Od kada je Džo Bajden preuzeo dužnost predsednika, sve veći broj multinacionalnih korporacija ulaže u podizanje proizvodnih pogona u Sjedinjenim Državama. Oživljavanje proizvodnje u Americi je mahom koncentrisano na visoke tehnologije. U sektoru poluprovodnika, TSMC, Intel, Texas Instruments i Micron Technology zajedno su uložili više od 152 milijarde dolara, dok su proizvođači baterija za električna vozila, uključujući LG Energy i Hyundai, izdvojili 53 milijarde dolara za izgradnju američkih fabrika.

Da bi vratio proizvodnju u SAD, zvanični Vašington je morao da pribegne ogromnim subvencijama. Prošle godine, američki Kongres je usvojio dva najveća paketa subvencija za pomoć privredi u istoriji SAD, 280 milijardi dolara za razvoj čipova i 270 milijardi dolara za proizvodnju električnih automobila i skladištenje energije.

Pre nešto više od tri decenije, tadašnji američki predsednik Bil Klinton, obećavao je prosečnom Amerikancu kule i gradove koje će mu doneti globalizacija. Pokazalo se da je američka elita svojom poIitikom napunila džepove finansijskom sektoru, dok je u isto vreme desetkovala industrijsku bazu. Bela kuća je sada odlučila da zaustavi globalizaciju, ali ne radi šire nacionalne dobrobiti. Umesto toga, Vol Strit nastoji da vrati deo proizvodnje u zemlju samo zato da bi sprečio Kinu da propisuje pravila globalne trgovine.

Onda se nešto dogodilo

Naravno, Bajdenova administracija to ne predstavlja tako, nego tvrdi da obnavlja američku ekonomiju „od sredine prema spolja“, stvarajući visoko plaćena radna mesta u proizvodnji, za koja nije potrebna fakultetska diploma. „Vol Strit nije izgradio ovu zemlju, nju je izgradila srednja klasa, a radnički sindikati su izgradili srednju klasu“, izjavio je Bajden prilikom posete fabrici u koju je TSMC uložio 12 milijardi dolara.

Bajden je propustio da objasni zašto je srednja klasa uopšte izgubila poslove. Razloge je sveo na jednostavan zaplet i rasplet: Amerika je imala dobre poslove u proizvodnji, „onda se nešto dogodilo“ i poslovi su se iselili u inostranstvo, a sada oni moraju da se vrate.

To „nešto“ je bio zaključak da su američki radnici previše skupi, naročito u poređenju sa prilikama koje su se ukazale u Kini, kada se priključila Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. godine. Zbog ubrzanog iseljavanja proizvodnje iz SAD na jeftinije destinacije, pre svega na kinesko tržište, do 2004. godine broj američkih radnih mesta u proizvodnji pao je za 44% ispod svog vrhunca iz 1979. godine, dok su se na poslovima koji su preostali uslovi rada izrazito pogoršali.

Donedavno je ovaj aranžman bio na obostranu korist Kine i Vol Strita. Posle ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, njen izvoz se za samo dve decenije uvećao gotovo devet puta. Još važnije, Kina je preusmerila izvoz na napredniju proizvodnju i usluge. Prosečni prihodi kineskih građana porasli su nekoliko puta, a siromaštvo je iskorenjeno zahvaljujući nacionalnom programu vrednom 800 milijardi dolara.

U međuvremenu, američke korporacije kao što su Apple, Tesla i Nike imale su neizmerne koristi od Kine kao proizvodne baze i rastućeg potrošačkog tržišta. Finansijski moguli, poput Stivena Švarcmana iz kompanije Blackstone, podsticali su američke firme da što više ulažu u kinesko tržište i postali neformalni posrednici između Pekinga i Vašingtona. Kina je do 2021. postala glavno odredište za direktna strana ulaganja, preuzevši titulu koju su SAD držale decenijama ranije.

Neprijatna istina

Iako je američki finansijski sektor i dalje duboko prisutan u kineskoj privredi, sada strahuje od zaokreta kojim zvanični Peking nastoji da izgradi sopstveni finansijski poredak, suprotstavljen zapadnom. Kineski predsednik Si Đinping je najavio hitne mere protiv „bilo kakve infiltracije kapitala u politiku koja potkopava politički sistem“, potvrđujući da nastavlja sa merama kojima želi da obuzda tehnološke tajkune u sopstvenoj kući i ojača državna preduzeća, što zapadnim kompanijama otežava nadmetanje na kineskom tržištu.

