Чланак Bečki insitutut (WiiW): Predstava Srbije kao šampiona rasta nije potkrepljena podacima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Javne nabavke dostigle 6,5 milijardi evra u 2026. godini, svaka druga izuzeta od zakona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono čega smo se pribojavali početkom leta na kraju se i ostvarilo, piše u saopštenju ove kompanije koja je specijalizovana za osiguranje potraživanja, procenu poslovnih rizika i ekonomske analize. Umesto poboljšanja, geopolitička situacija se pogoršala, stvarajući sve veći pritisak na cene sirovina i finansijske uslove, a samim tim i na ekonomsku aktivnost.

Naime, obnovljeni sukobi između Irana i SAD, kao i dodatna eskalacija sukoba između Ukrajine i Rusije, stavili su lance snabdevanja pod snažan pritisak i doveli do naglog rasta cena sirovina. Iako je izvoz nafte koji prolazi kroz Persijski zaliv preko Ormuskog moreuza značajno povećan, a trgovinski tokovi preusmereni, cene energenata porasle su za više od 50% kada je reč o nafti i gotovo 100% kada je reč o prirodnom gasu. Cene metala ostaju visoke, dok su cene poljoprivrednih proizvoda značajno porasle usled napada na lučke terminale na Crnom moru i toplotnih talasa širom Evrope ovog leta (+40% međugodišnje za pšenicu).

Ovakva kretanja ponovo su podstakla zabrinutost zbog novog talasa inflacije, navodeći centralne banke da povećaju referentne kamatne stope. Američke Federalne rezerve reagovale su povećanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, čime su se pridružile Evropskoj centralnoj banci (ECB), dodatno doprinoseći zaoštravanju globalnih finansijskih uslova. Od najnižeg nivoa zabeleženog sredinom januara, američki dolar ojačao je za više od 6% u efektivnom iznosu, dok su dugoročne kamatne stope u većini glavnih valutnih područja porasle za više od 100 baznih poena od kraja februara.

Kako se to odrazilo na globalnu ekonomiju?

Za sada je svetska ekonomija zadržala otpornost, naročito zahvaljujući investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom i pratećim efektima rasta vrednosti imovine. Međutim, rizici nastavljaju da se gomilaju. U takvom okruženju Coface zadržava prognozu usporavanja ekonomske aktivnosti ove godine (+2,5%, nakon +2,8% u 2025. godini), pre stabilizacije naredne godine (+2,6%).

Istovremeno snizila je svoju procenu tri blickoistočne ekonomije. Saudijska Arabija (A3 → A4) izložena je napadima na svoju energetsku infrastrukturu i većinu izvoznih ruta, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati (A2 → A3) i Katar (A3 → A4) ranjivi zbog svoje zavisnosti od Ormuskog moreuza.

Procena poljoprivredno-prehrambenog sektora snižena je pak u šest zemalja. U Evropi, odnosno Francuskoj, Austriji i Poljskoj, promena je prvenstveno povezana sa ekstremnim vremenskim uslovima tokom leta 2026. godine. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji ranjivost više proizilazi iz velike zavisnosti od uvoza hrane nego iz problema domaće proizvodnje. U Argentini se sektor i dalje suočava sa izazovnim finansijskim okruženjem, koje karakterišu brojni poslovni neuspesi u poljoprivredi, visoki troškovi i smanjene profitne marže.

Amerika i Azija vuku rast

U SAD ekonomija ostaje otporna zahvaljujući potrošnji domaćinstava, investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom i tržištu rada koje je blizu pune zaposlenosti (stopa nezaposlenosti od 4%).

Evropa ostvaruje nešto bolje rezultate od očekivanih, zahvaljujući otpornosti nemačke i španske ekonomije, uprkos zabrinutosti u pogledu održivosti francuskih javnih finansija.

U Aziji su kretanja neujednačena. Vijetnam (+8,4%) i Indija (+7,5%) i dalje imaju koristi od ulaganja u infrastrukturu i tehnologija povezanih sa veštačkom inteligencijom, dok domaća tražnja u Kini slabi, a rastući troškovi energije predstavljaju opterećenje za nekoliko ekonomija u regionu, uključujući Tajland i Filipine.

