Pošto je želeo da svojim radom doprinosi opštem dobru, mladi revizor Luka odlučio je da radi za državu. No, ispostavilo se da su njegova očekivanja bila u velikom raskoraku sa stvarnošću. Luka se na svom novom radnom mestu suočio sa mnogim dilemama: kako ostati pošten u sistemu u kom je nepoštenje prihvaćeno kao normalno ponašanje, sačuvati lično dostojanstvo u kompetetivnoj revizorskoj delatnosti, uskladiti privatni život sa iscrpljujućim profesionalnim zahtevima… I konačno, kako unaprediti naše društvo i ima li uopšte pojedinac snagu da to učini?

Odgovori na ova pitanja sadržani su u knjizi „Državni revizor“, čiji je Luka glavni junak. Radnja romana odvija se u savremenom Beogradu, a njegova poruka je univerzalna – da svaki pojedinac može doprineti društvenim promenama. Autor knjige Nemanja Jakovljević trenutno piše i nastavak, u kom se Luka seli u Prag i radi na složenom međunarodnom slučaju.

Revizorska znanja koja je zahtevalo pisanje ovih romana naš sagovornik je stekao kroz rad, a idealizam njegovog glavnog junaka zasnovan je na Jakovljevićevim ličnim vrednostima.

B&F: Zašto ste odlučili da se bavite revizijom?

Nemanja Jakovljević: Moja majka već decenijama radi u računovodstvu i uz nju sam učio o tom poslu. Već kao srednjoškolac sam baratao fakturama i izvodima, ponekad čak i knjižio. Zahvaljujući tom iskustvu, shvatio sam koliko je važno imati dobrog računovođu, a zatim i koliko je značajno da se revizija kvalitetno sprovede.

Kasnije sam diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, završio master na Fakultetu organizacionih nauka i proveo neko vreme na studentskoj razmeni u Češkoj. Po povratku u Srbiju radio sam kao revizor, upisao doktorat na beogradskom Ekonomskom fakultetu i objavio preko 50 naučnih i stručnih radova na temu revizije i računovodstva.

B&F: Šta su po Vašem mišljenju glavne odlike dobrog revizora?

Nemanja Jakovljević: Stručnost, upornost, preciznost i mnogo drugih osobina, ali ako bih morao da izdvojim jednu, to bi bila – usredsređenost. Posebno usredsređenost na detalje, jer revizor mora imati oštro oko, izvežbano da primećuje sitnice koje ne primećuju drugi. Kvalitetan revizor ima želju da se stalno usavršava, dobar je u planiranju, komunikaciji i predstavljanju podataka. Naši državni fakulteti školuju dobre revizore, ali svršenim studentima najčešće nedostaju veštine vezane za komunikaciju, koje oni uglavnom stiču kroz rad.

B&F: Gde ste Vi sticali veštine koje danas koristite?

Nemanja Jakovljević: U proteklih šest godina radio sam u nekoliko privatnih kompanija, kao i u Državnoj revizorskoj instituciji. Najviše sam se bavio revizijom finansijskih izveštaja, a ponekad i IT-a i svrsishodnosti. Zanimala me je i revizija društvenih mreža, jer su one postale značajne za poslovanje.

Ali, najviše me je interesovalo da stvorim nešto svoje. Zato sam osnovao kompaniju nLine, koja se bavi računovodstvenim uslugama, a uskoro ću klijentima ponuditi i revizorske usluge.

B&F: Kako je biti preduzetnik u ovim delatnostima?

Nemanja Jakovljević: Teže je nego kada radite za poznate finansijske kuće, jer morate da ulažete izuzetan napor da biste uopšte došli do klijenata i uverili ih da ste baš vi prava adresa za njih. Ali, upravo činjenica da radite za sebe predstavlja veliku motivaciju.