Američka finansijska elita se suočila sa neprijatnom istinom da je njima Kina i dalje potrebna, ali da oni možda više neće biti potrebni Kini. Anketa koja je krajem prošle godine sprovedena među američkim kompanijama koje posluju na kineskom tržištu, pokazala je da preko 70% ispitanika dovodi u pitanje svoje poslovanje u toj zemlji u narednih pet godina. Istovremeno, direktna strana ulaganja u Kini su u drugoj polovini 2022. pala na najniži nivo tokom poslednjih 18 godina.

Ali s druge strane, Kina svojim potezima koje preduzima s obrazloženjem kako želi da se „aktivno suprotstavi protekcionizmu, podizanju ograda i barijera, razdvajanju, prekidu proizvodnje i lanaca snabdevanja, jednostranim sankcijama i taktikama maksimalnog pritiska“, privlači sve više saveznika, pa zemlje u razvoju sada radije uzimaju kredite od Kine nego od MMF-a.

Zapošljavanje na sporednom koloseku

Vol Strit i dalje želi globalizaciju, ali pod svojim uslovima. Stoga nova američka industrijska politika nastoji da oslabi kinesku moć i da istovremeno smanji svoju zavisnost od uvoza sa kineskog tržišta. Iz tog razloga, ona je mnogo više usmerena na očuvanje nacionalne bezbednosti, nego na zapošljavanje.

Bajdenove najave kako će subvencije za proizvodnju čipova zaposliti milion radnika, nakon što je ovu procenu osporio Vašington Post pozivajući se na podatke istraživačkih kuća koje prate ovu industriju, spale su na oko 6.200 novih radnih mesta. Radnici sa nižim kvalifikacijama mogu da očekuju platu od oko 48.000 dolara godišnje, što je oko 8.000 dolara iznad medijalne zarade na nivou cele industrije. Za američke prilike to nije velika razlika, koja bi bitno uticala na rast životnog standarda među proizvodnim radnicima.

Pored toga što se pokazalo da je uprkos velikim subvencijama zapošljavanje ostalo na sporednom koloseku, postavlja se pitanje kako će ovaj plan funkcionisati u situaciji kada su vodeći proizvođači čipova u SAD godinama unazad trošili državnu podršku na otkup svojih akcija, umesto na kapitalna ulaganja.

Jedna pravila za SAD, druga za ostale

Proizvođači čipova Intel, IBM, Qualcomm, Texas Instruments i Broadcom zajedno su potrošili 71% svoje dobiti između 2011. i 2020. na otkup akcija u ukupnom iznosu od 249 milijardi dolara. ExxonMobil, jedna od primarnih kompanija za pokretanje američke „zelene revolucije“ podstaknute subvencijama, nedavno je najavila otkup akcija vredan 50 milijardi dolara, koji će trajati do 2024. godine.

Amerika sa ovakvom praksom rizikuje da se sve manje novca izdvaja za istraživanja i razvoj i da izgubi svoju tehnološku prednost nad Kinom. Trenutno, SAD vode u svetu po izdacima za istraživanja i razvoj koji čine oko 30% globalne potrošnje, ali je Kina strahovito ubrzala, povećavši ovaj udeo tokom prethodnih dvadesetak godina sa 4,9% na oko 24% globalne potrošnje.

Sjedinjene Države su decenijama uspešno prodavale priču o globalizaciji drugima, a sada, da bi se odbranile od Kine, sve ogoljenije igraju po dvostrukim standardima, potencirajući protekcionizam kod kuće dok od svih ostalih zahtevaju da se pridržavaju pravila slobodnog tržišta. Ovakvo licemerje zateglo je odnose s ključnim američkim saveznicima, Nemačkom i Francuskom, dok je Svetska trgovinska organizacija, koja je decenijama upravljala američkom hegemonijom u svetu, tužila SAD zbog kršenja trgovinskih pravila.

Чланак SAD: Šuplji povratak fabrika се појављује прво на Biznis i Finansije.

