Tetra Pak posluje u oblastima prerade i pakovanja hrane više od 70 godina. Kompanija svojim kupcima nudi integralna rešenja pomoću kojih omogućava podršku prehrambenoj industriji, od prvog koraka idejnog definisanja proizvoda, sve do krajnje realizacije prodaje. Bez obzira na to da li se radi o uvođenju novog proizvoda, optimizaciji postojećeg proizvodnog procesa ili potrebi unapređenja performansi održivosti proizvodne linije, eksperti u oblasti tehnologije i prerade hrane iz kompanije Tetra Pak nude rešenja na svakom koraku koji stoji ispred prehrambenih kompanija širom sveta:

1. Prehrambene sirovine: Bilo da je cilj osvajanje novog tržišta, redizajn postojećeg ili pokretanje novog proizvoda, kompanija Tetra Pak postojećim i novim kupcima može ponuditi pomoć u pronalaženju odgovarajućih ili uvođenju novih sirovina, ali i prilagođavanju postojećih procesnih rešenja, kako bi se mogla primenjivati za širu lepezu proizvoda. Ovo je bazirano na bogatom globalnom iskustvu i saradnji kompanije Tetra Pak sa brojnim partnerima iz oblasti prehrambene industrije, počev od proizvođača i dobavljača, do akademske zajednice i naučnika, na globalnom nivou. Možda i najvidljiviji primer na koji način kompanija Tetra Pak pomaže svojim kupcima u oblasti sirovina jeste širenje portfolija napitaka na biljnoj bazi, koji sve više privlače pažnju potrošača i na domaćem tržištu.

2. Inovacije proizvoda: Odgovor na rastuće zahteve savremenih potrošaca od kompanija zahteva inovacije, ali upuštanje u nove poslovne projekte sa sobom može doneti i rizik. Kao jedan od prvih koraka u kreiranju inovativnih proizvoda i tehnoloških rešenja, kupcima kompanije Tetra Pak na raspolaganju je neki od šest Centara za inovacije, u kojima stručnjaci ove kompanije zajedno sa njima sarađuju na kreativnim rešenjima za optimizovano povezivanje inovativnih rešenja sa aktuelnim poslovnim potrebama. Takođe, u 12 Centara za razvoj proizvoda, prehrambenim kompanijama je na raspolaganju najsavremenija oprema za testiranje procesa prerade i pakovanja hrane, gde se, kroz podršku prehrambenih tehnologa i procesnih inženjera, dolazi do najefikasnijih rešenja za primenu inovacija u praksi. Dodatno, tu su i Accelerator laboratorije kompanije Tetra Pak, u kojima se finalni proizvodi fino podešavaju u malom obimu, kako bi se na taj način postigao savršen ukus i tekstura proizvoda pre pokretanja serijske proizvodnje. Jedan od poslednjih primera inovacije proizvoda koji sa ponosom ističu iz kompanije Tetra Pak jeste i uvođenje prvog dugotrajnog mleka obogaćenog proteinima u Turskoj, od strane kompanije Pinar, čija se prodaja u 2018. godini skoro utrostručila u odnosu na inicijalnu, 2017. godinu, pre svega jer je kroz zajednički rad na ovom proizvodu pronađena odgovarajuća kombinacija karakteristika proizvoda koje su zadovoljile potrebe mlađe, urbane populacije koja preferira proizvode koji pozitivno utiču na zdravlje.

3. Pametna proizvodnja: Automatizacija i integralnost procesnih rešenja danas mogu predstavljati ključnu konkurentsku prednost za prehrambene kompanije. Bez obzira na to da li je potrebno unaprediti fleksibilnost postojećih proizvodnih linija, efikasno održavati postojeću opremu, smanjiti trajanje neplaniranih zastoja, ili smanjiti troškove i potrošnju resursa, vodeća procesna rešenja kompanije Tetra Pak, koja su bazirana na globalnim najboljim praksama, ali i prilagođena konkretnom postrojenju kupaca, namenjena su unapređenju performansi, istovremeno obezbeđujući ispunjavanje definisanih parametara u pogledu bezbednosti hrane, sledljivosti, kvaliteta i potrošnje vode i energije. Skalabilno, modularno rešenje, Tetra Pak® PlantMaster, primera radi, pomaže kompanijama da sakupe i objedine sve podatke iz proizvodnje, prate ih u realnom vremenu, i analiziraju, i to sve kroz jedinstveno digitalno okruženje i na jednom monitoru.