Pored želje da budem „svoj gazda“, firmu sam osnovao i zato što sam imao proizvod koji sam hteo da plasiram na tržište. Naime, sve ove godine, uporedo sa revizijom bavio sam se i računovodstvom. Radio sam sa različitim računovodstvenim sistemima i uočio njihove nedostatke, pa sam napravio sistem za njihovo prevazilaženje pod nazivom „Džordan“. Taj sistem se pokazao kao veoma efikasan u svim segmentima posla i očekujem da će dobro proći na tržištu.

B&F: Ipak, pojedini skandali u praksi upozoravaju da napredna tehnološka rešenja ne garantuju otpornost na „kreativne mahinacije“ u računovodstvu i reviziji koje štete ugledu ovih profesija. Šta je to što nedostaje da bi se ovakve zloupotrebe efikasnije suzbijale, a ne može se kupiti na tržištu?

Nemanja Jakovljević: Ono što je neophodno da se zaštiti ugled ovih zanimanja ne može da obezbedi nijedna tehnološka revolucija. To je vraćanje koncepta časti i nezavisnosti u ove profesije. Posebno u reviziju. Mi revizori moramo neprekidno biti svesni da smo se obavezali na objektivnost i neutralnost u političkom smislu, kao i da svoj posao radimo u skladu sa kodeksom profesionalne etike.

B&F: Kako izgleda prosečan radni dan revizora?

Nemanja Jakovljević: On počinje planiranjem dnevnih aktivnosti, koje se nakon toga sprovode na terenu ili u kancelariji. To obično podrazumeva pregledanje i analizu mnoštva dokumenata, podataka, tabela, što zahteva veliko naprezanje i stvara pritisak. Revizor mora da zna kako da tu tenziju drži pod kontrolom, da se ne bi negativno odrazila na njegovu koncentraciju. Pored toga, ovaj posao odlikuje i određena doza monotonije, pa revizor mora da poznaje sebe, odnosno na koji način može da održi visok nivo pažnje.

Zato moje kolege imaju različite „izduvne ventile”, nešto što im pomaže da povremeno provetre um, da sačuvaju kreativnost i da se lakše nose sa svakodnevicom. Neki igraju padel, neki idu na ples, neki čitaju, a ja pišem.

Pošto me pisanje veoma ispunjava napravio sam i Instagram stranicu „Pokloni mi pesmu“. Preko nje me angažuju klijenti koji traže originalan poklon za nečiji rođendan, godišnjicu, venčanje ili drugu svečanu prigodu. Najčešće mi daju kratak opis i sliku slavljenika, pa na osnovu toga napravim karikaturu i pesmu posvećenu toj osobi. Redovno mi šalju snimke na kojima čitaju moju poeziju slavljenicima i raduje me što su reakcije uvek pozitivne.

B&F: Rezultat Vaše ljubavi prema pisanju je i roman „Državni revizor“. Kako ste došli na ideju o čemu ćete pisati?

Nemanja Jakovljević: Skicu sam imao u glavi još pre sedam–osam godina. Dakle, pre nego što sam stekao poslovno iskustvo, u vreme dok sam ovu profesiju doživljavao idealistički. Tada sam revizore zamišljao kao osobe koje imaju moć da ispravljaju nepravde. A onda sam video sa kakvim se sve problemima suočavaju u praksi. Međutim, to me nije pokolebalo, i dalje smatram da revizori treba da budu onakvi kakvima ih zamišljaju studenti ekonomije. Ili bar da se trude da budu što bliži tom idealu.

Želeo sam da istaknem tu poentu i zato sam odlučio da glavni junak moje knjige radi za državu. Hteo sam da pokažem da i u vremenu kada se manipulacije i zloupotrebe praktično podrazumevaju kao nešto normalno u društvu, revizor treba da ostane svoj, da radi po pravilima i da ne pravi „trule kompromise“ čak i kada se nađe u epicentru neetičkog ponašanja.

B&F: Kako ste našli izdavača za knjigu koja se bavi takvom tematikom?

Nemanja Jakovljević: Znajući da velike izdavačke kuće favorizuju poznate autore i literaturu za široku publiku, kontaktirao sam „Librum“, malog izdavača koji ističe da je ponosan na to što „stvara pisce“. To znači da mladim autorima pomaže da iz svog dela izvuku maksimum kroz lekturu, uređivanje, grafički prikaz i slično. Ispostavilo se da je njihova tvrdnja potpuno tačna – moja knjiga ne bi bila ni približno ovakva kakva je sada pred čitaocima da nisam slušao njihove savete.