U Africi i Latinskoj Americi, glavni rizik i dalje predstavlja uporno visoka inflacija podstaknuta rastom cena poljoprivrednih proizvoda i energije, naročito usled efekta El Ninja.

Foto: Luisangel70, Depositphotos

Чланак Svetska ekonomija usporava pod pritiskom sukoba i inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savet za borbu protiv korupcije analizirao je sistem bezbednosti hrane u Srbiji.

Kako se navodi u upravo objavljenom izveštaju, najveći sistemski problem je podela nadležnosti između različitih ministarstava i inspekcija.

„Kontrola hrane je podeljena između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (veterinarska, fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija) i Ministarstva zdravlja (sanitarna inspekcija). Zbog preklapanja ili nedovoljno jasno definisanih granica u Zakonu, često dolazi do prebacivanja odgovornosti između inspekcija, što ostavlja određene faze u lancu proizvodnje i prometa bez adekvatne kontrole (npr. ugostiteljski objekti, brza hrana, zelene pijace)“, konstatuje se u izveštaju.

Iako je, kako se navodi, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici otvorena, njen pun kapacitet i zakonska uloga nisu kompletno realizovani. Srbija se i dalje u velikoj meri oslanja na ovlašćene privatne i službene laboratorije za analizu uzoraka, koje najčešće nisu izabrane u transparentnom postupku.

„Pravni sistem ne deluje dovoljno preventivno na prekršioce imajući u vidu da je blaga kaznena politika i da postoji sporost u rešavanju postupaka. Inspekcije podnose prijave, ili veliki broj prekršajnih i privrednih prestupa zastari pre nego što sudovi donesu pravosnažnu presudu. Kazne koje se izriču velikim proizvođačima ili trgovinskim lancima često su simbolične u odnosu na profit koji ostvaruju prodajom nebezbednih proizvoda, pa se ekonomski isplati rizikovati“, navodi se u izveštaju.

Zakon, dodaje se, propisuje stroge kontrole, ali sama regulativa ne rešava problem nedostatka ljudi na terenu.

„Broj veterinarskih, fitosanitarnih i sanitarnih inspektora je drastično manji od realnih potreba. Jedan inspektor često pokriva ogromnu teritoriju i hiljade objekata, što onemogućava redovne službene kontrole, već se uglavnom reaguje samo po prijavama građana“, navodi Savet.

Savremeni načini prodaje hrane, kako se konstatuje – prevazišli su trenutni zakonski okvir.

„Tržište neregistrovane prodaje preko društvenih mreža zakonski je teško uhvatljivo. Inspekcije prema zakonu imaju ograničene mogućnosti da kontrolišu privatne posede i ne registrovane subjekte. Takođe, prodaja namirnica sklonih brzom kvarenju (mlečni proizvodi, jaja, meso) van uređenih pijačnih mesta i dalje je prisutna zbog manjkavosti u primeni kaznenih odredbi lokalnih komunalnih službi i republičkih inspekcija“, navodi Savet.

U izveštaju se konstatuje da, iako je uvođenje HACCP sistema (samokontrole) zakonska obaveza za sve koji se bave hranom, država nije obezbedila dovoljno fleksibilne olakšice ili jasne procedure za male proizvođače (npr. seoska gazdinstva).

Rezultat je, dodaje se, da mnogi mali proizvođači posluju u sivoj zoni „jer ne mogu da ispune komplikovane i skupe administrativne zahteve koje zakon nameće podjednako i njima i velikim proizvođačima“.

„Na osnovu nekih od iznetih nedostataka u postojećoj zakonskoj regulativi može se izvesti zaključak da kumulativni efekat podeljene nadležnosti i nedostatka inspektora stvara sistem u kome je bezbednost hrane često prepuštena savesti samog proizvođača, umesto rigoroznoj državnoj kontroli“, upozorava Savet.

U izveštaju se podseća da je javna rasprava za nacrt za izradu novog Zakona o bezbednosti hrane, završena 19. marta ove godine.

„Koliko će se novim zakonom popraviti trenutno stanje u oblasti bezbednosti hrane u Republici Srbiji pokazaće vreme, ali je nedvosmisleno jasna činjenica, da je pored zakonske regulative najvažnije kako se ista sprovodi u praksi“, ukazuje savet.

