Nova uredba o klasifikaciji delatnosti KD 2025. stupila je na snagu 1. oktobra, a njena primena počinje 1. januara 2027. godine, kada će svi privredni subjekti u poslovanju i zvaničnim dokumentima koristiti nove šifre i nazive delatnosti.

Чланак Nova klasifikacija delatnosti u APR-u primenjivaće se od 1. januara 2027. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna banka Srbije danas je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto. Posezanje centralne banke za osnovnim instrumentom monetarne politike u veoma osetljivom trenutku, politički i finansijski, kod stručnjaka je izazvalo komentar „zašto sada?“.

Naime, u obrazloženju za podizanje referentne kamatne stope kojom se zaoštrava monetarna politika, posledično poskupljuju krediti u dinarima, ali koje može da utiče i na jačanje dinara, ili bar smanjenje pritisaka na slabljenje, navodi se da je to „adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku“.

U celom obrazloženju ističu se samo eksterni efekti međunarodne krize na Bliskom istoku i poskupljenje nafte i naftnih derivata na inflaciju u Srbiji, a ni jednom rečju niti dešavanja na parlamentarnim izborima, niti dešavanja u finansijskom sistemu nakon izbora, pre svega zatvaranje Alta banke.

Uporedo sa odlukom NBS o povećanju kamatne stope, RZS je objavila da je inflacija u oktobru povećana na 4,4 odsto.
NBS je u saopštenju napomenula da očekuje dalji postepeni rast inflacije, kao i da očekuje da naredne godine ona bude iznad gornje granice cilja od 3±1,5 odsto, iako je prethodnog meseca očekivanje bilo da će biti u okviru cilja.

Međutim, istovremeno je objavljena još jedna vest, koja je po svoj prilici, imala znatno veći uticaj na odluku NBS o povećanju kamatne stope nego inflacija.

Naime, NBS je u oktobru prodala 865 miliona evra na deviznom tržištu, a više od 200 miliona samo u poslednjim danima oktobra. Ovo je, može se reći, potvrda spekulacija da ne samo građani, već i firme povezane sa odlazećim režimom pokušavaju da iznesu kapital iz zemlje.

Kako ocenjuje Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ovim potezom možda se pokušava smanjiti pritisak na devizni kurs usled iznošenja kapitala iz zemlje.

On ističe i da kamatna stopa kao instrument ne može naprečac biti efikasna, mada može ublažiti efekte odliva kapitala, mada prema njegovim rečima „neće rešiti problem straha kod ljudi“.

„Posle velikog broja meseci NBS kreće da koristi tu alatku, iako su sve vreme tvrdili da repo aukcijama obezbeđuju dovoljan nivo likvidnosti. Moje pitanje je – otkud baš sada“, pita se Đukić.

On ističe da do zaokreta u korišćenju referentne kamatne stope dolazi nakon poraza režima na izborima.

„I sada guverner i viceguverneri se okreću kamatnoj stopi iako nema fundamentalnih razloga. Čak su međunarodne okolnosti povoljnije. Imamo indikatore da će popuštati tenzije, pre svega nakon pobede Demokratske stranke u američkom Kongresu i već imamo kao reakciju pad cena nafte“, napominje Đukić.

Poslednjih decenija, čemu svedoči i ovogodišnji izbor za Nobelovu nagradu, u centralnom bankarstvu sve važniju, ako ne i centralnu ulogu ima komunikacija i upravljanje očekivanjima aktera na tržištu.

Zato, odluka da u ovom trenutku, 15 dana nakon izbora, povećanje kamatne stope ne šalje baš dobru poruku.

Milan Nedeljković, dekan FEFA ističe da je tajming malo neobičan, posebno s obzirom na prethodnu komunikaciju NBS po pitanju privrednog rasta i inflacije.

„Ne vidim dramatičnu promenu u okruženju u odnosu na pre mesec dana. Ovo može da znači da je NBS kasnila u prethodnom periodu ili da su se njihove projekcije promenile. Koji su razlozi za promenu projekcija treba proveriti“, napominje Nedeljković.

On primećuje da je 15 dana nakon izbora povećana politička neizvesnost, ali ukazuje i na šok u finansijskom sistemu.

„Rizici jesu povišeni, ali to nije iznenađenje, jer nakon političkih promena to je obično slučaj, dok nova vlast ne preuzme funkciju. Zato je bitna komunikacija NBS u ovom periodu da bise sprečilo iracionalno ponašanje“, napominje on.

Takođe ukazuje i na potencijalni pritisak na deviznom tržištu.

„Ipak, ovo je marginalna promena kamatne stope da bi mogla da zaustavi pritisak na deviznom tržištu, jer većina pritiska ne dolazi iz finansijskih razloga već zbog neizvesnosti kod ljudi, ali i kod biznisa koji su imali jaku vezu sa prethodnom vlašću“, zaključuje Nedeljković.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак „Zašto baš sada?“: Ekonomisti o iznenadnom povećanju kamatne stope NBS се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kupac, Mileva Data Technologies, registrovana je nedavno. Njen vlasnik zvanično je kompanija Mileva FZCO iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa adresom u Svetskom trgovinskom centru Dubai, Namenski pult 513-13.

Zanimljivo je da je, i pored promene vlasničke strukture, direktor Azotare ostao Milija Pavlović. On je istovremeno direktor i firme Promist, doskorašnjeg vlasnika Azotare.

Promist, čiji je većinski vlasnik Nebojša Petrić, kupio je Azotaru 2021. godine iz stečaja.

Ovo nije jedina neobičnost. Azotara je sada prodata, iako je dobar deo ove godine njena imovina bila pod zalogom i njom je bilo zabranjeno raspolagati.

Promena vlasnika

Odluka registratora APR o promeni vlasnika datira od 11. avgusta ove godine. Umesto dosadašnjeg Promista, 100 odsto udela prelazi u ruke Mileva Data Technologies.

Ova firma je osnovana 16. jula ove godine. Njena pretežna delatnost nosi šifru 6311. Pod njom se krije „obrada podataka, hosting i slično“.

Proizvodnji veštačkih đubriva u ovoj pančevačkoj fabrici očigledno su odbrojani dani. Mada ni pod doskorašnjim vlasnikom nije bila značajna.

Direktori novog vlasnika

Mileva Data Technologies registrovana je na adresi gde je i Azotara Pančevo. Kao direktori Mileva Data Technologies u APR su upisani švajcarski državljanin Tomas Šarl Fransoa Fonten i Đorđe Petrić.

Ukrštanjem podataka APR-a i katastra nepokretnosti mogli smo da se uverimo da je ime oca Đorđa Petrića – Nebojša.

