Home VestiEkonomija Plastika može 100 odsto da se reciklira i idealna je za cirkularnu ekonomiju

Plastika može 100 odsto da se reciklira i idealna je za cirkularnu ekonomiju

by bifadmin

Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici, rekao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS-a.

Proizvođači ambalaže u Srbiji proizvedu oko 115.000 tona ove sirovine godišnje. Sektor ambalaže je najveći potrošač plastike u Evropi, a ovaj materijal koji ima niski udeo CO2 koji 100 odsto može da se reciklira, i predstavlja idealnog kandidata za cirkularnu ekonomiju, istakao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije ( PKS), prenosi se na zvaničnom sajtu.

“U Srbiji je još pre pandemije pokrenuta inicijativa za usvajanje Strategije upravljanja plastikom u Republici Srbiji do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije i Pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i o ocenjivanju usaglašenosti, koji su usaglašeni sa Direktivama EU, tako da možemo reći da su se takvi zahtevi u Srbiji čuli i pre pandemije”, rekao je Stevanović i dodao da se zbog brojnih prednosti plastike, neškodljivosti i inertnosti materijala, više od 50 odsto proizvoda pakuje u plastiku.

“Vlažne proizvode, meso, ribu, voće, povrće, zamrznuti program je i nemoguće spakovati u neku drugu ambalažu. Istraživanja za vreme pandemije su pokazala da i virusi i bakterije ne žive dugo na plastici.”

Uskoro uvođenje depozitnog sistema za ambalažu

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, ukupno se generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada godišnje, a 185.000 tona je ambalažni otpad (prikupljen od strane operatera). Udeo plastičnog ambalažnog otpada u ukupnoj količini ambalažnog otpada je oko 26 odsto. Novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u pripremi, predviđa uvođenje depozitnog sistema za neke vidove ambalaže što bi bio odličan podsticaj građanima da vrše selekciju otpada.

“Kada je sistem dobro postavljen, ljudski faktor je minimiziran. Potrebna je edukacija u pravcu pravilnog odlaganja, razvrstavanja i primarne selekcije otpada. Najbolji rezultati bi se ostvarili ulaganjem u reciklažnu industriju”, ističe Stevanović.

Biorazgradiva kompostabilna plastika predstavlja budućnost za očuvanje životne sredine, ali traži dobro izgrađen sistem upravljanja otpadom i razvijenu infrastrukturu

Podsetimo, Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo je dokument pod nazivom Mapa puta za cirkularnu ekonomiju koja prikazuje različite pristupe razlozima za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, kao i ekonomske modele i moguće načine za povećanje nacionalne produktivnosti kroz nove globalne trendove ekonomskog rasta koji vode ka smanjenju upotrebe prirodnih resursa i negativnog uticaja na životnu sredinu

Izvor: Agroklub

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar