Uprkos padu aktivnosti, sektor rudarstva, prerađivačke industrije i energetike ostvario je najveću bruto dodatu vrednost u srpskoj privredi, od 472,8 milijardi dinara u prvom kvartalu 2026. godine.

Odmah iza nalazi se sektor trgovine, saobraćaja, skladištenja i ugostiteljstva sa 378,6 milijardi dinara, dok je sektor državne uprave, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite ostvario bruto dodatu vrednost od 340,4 milijarde dinara.

IT sektor usporava, a stručne i naučne usluge ubrzavaju rast

Sektor informisanja i komunikacija, koji obuhvata IT usluge, telekomunikacije i medije, nastavio je da raste i u prvom kvartalu 2026. godine, ali sporijim tempom nego prethodne godine. Rast tog sektora iznosio je 3,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom kvartalu 2025. godine rast bio čak sedam odsto u odnosu na prvi kvartal 2024. godine.

Sa druge strane, sektor stručnih, naučnih i administrativnih usluga ostvario je rast od 6,1 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom kvartalu 2025. godine rast tog sektora iznosio 3,1 odsto.

Potrošnja domaćinstava i izvoz nastavili da rastu

Posmatrano po izdacima, realni rast zabeležen je u svim kategorijama: izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava porasli su za 4,8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) za 5,6 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države za 5,1 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva za 1,4 odsto.

Izdaci za izvoz robe i usluga uvećani su za 4,6 odsto, a uvoz robe i usluga nešto manje, 3,6 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Realni rast BDP-a u prvom kvartalu 3,2 odsto, građevina, industrija i IT usporili rast се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta donosi novi zakon o PDV-u?

bifadmin — Tue, 02 Jun 2026 08:10:26 +0000

Predlog novog Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji bi počeo da se primenjuje od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji, predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u usklađivanju domaćeg poreskog sistema sa evropskim pravilima. Reč je o potpuno novom okviru za obračun i naplatu PDV-a, kojim se detaljno uređuje oporezivanje prometa dobara i usluga, kao i trgovina između Srbije i država članica EU.

Prema predlogu zakona, porez na dodatu vrednost i dalje ostaje jedan od najvažnijih prihoda državnog budžeta, a obračun i naplata vršiće se isključivo u skladu sa odredbama ovog propisa. Zakon sadrži i više pratećih priloga koji definišu pojedine delatnosti, elektronske usluge, dobra koja se smeštaju u poreska skladišta, umetnička dela, kolekcionarske predmete, kao i posebna pravila za poljoprivredu, piše biznis.rs.

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na prilagođavanje Srbije pravilima jedinstvenog evropskog tržišta. Zbog toga zakon uvodi precizne definicije teritorije Republike Srbije, Evropske unije, država članica, trećih zemalja i takozvanih trećih područja. Posebno su uređeni slučajevi pojedinih teritorija koje geografski pripadaju državama članicama EU, ali se iz poreskog ugla tretiraju drugačije. Tako se među posebnim područjima nalaze Kanarska ostrva u Španiji, planina Atos u Grčkoj, Olandska ostrva u Finskoj, kao i nekoliko italijanskih i nemačkih teritorija koje imaju poseban poreski status.

Zakon precizira i način tretiranja određenih evropskih teritorija u međunarodnoj trgovini. Tako će se, na primer, transakcije sa Monakom smatrati prometom sa Francuskom, dok će se promet sa Ostrva Man tretirati kao promet sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Na sličan način uređene su i transakcije sa britanskim suverenim bazama Akrotiri i Dikelija na Kipru.

Kada je reč o predmetu oporezivanja, novi zakon predviđa četiri osnovne kategorije na koje se obračunava PDV. To su promet dobara u Srbiji uz naknadu, nabavka dobara iz država članica Evropske unije, pružanje usluga uz naknadu i uvoz dobara.

Posebnu pažnju privlače pravila koja se odnose na kupovinu robe iz drugih država članica EU. Nakon ulaska Srbije u EU takve transakcije više se neće tretirati kao klasičan uvoz, već kao nabavka dobara unutar Evropske unije, što podrazumeva drugačiji poreski tretman i obaveze za privredne subjekte.

Zakon detaljno definiše i šta se smatra novim prevoznim sredstvom, jer upravo za njih važe posebna pravila oporezivanja. Novim automobilom smatraće se vozilo koje se prodaje u roku od šest meseci od prve upotrebe ili koje nije prešlo više od 6.000 kilometara. Kod plovila granica je tri meseca od prve upotrebe ili najviše 100 sati plovidbe, dok se za vazduhoplove kao kriterijum postavlja rok od tri meseca ili maksimalno 40 sati leta.

Ovakve odredbe posebno su značajne za građane i kompanije koje nabavljaju vozila iz drugih država članica Evropske unije, jer će od statusa prevoznog sredstva zavisiti i poreski tretman kupovine.

Pored prevoznih sredstava, zakon posebnu pažnju posvećuje akciznim proizvodima. U tu grupu spadaju energenti, duvanski proizvodi, alkohol i alkoholna pića, za koje će važiti posebna pravila prilikom nabavke iz država članica EU. Time se obezbeđuje usklađenost sa evropskim propisima o akcizama i sprečavaju eventualne zloupotrebe u prekograničnoj trgovini.

Ipak, zakon predviđa i određene izuzetke od oporezivanja. Tako se PDV neće obračunavati na pojedine nabavke dobara iz Evropske unije ukoliko bi promet tih dobara u Srbiji bio oslobođen poreza. Izuzeci se odnose i na kupovinu polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih predmeta i antikviteta, kada su ona već oporezovana prema posebnim pravilima u državi članici iz koje dolaze.

Posebne pogodnosti predviđene su za određene kategorije obveznika, među kojima su poljoprivrednici koji koriste poseban režim oporezivanja, kao i pravna lica koja nemaju pravo na odbitak prethodnog PDV-a.

Važna novina odnosi se i na prag za manje nabavke iz Evropske unije. Naime, određeni poreski obveznici i pravna lica koja nisu poreski obveznici neće imati obavezu obračunavanja PDV-a na nabavke iz EU ukoliko ukupna vrednost takvih kupovina tokom tekuće i prethodne kalendarske godine ne prelazi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Međutim, zakon ostavlja mogućnost da se i takvi subjekti dobrovoljno opredele za obračun PDV-a. U tom slučaju moraju unapred obavestiti Poresku upravu, a doneta odluka obavezivaće ih najmanje dve kalendarske godine.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta donosi novi zakon o PDV-u? се појављује прво на Biznis i Finansije.