B&F: Pošto ste pomenuli široku publiku, nameće se pitanje kome je zapravo namenjen „Državni revizor“, ko može da ga razume i poistoveti se sa glavnim junakom?

Nemanja Jakovljević: Roman sam pisao jednostavnim jezikom u formi ljubavne krimi priče, tako da ona može biti interesantna i razumljiva svima. Ali, posebno mi je stalo do toga da moja knjiga ohrabri mlade ljude koji sada završavaju fakultete i počinju da rade u ekonomskoj struci, jer vrlo dobro znam sa kakvim se izazovima suočavaju.

Oni žive u neuređenoj zemlji u kojoj se teško osamostaljuju ma koliko se trudili, u kojoj moraju biti štedljivi sa svojim ambicijama za budućnost. Njima želim da poručim da ne treba da ograničavaju svoje želje i svoje viđenje kako svet treba da izgleda. Budućnost o kojoj svi volimo da pričamo zapravo pripada mladima i oni i treba da budu pokretači borbe za bolje društvo u kom će se osećati sigurno i uvaženo.

B&F: Zašto je mladima potrebna podrška da se izbore za takvu budućnost?

Nemanja Jakovljević: Zato što se na ovim prostorima mladi oduvek potcenjuju. Na njih se gleda kao na osobe koje ne mogu dati veliki doprinos razvoju društva. Ovde svaka generacija za novu generaciju govori da je nesposobnija i stalno joj pronalazi mane. A u poslednje vreme se pokazalo da mladi mogu da budu pokretači promena.
Jedan od takvih mladih je i Luka, glavni junak „Državnog revizora“.

B&F: Šta on poručuje svojim vršnjacima?

Nemanja Jakovljević: Luka želi da živi punim plućima u normalnom okruženju gde će slobodno raditi i stvarati. Želi da se raduje što ide na posao. A čini se da to u ovoj zemlji nije moguće. Zato odlučuje da menja zemlju, ali ne tako što će emigrirati, već tako što će ostati u njoj i doprineti da ona postane kvalitetnije mesto za život.

On to čini na način na koji može – kroz svoj posao. U revizorskoj delatnosti to znači da ćete poštovati kodeks profesionalne etike, što može dovesti do pada korupcije i broja prevara u privredi, a rezultat toga je brži ekonomski razvoj.

Kada bismo svi razmišljali kao Luka, siguran sam da bi Srbija bila znatno uređenija država. Ja zaista verujem da svako od nas ima mogućnost da makar nešto u društvu promeni na bolje. Čak i kada su te pojedinačne promene minimalne, njihov kumulativni efekat može biti ogroman.

B&F: Šta je za Vas bolje društvo?

Nemanja Jakovljević: Za početak, ono koje nam pruža mogućnost da živimo i radimo tako da se ne stidimo svojih dela. Društvo u kom ljudi vode računa kako se ponašaju jedni prema drugima, u kom postoje ljudskost i solidarnost. U kojem poštovanje različitosti nije podložno diskusiji, već predstavlja jednu od osnovnih društvenih vrednosti. Mislim da se mladi danas bore upravo za takvo društvo.

Marija Dukić

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: Bif

Чланак Nemanja Jakovljević, revizor i pisac: Svako od nas može doprineti boljem društvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Uticaj Ormuskog moreuza na espreso kafu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Masovne klimatske migracije – milioni ljudi biće prinuđeni da se presele zbog toplote, suše ili podizanja nivoa mora. To će uticati na promenu vrednosti imovine, tržišta rada, političku stabilnost, a za osiguravače se više neće postavljati kao dominantno pitanje isplate šteta, već pitanje šta će uopšte moći da se osigurava.