On je suvlasnik (vinarija Frug) ili direktor još nekoliko preduzeća (Naš nameštaj, NS Interiors, NS sport fitness & gym), a pre dvadesetak dana registrovao je i preduzetničku radnju za konsultantske aktivnosti.
I.R.

Dobavljač tužio zbog duga

Azotara je tokom ove godine, a i dalje je, predmet spora sa američkom firmom Nitron group LLC, registrovanom u američkoj državi Delaver. Nitron, jedan od dobavljača, sporio se i spori se i dalje sa Promistom oko nastalog duga, a kao sredstvo namirenja bila je zarobljena imovina Azotare. Odnedavno je u toku spor Nitrona i sa samom Azotarom.

Posledica spora sa doskorašnjim vlasnikom, Promistom, bila je da je njihov čitav udeo u Azotari bio pod zalogom, zaplenjen na ime dugovanja. I ta se zaloga, vidi se iz odluka registratora, menjala, brisala, upisivala od februra ove godine.

Pa, ipak, Azotara je prodata. I to u trenutku kada su izbisane zaloge Nitron grupe, a upisana zaloga Ossid Kapitala. Kako je Forbes već pisao, Ossid Kapital je tužio Azotaru u martu, a zalogu upisao 2. jula ove godine. Vlasnik ove firme je Sanja Petrić, supruga Nebojše Petrića, vlasnika 80 odsto Promista.

Kako su se menjale zaloge

Krajem februara ove godine prvi put se u Registar privrednih subjekata upisuje Zaključak javnog izvršitelja Tamare Gucunje kojim se određuje sprovođenje izvršenja. I to: plenidbom udela, upisom založnog prava na udelu, procenom, prodajom i pokretanjem izvršnog postupka radi prodaje 100 odsto udela Promista u Azotari.

Već 3. marta registrator Registra privrednih subjekta pokrenuo je postupak brisanja ove zabeležbe po službenoj dužnosti. I to nakon što je dobio rešenje Registra založnog prava kojim se briše založno pravo na udelu Promista u Azotari.

Polovinom marta ponovo se upisuje zaključak izvršitelja koji je skoro identičan onom upisanom krajem februara. Azotara je ponovo „zatočena“.

Početkom aprila menja se zabeležba. Nova verzija je dopunjena odredbom koja kaže da se zabranjuje izvršnom dužniku, znači Promistu, da raspolaže udelom u Azotari.

Polovinom juna zabeležba se ponovo briše. Ona koja je predviđala izvršenje nad imovinom Azotare. Nedelju dana kasnije briše se i nešto ranija zabeležba sličnog sadržaja.

I konačno, 2. jula, upisuje se nova zaloga nad 100 odsto imovine Azotare. Ovog puta, prema podacima iz Registra zaloga, vidi se da je tog dana upisan novi založni poverilac Ossid Kapital. Iznos obezbeđenog potraživanja je 2,17 milijardi dinara.

Sudske zavrzlame

Teško je proći kroz šumu sudskih sporova najpre Nitrona sa Promistom. Valja napomenuti da se, prema javno dostupnim podacima, vidi i da je kupac Azotare, Mileva Data Tehnologies, već uključen u procese. Između ostalog, tužio ga je i Promist u oktobru, a kao vrednost spora stoji iznos od 10.000 dinara.

Kako je moguće videti u dostupnim podacima, Nitron grupa je spor sa Promistom započela u februaru ove godine. Iznos spora je bio 1,67 milijardi dinara. Najpre je dosuđeno izvršenje, koje je nakon žalbe Promista ukinuto. Ista je sudbina paralelnog spora, istih učesnika, koji se vodio zbog iznosa od blizu 690.000 dinara.

Nitron spor pokreće ponovo u junu i, kako se vidi, i ovaj spor je rešen. Doneto je rešenje o izvršenju. Iznos spora je 1,67 milijardi dinara.

Nitron je pokrenuo novi spor 13. okrobra. Iznos je 1,38 milijardi dinara i on još nije rešen.

Sedam dana kasnije, 20. oktobra, Nitron grupa je pokrenula novi spor. Ovog puta su tuženi, pored Promista, i Azotara, i Ossid Kapital i Mileva Data Tehnologies. Na Portalu pravosuđa moguće je videti da je osnov spora – utvrđenje. Moglo bi se pretpostaviti da Nitron grupa od suda traži potvrdu prava na izvršenje i pored novonastalih okolnosti. Kao iznos spora navedeno je 45 miliona evra.

I Promist je tokom ove godine tužio Nitron. U ovoj firmi su za Forbes Srbija objašnjavali da je za dug prema Nitronu odgovaran njihov poslovni partner Danilo Tomašević, koji je i vlasnik 20 odsto Promista.

Promist je tužio Nitron i to za utvrđenje duga. Iznos spora je 2,3 milijarde dinara i nije rešen.

Zaštita ulaganja

Novi vlasnik Azotare stiže iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. S obzirom na to da bi Nitron mogao osporavati prodaju fabrike nad čijom imovinom je imao pravo na izvršenje, nameće se pitanje da li je domovina kupca slučajno baš ta.

Srbija sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, doduše i sa mnogim drugim državama, ima sklopljen Sporazum o uzajmnom podsticanju i zaštiti ulaganja.

Cilj mu je da da stimulans za protok kapitala i ekonomski razvoj.

„Ulaganja i povrat ulaganja ulagača svake Strane ugovornice koji su učinjeni u skladu sa zakonima i propisima će, u svako doba, na teritoriji druge Strane ugovornice, uživati pravičan i jednak tretman i punu zaštitu i bezbednost“, polazna je osnova Sporazuma. „Nijedna od Strana ugovornica neće arbitrernim ili diskriminatornim merama ometati razvoj, upravljanje, korišćenje, ekspanziju, prodaju i, ako je to slučaj, likvidaciju takvog ulaganja“.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Чланак Prodata Azotara Pančevo: Novi vlasnik je iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, upisan i pored zaloge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novac i visok položaj nisu garancija poštenja. Upravo od te neprijatne činjenice polazi ekonomista i kolumnista Tim Harford u tekstu za Financial Times, povezujući istraživanja o dječjim slatkišima, neplaćenim pecivima i diplomatskim parking kaznama.

Zajednička tema je ponašanje ljudi kada mogu da ostvare ličnu korist na tuđi račun, naročito ako vjeruju da posljedice neće snositi.