4. Pakovanje i distribucija proizvoda: Rastući zahtevi potrošača ne zadržavaju se više samo na ukusima i nutritivnim karakteristikama proizvoda. Oni žele da znaju da su proizvodi koje koriste bezbedni i za njih i za okruženje, interesuje ih odakle dolaze sirovine koje su korišćene za izradu proizvoda, ali istovremeno insistiraju i na udobnosti konzumacije i smanjenju otpada. Sa druge strane, rastuće cene energenata, ponovo skreću pažnju disrtibutera i trgovačkih kompanija na značaj efikasne distribucije proizvoda u svim delovima sveta. Kroz bogato iskustvo i znanje kompanije Tetra Pak proizvođači prehrambenih proizvoda i u ovim oblastima mogu ostvariti komparativne prednosti, izborom odgovarajuće ambalaže za svoje proizvode, unapređenjem sledljivosti proizvoda, izborom ambalaže izrađene od odgovorno nabavljenih ili obnovljivih sirovina, ili isticanjem na policama lokalnih marketa. Nemacki proizvođač sokova, kompanija beckers bester opredelila se za uvođenje organskih sokova od pomorandže, a izbor Tetra Prisma® Aseptic 1000 Square pakovanja sa HeliCap zatvaracem izrađenim na biljnoj bazi bio je pravi izbor za pakovanje ovih proizvoda, čime su targetirane dve glavne grupacije potrošaca: „naturalisti“, koji preferiraju organske i prirodne proizvode, i mladi roditelji, koji istovremeno vode računa o kvalitetu proizvoda, ali i pojednostavljivanju sopstvenih svakodnevnih poslova, kroz izbor lakše i zgodnije ambalaže.

5. Potrošački i društveni trendovi: Praćenje potrošačkih trendova, ali i regulatornih zahteva koji se odnose na prehrambene proizvode, njihovo pakovanje i reciklažu upotrebljene ambalaže ključni su za sve u industrijama hrane i napitaka. Iako oba ova aspekta imaju određene zajedničke karakteristike širom sveta, svako od tržišta ima svoje specifičnosti i prioritete. Kroz rednovni monitoring relevantnih pravila, istraživanja tržišta i saradnju sa razgranatom mrežom partnera, kompanija Tetra Pak je u mogućnosti da kupcima ponudi odgovore na nedoumice u vezi sa zahtevima koje pred njih postavljaju tržišta koja se neprekidno menjaju. Jedan od reprezentativnih izveštaja, Tetra Pak Index, koji je nedavno objavljen za 2023. godinu, i koji donosi informacije o aktuelnim cinjenicama i pokazateljima u okviru industrije hrane i pica, navikama potrošaca, i trendovima koji se tiču povećanog fokusa na lično zdravlje, održivost i zaštitu životne sredine, dostupan je za javno preuzimanje na internet prezentaciji kompanije Tetra Pak.

„Bilo da se radi o proizvodnji mlečnih proizvoda, sireva, proizvoda na biljnoj bazi, sladoleda, voćnih i drugih napitaka, gotovoj hrani ili praškastim proizvodima, integralna podrška koju pružamo našim kupcima za nas se proteže mnogo šire od samog fabričkog kruga. Da bi ostale konkurentne kompanije u industrijama hrane i pića moraju imati uvid u širu sliku tržišnih trendova, ali istovremeno i mogućnost da izborom prilagođenih rešenja za svoje potrebe pronađu upravo one tržišne prilike koje im mogu doneti najbrži rast. Zato smo tu da, svojim kupcima, istovremeno ponudimo iskustvo dugo preko 70 godina, razgranatu mrežu partnerstava i dobavljača, i najnovija saznanja, i pomognemo im na svakom koraku duž celog proizvodnog lanca vrednosti“ – poručuju iz kompanije Tetra Pak.

Чланак Integralna rešenja za prehrambenu industriju – kompanija Tetra Pak се појављује прво на Biznis i Finansije.

Treća po redu Ambipak konferencija okupila je stručnjake, poslovne lidere i predstavnike industrije ambalaže i upravljanja ambalažnim otpadom. Konferencija je obeležena dinamičnim programom i inspirativnim govorima.

Na početku konferencije, Irena Lalić iz Ambipak magazina i Mirjana Balog Kormanjoš iz Privredne komore Srbije pozdravile su sve prisutne učesnike i posetioce. Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Sandra Dokić, iznela je važne informacije o upravljanju ambalažnim otpadom i najavila uvođenje depozitnog sistema u Srbiji. Prema njenim rečima, depozitni sistem bi mogao biti uveden najranije 1. januara 2027. godine. Istakla je potrebu za izgradnjom regionalnih centara za upravljanje ambalažnim otpadom i formiranje Radne grupe koja će se baviti detaljnom implementacijom ovog sistema. Dokić je takođe pozvala na dijalog i međusobno razumevanje, naglašavajući da će sistem upravljanja otpadom biti u interesu države, a ne pojedinih interesnih grupa. Više sadržaja iz obraćanja državne sekretarke je ovde.