Autonomni sistemi koji donose odluke bez ljudske kontrole već su u najavi: vozila, dronovi, industrijski sistemi i algoritmi koji samostalno odlučuju. Tada ni greške više neće biti posledica ljudskog propusta, već sistemske AI logike. Za osiguravače će glavna dilema postati ko snosi odgovornost – proizvođač, vlasnik, softver ili – niko?!

Kolaps digitalnog poverenja nastupiće u svetu učestalih lažnih snimaka, izmišljenih identiteta i lažnih dokaza. To dovodi do mogućnosti da i ugovori i dokazi i svedočenja postanu sporni. Osiguravači će biti u dilemi kako da procene štetu u svetu gde ništa nije sigurno da je istinito.

Kvantni slom digitalne bezbednosti – današnja digitalna bezbednost zasniva se na šifrovanju koje je za postojeće računare teško probiti. Razvoj kvantnih računara, međutim, može u jednom trenutku učiniti takvu zaštitu neefikasnom, čineći banke, države i osiguravače ranjivim. Poseban problem je što akteri pretnji već danas prikupljaju enkriptovane podatke sa namerom da ih dešifruju u budućnosti, kada kvantna tehnologija napreduje. Ova „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“ taktika mogla bi da otkrije osetljive informacije godinama nakon što su prvobitno prenete. Time se briše jasna granica između trenutka krađe i nastanka štete.

Biotehnološki incidenti – razvoj biotehnologije, od uređivanja gena do personalizovane medicine, donosi nove vrste rizika čije se posledice često ne vide odmah, što otvara složena etička i pravna pitanja odgovornosti. Za osiguranje je ovaj rizik posebno zahtevan jer se šteta može pojaviti decenijama nakon donošenja odluke ili primene terapije, kada su ugovori istekli, a uzroci i odgovornost teško dokazivi.

Nedostatak vode postaje ekonomski i bezbednosni rizik. Ako dostupnost vode postane neizvesna, industrije koje od nje zavise suočiće se sa prekidima rada, a veliki gradovi sa problemima održivosti i snabdevanja. U takvim uslovima, mogu se očekivati i sporovi oko pristupa vodi. Ovaj rizik više nije vezan samo za sušu ili zagađenje, već za šire posledice po privredu, infrastrukturu i političku stabilnost, čime voda postaje strateški, pa i geopolitički faktor.

Megagradovi, sa 20 ili 30 miliona stanovnika, postaju jedan od najsloženijih rizika savremenog sveta. Ekstremna gustina stanovništva, potpuna zavisnost od energije, vode, saobraćaja i digitalnih mreža, kao i izraženi socijalni jaz, čine ove gradove izuzetno osetljivim na poremećaje. U takvom okruženju, jedan prekid ili događaj može u kratkom roku proizvesti ogromnu, teško sagledivu koncentraciju šteta, dovodeći u pitanje granice podnošljivog gubitka za osiguravače.

Razvoj neurotehnologija koje povezuju mozak i računare dovodi u pitanje ne samo privatnost podataka, već i proces mišljenja. Kada tehnologija može da registruje, utiče ili posredno oblikuje moždane procese, granica između lečenja, poboljšanja i nadzora postaje nejasna. Poseban izazov je što još ne postoje jasni pravni okviri ni ustaljena shvatanja odgovornosti.

Svemirski rizici – savremeno društvo u velikoj meri zavisi od satelita koji omogućavaju komunikaciju, navigaciju i funkcionisanje finansijskih sistema. Kako se broj satelita i količina otpada u orbiti povećavaju, raste i rizik od sudara koji mogu izazvati lančane kvarove i dugotrajne poremećaje. Svemir više nije udaljena tehnološka oblast, već nova vrsta infrastrukture od koje zavisi svakodnevno poslovanje, čime postaje i nova zona sistemskog rizika.

Egzistencijalni psihološki rizik možda je jedan od najopasnijih, ali i najbližih futurističkih rizika. Dugotrajna izloženost krizama, veštačkoj inteligenciji i gubitku kontrole dovodi ljude do osećaja besmisla, do većih podela u društvu, ali i do opšteg pada poverenja u institucije. Ovo će i za osiguranje biti jedan od najvećih izazova: kako osigurati društvo koje gubi osećaj stabilnosti?!