Tim povodom, dodaje se, se Savet obratio nadležnim ministarstvima, odnosno inspekcijama, kao i Direkciji za nacionalne referentne laboratorije, kako bi dobio podatke o njihovom postupanju u periodu od 2022. do 2025. godine.

Preporuke Saveta

Savet za borbu protiv korupcije uputio je Vladi Srbije preporuke da bi, kako navode, „sistem bezbednosti hrane u Srbiji bio potpuno efikasan, usklađen sa savremenim rizicima i otporan na izazove globalizacije i klimatskih promena“.

Umesto podeljenosti između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, potrebno je formirati centralizovano telo koje bi objedinilo sve inspekcijske službe, čime bi se ubrzalo donošenje odluka i eliminisao institucionalni sukob nadležnosti, navodi Savet.

„Preporučuje se hitno popunjavanje sistematizovanih radnih mesta koja nisu popunjena, uz proširenje broja sistematizovanih radnih mesta u inspekcijama sa povišenim rizikom na nepravilnosti i zloupotrebe i omogućavanje zapošljavanja mlađih stručnjaka (tehnologa, veterinara, agronoma) i njihove kontinuirane edukacije o novim naučnim saznanjima i rizicima“, navodi se u preporukama.

Savet preporučuje državi da ojača kapacitete Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. Njeni kapaciteti, navodi se, moraju biti u punoj funkciji za sve vrste analiza, čime bi se obezbedilo kontinuirano finansiranje najsavremenije opreme za analize na specifične toksine, pesticide ili teške metale a rezultati analiza ne bi čekali predugo, ili uzorci slali u inostranstvo.

Nadležne inspekcijske službe treba da planiraju veći broj nenajavljenih uzorkovanja hrane, delujući preventivno.

Potrebno je, takođe, da se uspostavi trajni, preventivni sistem kontrole žitarica i stočne hrane još na poljima i u silosima, kako bi se sprečilo prelivanje aflatoksina u mleko i mlečne proizvode.

„Standardi i granice dozvoljenih količina moraju biti usklađeni sa regulativom EU“, ukazuje Savet.

Neophodno je, smatra Savet, pojačati kontrolu domaćih poljoprivrednih proizvođača u vezi sa poštovanjem „karence“ (vremena koje mora da prođe od prskanja voća i povrća do berbe) i pooštriti kaznenu politiku za neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja.

Nadležna ministarstva treba da razviju jedinstvenu digitalnu platformu gde se u svakom trenutku, putem QR koda ili bar-koda, može ispratiti putanja proizvoda – od farme ili njive, preko prerađivača i hladnjače, do police u prodavnici, preporučuje Savet.

„Po ugledu na mnoge razvijene zemlje, rezultati kontrola treba da budu transparentni, dostupni na sajtu nadležne inspekcije. Ako se u nekom proizvodu ili restoranu pronađe ozbiljna nepravilnost, ta informacija (nakon potvrde) treba da bude javno dostupna potrošačima, što bi nateralo takve subjekte na daleko veću odgovornost i smanjilo mogućnost drugih da javnim objavljivanjem rizikuju ugled i opstanak“, ukazuje Savet.

Savet Vladi Srbije preporučuje i da rad nadležnih inspekcija za kontrolu i bezbednost hrane bude transparentan i dostupan javnosti kroz informatore o radu objavljene na njihovom sajtu, „što nije slučaj kod mnogih inspekcija“.

Finansijski i stručno treba da se pomogne manjim privrednim subjektima kao što su (mlekare, sušare, mesare, pekare i dr.) da implementiraju higijenske standarde bez ugrožavanja njihovog opstanka na tržištu.

Nadležne institucije, uz podršku udruženjima za zaštitu potrošača, treba da pokrenu nacionalnu kampanju o pravilnom čuvanju hrane u domaćinstvima, čitanju deklaracija i prijavljivanju uočenih nepravilnosti nadležnim inspekcijama.

„Državna revizorska institucija, Budžetska inspekcija i dr. treba da kontrolišu trošenje budžetskih sredstava namenjenih za bezbednost hrane i da za tu namenu budu izdvojena sredstva u dovoljnom obimu, jer investiranje u bezbednost hrane nije trošak za budžet, već direktna ušteda u zdravstvenom sistemu i investicija u izvozni potencijal srpske poljoprivrede“, ukazuje Savet.