Slatkiši kao test odnosa prema drugima

Ig Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2026. dobili su Paul Piff, Daniel Stancato, Stéphane Côté, Rodolfo Mendoza-Denton i Dacher Keltner za istraživanje povezanosti višeg društvenog statusa i neetičkog ponašanja.

Ova duhovita naučna priznanja dodjeljuju se za dostignuća koja prvo nasmiju, a zatim podstaknu na razmišljanje. Ovogodišnja nagrada ponovo je skrenula pažnju na njihov rad iz 2012, objavljen u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”.

Istraživanje je obuhvatilo sedam studija, od ponašanja vozača do spremnosti na laganje u pregovorima i varanje radi nagrade. Autori su izvijestili o većoj sklonosti neetičkom ponašanju kod učesnika višeg društvenog statusa.

Eksperiment sa slatkišima imao je važnu pojedinost: učesnici su prethodno poređenjem sa drugima podstaknuti da sebe dožive kao relativno više ili niže na društvenoj ljestvici. Oni iz prve grupe uzimali su više slatkiša iz posude za koju im je rečeno da je namijenjena djeci u obližnjoj laboratoriji.

Bilo im je dozvoljeno da uzmu poneki slatkiš, ali je svako uzimanje smanjivalo količinu koja bi ostala djeci. Istraživači su taj postupak koristili kao pokazatelj davanja prednosti sopstvenim potrebama.

Nalazi se odnose na konkretne studije i njihove mjere društvenog statusa. Ne predstavljaju osnov da se nepoštenje pripiše svakom imućnom pojedincu.

Šta je prodavac peciva otkrio o direktorima

Harford podsjeća i na priču o ekonomisti Paulu Feldmanu, koji je izgradio posao dostavljajući hiljade bejglova, peciva u obliku prstena, u više od stotinu kancelarija na području Vašingtona.

Sistem naplate zasnivao se na povjerenju: zaposleni uzmu pecivo i ostave novac u kutiji. Feldman je pažljivo pratio koliko je peciva nestalo i koliko je novca naplaćeno.

Prema priči koju su autori Freakonomicsa Steven Levitt i Stephen Dubner objavili 2004. godine, manje kancelarije imale su bolju naplatu. Feldman je smatrao i da ljudi urednije plaćaju tamo gdje vole šefa i posao, mada je taj dio njegovog zaključka bio zasnovan na ličnim zapažanjima.

Posebno je zanimljivo njegovo iskustvo sa jednom kompanijom: peciva dostavljena na sprat sa rukovodstvom češće su ostajala neplaćena nego ona na nižim spratovima. Ni zaposlenje koje zahtijeva bezbjednosnu provjeru, prema njegovim zapažanjima, nije garantovalo veću urednost u plaćanju.

Diplomate su promenile ponašanje kada je stigla kazna

Još upečatljiviji primjer ponudili su ekonomisti Raymond Fisman i Edward Miguel, proučavajući neplaćene parking kazne diplomata pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.

Do promjene režima sprovođenja pravila 2002. godine, diplomatski imunitet praktično ih je štitio od prinudne naplate. Svi su djelovali u istom gradu i sličnim okolnostima, ali su razlike među predstavništvima bile velike.

Diplomate iz zemalja sa višom percipiranom korupcijom u prosjeku su gomilale više neplaćenih kazni. Među najizraženijim primjerima bili su Kuvajt, Egipat, Čad, Sudan i Bugarska. Nasuprot tome, Danska, Norveška i Švedska u periodu prije strože primjene pravila nijesu imale evidentirane neplaćene prekršaje.

Potom su vlasti dobile mogućnost da oduzimaju diplomatske tablice vozilima sa nagomilanim neplaćenim kaznama. Ponašanje se naglo promijenilo: u konačnoj objavljenoj verziji istraživanja autori navode prosječan pad neplaćenih prekršaja veći od 98 odsto.

Pouka je da na ponašanje utiču i društvene norme i vjerovatnoća da će kršenje pravila imati stvarne posljedice.

Kada se posumnja u istraživanje o poštenju

Harford izdvaja i posebno ironičan slučaj: rad o smanjenju nepoštenja koji je kasnije povučen zbog problema sa podacima.

Studija iz 2012. tvrdila je da ljudi iskrenije popunjavaju formular ako izjavu o istinitosti potpišu na početku, umjesto na kraju. Takvo rješenje djelovalo je jednostavno i primjenjivo u poslovanju i javnoj upravi.

Međutim, istraživači Uri Simonsohn, Leif Nelson i Joe Simmons, poznati kao tim Data Colada, iznijeli su dokaze koji, prema njihovoj analizi, ukazuju na manipulaciju podacima u dvije studije unutar tog rada.

Jedna je bila povezana sa radom Dana Arielyja, a druga sa Francescom Gino. Kako prenosi Financial Times, Ariely negira da je mijenjao podatke i tvrdi da ih je dobio od treće strane, dok Gino odbacuje optužbe i navodi da za uočene nepravilnosti postoje nevina objašnjenja.

Povlačenje rada i navodi o manipulaciji podacima ne utvrđuju sami po sebi ko je odgovoran za njihovu izmjenu. Harford, međutim, u ovom slučaju vidi ozbiljan razlog da se preispita koliko nauka može da se osloni na povjerenje bez provjere.

Za kompanije i institucije iz ovih primjera proizlazi praktična poruka: položaj, ugled i potpisana izjava nijesu dovoljna zaštita od zloupotreba. Povjerenje treba da prati sistem provjera i odgovornosti koji važi i za ljude na vrhu.

Izvor: Financial Times, Tim Harfordm, Investitor.me

Ilustracija: AI

Чланак Od slatkiša do korupcije: Zašto varaju i oni koji imaju dovoljno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napad na kripto-berzu Binance, izveden 29. oktobra, mogao bi da postane prekretnica u načinu na koji industrija digitalne imovine pristupa bezbednosti.

Prema pisanju Rojtersa, hakerska grupa povezana sa Severnom Korejom uspela je da ukrade kriptovalute vredne 6,3 milijarde dolara. Reč je o napadu koji stručnjaci opisuju kao najveću krađu kriptovaluta u istoriji.

Posebno zabrinjava način na koji je napad izveden. Hakeri nisu morali da probiju sve bezbednosne sisteme kompanije. Umesto toga, iskoristili su pristup zaposlenih i slabosti u internim kontrolama.

Iako je napad trajao relativno kratko, pripreme su trajale mesecima.

Kako su hakeri uspeli da prevare Binance?

Prema preliminarnoj istrazi kompanije, napad je započeo još u junu. Jedan zaposleni preuzeo je kompromitovani softverski alat.

