Posle najave da će Italija novac zaplenjen od mafije uložiti u bezbednost železnice, postavlja se pitanje da li bi i Srbija to mogla učiniti.
Kako piše Danas, Vlada Italije nedavno je objavila da će 200 miliona evra zaplenjenih od mafije uložiti u bezbednost železnice. Budući da Srbija takođe ulaže u razvoj svoje železnice, uglavnom kroz uzimanje kredita i to pretežno kineskih, postavlja se pitanje da li bi i Srbija mogla da koristi njen model.
Odakle dolazi taj novac?
U italijanskom slučaju, pomenutih 200 miliona evra otkriveno je posle 20 godina upornih istraga zahvaljujući kojima je država uspela da otkrije i zapleni imovinu jednog od najvećih trgovaca drogom iz redova sicilijanske mafije, Matea Mesine Denara. Njegova imovina nalazila se u „poreskim rajevima“, ali i u bankama, lancima luksuznih hotela, kriptovalutama i drugim poslovima u više zemalja.
I u Srbiji postoji Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je prvi put usvojen 2008. godine, a kasnije je više puta menjan. Njegova primena počela je 2009. godine.
Sprovođenje ovog zakona podrazumeva saradnju više institucija. Javni tužilac pokreće postupak i predlaže privremeno ili trajno oduzimanje imovine. Sud odlučuje da li će ona biti privremeno ili trajno oduzeta. Ministarstvo unutrašnjih poslova istražuje poreklo imovine i prati tokove novca. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom preuzima, čuva, daje u zakup, prodaje, vodi evidenciju o oduzetoj imovini, ali i upravlja njome.
Koliko je imovine Srbija oduzela od kriminalaca?
Prema podacima iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI), zasnovanim na evidencijama Direkcije, ukupna vrednost imovine oduzete u krivičnim postupcima od 2009. do kraja 2024. godine premašuje 45 milijardi dinara, odnosno oko 380 miliona evra.
Međutim, najveći deo tog iznosa odnosi se na imovinu koja još nije pravosnažno oduzeta. Reč je o takozvanoj privremeno oduzetoj imovini, čija je vrednost od 2009. do kraja 2024. godine procenjena na oko 41,37 milijardi dinara, odnosno oko 352 miliona evra. Pomenuta imovina je u pravnom smislu privremeno oduzeta tokom postupka, ali o njenoj konačnoj sudbini još nije doneta pravosnažna odluka. Zbog toga ona još može biti vraćena vlasniku ali i trajno preneta u vlasništvo države.
S druge strane, vrednost trajno oduzete imovine, koja je na osnovu pravosnažnih sudskih presuda postala vlasništvo države, u navedenom periodu je iznosila oko 4,22 milijarde dinara, odnosno oko 35 miliona evra. Ova razlika pokazuje koliko je spor proces donošenja pravosnažnih odluka i koliko državni budžet zbog toga gubi.
Država ostvaruje i prihode i rashode od oduzete imovine
Upravljanje oduzetom imovinom državi donosi i određene prihode. Tako je Direkcija tokom 2024. godine prihodovala oko 93 miliona dinara od zakupa privremeno oduzete imovine, dok je od trajno oduzete imovinske koristi, pretežno u devizama, ostvareno još oko 266 miliona dinara. Na taj način je u javne prihode sliveno približno 359 miliona dinara, odnosno nešto više od tri miliona evra, pokazuju podaci Državne revizorske institucije (DRI).
U skladu sa zakonom, trajno oduzeti novac ima jasno propisanu namenu. Devize i efektivni strani novac uplaćuju se na poseban račun kod Narodne banke Srbije, dok se dinarska sredstva usmeravaju na račune javnih prihoda Republike Srbije.
Međutim, izveštaj DRI pokazuje da Direkcija ima i značajne troškove u vezi sa čuvanjem i održavanjem ove imovine. Među njima su troškovi za struju, grejanje, porez, osiguranje i redovno održavanje.
To je još jedan razlog zbog kojeg je važno da sudski postupci budu efikasniji i da se konačne odluke donose brže, kako bi se smanjili troškovi koje država snosi dok upravlja privremeno oduzetom imovinom.
Da li Srbija može ove prihode uložiti u železnicu?
Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić ukazuje da su kod nas situacije u kojima se unapred zna za koje će namene biti potrošen određeni budžetski prihod veoma retke.
Prema njegovim rečima, kada se od pripadnika organizovane kriminalne grupe oduzmu novac ili imovina koju država potom proda, ti prihodi se slivaju u opšti budžet, pa se ne može utvrditi da li su utrošeni za plate, subvencije, otplatu dugova ili nešto drugo.
„Pretpostavljam da je u Italiji sistem drugačiji, i da se o nameni ovih sredstava donosi posebna odluka Vlade. Takav koncept ima smisla, pošto je reč o vanrednim prihodima, čiji se obim ne može unapred planirati, i koji onda može da se usmeri na rešavanje nekih akutnih problema“, kaže Nenadić za Danas.
Na pitanje da li bi italijanski model mogao da bude koristan i za Srbiju, odnosno da se sredstva od oduzete imovine usmere u železnicu kako bi se smanjilo zaduživanje građana, uključujući i otplatu uglavnom kineskih kredita, Nenadić odgovara da je finansiranje infrastrukture suviše ozbiljna stvar i da zahteva da sredstva budu raspoloživa u vreme kada se izvode ili završavaju radovi.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Danasa
Foto: NickyPe, Pixabay