Prvi deo konferencije obuhvatio je razgovor sa generalnom direktorkom Smurfit Kappa Avala Ada, Đurđom Radivojević, koja je predstavila globalnu grupaciju Smurfit Kappa i unapređenje poslovanja putem spajanja sa Avala Adom. Klara Halova iz kompanije Matoni 1873 predstavila je proaktivan pristup ka cirkularnoj ekonomiji i primer depozitnog sistema u Slovačkoj.

Drugi panel, pod nazivom „Depozitni sistem – upravljanje ambalažnim otpadom, bauk ili rešenje?“, istakao se kao centralni deo konferencije. Moderator Danko Kalkan, kompanija EY Srbija,vodio je razgovor sa brojnim učesnicima. Violeta Belanović, generalna direktorka Sekopaka naglasila je ciljeve ove organizacije – ispunjenje nacionalnih ciljeva reciklaže i unapređenje primarne selekcije. Milana Petrović, menadžerka za javne, regulatorne poslove i održivost iz Knjaz Miloša istakla je da je depozitni sistem ključan za cirkularnost ambalaže i zaštite životne sredine. Jelena Petljanski Kiš iz Alijanse za cirkularna pakovanja predložila je da depozitni sistem uključuje više materijala, da pored limenki, PET-a uključuje i staklo i Tetra Pak ambalažu.

Doinita Mihai iz kompanije TOMRA Systems iz Rumunije podelila je iskustva vezana za depozitni sistem i istakla njegovu efikasnost u vraćanju ambalaže u ponovnu upotrebu. Jasmina Šrndić iz Lidl
Srbija predstavila je uspešno implementiran depozitni sistem u Nemačkoj i pojasnika kao Lidl podstiče građane na povrat ambalaže..

Treći panel, „Ambalaža 5.0 – inspiracija za eko-modulaciju“, fokusirao se na inovacije i nove materijale. Vladimir Žugić iz Alijanse za cirkularna pakovanja i Greiner istakao je važne trendove u oblasti ambalaže. Gordana Vraštanović-Pavićević je naglasila potrebu za propisima koji regulišu bezbednost materijala za kontakt sa hranom.

Prof. dr Branka Pilić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu podelila je ekskluzivne informacije o regulativi u Evropskoj uniji koja promoviše cirkularnost ambalaže.

Na završnom panelu konferencije, ESG standardi i nefinansijsko izveštavanje su bili glavna tema. Biljana Lazarević iz firme Casa Forte moderisala je razgovor sa stručnjacima iz oblasti ESG-a.

Tanja Basta iz Alijanse za cirkularna pakovanja istakla je da su kompanije članice Alijanse već dugi niz godina radile na nefinansijskim izveštajima dobrovoljno. Pomenula je Tetra Pak kao primer kompanije koja već 24 godine praktikuje izveštavanje o nefinansijskim aspektima svog poslovanja.

Teodora Pasulj, menadžerka za ESG usluge u kompaniji PwC Srbija, istakla je da njihova firma već 10 godina ima praku sa nefinansijskim izveštajima, i za sada sarađuje sa kompanijama sa više od 500 zaposlenih, a od 2026. godine ova obaveza će se proširiti na kompanije sa preko 250 zaposlenih.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju u PKS-u, naglasio je da je PKS razvila rečnik ESG-a i pruža različite oblike podrške kompanijama kako bi im pomogla u razumevanju i primeni ESG standarda.

Konferenciju su podržale kompanije Knjaz Miloš, Smurfit Kappa Avala Ada, Sekopak, Alijansa za cirkularna pakovanja, TOMRA, Ekostar Pak, Palladio East, Coca-Cola HBC Srbija, PwC Srbija i Grand kafa.

Ova konferencija je ostavila dubok utisak na industriju ambalaže i upravljanja ambalažnim otpadom, naglašavajući važnost inovacije, održivosti i zajedničkog rada ka boljoj budućnosti životne sredine.

Чланак Dinamična Ambipak konferencija 2023 – Ambalaža 5.0 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Alijansu čine lideri u proizvodnji ambalažnog pakovanja u našoj zemlji – Alpla, Srpska fabrika stakla, Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging i Smurfit-Kappa. Ovih šest kompanija proizvode PET i drugu plastičnu ambalažu, zatim staklenu, aluminijumsku, kartonsku i papirnu i višeslojnu kartonsku ambalažu. One pokrivaju preko 65% celokupnog tržišta ambalažnih pakovanja u našoj zemlji a ukupan godišnji orbt im je 660 miliona evra.

Zašto Srbija uvozi ambalažni otpad?