Binance je otkrio problem, zamenio uređaj i promenio pristupne podatke. Međutim, napadači su već prikupili informacije o zaposlenima i njihovim ulogama.

U septembru je usledila nova faza. Drugi softverski inženjer učestvovao je u lažnom razgovoru za posao. Verovao je da komunicira sa legitimnom kompanijom. Tokom tog procesa preuzeo je zlonamerni programski kod.

Napadači su zatim iskoristili kompromitovani računar i interni alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji kako bi proširili pristup sistemima.

Konačni napad izveden je 29. oktobra. Samo tokom prva četiri minuta ukradeno je 233,46 miliona XRP tokena. Kasnije su prebačene i druge kriptovalute, uključujući bitkoin.

O detaljima napada Rojters je izvestio u posebnoj analizi objavljenoj 3. novembra.

Najveći problem nije tehnologija, već ljudski faktor

Stručnjaci za sajber bezbednost smatraju da napad pokazuje jednu od najvećih slabosti kripto-industrije. Kompanije mogu da ulože milijarde u zaštitu infrastrukture. Ipak, jedan kompromitovani nalog ili računar može otvoriti put do ogromne količine novca.

Džonatan Aleksander, tehnološki direktor kompanije OpenZeppelin, koja posluje u okviru S&P Global, upozorava da problem nije samo u sprečavanju prvog upada.

Mnogo važnije pitanje jeste šta napadač može da uradi kada jednom dobije pristup sistemu. Upravo zato stručnjaci insistiraju na dodatnim kontrolama. Među njima su ograničenja transakcija, automatsko prepoznavanje neuobičajenih aktivnosti i mehanizmi za hitno zaustavljanje transfera.

Takvi sistemi mogli bi da spreče da pojedinačni bezbednosni propust preraste u katastrofalan finansijski gubitak.

Aleksander smatra da zaštitni mehanizmi ne moraju da budu u suprotnosti sa osnovnim principima decentralizovanih finansija.

Napad na Binance nije izolovan slučaj

Prema podacima kompanije Chainalysis, od 2021. godine ukradeno je više od 22,3 milijarde dolara u kriptovalutama.

Ovi gubici pokazuju koliko je digitalna imovina privlačna organizovanim hakerskim grupama.

Za razliku od tradicionalnih finansijskih sistema, transferi kriptovaluta često se odvijaju veoma brzo. Kada sredstva napuste kontrolu berze, njihov povraćaj može biti izuzetno težak.

Dodatni problem predstavlja činjenica da napadači mogu relativno lako da identifikuju digitalne novčanike u kojima se nalaze ogromne količine imovine.

Aleks Pruden, direktor kompanije Project Eleven, upozorava da se stručnjaci za bezbednost suočavaju sa izrazito nepovoljnim odnosom snaga.

Napadačima je dovoljno da uspeju jednom. Kompanije, s druge strane, moraju neprekidno da održavaju visok nivo zaštite.

Veštačka inteligencija postaje novi bezbednosni rizik

Napad je otvorio i pitanje upotrebe veštačke inteligencije unutar finansijskih kompanija.

Interni AI alati mogu da ubrzaju razvoj softvera i automatizuju poslovne procese. Međutim, ukoliko napadači dobiju pristup tim sistemima, posledice mogu biti ozbiljne.

U slučaju Binance platforme, prema nalazima kompanije, kompromitovani interni AI alat imao je ulogu u širenju pristupa napadača.

Pruden očekuje da će ovaj incident podstaći dodatna ulaganja u zaštitu AI sistema.

To znači da kompanije više neće moći da posmatraju sajber bezbednost isključivo kroz zaštitu servera, lozinki i korisničkih naloga.

Biće neophodno kontrolisati i pristup automatizovanim alatima koji imaju mogućnost da izvršavaju zadatke unutar poslovne infrastrukture.

Američki regulatori zabrinuti i za banke

Posledice napada već prevazilaze tržište kriptovaluta.

Kako je Rojters objavio 5. novembra, američki bankarski regulatori kontaktirali su pojedine banke kako bi proverili moguće bezbednosne slabosti.

Razlog je sve veća povezanost tradicionalnih finansijskih institucija sa tržištem digitalne imovine.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da kripto-berze u SAD ne posluju pod jedinstvenim federalnim sistemom sajberbezbednosnih pravila.

Regulativa se razlikuje od države do države.

Njujork, na primer, zahteva od licenciranih kompanija posebne programe sajber bezbednosti, višefaktorsku autentifikaciju i imenovanje odgovornih rukovodilaca za zaštitu informacionih sistema.

U drugim državama zahtevi mogu biti znatno manje detaljni.

Tradicionalne banke, nasuprot tome, podležu strožem i kontinuiranom nadzoru federalnih regulatora.

Može li kripto-industrija da povrati poverenje investitora?

Binance je najavio da će nadoknaditi gubitke korisnicima pogođenim napadom. Kompanija je takođe najavila dodatna ulaganja u bezbednost i sisteme za otkrivanje pretnji pomoću veštačke inteligencije.

I druge velike kripto-berze počele su da preispituju svoje zaštitne mehanizme.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa, Coinbase je preventivno prilagodio pojedine bezbednosne procedure, dok je Kraken saopštio da prati razvoj situacije i analizira moguće pouke. Sve su glasniji i zahtevi za efikasnijom razmenom informacija među berzama.

Cilj je da kompanije brže identifikuju ukradena sredstva i spreče njihovo dalje prebacivanje.

Ipak, najveći izazov ostaje poverenje investitora.

Kripto-industrija godinama pokušava da postane ravnopravan deo globalnog finansijskog sistema. Sve veće interesovanje banaka, investicionih fondova i institucionalnih ulagača dodatno povećava značaj njene bezbednosti.

Napad na Binance pokazuje da tehnološki razvoj sam po sebi nije dovoljan.

Za dugoročnu stabilnost tržišta biće presudno da kripto-kompanije uspostave bezbednosne standarde koji mogu da izdrže i najsofisticiranije napade. Jer, u industriji koja upravlja milijardama dolara, jedna greška zaposlenog više nije samo interni problem kompanije. Ona može da postane rizik za čitavo finansijsko tržište.

Izvor: Bonitet.com

Чланак Opljačkana platforma sa kriptovalutama: Hakeri ukrali 6,3 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naravno da se u tom stilu ponašala i (bivša) vlast u Srbiji, pa se često ističe da je rast BDP-a tokom pet poslednjih sezona, od 2021. godine, nakon pandemije, do kraja 2025. godine, iznosio 20,3 odsto. U proseku otprilike četiri odsto godišnje, što je za evropske prilike impozantno.