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак 10 rizika budućnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovako pojednostavljeno zvuči presuda Privrednog suda u Kragujevcu koji je zbog ovog dela prvostepeno osudio Javno preduzeće Resavica, bivšeg v.d. direktora Marka Vukovića i sadašnjeg v.d. direktora Sašu Spasića, kaznivši njih dvojicu sa po 120.000 dinara a preduzeće sa dva miliona dinara.

Kako prenosi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), ta presuda još nije konačna jer je izjavljena žalba, pa će konačnu odluku doneti Privredni apelacioni sud u Beogradu.

Da podsetimo, postupak pred Privrednim sudom u Kragujevcu pokrenut je pre dve i po godine na osnovu prijave rudarske inspekcije. Inspektorka rudarstva Zorica Vukadinović je nakon nesreće utvrdila da deo rudnika u kojem se ona dogodila nije imao potrebno odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike.

Pomenuta nesreća se dogodila kada je iz dela kopa, prilikom obrušavanja zida, došlo do curenja opasnog gasa metana. Tada su poginuli rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), a povređena je još 21. osoba.

Oslobođena firma koja je vršila tehničku kontrolu rudnika Soko

Rudarska inspektorka je nakon te nesreće podnela još jednu prijavu za privredni prestup protiv firme Terragold & Co i njenog direktora Dragana Miloševića. Ova firma je, prema tvrdnjama inspekcije, vršila tehničku kontrolu projekta po kojem je radio Soko i odobrila ga iako ovaj rudnik nije imao svu potrebnu dokumentaciju.

Oni su u maju 2024. prvostepeno oslobođeni odgovornosti, pokazuje presuda Privrednog suda u Beogradu u koju je CINS imao uvid, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Izvor: CINS

Foto: Lydia Williams, Unsplash

Чланак Rudnik Soko u trenutku nesreće radio bez odobrenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuta fabrika je zbog svog gašenja pokrenula aukciju za osam vozila zasnovanih na modelu Saab 9-3 koji su preteča savremenih inovativnih automobila. U pitanju su testni modeli koje je Saab, čini se pre vremena za to, jedno vreme razvijao. To su autonomna vozila, električna vozila sa motorima u točkovima, hibridi sa produživačem dometa i slično.

Imajući u vidu kakav je ne samo rejting već i ideje imao Saab, logično je postaviti pitanje kako je došlo do toga da jedan takav proizvođač automobila ugasi fabriku?

Po čemu se Saab izdvajao?

Da bismo odgovorili na to pitanje moramo ovu priču ispričati od početka. Saab je prvo bio Saab AB i tada se uopšte nije bavio automobilima. Fabriku u Trolhatanu otvorio je 1937. za proizvodnju letelica, budući da je radio u oblasti avijacije i odbrambene industrije.

Osam godina kasnije počeo je da proizvodi i male automobile pod brendom Saab Automobile. Njegov prvi serijski proizveden automobil pušten je na tržište 1949. godine. Od tada do danas proizveo je nekoliko miliona vozila. Saab nikada nije postao automobilski gigant koji drži veliki deo svetskog tržišta, ali je imao veoma lojalne kupce i dobar imidž. Razlog tome je drugačiji pristup proizvodnji vozila.

Naime, budući da je ova kompanija prvo proizvodila letelice mnoge ideje iz avijacije pozajmljene su za proizvodnju automobila, koji su, primera radi, imali ergonomiju poput pilotske kabine, instrument tablu okrenutu ka vozaču, fokus na preglednost, aerodinamiku, logično raspoređene komande. Vozač je bio u centru svega, skoro kao pilot.

Jedna od najpoznatijih Saab osobina bila je ta što se kontakt brava u koju se stavlja ključ nije nalazila kod ključ nije bio kod volana, već između prednjih sedišta. Razlog za to su bili bezbednost pri sudaru, praktičnost prilikom zaključavanja i slično.