U nemogućnosti da razbije politički ćorsokak u Kongresu, Trezor će sada preduzeti “vanredne mere” kako bi osigurao da vlada može platićati svoje obaveze, piše Money Wise. Hitne mere ističu 5. juna, prema riječima ministrice finansija Dženet Jelen, što je izazvalo strah od gadnih posljedica za Amerikance.

Money Wise piše da novi scenario javnih finansija građane može pogoditi na tri načina:

Zamrzavanje socijalne podrške

Veće ekonomskih savetnika (CEA) – agencija koja savjetuje predsednika o ekonomskoj politici – naslikala je mračnu sliku života nakon državnog neplaćanja duga.

Svaki Amerikanac je mogao osetiti utecaj: “Plaćanja savezne vlade na koje se porodice oslanjaju da bi sastavljale kraj s krajem bila bi ugrožena”, objašnjava CEA. “Osnovne funkcije savezne vlade – uključujući održavanje nacionalne odbrane, nacionalnih parkova i bezbroj drugih – bile bi ugrožene”.

“Sistem javnog zdravstva, koji je ovoj zemlji omogućio da reaguje na globalnu pandemiju, ne bi bio u stanju da adekvatno funkcioniše”, navodi Vijeće.

Šta to znači za pojedinačna domaćinstva?

To znači da bi vlada mogla da odgodi razne isplate koje pomažu milionima Amerikanaca, kao što su socijalno osiguranje, Medicare i Medicaid te beneficije veteranima.

Tržišna previranja

Istorija ima tendenciju da se ponavlja i to ne sluti na dobro. Kongres je 2011. odobrio produženje gornje granice duga sa samo nekoliko sati pre nego što Trezor ne bi platio.

Ovaj “bliski poziv” podstakao je agenciju za kreditni rejting Standard & Poor’s da oduzme Sjedinjene Američke Države iz najcjenjenijeg AAA rejtinga, uklonivši ih sa svoje liste zemalja s najnižim rizikom. Agencija je navela nefunkcionalno kreiranje politike u Vašingtonu kao faktor smanjenja ocene. Oprezni investitori su brzo reagovali i berza je pala. Indeksu S&P 500 trebalo je skoro šest mjeseci da se oporavi.

Ono što se dešava danas je slično. Predstojeći jeseci “vanrednih mjera” izgledaju kao da su spremne za dugu, dugotrajnu političku borbu, sa suprotstavljenim republikancima koji koriste svoje glasove o produženju kao polugu da traže smanjenje potrošnje.

Kako stvari stoje, čini se vjerovatnim još jedno skromno produženje gornje granice duga. To bi moglo izazvati i buru za S&P 500 indeks, koji je već uzdrman nakon dvocifrenog pada u 2022.

Stope kreditnih kartica i hipoteka

Kamatne stope na kreditnim karticama, kao i drugi kamatonosni zajmovi poput hipoteka i auto-kredita, povezani su sa zdravljem američke ekonomije – koja se suočava sa strašnim teškoćama u ovom debaklu neplaćanja duga.

Federalne rezerve podigle su kamatne stope sa 4,25% na 4,5% tokom poslednjeg sastanka o monetarnoj politici 2022. godine, čime su troškovi zaduživanja postali najviši još od 2007. godine.

Kada stopa federalnih fondova raste, primarna stopa – kamatna stopa koje banke pozajmljuju klijentima sa dobrim kreditima – takođe raste. To znači da zajmoprimci moraju plaćati veće kamate na stanje svojih kreditnih kartica. Hipoteke bi takođe mogle postati skuplje za američke porodice.

“Ove i druge posledice mogu izazvati recesiju i zamrzavanje kreditnog tržišta”, upozorili su iz CEA-e.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Američka vlada je dostigla gornju granicu duga, domaćinstva i građani u opasnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka reputacija nije posebno ružičasta ni u svijetu bankarstva: To je sistem koji će vas namamiti boljom kamatnom stopom, a zatim beskrupulozno odbaciti kada se ekonomija okrene unazad. Tada joj više nijeste potrebni. To je bila ocjena koju je iznijela barem jedna evropska banka koja upozorava klijente da se ne zadužuju (k)od Amerikanaca.

“Određeni broj evropskih korporacija već shvata rizik neposlovanja sa kompanijama koje su dugoročno posvećene određenim geografskim područjima […] u kojima posluju”, kazao je Reutersu Fabricio Kampeli, član odbora Deutsche Bank koji nadgleda korporativno i investiciono bankarstvo.