Tek nešto manje u prvi plan dolazi i podatak o rastu minimalne zarade u istom razdoblju sa 184 na 337 dinara po času rada. Uvećanje od blizu 80 odsto na prvi mah deluje gotovo nestvarno. Međutim, nevolja je što su to bezmalo i jedina dva ekonomska pokazatelja za pohvalu, po drugim pokazateljima slika o Srbiji mnogo je oporija.

Srbija sve manja

Možda je najneugodniji podatak da se Srbija neprekidno smanjuje, u poslednje vreme godišnje umire oko 98.000 ljudi, dok je novorođenih između 58.000 i 61.000. Minus, dakle, premašuje 37.000 ljudi po sezoni.

Istovremeno u penziju po sezoni odlazi oko 80.000 ljudi, ali broj mladih koji ulaze u radni period života ne prelazi 65.000 i stalno se umanjuje. Jasno je da je radnih ljudi sve manje, pa se sve češće mogu naći penzioneri koji su iz penzije nastavili da rade.

Tako je lane preko 40.000 penzionera bilo uredno prijavljeno za rad od četiri sata dnevno i njihovi poslodavci su na takav rad uredno plaćali dažbine. Procenjuje se da je još oko 75.000 najstarijih žitelja radilo neprijavljeno, pa je jasno da na srpskom tržištu postoji manjak radne snage, posebno kada su u pitanju (naj)mlađe generacije.

Kada se ima u vidu da je, prema evidenciji Zavoda za zapošljavanje, krajem prošle godine bilo 2.364.301 stalno zaposlenih, oko 28.000 manje nego prethodne godine, dok je broj nezaposlenih ostao gotovo isti, 272.400, jasno je da se smanjuje broj onih koji redovno zarađuju platu i tako je već četiri godine zaredom.

Treba odati priznanje da blizu 600.000 žitelja Srbije živi od povremenih poslova. Ono što je novo jeste da nije u pitanju manja ponuda radnih mesta, već gazde ne uspevaju da angažuju radnike.

Uvažavati i stavove poslodavaca

Ne pomaže ni što se broj onih koji napuštaju Srbiju u poslednje vreme smanjuje i već nekoliko godina ne prelazi 25.000 po sezoni, dok istovremeno na naše prostore za poslom godišnje dolazi više od 35.000 stranaca, od kojih u proseku 18.000 ostaje više sezona.

Trenutno je preko 100.000 stranih radnika angažovano kod srpskih poslodavaca, ali ni to nije dovoljno da se popune sve radne pozicije. Prema preciznoj evidenciji Zavoda za statistiku, u periodu od 2011. do 2022. godine Srbiju je napustilo 267.243 njenih žitelja, ali je istovremeno u ove krajeve na rad došlo 149.162 stranca.

Kako nešto manje od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru, dok je broj samozaposlenih ispod 60.000, jasno je da gro zapošljavaju privatni poslodavci. Bilo bi prirodno da se radna i politika zapošljavanja vode tako da vode računa o interesima onih koji svoje znanje, imovinu i novac ulažu da bi sebi zaradili profit, ali i znatno većem broju drugih obezbedili platu. U tom pogledu u Srbiji mnogo toga ne štima.

Nagli rast minimalca

Jedna od dominantnih orijentacija vlasti je usmerenost na minimalnu zaradu. Ima i te kako osnova voditi računa o tome da najmanja plata bude dovoljna makar za preživljavanje, ali fokusiranje samo na radnike sa najmanjim primanjima neće ekonomiju Srbije, a sa njom i čitav život, snažno pokrenuti nabolje.

A vlast u Srbiji, naročito pet poslednjih leta, opet ko o čemu, ona o minimalcu. I nije reč samo o stalnoj priči, već i o konkretnim potezima. Tako je u poslednjem petogodištu rast minimalne plate bio brži valjda od svega drugog u ovdašnjoj ekonomiji. Sa nekadašnjih 184 dinara došlo se do 337 po radnom satu, što je uvećanje od skoro 80 odsto.

Jeste lepo da i zaposleni od koga se, u smislu radnog učinka, najmanje zahteva, zaradi toliko da pokrije prosečnu potrošačku korpu, i u tom smislu rast minimalca sa 31 na 58 hiljada dinara odista zadivljuje. Kao što je poznato, visinu najniže zarade određuje država i obavezna je za sve poslodavce.

Problem je što ovakav nagli rast najniže zarade ne mogu lako da isprate svi poslodavci. Snalaze se kako mogu, često tako što zarade drugim zaposlenima povećavaju ne samo u znatno nižem procentu, nego često i nedovoljno da bi se ispratio stalan rast cena.

Drugim rečima, izdvajanje za zarade zaposlenih sa najnižim kvalifikacijama za mnoge preduzetnike postalo je teret koji ih onemogućava da iz profita uvećavaju i zarade drugim kategorijama zaposlenih.

Glasači vladajuće stranke

Nije teško objasniti otkud toliki fokus na minimalac i radnike sa najnižim primanjima. Reč je o socijalnoj grupi koja čini veliki deo pristalica partija na vlasti. Poslodavci nisu previše reagovali na, za srpske prilike, sasvim solidan minimalac, njihove primedbe se odnose na ono što vlast nije činila.

Dakle, na izostanak sistemske pomoći države oko doobrazovanja zaposlenih, posebno u privatnim preduzećima, pa srpske firme, pre svega proizvodne, gube konkurentnost. Za javnost je bilo veliko iznenađenje kada je pre nepune godinu dana izašlo na videlo da su poređenja pokazala da su ovdašnja, i to proizvodna, preduzeća za 26 odsto manje konkurentna od rivala iz Bugarske, dok je minus u odnosu na rumunske firme i preko pedeset odsto.

Osnovni razlog pada konkurentske sposobnosti je zastarelo znanje radnika u preduzećima širom Srbije. I to ne samo onih koji rade za minimalac, već i mnogo više onih što rade u značajnijim radnim procesima.

U jednom dužem periodu, dobrim delom zahvaljujući nedovoljnoj pomoći države, izostala je edukacija zaposlenih i to je dovelo do toga da firme iz susednih zemalja boljom konkurentnošću sve brže sa evropskog tržišta potiskuju naše. Pouka je više nego jasna, valja voditi računa o celokupnoj ekonomiji, a ne samo o segmentu u kome su dominantno zaposleni pristalice i potencijalni glasači vlasti.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Penzionera sve više, radnika sve manje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako prenosi Visual Capitalist, svetska privreda bi do 2040. godine mogla da dostigne vrednost od 227.000 milijardi dolara, što je nominalni rast od 83 odsto u odnosu na procenjenih 124.000 milijardi dolara u 2026. godini. Najveće promene očekuju se u ekonomskom odnosu snaga između SAD i Kine, ali i u sve većem uticaju azijskih privreda, dok se Srbija na globalnoj rang-listi nalazi na 74. mestu.