Savet preporučuje i da se u okviru nadležnih ministarstava pojača unutrašnja kontrola rada inspektora i uvede digitalizacija, odnosno takozvani ( „ e-Inspektor“), zatim da Uprava za zaštitu bilja izvrši potpunu digitalizaciju fitosanitarnih procedura i izvrši pooštravanje terenske kontrole prodaje i upotrebe hemijskih sredstava.

Takođe, treba da se pooštri kaznena politika i da se „pored prekršajne odgovornosti za određene nepravilnosti u vezi bezbednosti hrane, koje nisu imale kvalifikaciju krivičnog dela, ista preinači u krivičnu odgovornost“.

Na kraju, Savet za borbu protiv korupcije preporučuje Vladi Srbije da se tokom procesuiranja prekršajnih i krivičnih postupaka u vezi sa bezbednošću hranom prioritet daje tim postupcima, kako ne bi došlo do njihovog zastarevanja.

Izvor: N1, autor Daniela Ilić Krasić

Foto: Aneta Voborilova, Unsplash

Чланак Problemi u kontroli hrane u Srbiji: Šta je utvrdio Savet za borbu protiv korupcije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravila koje je uvelo elektronsko evidentiranje ulaska i izlaska iz šengena (EES) da profesionalni vozači iz Srbije mogu da borave najviše 90 dana u bilo kojih 180 dana, dnevno iz saobraćaja izbacuje oko 100 domaćih kamiona. Istovremeno, manjak transportnih kapaciteta podiže cenu prevoza i do četiri puta, pa posledice više ne trpe samo prevoznici, već i firme kojima skuplji transport dodatno povećava troškove izvoza.

Problemi koje je izazvao EES ne pogađaju samo Srbiju, nego i celokupnu privredu na teritoriji Zapadnog Balkana. To potvrđuju i septembarske procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), da kašnjenja usled primene EES-a povećavaju operativne troškove transportnih i logističkih preduzeća u ovom regionu za 2-4%.

Kada vozač potroši dozvoljene dane, ne može da nastavi iste ture, što smanjuje broj raspoloživih vozača i transportnih kapaciteta, a prekoračenje može doneti novčanu kaznu, zabranu ulaska ili deportaciju. Nakon višemesečnih apela, protesta vozača i najavljene blokade graničnih prelaza, došlo je do pomaka u razgovorima sa EU. Kao prelazno rešenje, Evropska komisija je predložila izdavanje bilateralnih radnih viza, a Hrvatska je prva najavila takvu mogućnost. Prevoznici, međutim, strahuju kako će to izgledati u praksi.

Birokratija protiv zdravog razuma

Prema rečima Aleksandra Spasića, sekretara Udruženja „Međunarodni transport”, domaća transportna flota, koja obuhvata oko 3.200 kompanija i 30.000 profesionalnih vozača, trpi posledice koje se direktno prelivaju na domaće izvoznike.

„Problem ograničenja boravka nije od juče, još 2014. godine u Briselu se razmatralo uvođenje takozvanih „Turing viza” za profesionalne vozače, ali je Evropska komisija taj predlog gurnula pod tepih, jer države članice nisu pokazale interesovanje. Danas, uvođenjem EES-a i širenjem šengena do samih granica Srbije, situacija je eskalirala“, ističe Spasić za B&F.

On napominje da je priroda posla u međunarodnom transportu potpuno nespojiva sa rigidnim brojanjem dana i pojašnjava: „Zbog dosledne primene tog pravila, svakodnevno nam se oko sto vozila vraća sa granice. Prevoznik ne može čarobnim štapićem da stvori novog vozača, roba se vraća na mesto utovara, a kamioni stoje na parkinzima“.

Ni stranim prevoznicima se ne dolazi u Srbiju

Problem se preneo i na proizvodni sektor i strane investitore u Srbiji, posebno na automobilsku industriju koja zavisi od preciznih rokova isporuke.

„U početku su pojedini veliki izvoznici bili protiv naših protesta, ali sada traže da im pomognemo jer njihovi prevoznici više nemaju vozača. Kada domaći transport stane, izvoznici su primorani da traže strane prevoznike. Cena ture koja je ranije bila oko 1.500 evra sada može da dostigne 4.500 do 6.000 evra, ali ni stranih prevoznika nema dovoljno, nisu spremni da dolaze u Srbiju i čekaju na našim granicama“, ukazuje Spasić.

Dugoročna opasnost, upozorava naš sagovornik, leži u potpunom urušavanju transportnih kapaciteta u međunarodnom saobraćaju i masovnom egzodusu prevozničkih firmi van granica Srbije. Zbog nemogućnosti da normalno posluju, domaći prevoznici već sele poslovanje u Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku i Slovačku, a sa njima tamo odlaze porezi, doprinosi, prihodi i dobit.

Prikrivene carine

U prvom tromesečju ove godine na ključnim izlaznim tačkama Srbije ka Mađarskoj i Hrvatskoj čekalo se u proseku i do sedam sati, pa evropski ekonomski institut Bruegel „računa“ da bi skraćenje zadržavanja za samo tri sata imalo ekonomski efekat jednak smanjenju carina za dva procentna poena.

Ovu računicu dodatno zaoštravaju procene MMF-a o šteti koju trpi privreda na Zapadnom Balkanu. One pokazuju da necarinske barijere u trgovini industrijskom robom, od administrativnih procedura, fitosanitarnih i tehničkih pregleda, do činjenice da zbog neefikasne logistike teretna vozila provode do deset puta više vremena na spoljnim nego na unutrašnjim granicama EU, stvaraju skriveni trošak jednak carinskoj stopi od 8-14%. To znači da je za toliko već u startu skuplji svaki proizvod koji se iz ovog regiona izvozi na tržište EU.

Problemi u transportu koji su eskalirali sa uvođenjem EES-a, pored nekonkurentnih cena, izazvali su i kašnjenje isporuka. „Domaći izvoznici počinju da gube poslove u inostranstvu jer više ne mogu da garantuju rokove isporuke i doživljavaju se kao nepouzdani“, ističe za B&F Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Nelojalni uslovi za srpske izvoznike

Slična upozorenja stižu i iz proizvodnog sektora. Iz kompanije Keramika Jovanović potvrđuju da se smanjen broj raspoloživih vozača i transportnih kapaciteta osetno odražava na rast cena prevoza.

„Pronalaženje odgovarajućeg vozila teže je nego ranije. Nedostatak profesionalnih vozača dodatno komplikuje situaciju, zbog čega organizacija transporta zahteva znatno više vremena i bolje planiranje unapred. Na rast cena prevoza utiče kombinacija više faktora, od cena naftnih derivata i viših putarina u EU, do nedostatka vozača“, navode u ovom zrenjaninskom preduzeću za B&F.

Kako mogu izgledati konkretne posledice u praksi opisuje direktor firme „Jela Jagodina” Miroljub Radovanović. „Našem vozaču je odbijen ulazak u Rumuniju na graničnom prelazu Vatin – Moravita zbog prekoračenja broja dana, jer je u proteklih 180 dana sakupio 94 dana boravka u EU“, priča Radovanović za B&F.

„Vozača smo morali da vratimo i pošaljemo drugog, pa smo imali dvostruke troškove – za prevoz vozača i kašnjenje isporuke. Ako se ovaj problem ne reši, potisnuće nas konkurencija iz EU koja nema ovakva ograničenja u poslovanju“, upozorava direktor jagodinskog preduzeća.

Drumski transport doslovno matiran

Loša predviđanja iznosi i Borislav Popović, vlasnik kompanije Doo Popović transport – Obrovac, koji ocenjuje da stalne gužve, mali broj graničnih prelaza i ograničeni boravak vozača u šengen zoni, doslovno matiraju domaće prevoznike.

„Profesionalnom vozaču je posao da vozi kroz zonu šengena kako bi robu iz Srbije odvezao do kupca, a zatim robu iz EU dovezao u Srbiju. Tamo ne odlazi da živi, već samo prolazi tuda zbog posla, pa je ograničenje boravka za njega veliki problem. Zbog toga smanjujemo poslovanje ili potpuno zaustavljamo rad. Pravilo 90/180 mora hitno da se derogira za profesionalne vozače kamiona i autobusa“, uveren je Popović.