Sa ukupnom imovinom od 1.476 milijardi dolara u 2021, Deutsche Bank sa sjedištem u Frankfurtu trenutno je odmah iza 20 najvećih banaka na svijetu, ali daleko iza američkih velikana kao što je JP Morgan Chase i Bank of America, ali i francuskog BNP Paribasa.

Dok Kampeli koristi korporativni žargon i vrlo pažljivo izbjegava spominjanje konkretnih imena kao što su Chase ili Goldman Sachs, njegova poruka o “nestabilnim i profitabilnim američkim bankama u odnosu na stabilne i lojalne njemačke banke” i dalje vrlo glasno odzvanja.

„Postojali su dokazi da su nenjemačke banke u ovoj zemlji povukle kreditiranje dok su njemačke banke davale duže kredite tokom pandemije 2020″, kazao je.

On je dalje dodao da američke banke “sklone olakom povećanju ili smanjenju kreditiranja u zavisnosti od okolnosti”.

Borba za bogate korporativne klijente

Ovaj Kampelijev stav teško da je otkriće, jer će se banke uvijek boriti da zadrže što više novca svojih klijenata. Borba je posebno akutna u Njemačkoj. Prema podacima Dealogic-a prikupljenim za Reuters, udio kredita koje je njemačkim kompanijama dala velika petorka američkog bankarstva (JPMorgan, Bank of America, Morgan Stanley, Goldman Sachs i Citigroup) porastao je sa 18% na 35% u posljednjih 10 godina.

To, drugim riječima, znači da njemačke banke gube vrijedne klijente i otplate kredita koje bi umjesto toga mogle ići Amerikancima.

Dok borba protiv američkih banaka koje povećavaju svoje prisustvo u Njemačkoj i “otima” bogate korporativne klijente datira godinama unazad, Deutsche Bank je nedavno pojačala svoju poruku “ostanite lokalni”.

Na bankarskoj konferenciji 18. novembra, izvršni direktor Deutsche Banka, Kristijan Seving, upozorio je na “opasnost” oslanjanja na strane zajmodavce.

“Hitno moramo promijeniti kurs ako ne želimo da se prvenstveno oslanjamo na strane banke za finansiranje budućnosti Evrope”, rekao je Sewing.

“I niko ne bi trebao olako shvatiti ovu opasnost”, istakao je.

Šefovi evropskih odjeljenja američkih banaka uglavnom odbacuju ove tvrdnje. Stefan Ber iz JPMorganovih evropskih operacija rekao je za Reuters da mnoge njemačke banke rade s njima te da je osnova saradnje – partnerska.

Možda nesigurnost proizlazi iz činjenice da se Deutsche Bank posljednjih godina suočila s nizom borbi i problema. U oktobru su sjedište kompanije i dom bivšeg ko-izvršnog direktora bili pretreseni u okviru poreske istrage, dok je prethodni kvartal bio najgori za banku od finansijske krize.

Banka je takođe imala opsežne poslove sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom.

Tramp je navodno dao lažne dokumente banci kako bi dobio povoljne kredite, prema optužbama njujorškog državnog tužioca protiv bivšeg predsjednika i negove grupe Trump Organization.

Dionice Dojče banke pale su tokom ove godine 11,85% u odnosu na prethodnu i više od 43% u odnosu na 2017.

Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Deutsche bank klijentima govori da se drže podalje od američkih banaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ali mnogi mlađi posmatrači tržišta zaboravljaju da je Rubini zapravo sebi dao nadimak još sredinom 2000-ih, kada je pokušavao da upozori svet na nadolazeću finansijsku krizu.
U 2006. godini, kada su investicione banke i dalje rutinski davale bikovska predviđanja o američkoj ekonomiji, Rubini je svakome ko bi slušao govorio da je na putu katastrofalni pad tržišta nekretnina u SAD-u.

Njegovi “medveđi” stavovi su te godine predstavljeni u časopisu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), zajedno s drugim ekonomistima koji su dali daleko pozitivnije prognoze. List prenosi kako je Rubini rekao grupi od 300 službenika MMF-a na sastanku u Vašingtonu da će nekretninski krah u SAD-u na kraju uzrokovati duboku globalnu recesiju, što se i desilo.