Jedno od osnovnih načela aktuelnog Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu je dobrovoljno sporazumevanje o upravljanju ambalažnim otpadom između države i kompanija koje se bave proizvodnjom, pakovanjem ili isporukom istog. Kako sugerišu iz Alijanse za cirkularna pakovanja, ova mera se do sada pokazala kao nedovoljno efikasna u podsticanju recikliranja ambalaže. Zato se pomenuto udruženje proizvođača ambalaže uključilo u javnu raspravu koja će prethoditi donošenju novog zakonskog okvira za regulisanje upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji. Imajući u vidu da su u pitanju velike međunarodne kompanije koje posluju i u Srbiji i u inostranstvu, one na naše tržište ali i pred predlagača novog zakona donose znanja iz sistema koji su znatno uspešniji u upravljanju ambalažnim otpadom.

Šta više, iako ih trenutno važeći zakon na to ne obavezuje, one ova znanja već primenjuju u praksi. Naime, članice Alijanse proizvode ambalažu i za srpsko ali i za tržišta na kojima se znatno više insistira na održivoj ekonomiji. Zato su sebi postavile cilj da procenat reciklirane ambalaže u njihovim proizvodima bude visok kao u Evropskoj uniji, u pojedinim slučajevima i viši, kako bi ostale konkurentne na tržištima u kojima se regulativa često menja u korist održive ekonomije.

Jedna od takvih promena očekuje se uskoro, kada EU bude usvojila novu regulativu koja bi trebalo dodatno da podstakne proizvođače ambalaže na upotrebu recikliranih materijala. Ukoliko Srbija želi da se njena ambalaža i dalje izvozi na tržište Unije, ona mora svojim proizvođačima ambalaže pružiti ambijent u kojem bi bez velikih gubitaka mogli da isprate ove promene.

U međuvremenu, dok se regulativa u Srbiji ne izmeni, te kompanije će morati da se, kao i do sada, snalaze kada je u pitanju nabavka sirovina za recikliranje. Trenutno prikupljaju ambalažu za recikliranje kroz neke svoje projekte, ali i iz uvoza.

Depozitni sistem bi udvostručio reciklažu

Na pitanje zašto je važno adekvatno urediti upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom iz Alijanse kažu da postoji nekoliko značajnih razloga. Prvi je ekologija, odnosno zaštita životne sredine, koja je danas bitnija nego ikada do sada. Drugi razlog je ekonomski jer bi se na taj način moglo olakšati poslovanje dela srpske privrede. Treći je činjenica da se Srbija obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine njen fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, ali i da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS) koji donosi visoke procente u reciklaži. Prema njihovim procenama, uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili natrag na primer 5 dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala.

Pored depozitnog sistema, članice Alijanse podržavaju i stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok bi prikupljao plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok bi drugi tok bio za papir i karton.

Građani su za reciklažu, ali ne po svaku cenu

Postoji više načina organizacije depozitnog sistema koji se trenutno razmatraju. Srbija još uvek nema razrađene scenarije za uvođenje ovog sistema koji bi uključivali informacije o tome gde bi bile postavljene mašine za prikupljanje iskorišćenih ambalaža, ko bi finansirao izradu ove infrastrukture, koliko bi se novca vraćalo građanima koji recikiraju, kao i koja bi u svemu tome bila uloga proizvođača ambalaže. Kompanije jesu zainteresovane za saradnju sa Vladom na reševanju ovih pitanja, ali bi trebalo saslušati i ostale zainteresovane strane i osmisliti najbolji model depozitnog sistema za naše uslove.

Jedna od zainteresovanih strana mogu biti i građani, koji su konzumenti proizvoda u pomenutim ambalažama. Ako se oni pitaju, većina jeste za depozitni sistem, ali ne po svaku cenu. Naime, istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS) sprovedeno 2021. godine pokazalo je da čak 85% ispitanika doživljava mehanizam depozita kao dobar način da se podstakne reciklaža. To potvrđuje i iskustvo sa reciklomatima koji su postavljeni u nekoliko gradova Srbije. Ipak, u slučaju da proizvod koji redovno kupuju zbog ulaska u sistem depozita poskupi, 40% ispitanika kaže da bi prestalo da ga kupuje. To je, kako navodi CEPS, jedan od ključnih razloga zašto bi sistem depozita morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu. U protivnom, ambalaža koja se nalazi van depozitnog sistema mogla bi da postane novi izbor potrošača.

Foto: Claudio Schwarz, Unsplash

Чланак Šta je depozitni sistem odlaganja ambalaže i kako on može unaprediti reciklažu u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Privredna komora Srbije, Resavska 13-15, Beograd, Velika sala, prizemlje
i ONLINE preko AMBIPAK MAGAZIN YOUTUBE KANALA

Agenda
8.45 – 9.30 – Registracija i Nescafé dobrodošlice

9.30 – 9.45 – OTVARANJE KONFERENCIJE

Irena Lalić, urednica portala Ambipak magazin
Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS
9.45 – 10.15 – Video uključenje: Amaia Cowan, Futamura Chemical UK Ltd, Wigton, UK
i lično u Beogradu: Wolfgang Zimmerer, predstavnik Futamura (NatureFlex)