Za ovakvo rešenje iz istih razloga zalaže se i Aleksandar Spasić, sekretar Udruženja „Međunarodni transport”, koji smatra da bilateralne vize za vozače mogu biti samo privremena opcija, ali ne mogu obezbediti efikasan ishod na dugi rok.

A da konačno uložimo u železnicu?

Dragoljub Rajić upozorava na hitnost reorganizacije graničnih kapaciteta, posebno na izlaznim pravcima ka EU.

„Potrebni su nam integrisani granični prelazi i objedinjeni rad carinskih i fitosanitarnih inspekcija 24 sata dnevno, po uzoru na prelaz u Severnoj Makedoniji. Posebno je kritičan pravac Šid-Tovarnik, gde očekujemo da se količina robe u narednim godinama višestruko poveća. Ako se prelazi ne prošire i inspekcije ne organizuju na jednom mestu, doći će do potpunog zagušenja“, predočava Rajić.

Problem, međutim, nije samo u drumskom transportu. Rajić podseća da roba u kontejnerima na granici može da stoji dva do četiri dana, zbog čega se troškovi izvoza mogu udvostručiti, a u nekim slučajevima i utrostručiti.

Zato predlaže da se deo tereta preusmeri na prevoz železnicom. „Dugoročno rasterećenje drumskog saobraćaja zahteva ubrzana ulaganja u intermodalne terminale i železničku mrežu, budući da jedan teretni voz zamenjuje između 40 i 50 kamiona, čime se drastično smanjuju i redovi na granicama i ugljenični otisak”, poručuje koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Bojana Petrović

Biznis i finansije 250, oktobar 2026.

Foto: maykal, Depositphotos

Чланак Muke sa EES-om: Klin u točkove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Milan Mirosavljević rekao je za N1 da se ratari zasad pre svega prilagođavaju promenom sortimenta i tehnologije proizvodnje kukuruza, suncokreta, soje i strnih žita.

Površine pod suncokretom, ozimim strninama i uljanom repicom postepeno rastu, dok se kod kukuruza sve više koriste hibridi kraće vegetacije.

Sirak za zrno izdvaja se kao moguća alternativa kukuruzu u sušnijim područjima, jer je otporniji na visoke temperature, sušu i skromnije uslove zemljišta.

Чланак Da li će promena klime istisnuti tradicionalne ratarske kulture се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima iz dostavljenog izveštaja sa valutnog tržišta Forex, evro je u 14.30 časova vredeo 1,11251 dolar. Izvor navodi da je to bio najniži nivo evropske valute u prethodnih 16 meseci.

Takvo kretanje pokazuje koliko brzo promene očekivanja investitora mogu da utiču na odnos dve najvažnije svetske valute.

U središtu pažnje ponovo su inflacija, kamatne stope i odluke centralnih banaka.

Zašto dolar jača, a evro gubi vrednost?

Чланак Zašto dolar jača, a evro gubi vrednost? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra istraživanja pokazuju da svaki peti stanovnik Srbije živi u riziku od siromaštva, dok se procenjuje da oko pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu.

Iako se neki pokazatelji siromaštva poslednjih godina smanjuju, stručnjaci navode da prvi koraci u borbi protiv siromaštva leže u izmeni Zakona o socijalnoj zaštiti koji je zastareo. Kako naš sagovornik navodi, „ministri se smenjuju, a novi zakon se ne donosi“.

Apsolutno siromaštvo u Srbiji prestalo je da se prati od 2021. godine, a prema podacima UNICEF-a, tada je stopa apsolutnog siromaštva iznosila 8,9 odsto što je 607.572 osobe koje su živele u siromaštvu. Stručnjaci procenjuju da bi danas moglo biti oko pola miliona ljudi u siromaštvu.

Чланак U Srbiji oko pola miliona ljudi živi u siromaštvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Nenadić: Izmenama zakona stvoren privid da je funkcionerska kampanja regulisana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko košta pakovanje jaja? Pitanje deluje jednostavno, ali odgovor više ne mora da bude isti za svakog kupca. Istraživanje koje su tokom 2025. sproveli Consumer Reports i Groundwork Collaborative pokazalo je da su korisnici platforme Instacart u isto vreme dobijali različite cene istih proizvoda u istim prodavnicama.