Međutim, ono što je najviše izdvajalo Saab automobile bili su njihovi turbo motori koje je ova kompanija prva popularizovala za vozila koja se koriste svakodnevno. Do tada su turbo motori stavljani uglavnom u sportska kola.

Zašto ovaj model poslovanja nije imao uspeha?

Iako su mu automobili bili kvalitetni i pouzdani, Saab jednostavno nije uspevao da opstane na tržištu. Razloga za to je više. Prvi je činjenica da je bio premali i da je prodavao premalo automobila da bi mogao da opstane jer auto-industrija zahteva velika finansijska ulaganja koja mogu da isprate samo jaki igrači ili oni koje subvencioniše država.

Već devedesetih godina prošlog veka se videlo da je poslovni model Saaba neodrživ pa ga je preuzeo General Motors. Time je švedski proizvođač dobio pristup novcu ali je izgubio deo svog identiteta. Međutim, ispostavilo se da je i pristup novcu bio upitan. Saab nikada nije dobijao prioritet unutar GM-a, američka kompanija je često kasnila sa investiranjem i nije bila oduševljena idejom o razvoju novih modela.

Potom je nastupila finansijska kriza 2008. godine kada je GM zamalo bankrotirao zbog čega je počeo da se rešava manjih i problematičnih brendova u koje je spadao i Saab. Kupila ga je mala holandska firma Spyker Cars ali ispostavilo se da ni ona nije finansijski dovoljno jaka da održi proizvodnju vozila u Švedskoj. Zato 2011. Saab morao da potegne za bankrotom. Ostatke njegove imovine naredne godine kupio je Nevs (National Electric Vehicle Sweden) koji je planirao da fabriku u Trolhatanu pretvori u centar za proizvodnju električnih vozila i to zasnovanih na Saab 9-3 platformi. Plan je bio da se ta vozila prodaju u Kini međutim Kina je za veoma kratko vreme iznedrila nekoliko sopstvenih marki električnih vozila koja su bila veoma konkurentna po ceni.

Kada je postalo jasno da nema ništa od kineskog tržišta, ugasila se i poslednja nada o spašavanju Saaba čija fabrika u Trolhatanu će i zvanično postati prošlost kada se završi pomenutih aukcija testnih automobila.

Saab i dalje dobro posluje

Međutim ovo je priča samo o Saab Automobile. Drugi delovi Saab Grupe i dalje dobro posluju.

Originalni Saab AB je veoma uspešan. On proizvodi vojne avione, radare, podmornice, odbrambene sisteme… Iz godine u godinu, posebno sada kada je geopolitička situacija u svetu nestabilna, rastu mu i prihodi i profit i broj zaposlenih. Prošle godine zapošljavao je 26.100 ljudi a čini se da će taj broj i ove godine rasti.

Foto: Alvis Taurens, Unsplash

Чланак Šta se zapravo desilo sa Saabom? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.

Na tržištu ima i domaćeg i stranog semena

Чланак Zašto se sve više seje sirak u odnosu na kukuruz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Agencija je 23. marta 2026. godine uvela i interaktivnog digitalnog asistenta- servis dostupan 24/7, putem koga je do sada primljeno 3.149 pitanja korisnika. Najviše pitanja postavljeno je u vezi sa elektronskim osnivanjem privrednih društava (25%), prijavom problema i digitalnim potpisivanjem (20%), podnošenjem finansijskih izveštaja (18%) i eRegistracijom preduzetnika (15%). Digitalni asistent, kao novi kanal komunikacije, uveden je radi olakšavanja procesa registracije i pružanja tehničke podrške prilikom korišćenja eServisa, u nastavku procesa digitalne transformacije APR-a.