10.20 -10.40 – Smurfit Kappa Avala Ada doo, Nikola Marinković, rukovodilac razvoja

11.45 -11.00 – „Inovativnost i implementacija ekološkog pakovanja“, Jovana Grozdanović, advertising manager Cartoflex doo

11.05 – 11.50 – PANEL 1: „KAKO INOVATIVNE TEHNOLOGIJE I MAŠINE U INDUSTRIJI PLASTIČNE AMBALAŽE PODRŽAVAJU CIRKULARNU EKONOMIJU?“

Učesnici:
Zoran Tadić, CEO Neofyton – mašine i oprema za industriju plastike.
Vladimir Žugic, CEO Greiner i JP Packaging d.o.o. – proizvođač plastične ambalaže
Prof. dr Branka Pilić, Tehnološki fakultet Novi Sad, Katedra za Inženjerstvo materijala i CEO Start-up kompanije ACIRCPACK, članica Naučno-tehnološkog parka Novi Sad

11.55 – 12.05 – INTERVJU: Erik Hrvatin, Novamont i Irena Lalić, Ambipak magazin

12.10 – 12.45 – PAUZA ZA RUČAK

12.50 -13.05 – KEYNOT SPEAK – Coca-Cola HBC

13.10 – 13.55 PANEL 2: „PLANETA NAS POZIVA NA ODGOVORNOST„

Učesnici:
Bojana Perić, direktor Ekostar Pak
Milica Milanović, Menadžer korporativnih poslova Nestlé Srbija
Đurđa Radivojević direktor Smurfit Kappa Avala Ada
Jelena Petljanski Kiš, Sustainability and Public Affairs Manager Ball Beverage Packaging Europe
Moderator: Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a

14.00 -14.15 KEYNOTE SPEAK: „12 ključnih elemenata modernog depozitnog sistema“, Doinita Mihai, Vice President Public Affairs EES TOMRA

14.15-15.15 PANEL 3: „DEPOZITNI SISTEM KAO INSTRUMENT ZA ODRŽIVI RAZVOJ I CIRKULARNU EKONOMIJU“

Učesnici:
Doinita Mihai, Vice President Public Affairs EES TOMRA
Tisa Čaušević, menadžer za javne i regulatorne poslove, Coca-Cola HBC
Mihail Mateski, generalni direktor i vlasnik preduzeća Greentech u Srbiji i Makedoniji
Predrag Todorović, direktor regionalnog razvoja brenda Frosch, Erdal Gmbh
Moderator: Kristina Cvejanov, osnivač Green Loop

15.20 – 16.05 PANEL 4: „ŠTA JE NOVO U SRBIJI?„

Učesnici:
Marina Cvijanović, direktor Eko Bio Invest doo
Nikola Stanojević, suosnivac i generalni menadzer – White Lemur doo, generalni direktor Soma Wellness doo
Milan Grozdanović, direktor Cartoflex doo
Gordana Vraštanović – Pavićević, spec. sanitarne hemije, konsultant za materijale za kontakt sa hranom
Moderator: Lela Saković, partner projekta Be Risk Protected, urednica portala Sve o osiguranju

16.10 – Zatvaranje konferencije

NAPOMENE:

Prisustvo na konferenciji u Beogradu je besplatno a prijaviti se možete mejlom preko Privredne komore Srbije/Udruženja za hemijsku, gumarsku industriju i industriju nemetala PKS – hemija@pks.rs ili Ambipak magazina – info@ambalazaipakovanje.com

Potrebno je doći ranije radi registracije.

Broj posetilaca u sali je ograničen. Molimo da nam vaše prijave prosledite najkasnije do 28. septembra 2022.

Konferenciju možete pratiti uživo i preko AMBIPAK MAGAZIN YOUTUBE KANALA OVDE

Organizator zadržava pravo eventualne izmene programa.

Чланак Ambipak konferencija: Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Čokoladu je sada moguće kupiti u najrazličitijoj mogućoj neto varijanti – od 80 grama, preko 85 i 87, do 90 grama, a pojedina „litarska“ pakovanja svežeg mleka zapravo imaju 968 ml. Čaša jogurta već nekoliko godina teži 20 grama manje od onih „starih“ 200, dok su se pakovanja majoneza i kečapa „smanjila“ sa 200 na 180 grama i sa 100 na 90, pa čak i na svega 80 grama.

Trendu smanjivanja neto količine proizvoda nije odoleo ni poznati proizvođač prirodne mineralne vode, koja se sada prodaje i u pakovanjima od 1,25 i 1,75 litara. U pojedinim slučajevima, poput pudinga u prahu, neto količina proizvoda smanjena je za više nego simboličan 1 gram (sa 50 na 49), dok je pakovanje drugog brenda pudinga istog proizvođača pretrpelo umanjenje od tri grama.

Za tri grama smanjena je i neto količina kesice suvog pekarskog kvasca, ali je njena prethodna težina bila 10 grama, pa je razlika između stare i nove gramaže dostigla čak 30 odsto. Da je za isti procenat umanjena i cena te kesice, ništa ne bi bilo sporno, ali je cena, naravno, ostala ista.

Sličnih primera pronašli smo toliko da ih je teško sve pobrojati, a da li takva praksa predstavlja obmanu kupaca pitali smo predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petra Bogosavljevića.

– Smanjenjem neto sadržaja upakovanih namirnica, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, kupci jesu obmanuti i oštećen – nema nikakvu dilemu naš sagovornik.

– Podsetio bih da naša i evropska regulativa o zaštiti potrošača prepoznaju obmanjujuću poslovnu praksu u slučajevima kada proizvođači i/ili trgovci navedu potrošače da donosu odluke o izboru robe koju ne bi doneli da su im bile dostupne informacije o smanjenju neto sadržaja u originalnom pakovanju i prikrivenom povećavaju jedinične cene upakovane namirnice – ističe Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, nadležno ministarstvo, pojedine organizacije potrošača i mediji tolerantnim odnosom prema toj pojavi postaju saučesnici u obmanjivanju potrošača.

– Pravilo je da smanjenje neto sadržaja upakovane hrane prvo izvrši uticajniji proizvođač. Utisak je da to činii uz prećutnu saglasnost nadležnih državnih organa. Drugi proizvođači, pošto su izostala reagovanja nadležnih državnih organa, organizacija potrošača i medija, brzo smanjuju neto masu svojih proizvoda, uz zadržavanje dotadašnjih cena svojih većih pakovanja. Sinhronizovano smanjenje neto sadržaja upakovane hrane treba da razmotri Komisija za konkurenciju, jer se u tome može prepoznati kartelsko ponašanje proizvođača u prikrivenom povećanju cena po jedinici mere – objašnjava Bogosavljević.

Rast troškova netransparentno se prenosi na potrošače

Sagovornik portala N1 smatra da proizvođači smanjuju pakovanja svojih proizvoda da bi „povećali profit po jedinici mere proizvoda i rast troškova netransparentno preneli na potrošače“.

– Zabrinjava to što se u prodaji sve češće nalazi hrana u originalnim pakovanjima proizvođača s manjim neto sadržajem, a zadržanim izgledom i cenom većeg pakovanja. Smanjenjem neto sadržaja u originalnim pakovanjima, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, osporavaju se prava potrošača u sledećim kategorijama: zadovoljavanje osnovnih potreba, informisanje, sigurnost, izbor i bezbednost – tvrdi Bogosavljević.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije ocenjuje da se u takvim slučajevima nedosledno primenjuju zakoni o zaštiti potrošača, konkurenciji, trgovini i bezbednosti hrane i „verovatno etički kodeksi proizvođača i trgovaca“.

– Prodavac je dužan da i na pakovanju sa smanjenim neto sadržajem istakne prodajnu jediničnu i cenu pakovanja u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, primenom odredaba o mestu i veličini slova i numeričkih vrednosti kojim se iskazuje jedinična i cena sadržaja u smanjenom pakovanju – podvlači Bogosavljević.

Kako kaže, ukoliko trgovac ne istakne prodajnu i jediničnu cenu na propisan način, čini prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna do 300.000 dinara.

– Podsetio bih da je u Članu 8 Zakona o zaštiti potrošača iz 2010. godine bila propisana ova obaveza. Izbrisana je bez javne diskusije 2014. godine i prikazana kao novi Zakon o zaštiti potrošača. Ali zbog fer konkurencije, na inicijativu proizvođača i trgovaca, ova odredba je korektno uneta u Zakon o trgovini. Na nju upućuje novi Zakon o zaštiti potrošača – kaže on.

Bogosavljević naglašava da su proizvođači i trgovci dužni da posluju u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima. Oni ih, dodaje, obavezuju da postupaju pošteno i da ne izazivaju štetu drugim trgovcima i potrošačima, kao i da ne ugrožavaju javne interese.

– Smanjenjem neto sadržaja upakovane hrane, bez jasnog i nedvosmislenog informisanja potrošača i javnosti o novoj ceni neto sadržaja po jedinici mere i po pakovanju, krše se potrošački propisi i nanosi šteta potrošačima i trgovcima koji posluju u skladu sa zakonom. Trgovac (proizvođač i/ili prodavac) je obavezan da na jasan, nesumnjiv i lako čitljiv način, na ambalaži ili neposredno pored robe, istakne jediničnu cenu po jedinici mere (litru, kilogramu, ili drugoj jedinici mere) i cenu neto sadržaja u originalnom pakovanju – podseća Bogosavljević, dodajući da je pitanje da li je, kada i kako od nadležnih inspekcija i organizacija potrošača proveravana implementacija ovih zakonskih odredaba.