U istraživanju je učestvovalo 437 kupaca u četiri američka grada. U prodavnici Safeway u Vašingtonu isto pakovanje jaja pojavilo se po pet različitih cena, od 3,99 do 4,79 dolara. Gotovo tri četvrtine posmatranih proizvoda pojavljivalo se po različitim cenama, a kod pojedinih je razlika dostizala 23 odsto.

Instacart je tvrdio da nije reč o personalizovanim cenama zasnovanim na ličnim podacima kupaca, već o eksperimentu u kom su korisnici nasumično raspoređivani u grupe. Ipak, slučaj otvara mnogo šire pitanje. Tehnologije za personalizovano određivanje cena mogu da koriste podatke o lokaciji, prethodnim kupovinama i pretragama. Zato cena koju vidimo može da zavisi i od onoga što prodavac zna, ili može da zaključi o nama.

Šta internet prodavnica zna o vama?

Nije svaka promena cene oblik personalizacije. Avionska karta može poskupeti zbog veće potražnje, hotelska soba zbog popunjenosti kapaciteta, a proizvod zbog ograničenih zaliha. Kod dinamičkog određivanja cena presudne su tržišne okolnosti, dok se kod personalizovanog određivanja u obzir mogu uzeti i podaci o kupcu i procena njegove spremnosti da plati tu cenu.

A tih podataka može biti mnogo više nego što ostavljamo samom kupovinom. Federalna trgovinska komisija Sjedinjenih Američkih Država (Federal Trade Commission – FTC), koja istražuje tehnologije za algoritamsko određivanje cena, navodi preciznu lokaciju, demografske podatke, istoriju kupovine, pretraživanja i pregledanja interneta, prethodni odnos sa prodavcem ili njegovim partnerima, kao i vreme, mesto i kanal preko kog se kupovina obavlja. Sistemi mogu da beleže i proizvode ostavljene u virtuelnoj korpi, vraćanje robe, komunikaciju sa korisničkom službom, pa čak i pokrete miša tokom boravka na stranici.

Prodavnica pritom ne mora sama da prikupi sve informacije. Podaci koje već poseduje mogu da se kombinuju sa informacijama iz drugih izvora, ali i sa takozvanim „izvedenim“ podacima, onim što sistem zaključuje na osnovu drugih informacija.

Tako prodavac ne mora da zna kolika je nečija plata. Kombinovanjem podataka o lokaciji, prethodnim kupovinama, interesovanjima i ponašanju korisnika na sajtu, algoritmi mogu da naprave detaljniju procenu njegovih kupovnih navika. U obzir se, između ostalog, mogu uzeti proizvodi koje korisnik pregleda, učestalost vraćanja na određeni proizvod i sadržaj korpe, na osnovu čega algoritam procenjuje koje bi ponude mogle da mu budu najrelevantnije.

Tu dolazimo do pojma willingness to pay – najvišeg iznosa koji je potrošač spreman da plati za određeni proizvod ili uslugu. Cilj sistema ne mora da bude da utvrdi koliko kupac ima novca, već koliko je osetljiv na cenu. Jedan kupac može biti svrstan u grupu koja češće odustaje kada cena poraste ili reaguje tek na veći popust, dok drugi kupac može pripadati grupi koja kupovinu završava i po višoj ceni.

Drugim rečima, algoritam ne mora da zaključi: „Ovaj kupac će platiti tačno 87,50 evra“. Dovoljno je da proceni nešto praktičnije – koliko je verovatno da će kupac prihvatiti ponuđenu cenu, a koliko da će zbog nje odustati.

Kako algoritam procenjuje koliko ćete platiti?

Algoritmi za određivanje cena postoje mnogo pre današnjeg razvoja veštačke inteligencije. AI postaje važna kada sistem treba da obradi velike količine podataka, prepozna obrasce u ponašanju kupaca i predvidi njihovu reakciju na određenu ponudu. FTC je utvrdio da kompanije koje nude tehnologije za određivanje cena koriste napredne algoritme i AI, u kombinaciji sa podacima o potrošačima, kako bi ih kategorizovale i omogućile ciljano određivanje cena.

Reakcija kupaca može se testirati tako što se različitim grupama isti proizvod ponudi po različitim cenama. Ako viša cena ne utiče značajno na prodaju, to je signal da su kupci spremni da je prihvate; ako počnu da odustaju od kupovine, kompanija dobija podatak o njihovoj osetljivosti na cenu.