Prema projekcijama Centra za ekonomska i poslovna istraživanja (Cebr), objavljenim u izveštaju World Economic League Table 2026, SAD će i 2040. ostati najveća pojedinačna svetska ekonomija, ali će Kina znatno smanjiti zaostatak. Američki BDP trebalo bi da dostigne 52.900 milijardi dolara, a kineski 47.900 milijardi.

Poređenja radi, u 2026. godini američka ekonomija procenjena je na 31.600 milijardi dolara, a kineska na 20.900 milijardi. Razlika između dve najveće privrede tako bi se smanjila sa sadašnjih 10.700 milijardi na oko 5.000 milijardi dolara.

Udeo SAD u svetskom BDP-u trebalo bi da opadne sa 26 odsto u 2026. na 23 odsto u 2040. godini, dok bi kineski udeo porastao sa 17 na 21 odsto. Kina je, inače, već najveća svetska ekonomija prema paritetu kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama između zemalja.

Azija povećava udeo u svetskoj ekonomiji

Uspon Kine deo je šireg pomeranja težišta svetske ekonomije ka Aziji. Udeo ovog kontinenta u globalnom BDP-u trebalo bi da poraste sa oko 32 odsto u 2026. na 39 odsto u 2040. godini. Istovremeno, udeo Evrope smanjiće se sa 26 na 21 odsto, a Severne Amerike sa 30 na 27 odsto.

Pored Kine, značajan uspon očekuje se i u Indiji i Indoneziji. Indija bi do 2040. mogla da se popne sa četvrtog na treće mesto najvećih svetskih ekonomija, uz rast BDP-a sa 4.500 na 14.100 milijardi dolara. Time bi njena privreda premašila zbirni BDP Nemačke i Japana, za koje se predviđa da će dostići 7.800, odnosno 5.900 milijardi dolara.

Cebr kao jednu od prilika za indijsku privredu izdvaja premeštanje proizvodnje i diversifikaciju lanaca snabdevanja, jer kompanije nastoje da smanje zavisnost od Kine. Kao primer navodi se širenje Eplove proizvodnje u Indiji.

Nemačka bi u istom periodu pala sa trećeg na četvrto mesto, dok bi Japan sa petog skliznuo na šesto, pošto bi ga pretekla Velika Britanija.

Još veći skok očekuje Indoneziju, koja bi sa 17. mesta mogla da stigne na osmo. Njen BDP trebalo bi da poraste na 4.200 milijardi dolara, čime bi pretekla Italiju, čija se ekonomija procenjuje na 3.800 milijardi. Italija bi zbog toga ispala iz prvih deset svetskih ekonomija.

Srbija na 74. mestu

Prema projekcijama Cebr-a, Srbija će 2040. godine zauzimati 74. mesto među 190 posmatranih ekonomija, sa procenjenim BDP-om od 213 milijardi dolara. Njen udeo u svetskoj ekonomiji iznosiće oko 0,1 odsto.

Važno je napomenuti da su sve vrednosti izražene u tekućim američkim dolarima, odnosno da projekcije nisu prilagođene inflaciji. Zbog toga predviđeni rast od 83 odsto ne predstavlja isto toliko povećanje realne proizvodnje, već odražava i očekivane promene cena i valutnih odnosa.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Shutter_M, Depositphotos

Чланак Kako će izgledati svetska ekonomija 2040. godine i gde je tu Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vichy, La Roche-Posay, Avène, Uriage… Iako neka od ovih imena traže malo više pažnje pri izgovoru, domaći potrošači ipak znaju da je reč o poznatim dermokozmetičkim proizvodima, čija izrada se zasniva na korišćenju mineralnih i termalnih voda.

Ovoj grupi relativno skoro pridružilo se i preduzeće Planinka iz Kuršumlije, sa svojom kozmetičkom linijom Prolom Beauty Care. Tako je ime koje su generacije potrošača u Srbiji vezivale za lekovitu vodu sa izvora na istočnim padinama planine Radan i za banjsko lečenje, sada postalo i zaštitni znak za kozmetičku liniju koja koristi iste prirodne prednosti.

Jedan Toplički kraj, više poslovnih pravaca

Planinka AD Kuršumlija danas spada u velika preduzeća, budući da je 2025. godinu završila sa 662 zaposlenih, 6,42 milijarde dinara prihoda i 1,92 milijarde dinara neto dobiti.

No, njeni počeci bili su znatno skromniji. Osnovana je 1964. godine sa šezdesetak zaposlenih, tako što su tadašnje gradsko ugostiteljsko preduzeće i uprave tri banje – Kuršumlijske, Lukovske i Prolom – objedinili svoje poslovanje u jednu firmu.

Prvo je razvila banjski turizam, ulaganjima u izgradnju hotela i rehabilitacionih kapaciteta. Zatim je, početkom devedesetih, počela da flašira i prodaje Prolom vodu, koja je postala prepoznatljiva širom Srbije.

Nekoliko godina kasnije, ovom preduzeću iz Kuršumlije povereno je staranje o spomeniku prirode Đavolja Varoš, pa je svoju turističku delatnost proširilo i izvan banjskog turizma. Krajem devedesetih, Planinka je postala akcionarsko društvo i nastavila da razvija poslovanje u banjama i sa Prolom vodom, koju je počela i da izvozi.

Pre dve godine, preduzeće je iskoračilo u još jednu delatnost, proizvodnju kozmetike. „Sve faze razvoja Planinke povezivala je ista ideja – da prirodne resurse, uz znanje i ulaganja, pretvorimo u kvalitetne proizvode i usluge. Ulazak u dermokozmetiku je logičan nastavak tog puta“, kažu iz Planinke za B&F.

Iskustvo pretočeno u novi proizvod

Ideja o upotrebi mineralne vode u kozmetičke svrhe sazrevala je duže vreme, potkrepljena iskustvima iz prakse i rezultatima istraživanja. „U Prolom Banji se godinama unazad sprovode medicinske procedure Prolom vodom i Prolom lekovitim blatom radi tretiranja brojnih dermatoloških oboljenja, sa veoma pozitivnim ishodima“, objašnjavaju u ovoj kompaniji. Dodatni podsticaj bio je i rast potražnje za kvalitetnom dermokozmetikom na domaćem tržištu.