Ministarstvo trgovine: Sve po zakonu

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija naglašava da u situacijama kada proizvođači smanje neto količinu proizvoda, a pritom zadrže istu cenu, nema povrede zakona, niti obmanjivanja potrošača.

– Odredbom Zakona o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke, između ostalog, o količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe. Takođe, ukazujemo da je, saglasno navedenom zakonu, formiranje cena na tržištu Republike Srbije slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena.

Imajući u vidu napred navedeno, nema povrede odredaba Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača ukoliko proizvođač smanji težinu/zapreminu navedene robe, a ne smanji cenu upakovanog proizvoda, dokle god je na pakovanju naveo tačnu neto količinu proizvoda. S tim u vezi, nema ni obmanjivanja potrošača jer je isticanjem tačne neto količine na pakovanju robe, trgovac pre kupovine upoznao potrošača sa svojstvima robe, u konkretnom slučaju sa količinom na primer jogurta koji nudi u pakovanju – čaši.

Dodajemo da je Zakonom o trgovini i Pravilnikom o o vrsti robe za koju se ističe jedinična cena i načinu isticanja propisana dužnost isticanja jedinične cene za hranu, koja se ističe na jasan, lako uočljiv i čitljiv način sa naznakom jedinice mere u kojoj je iskazana (din/jedinica mere). Na taj način potrošač može da se informiše o ceni jedinice mere (l, kg), bez obzira na neto količinu robe u prethodno upakovanom proizvodu.

Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, propisano je da se na deklaraciji upakovane hrane navodi podatak o neto količini“, navelo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u pisanom odgovoru na upit portala N1.

Predstavnici proizvođača, pak, u smanjenju neto količine svojih proizvoda ne vide ništa sporno, tvrdeći da na taj način zapravo štite potrošače od poskupljenja proizvoda.

Direktor Lanca snabdevanja u kompaniji Polimark Mohan Shrestha objašnjava u izjavi za portal N1 da se radi o novim pakovanjima sa novim barkodom.

– Polimark je kod samo nekoliko pakovanja tj. nekoliko procenata od ukupnog broja svojih artikala izvršio zamenu pakovanjima sa, kako ste nazvali, smanjenom količinom. Uradili smo to u onim kategorijama i potkategorijama proizvoda u kojima je konkurencija, odnosno tržište, već imalo pakovanja sa manjim količinama, te je na polici, s obzirom na vizuelno sličnu dimenziju pakovanja, izgledalo da konkurencija ima nižu cenu proizvoda od Polimarka. Naravno, potrošač može uvidom u cenu proizvoda po kilogramu da primeti da je Polimark artikal povoljniji – navodi Shrestha.

Prilagodili smo količinu proizvoda tržišnim očekivanjima

Prema njegovim rečima, Polimark je time prilagodio količinu svog proizvoda tržišnim očekivanjima, a ujedno je „jedan deo rasta direktne cene koštanja amortizovao kroz količinski manje pakovanje“.

– Ukoliko vas i to interesuje, najveći deo rasta troškova Polimark je prihvatio iz svoje profitabilnosti, a još jedan deo je amortizovan rastom prodajne cene. Naši kupci su morali biti informisani, jer se sa svakom promenom neto ili bruto količine artikla menja barkod, odnosno artikal se tretira u maloprodaji kao nov artikal“ – ističe Shrestha.

Kako kaže, izazovi sa visokim rastom cena skoro svega što ulazi u direktan trošak proizvoda, kao što su suncokretovo ulje, slačica, šećer, kartonska ambalaža, flekso ambalaža, energija i drugo, dovode industriju hrane u situaciju da „mora veliki rast troškova na neki način da prenese i na krajnje potrošače“.

– Polimark nikad nije na uštrb kvaliteta kalkulisao kako bi amortizovao povećane troškove, što smatramo dobrom proizvođačkom praksom. Takođe, veoma često naši potrošači mogu na policama pronaći i gratis količine na pakovanjima, što je isto tako deo naše poslovne prakse. Nažalost, Polimark u narednom periodu za ‘isti‘ novac ne može nabaviti istu količinu repromaterijala i proizvesti isti proizvod – zaključuje Shrestha.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Smanjuju pakovanja da bi povećali profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115.000 tona ove sirovine godišnje. Sektor ambalaže je najveći potrošač plastike u Evropi, a ovaj materijal koji ima niski udeo CO2 koji 100 odsto može da se reciklira, i predstavlja idealnog kandidata za cirkularnu ekonomiju, istakao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije ( PKS), prenosi se na zvaničnom sajtu.