Cene je na ovaj način testirao i Instacart. Kompanija je 2022. kupila Eversight, koji je razvio alate za optimizaciju i testiranje cena. Instacart je tvrdio da raspoređivanje korisnika u eksperimentalne grupe nije bilo zasnovano na ličnim ili demografskim podacima, a Consumer Reports nije pronašao dokaz da su razlike u cenama bile povezane sa demografskim karakteristikama učesnika.

Takvi eksperimenti sami po sebi nisu personalizovano određivanje cena, ali pokazuju kako kupci reaguju na različite iznose. Ukoliko se takvi rezultati povežu sa profilima kupaca i modelima koji predviđaju njihovo ponašanje, sistem može da pređe sa pitanja „koja cena najbolje prolazi kod kupaca?“ na „koja cena će najverovatnije proći kod ovog tipa kupca?“

Cena iz „crne kutije“

FTC je utvrdio da postoje tehnologije koje omogućavaju prilagođavanje cena i promocija na osnovu podataka o potrošačima. Kupac, međutim, uglavnom vidi samo krajnju cenu, bez informacije o tome da li drugi kupci dobijaju isti iznos, koji su njegovi podaci uzeti u obzir i koliko su uticali na cenu.

Algoritam zato za potrošača funkcioniše kao svojevrsna „crna kutija“ – poznati su podaci koji ulaze u sistem i cena koja iz njega izlazi, ali ne i način na koji je ona određena. Kupcu je zbog toga teško da utvrdi da li je cena posledica uobičajenih tržišnih okolnosti ili procene zasnovane na njegovom profilu i ponašanju.

Pitanje zato nije samo da li tehnologija omogućava različite cene za različite kupce, već i koliko potrošač može da zna o načinu na koji je cena za njega određena.

Da li je personalizovano određivanje cena legalno?

Personalizovano određivanje cena nije svuda zabranjeno. Negde se od trgovca zahteva da potrošaču kaže da koristi njegove podatke za formiranje cene, dok se drugde ide ka zabrani određenih oblika personalizovanih cena.

U Njujorku, od novembra 2025. godine kompanije koje koriste lične podatke za algoritamsko određivanje cena moraju jasno da obaveste potrošača. Za kršenje ove obaveze predviđena je kazna do 1.000 dolara po prekršaju, ali personalizovanje cene tim propisom nije zabranjeno.

Tokom 2026. godine državni Senat i Skupština usvojili su One Fair Price Act, kojim bi kompanijama bilo zabranjeno da koriste lične podatke kako bi različitim kupcima određivale različite cene istog proizvoda, uz izuzetke za uobičajene kupone, programe lojalnosti i druge promocije.

U Evropskoj uniji personalizovano određivanje cena nije samo po sebi zabranjeno, ali trgovac mora da obavesti potrošača ako je cena personalizovana na osnovu automatizovanog donošenja odluka i profilisanja. Dodatna ograničenja proizlaze iz Opštе uredbе o zaštiti podataka Evropske unije (General Data Protection Regulation – GDPR), koja uređuje profilisanje i automatizovano donošenje odluka.

U Srbiji ne postoji poseban propis koji direktno uređuje algoritamsko ili personalizovano određivanje cena. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, međutim, reguliše profilisanje i automatizovano donošenje pojedinačnih odluka. Član 38 štiti pojedinca od toga da o njemu odlučuje isključivo automatizovani sistem kada takva odluka može da ima pravne posledice ili značajno da utiče na njegov položaj.

Ipak, ova zaštita nije apsolutna, jer zakon predviđa određene izuzetke. To nije isto što i izričita zabrana da internet prodavnica jednom kupcu ponudi proizvod za 1.000, a drugom za 1.100 dinara zato što je procenila da je drugi spremniji da plati više.

Razvoj ovih tehnologija otvorio je prostor koji regulativa tek počinje da uređuje – prostor između onoga što algoritmi mogu da zaključe o kupcu i onoga što trgovci na osnovu tih procena smeju da učine.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Biznis i finansije 250, oktobar 2026.

Foto: Faithie, Depositphotos

Чланак Različite cene istog proizvoda za različite kupce се појављује прво на Biznis i Finansije.