Kada su se stekli uslovi za novi poslovni korak, Planinka je iskustvo iz banjskog poslovanja i potencijal Prolom vode pretočila u novu liniju proizvoda – Prolom Beauty Care, namenjenu svakodnevnoj nezi lica i tela a posebno prilagođenu suvoj, osetljivoj i zreloj koži. U preduzeću ističu da im nije bio cilj da naprave samo anti-age liniju, već sistem proizvoda koji odgovara različitim potrebama korisnika – od čišćenja i hidratacije do intenzivnije nege.

Prolom Beauty Care trenutno čine anti-age serum i kreme, losion sa 10% uree, micelarna voda i gel za umivanje, a zajednički im je glavni sastojak – Prolom voda. „Voda čini i do 80% formulacije mnogih kozmetičkih proizvoda, što govori o njenoj važnosti za njihov sastav“, napominju naši sagovornici. U tom kontekstu, Prolom voda se pokazala kao dobra osnova. Njena specifična svojstva pogodna su za kozmetičke formulacije: niskomineralizovana je, meka i visokoalkalna, a sadrži i bikarbonate i silicijum, koji učestvuje u stvaranju kolagena.

„Naša ideja, međutim, nije bila da pravimo ’kozmetiku od vode’ već da Prolom voda bude osnova formule, nadograđena savremenom kozmetološkom naukom. Na primer, kod micelarne vode ona je kombinovana sa hijaluronskom kiselinom, niacinamidom, pantenolom, alantoinom i drugim sastojcima“, pojašnjavaju stručnjaci iz Planinke.

Od nauke do tržišta

„Posebno nam je važno što iza tih proizvoda ne stoje samo marketinške fraze koje lepo zvuče, već smo sproveli kliničko-naučna ispitivanja koja su odobrili Etički odbor Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine i Etički komitet Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Ona su rezultirala i objavom dva naučna rada u najprestižnijim dermatološkim časopisima u naučnoj kategorizaciji M21“, navode iz Planinke.

Ipak, naučna potvrda sama po sebi ne garantuje uspeh na tržištu. Za to je potrebno steći poverenje kupaca, a prvi korak je privući njihovu pažnju. „Pažnju smo, između ostalog, dobili i zato što je ljudima u početku bilo interesantno da jedan domaći, dobro poznat brend ulazi u kategoriju koja je kod nas dugo bila dominantno vezana za velike međunarodne kompanije“, ukazuju naši sagovornici.

Ali, pažnja je tek početak. Da bi kupci novom proizvodu dali šansu, bilo je potrebno ponuditi im više od poznatog imena. „Nismo želeli kozmetiku na kojoj će samo pisati Prolom, već onu koja zaslužuje taj naziv. Zato smo uložili u razvoj kvalitetnih formulacija sa aktivnim sastojcima od kojih će koža zaista zablistati, što je zahtevalo angažovanje vrsnih stručnjaka i dodatna ulaganja u razvoj formulacija. Ne očekujemo brz povrat investicije, jer ovaj projekat posmatramo dugoročno – važnije nam je da izgradimo poverenje potrošača i stabilnu poziciju brenda“, naglašavaju iz Planinke.

Poverenje se ne prenosi automatski

Na pitanje šta Prolom kozmetiku izdvaja u kategoriji u kojoj već postoji jaka konkurencija, naši sagovornici odgovaraju da je sa poznatim svetskim brendovima povezuje pre svega korišćenje prirodne vode specifičnog porekla kao osnove identiteta. Razlika je, pak, u tome što je Prolom voda postojala mnogo pre kozmetičke linije.

„Ona je bila snažan i prepoznatljiv proizvod mnogo pre programa Prolom Beauty Care, što nam je pružilo autentičnost koju je teško obezbediti isključivo marketingom“, ističu u kompaniji.

Poverenje potrošača u Prolom vodu jeste predstavljalo prednost pri plasiranju kozmetike, ali ono se ne prenosi automatski iz jedne kategorije proizvoda u drugu, napominju naši sagovornici. „Neko može decenijama da pije Prolom vodu, a da tek treba da ga ubedimo da koristi Prolom kremu ili serum. Dakle, postojeći brend nam jeste otvorio vrata, ali kvalitet proizvoda će biti ono što će obezbediti redovnu upotrebu naših kozmetičkih proizvoda“, podvlače stručnjaci iz Planinke.

Korak dalje od regiona

„Naš cilj nije kratkoročno povećavanje broja proizvoda, već postepeno stvaranje ozbiljnog dermokozmetičkog brenda“, ističu iz ove kompanije. Dodaju da se prihodi od kozmetičke linije trenutno ne mogu meriti sa onima od Prolom vode i banjskog turizma, ali i ne postoji potreba za pravljenjem takvih poređenja jer je Prolom kozmetika još uvek mlad brend.

Njihov sledeći korak biće dalje širenje asortimana, ali tako da svaki novi proizvod ima jasno i opravdano mesto u liniji. U planu je i dalje širenje izvoza. Planinkina kozmetika se trenutno izvozi u Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, a sledeća faza bi mogla da bude ulazak na ostala evropska tržišta. Za to postoje i formalni uslovi, jer su pomenuti proizvodi prošli EU regulativu i registrovani su na CPNP portalu Evropske unije.

Marija Dukić

Biznis i finansije 250, oktobar 2026.

Foto: A. D. Planinka

Чланак Kako je preduzeće Planinka zakoračilo u dermokozmetiku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veštačka inteligencija mogla bi uskoro da preuzme čitav proces onlajn kupovine: od pronalaženja proizvoda i poređenja ponuda do naručivanja i plaćanja. Međutim, šest velikih banaka upozorava da razvoj takvih usluga otvara ključno pitanje — da li će digitalni agenti zaista raditi u najboljem interesu kupca?

Banke ASB Bank, Bank of America, Capital One, Commonwealth Bank of Australia, ING i NatWest Group objavile su zajednički dokument „Building Trust in Agentic Commerce“, posvećen izgradnji povjerenja u trgovinu koju obavljaju AI agenti. Kao ključne oblasti izdvojile su transparentnost, bezbjednost, privatnost i zaštitu podataka, slobodu izbora i interoperabilnost, odnosno mogućnost povezivanja različitih sistema.

Upozorenje dolazi u trenutku kada tehnološke kompanije, trgovci i veliki pružaoci platnih usluga razvijaju alate koji obećavaju da će automatizovati kupovinu. Ipak, koristiti četbot za preporuku proizvoda i prepustiti mu ovlašćenje da troši novac dvije su različite odluke.

Kupci strahuju od pogrešnih narudžbi i prevara

Prema izveštaju banaka, potrošači nijesu sigurni da li će AI agenti postupati u njihovom interesu. Brine ih mogućnost da sistem naruči pogrešan proizvod, potroši više nego što su planirali ili njihov novac izloži prevarama.

Takozvana agentna trgovina podrazumijeva korišćenje AI sistema koji, uz određena ovlašćenja korisnika, mogu samostalno obavljati pojedine korake kupovine ili cijeli postupak.

Takav model obećava jednostavniju i bržu kupovinu, ali otvara pitanja kontrole: šta je korisnik tačno odobrio, kako je agent izabrao proizvod i šta se dešava kada rezultat ne odgovara zahtjevu kupca?

Veća provizija može dobiti prednost nad boljom ponudom

Jedan od rizika odnosi se na način na koji AI agenti biraju proizvode i sredstva plaćanja.

Umesto da prednost daju ponudi koja je najbolja za kupca, mogli bi favorizovati određene proizvode ili načine plaćanja zbog komercijalnih podsticaja, poput većih provizija. Na odluke bi mogli uticati i niži troškovi rada samog AI sistema.

To znači da preporuka predstavljena kao optimalna za korisnika ne mora nužno biti i najpovoljnija za njega.

Banke upozoravaju i na mogućnost povećanog broja prevara i sporova. Eventualno curenje podataka bilo bi posebno osetljivo jer bi ovi sistemi mogli raspolagati informacijama potrošača i trgovaca potrebnim za kupovinu i plaćanje.

AI može pomoći kupcu, ali ne može zamijeniti fizičko iskustvo

Sumnje u to koliko će veštačka inteligencija promijeniti kupovinu postoje i među iskusnim ljudima iz tehnološke industrije.

Ron Džonson, bivši rukovodilac Applea koji je učestvovao u stvaranju njegove mreže fizičkih prodavnica, u intervjuu za TechCrunch ocijenio je da će AI poboljšati iskustvo onlajn kupovine, ali da neće suštinski promijeniti način na koji ljudi kupuju.

Njegov argument je da tehnologija ne može zamijeniti neposredni doživljaj proizvoda. Kupci bi zahvaljujući AI alatima mogli dolaziti u prodavnice bolje informisani, ali će i dalje želeti da određene proizvode vide, dodirnu ili isprobaju prije odluke o kupovini.

Izvor: Investitor.me

Foto: ktsdesign, Depositphotos

Чланак Velike banke upozoravaju: AI može kupovati za vas, ali u čijem interesu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedini primerak osiguravajuće polise koja je pokrivala trup broda „Titanik“ tokom probnih plovidbi biće ponuđen na aukciji 21. novembra u gradu Devizes, u engleskoj grofoviji Viltšir.

Polisa je predviđala osiguranje čeličnog trupa broda u vrednosti od 100.000 dolara, kod kompanije Atlantic Mutual Insurance Company, jednog od glavnih osiguravača „Titanika“.

Ovaj dokument je potpisan 27. marta 1912. godine, samo 19 dana pre nego što je brod potonuo na svom prvom putovanju ka Njujorku, odnevši oko 1.500 života. Osigurana suma isplaćena je u roku od 30 dana od potonuća.

Polisa vredna 3,5 miliona dolara

Atlantic Mutual osnovan je u SAD 1838. godine, a sredinom 19. veka postao je najveća osiguravajuća kuća za pomorsko i opšte osiguranje u Severnoj Americi.

Njen klijent bila je kompanija Oceanic Steam Navigation Company, matična kompanija „Titanika“. Veruje se da je Atlantic Mutual obezbedio veće osiguravajuće pokriće za ovaj brod nego bilo koji drugi pojedinačni osiguravač u okviru konzorcijuma. Polisa je važila godinu dana, počev od 30. marta 1912, a njena osigurana vrednost danas bi iznosila oko 3,5 miliona dolara.

Posebno je zanimljiva rukom dopisana napomena kojom se precizira da osiguranje obuhvata i putovanje od Belfasta do Sautemptona, kao i rizike probnih plovidbi tokom tog puta.

Time je pokrićem obuhvaćena i isporuka broda do luke, pre nego što je „Titanik“ uopšte počeo da prevozi putnike. Upravo taj detalj čini polisu posebno retkim istorijskim dokumentom.

Od osiguravanja „Titanika“ do finansijskog sloma

Atlantic Mutual je decenijama bio jedan od značajnih američkih osiguravača, sa poslovanjem u više saveznih država, Kanadi i Velikoj Britaniji. Pored pomorskog osiguranja, kompanija se bavila osiguranjem imovine, automobila, odgovornosti preduzeća i povreda na radu. Imala je značajnu ulogu i u rešavanju odštetnih zahteva nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. u Njujorku.

Međutim, par godina kasnije kompanija je zapala u probleme zbog takozvanih long-tail osiguranja. Reč je o polisama kod kojih se štete prijavljuju i isplaćuju godinama, pa čak i decenijama nakon zaključenja ugovora. Posebno su problematična postala potraživanja iz osiguranja od odgovornosti i povreda na radu, uključujući slučajeve povezane sa azbestom i zagađenjem životne sredine.

Troškovi budućih odštetnih zahteva rasli su brže nego što je kompanija mogla da ih pokrije raspoloživim kapitalom. Atlantic Mutual je još 2004. počeo da smanjuje poslovanje i povlači se iz pojedinih segmenata osiguranja, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi pogoršanje finansijskog položaja.

Prema finansijskim podacima za 2009. godinu, obaveze kompanije premašivale su raspoloživi kapital za 25,1 milion dolara. Time je pala daleko ispod zakonskog minimuma potrebnog za obavljanje osiguravajuće delatnosti.

Regulator u Ohaju prvo joj je suspendovao dozvolu 15. marta 2010, a zatim je ukinuo 3. maja iste godine. I regulator u Arkanzasu suspendovao je dozvolu kompanije zbog neispunjavanja kapitalnih uslova.

Atlantic Mutual je tako nadživeo brojne krize i nastavio da posluje gotovo čitav vek nakon potonuća „Titanika“, ali nije uspeo da se izbori sa dugoročnim obavezama iz drugih vrsta osiguranja. Kompanija je 2011. godine završila u likvidaciji, pa će dokument koji svedoči o jednom od njenih najpoznatijih osiguravajućih poslova sada biti prodat kao istorijski raritet.

Izvor: BBC

Foto: njproductions, Depositphotos

Чланак Originalna polisa osiguranja „Titanika“ biće ponuđena na aukciji krajem novembra се појављује прво на Biznis i Finansije.