Iako je Agencija za privredne registre od uspostavljanja vodila svoje registre kao elektronske baze podataka, zasnivajući svoj rad na informacionim tehnologijama, prve digitalne usluge uvedene su pre jedne decenije. To su bili sistemi za elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i za izdavanje eGrađevinskih dozvola (Centralna evidencija objedinjenih procedura-CEOP). Od tada do danas, APR je uveo na desetine digitalnih usluga za privredu i pravna lica, koje olakšavaju sprovođenje administrativnih postupaka, skraćujući vreme i troškove registracije. Tako se danas, isključivo u elektronskoj formi, sprovodi osnivanje privrednih društava, evidentiranje stvarnih vlasnika i registracija pružalaca računovodstvenih usluga. Elektronska registracija je omogućena i u Registru finansijskog lizinga, Registru založnog prava, Registru ponuđača, a to je i jedan od načina kako se može registrovati preduzetnik. Od juna 2024. godine, državnim organima je omogućeno korišćenje podataka putem veb portala za isporuke podataka, koji je od prošle godine na raspolaganju i svim ostalim zainteresovanim korisnicima, kojima su potrebni poslovni i finansijski podaci i pokazatelji iz zvaničnog izvora- baza podataka APR-a.

Agencija za privredne registre priprema i usluge elektronske registracije udruženja, zadužbina i fondacija, ustanova kulture, sportskih društava i zdravstvenih ustanova, koje će biti omogućene nakon ispunjenja svih uslova za njihovu primenu, dok je u planu i dalja digitalizacija preostalih usluga, sa ciljem uspostavljanja potpune elektronske registracije kao najlakšeg i najefikasnijeg načina registracije.

Чланак Decenija digitalizacije usluga Agencije za privredne registre се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Inflacija u aprilu skočila na 3,3 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак RZS: Potrošačke cene u aprilu u odnosu na prošlu godinu povećane 3,3 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U decembru prošle godine najavljeno je da „Avio Network“ namerava da postane vlasnik 99,3834 odsto Jat Tehnike. Tada je bio potpisan ugovor o kupovini vlasničkog udela od prethodnih vlasnika, češkog investicionog fonda Hartenberg.

Kako se navodi, završetak procesa tada je bio najavljen za prvi kvartal ove godine, što se, nakon dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije i ispunjavanjem drugih uslova, danas formalno i dogodilo.

Najavljene investicije u modernizaciju

Vlasnik i direktor „Avio Networka“ Aleš Luci kazao je da akvizicija predstavlja „stratešku investiciju u stabilnu infrastrukturu i dokazanu operativnu izvrsnost“.

„Jat Tehnika nam donosi snažne temelje. Sertifikate, kapacitete i odnose sa klijentima koji su u potpunosti usklađeni sa našom vizijom izgradnje vodeće regionalne MRO platforme. Vidimo jasne mogućnosti za rast prihoda, unapređenje profitnih marži i dugoročno stvaranje vrednosti“, rekao je Luci.

Najavio je da su u planu ciljane investicije u modernizaciju postrojenja, unapređenje digitalnih kapaciteta i optimizaciju operativne efikasnosti čime će dodatno ojačati konkurentska pozicija kompanije u segmentima održavanja uskotrupnih i širokotrupnih aviona.

Iz „Avio Networka“ poručili su da će Jat Tehnika nastaviti da pruža usluge sadašnjim klijentima bez prekida, uz dodatne komercijalne mogućnosti i investicije.

Od privatizacije do poslednje akvizicije

Jat Tehnika je privatizovana u novembru 2019. godine. Država je tada prodala 99,3834 odsto svog udela „Avia Prime“ konzorcijumu iz Praga. U nadmetanje je, kako se navodi, pored „Avia Primea“ bila uključena i kompanija „SR Technics“ iz Švajcarske koja je u Beogradu prisutna od 2015. godine kroz svoj „back-office“.

Navedeno je da je „Avia Prime“ u to vreme bio vlasnik dva MRO-a, poljskog „Linetecha“ i slovenačke Adria Tehnike.

Kompanija „Avio Network“ bazirana je na aerodromu „Nikola Tesla“ i posluje od 2017. godine, kada je počela pranje i čišćenje putničkih aviona, a trenutno ima 90 zaposlenih.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Beogradska privatna kompanija Avio Network postala većinski vlasnik Jat Tehnike се појављује прво на Biznis i Finansije.