Nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži propisao pravila za plaćanje depozita na plastiku, staklo i limenke. Novac moguće naplatiti samo u velikim radnjama. Šta da rade na Goliji ili Staroj planini?
Kaucija na plastičnu, staklenu i limenu ambalažu izazvala je pravu pometnju među našim potrošačima. Građani Srbije su nezadovoljni što bi se svaki teret vraćanja ambalaže preneo na njih. Kako ukazuju stručnjaci, problem je što pre objavljivanja Nacrta izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu nije urađena studija izvodljivosti koja bi utvrdila koliko iznosi fiksni trošak uspostavljanja depozitnog sistema na teritoriji Srbije. To je naknada koja treba da bude uračunata u cenu proizvoda. Ovako, to još nije poznato.
Najveći problem je što potrošači neće moći da vraćaju pakovanja na prodajno mesto na kome su kupili proizvod, nego na one lokacije gde postoje tehnički uslovi za to.
Kristina Cvejanov, koja je bila član Radne grupe za izradu pomenutog nacrta u ime organizacije „Ekostar pak“, kaže za „Novosti“ da još nije poznato koliko će uvođenje depozitnog sistema finansijski da optereti građane.
– Za utvrđivanje visine fiksnog troška koji bi bio uračunat u cenu proizvoda potrebno je da se uradi studija izvodljivosti – kaže Cvejanova. – To je naknada koja obezbeđuje funkcionisanje sistema i pokriva troškove sakupljanja, prevoza materijala, softvera za kaucije, centara koji broje komadni otpad, aparata za ambalažu na prodajnom mestu ukoliko se postavljaju.
Ističe da se iz sistema mogu isključiti proizvodi koji spadaju u osnovne životne namirnice da ne bi bili oštećeni građani koji imaju najnižu kupovnu moć. Nije isto, kako navodi, da li će pet dinara poskupeti flaša viskija ili vode. Zato je, dodaje, u Hrvatskoj izuzeta ambalaža mlečnih napitaka.
– Povratna naknada se ne računa kao trošak, ali treba analizirati kako će se to reflektovati na potrošače – objašnjava naša sagovornica. – To bi značilo da svi koji planiraju veliko slavlje, svadbu ili slavu, moraju da ukalkulišu da im za nabavku pića treba taj novac koji će im posle biti vraćen.Prema njenim rečima, jedan od najvećih problema depozitnog sistema je njegova složenost, jer on podrazumeva uslugu sakupljanja ambalaže koja je dostupna svim građanima, bez obzira na to da li žive na Goliji, Staroj planini ili u Beogradu. Objašnjava da u svim zapadnim zemljama u kojima je uspostavljen ovaj model obavezu da prihvataju prazna pakovanja imaju isključivo objekti veći od 200 kvadratnih metara zato što za male radnje to predstavlja problem. Međutim, tamo se, kako naglašava Cvejanova, 70 odsto trgovine obavlja u tim hipermarketima, dok je kod nas u tom procentu dominantna prodaja u malim prodavnicama.
– To znači da građani koji u komšijskoj radnjici kupe nekoliko gajbi pića za neku proslavu, tu ambalažu moraju da nose u hipermarket u kojem se sakuplja otpad, koji može da bude i 10 kilometara dalje – ističe Cvejanova. – Ako potrošač nema auto, biće u situaciji da mora da uzme taksi da bi to uradio.
Nema rokova
Kristina Cvejanov ističe da jedan deo zahteva koji su imali članovi Radne grupe prema Ministarstvu zaštite životne sredine nisu uvaženi.- Ključni zahtev svih učesnika Radne grupe je bio da treba prvo da se uradi studija izvodljivosti, a tek nakon toga da se menja zakon – objašnjava Cvejanov. – Sada nemamo jasnu informaciju o narednim koracima, rokovima, niti nam je jasna namera Ministarstva, jer vidimo koliziju između nečega što je sa nama komunicirano i onoga što je kao finalni dokument stavljeno u Nacrt.
Izvor Večernje novosti