„U Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije i Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti, koji su usaglašeni sa Direktivama EU, tako da možemo reći da su se takvi zahtevi u Srbiji čuli i pre pandemije“, rekao je Stevanović i dodao da se zbog brojnih prednosti plastike, neškodljivosti i inertnosti materijala, više od 50 odsto proizvoda pakuje u plastiku.

„Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici.“

Uskoro uvođenje depozitnog sistema za ambalažu

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, a 185.000 tona je ambalažni otpad (prikupljen od strane operatera). Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26 odsto. Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi, predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.

„Kada je sistem dobro postavljen, ljudski faktor je minimiziran. Potrebna je edukacija u pravcu pravilnog odlaganja, razvrstavanja i primarne selekcije otpada. Najbolji rezultati bi se ostvarili ulaganjem u reciklažnu industriju“, ističe Stevanović.

Biorazgradiva kompostabilna plastika predstavlja budućnost za očuvanje životne sredine, ali traži dobro izgrađen sistem upravljanja otpadom i razvijenu infrastrukturu

Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je dokument pod nazivom Mapa puta za cirkularnu ekonomiju koja prikazuje različite pristupe razlozima za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, kao i ekonomske modele i moguće načine za povećanje nacionalne produktivnosti kroz nove globalne trendove ekonomskog rasta koji vode ka smanjenju upotrebe prirodnih resursa i negativnog uticaja na životnu sredinu

Izvor: Agroklub

Чланак Plastika može 100 odsto da se reciklira i idealna je za cirkularnu ekonomiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći problem je što potrošači neće moći da vraćaju pakovanja na prodajno mesto na kome su kupili proizvod, nego na one lokacije gde postoje tehnički uslovi za to.

Kristina Cvejanov, koja je bila član Radne grupe za izradu pomenutog nacrta u ime organizacije „Ekostar pak“, kaže za „Novosti“ da još nije poznato koliko će uvođenje depozitnog sistema finansijski da optereti građane.

– Za utvrđivanje visine fiksnog troška koji bi bio uračunat u cenu proizvoda potrebno je da se uradi studija izvodljivosti – kaže Cvejanova. – To je naknada koja obezbeđuje funkcionisanje sistema i pokriva troškove sakupljanja, prevoza materijala, softvera za kaucije, centara koji broje komadni otpad, aparata za ambalažu na prodajnom mestu ukoliko se postavljaju.

Ističe da se iz sistema mogu isključiti proizvodi koji spadaju u osnovne životne namirnice da ne bi bili oštećeni građani koji imaju najnižu kupovnu moć. Nije isto, kako navodi, da li će pet dinara poskupeti flaša viskija ili vode. Zato je, dodaje, u Hrvatskoj izuzeta ambalaža mlečnih napitaka.

– Povratna naknada se ne računa kao trošak, ali treba analizirati kako će se to reflektovati na potrošače – objašnjava naša sagovornica. – To bi značilo da svi koji planiraju veliko slavlje, svadbu ili slavu, moraju da ukalkulišu da im za nabavku pića treba taj novac koji će im posle biti vraćen.Prema njenim rečima, jedan od najvećih problema depozitnog sistema je njegova složenost, jer on podrazumeva uslugu sakupljanja ambalaže koja je dostupna svim građanima, bez obzira na to da li žive na Goliji, Staroj planini ili u Beogradu. Objašnjava da u svim zapadnim zemljama u kojima je uspostavljen ovaj model obavezu da prihvataju prazna pakovanja imaju isključivo objekti veći od 200 kvadratnih metara zato što za male radnje to predstavlja problem. Međutim, tamo se, kako naglašava Cvejanova, 70 odsto trgovine obavlja u tim hipermarketima, dok je kod nas u tom procentu dominantna prodaja u malim prodavnicama.

– To znači da građani koji u komšijskoj radnjici kupe nekoliko gajbi pića za neku proslavu, tu ambalažu moraju da nose u hipermarket u kojem se sakuplja otpad, koji može da bude i 10 kilometara dalje – ističe Cvejanova. – Ako potrošač nema auto, biće u situaciji da mora da uzme taksi da bi to uradio.

Nema rokova

Kristina Cvejanov ističe da jedan deo zahteva koji su imali članovi Radne grupe prema Ministarstvu zaštite životne sredine nisu uvaženi.- Ključni zahtev svih učesnika Radne grupe je bio da treba prvo da se uradi studija izvodljivosti, a tek nakon toga da se menja zakon – objašnjava Cvejanov. – Sada nemamo jasnu informaciju o narednim koracima, rokovima, niti nam je jasna namera Ministarstva, jer vidimo koliziju između nečega što je sa nama komunicirano i onoga što je kao finalni dokument stavljeno u Nacrt.

Izvor Večernje novosti

Чланак Nacrt Zakona o ambalaži propisao pravila za plaćanje depozita na plastiku, staklo i limenke се појављује прво на Biznis i Finansije.