Američka ekonomija će pasti u duboku recesiju

“Kada Sjedinjene Države kinu, ostatak sveta se prehladi”, rekao je, tvrdeći da čak ni smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi ne bi spasilo situaciju.

Naravno, Rubini je bio u pravu. Američko tržište nekretnina počelo je da se raspada 2007. godine, što je na kraju izazvalo Veliku finansijsku krizu godinu dana kasnije, a Fed nije bio u stanju da spasi tržišta.

Stoga bi moglo imati smisla obratiti pažnju na Rubinijeva upozorenja o predstojećoj ekonomskoj propasti ovog puta, čak i ako se mogu malo ponavljati.

I sigurno su se ponavljali. Rubini je ranije tvrdio da će američka ekonomija pasti u duboku recesiju do kraja ove godine, idući tako daleko da one koji veruju da je “meko sletanje” i dalje moguće, naziva obmanjivačima.

Ekonomista sada tvrdi da idemo ka „stagflatornoj krizi za razliku od bilo čega što smo ikada videli“.

Teška decenija pred nama

U časopisu Time objavljenom u četvrtak, Rubini je rekao da će toksična ekonomska kombinacija niskog rasta i visoke inflacije dovesti do “masovnih nesolventnosti i kaskadnih finansijskih kriza” širom sveta u narednim godinama.

Njegov argument se zasniva na ideji da ulazimo u novu eru za globalnu ekonomiju nakon što su „hiperglobalizacija“, relativna geopolitička stabilnost i tehnološke inovacije pomogle da se inflacija zadrži još od Hladnog rata.
Rubini vjeruje da će naša nova era “velike stagflatorne nestabilnosti” biti podstaknuta inflatornim trendovima poput starenja stanovništva, klimatskih promena, poremećaja u snabdevanju, većeg protekcionizma i preusmeravanja industrije – ili procesa vraćanja prekomorskih poslova u njihove izvorne zemlje.

A kako bi se borili protiv inflacije u ovom okruženju, on tvrdi da će centralne banke biti prisiljene da podignu kamatne stope na istorijske norme, nakon godina kretanja u suprotnom smeru.

“Brza normalizacija monetarne politike i rastuće kamatne stope dovešće domaćinstva, kompanije, finansijske institucije i vlade sa visokim zaduživanjem u bankrot i neizvršenje obaveza,” tvrdi Rubini, napominjući da je privatni i javni dug kao udio u globalnom BDP-u skočio sa 200% u 1999. na 350% ove godine.

Savet investitorima

Ali, za razliku od mnogih drugih ekonomista i poslovnih lidera, on upozorava da zvaničnici centralne banke ne mogu da se “iznevere” i odluče da prestanu sa podizanjem kamatnih stopa u skorije vreme, inače će inflacija biti stalni problem širom sveta. U suštini, Rubini veruje da su centralne banke zarobljene između “čekića i nakovnja” zbog trenutnog inflatornog okruženja.

“Kada se suoči sa stagflatornim šokovima, centralna banka mora pooštriti svoj politički stav čak i kada ekonomija ide ka recesiji”, rekao je on.

Rubini je zaključio svoj tekst nekim mudrim savetima za investitore: Izbegavajte deonice i dugoročne obveznice.

„Investitori moraju pronaći sredstva koja će ih zaštititi od inflacije, političkih i geopolitičkih rizika i štete po okolinu: to uključuje kratkoročne državne obveznice i obveznice indeksirane inflacijom, zlato i druge plemenite metale, te nekretnine koje su otporne na štetu po životnu sredinu”, poručio je.

Izvor: Fortune/Investitor
Foto: Pixabay

Чланак Dr Propast: „Kada SAD kihne, ostatak sveta se prehladi“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Neprihvatljivo je da Vašington prodaje svoj utečnjeni prirodni gas po četiri puta višoj ceni od one utvrđene za američke industrijalce. Ekonomsko slabljenje Evrope nije ni u čijem interesu i moramo postići uravnoteženiji ekonomski odnos po pitanju energije između američkih partnera i evropskog kontinenta – poručio je Evropi iz francuskog parlamenta ministar finansija Bruno Le Mer.

Le Mer je naglasio da se SAD ne bi trebalo dozvoliti da dominiraju na globalnom energetskom tržištu dok EU trpi posledice sukoba u Ukrajini.

– Sukob u Ukrajini ne sme da se završi s američkom ekonomskom dominacijom i slabljenjem EU – rekao je on u francuskom parlamentu u ponedeljak, prenosi „Raša tudej“.

Pre sukoba u Ukrajini, Rusija je bila najveći snabdevač EU gasom, s udelom od oko 45 odsto u ukupnom uvozu gasa tog bloka. Međutim, zbog sankcija uvedenih Moskvi posle napada na Ukrajinu, isporuke ruskog gasa u EU su znatno opale.
Suočene s energetskom krizom, zemlje 27-članog bloka su požurile da popune svoja skladišta gasa – nivo rezervi u njihovim podzemnim skladištima je u ponedeljak bio blizu 91 odsto, prema podacima kompanije „Gas infrastrakčer Evropa“.

Skladišta su uglavnom napunjena utečnjenim prirodnim gasom (LNG) i trenutno su na najvišim sezonskim nivoima od 2016. godine, pokazuju podaci CGI AGSI.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак EU trpi posledice a SAD dominira се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka ekonomija mogla bi da potone u živo blato smanjenja proizvodnje, rastuće inflacije i nezaposlenosti, upozorava poznati ekonomista Nuriel Rubini.

Novo dramatično upozorenje o stanju ekonomije o vodećoj sili sveta, Rubini je izrekao tokom vebinara „eToro“, prenosi „Sputnjik“.

Američka centralna banka, Federalne rezerve (FED), vodi bitku kako bi podizanjem kamatnih stopa osušila finansijsko tržište od viška novca, upumpanog tokom borbe sa posledicama pandemije koronavirsua, i obuzdala rastuću inflaciju.

Međutim, ističe Rubini, FED će možda morati da udvostruči aktuelne kamatne stope na pet odsto kako bi obuzdao inflaciju.

– Ali takvo povećanje moglo bi da uguši ekonomski rast i poveća nezaposlenost. Štaviše, povećanje kamatne stope moglo bi da izazove dužničku krizu. Brinem se zbog stagflatorne dužničke krize, jer imate najgore iz sedamdesetih godina u smislu šokova u snabdevanju i najgore od globalne finansijske krize iz 2008. zbog prevelikog duga. Ta kombinacija je opasna – naglasio je on.

Poznati ekonomista upozorio je da bi potezi obuzdavanja inflacije mogli da ugroze privredu i izazovu krah vrednosti akcija, obveznica, nekretnina, privatnog kapitala i druge imovine. Sa druge strane, ako bi se odustalo od borbe protiv inflacije, poskupljenja bi mogla da se otmu kontroli.

Uporna inflacija i pandemija koronavirusa mogle bi da nateraju FED da odvede američku ekonomiju u još dublju recesiju od one koju je izbegla, smatra Rubini.

– Ako ste iza krive, recesija će na kraju biti ozbiljna, gubitak poslova i prihoda biće ozbiljniji. Morate biti ispred krive a ne da je pratite i tek onda reagujete – zaključio je on.

Nuriel Rubini postao je poznat po predviđanju globalne ekonomske krize 2008. godine, a na Volstritu je zbgo toga stekao nadimak „Doktor Propast“.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Doktor Propast: Američka ekonomija mogla bi da potone u živo blato се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka 2022, najbogatiji ljudi sveta, među kojima su Ilon Mask, Džef Bezos, Mark Zakerberg, Bil Gejts i drugi, gube desetine milijardi dolara.

Samo osnivač Tesle je u prvih šest meseci tekuće godine izgubio 62 milijarde dolara, kao i šef Amazona, dok je kreator Fejsbuka, odnosno kompanije Meta, trenutno „kraći“ za više od pola svog neto bogatstva – 63,5 milijardi dolara. Do tog preokreta je kod njega došlo još 26. jula.

Prva polovina godine je najimućnijima „odnela“ čak 1,4 biliona dolara, a radi se o 500 lica.

Razlog? Veliki pad cena deonica na berzama, gde najbogatiji ljudi na svetu većinom „čuvaju“ svoje bogatstvo. Berze u SAD su imale najgore polugodište u poslednjih 50 godina, pri čemu je najznačajniji indeks s Volstrita, S&P 500, do sredine juna pao za više od 20% od početka godine.

Tu su još i indeks Dow Jones, s padom od 20%, kao i Nasdaq Composite, koji je pribeležio pad do 30 procenata. Drugim rečima, bogatstvo ove grupe svetskih lidera umnogome zavisi od kretanja cena akcija.

Amazon je u 2022. ušao sa cenom od 170 dolara po deonici, da bi ona, potom, pala na 102 dolara 14. juna. Majkrosoft je ušao u godinu sa cenom deonice od 335 USD, koja se kasnije smanjila na 242 dolara. Deonica Mete (Fejsbuk) je vredela 339 dolara, a onda je 22. juna pala na 156 dolara.

Pad vrednosti ključnih deonica

Do avgusta, cene akcija su se delimično oporavile, ali i dalje se radi o „debelom minusu“. Deonice Majkrosofta su izgubile 13 posto vrednosti, deonice Amazona – 16 odsto, a akcije Mete čak 47 procenata. S&P indeks je manji za 12%, Dow Jones za 9%, a Nasdaq Composite – za 19%.

Berza je većim delom 2022. bila „obojena“ tzv. medveđim tržištem, odnosno padom vrednosti ključnih deonica, usled straha od recesije i inflacije, tako da ne čudi što ni najveći lideri nisu uspeli da profitiraju kako se očekivalo.

S druge strane, treba podsetiti da su u periodu najgore pandemije (2020. i 2021.) – bogati postajali još bogatiji. Samo milijarderi iz SAD su zaradili 1,2 milijarde dolara od početka korona krize do aprila 2021. Na nivou celog sveta, čak 2.350 milijardera je uvećalo svoje bogatstvo za 4 biliona dolara.

Prema podacima banke „Credit Suisse“, broj svetskih milionera se u 2020. povećao na 5 miliona.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Berze u SAD su imale najgore polugodište u poslednjih 50 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zahvaljujući izveštaju sa podacima o registracijama automobila za treći kvartal 2021. godine u Americi, može se saznati koliko je primeraka svakog modela uredno registrovano na putevima u SAD. Među njima je i veliko iznenađenje – „jugo“.

Zanimljivo je da je registrovano čak 408 primeraka, što je na prvi pogled mali broj, ali i veliki kada se uzme u obzir imidž ovog automobila, piše chicagoglasnik.com.

Ipak, u poslednje vreme je sve bolje, s obzirom na to da važi za oldtajmera i vozilo koje privlači veliku pažnju gde god da se pojavi. Štaviše, mnogi Amerikanci pokušavaju da ukažu na činjenicu da to nije najgori automobil svih vremena, iako još uvek kruži u medijima u negativnom kontekstu.

Poređenja radi, broj registrovanih „jugića“ je skoro isti kao zbir svih automobila marke „reno“, „lančija“ i „bugati“ zajedno u SAD.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Bing

Чланак U Americi u 2021.godini registrovano čak 408 primeraka auta YUGO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prestanak rada fabrike, koja obezbeđuje oko 20 odsto kapaciteta za preradu LNG u SAD, usledio je nakon jučerašnje ekplozije u njenom postrojenju u Meksičkom zalivu, preneo je Rojters.

Fabrika je u prošlosti veći deo gasa slala u Japan i Koreju, ali će prekid u radu uticati i na Evropu.

Tronedeljno zatvaranje značiće gubitak oko 13-15 pošiljki, iako bi Evropa trebalo da bude u stanju da nadoknadi gubitke iz svojih skladišta gasa.

Rizik, međutim, ostaje ako se zatvaranje produži na duži period, kažu analitičari.

Prekid rada Friport LNG se poklapa sa održavanjem Severnog toka 1 i norveškim merama za održavanja gasa, međutim, tržište bi moglo da se izbori sa time potencijalnim povlačenjem nekih količina iz skladišta, izjavila je osoba upoznata sa tržištem.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Transport prirodnog gasa i Amerike za Evropu biće odložen се појављује прво на Biznis i Finansije.

Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković objasnila je da je gas, koji stiže tankerima iz Amerike, Katara ili nekog drugog prodavca, skuplji nego gas koji stiže gasovodima.

„Jednostavno, to je skuplja tehnologija. Prvo gas mora da se prebaci u tečno stanje, pa da se transportuje, putovanje traje, a kada stigne do neke luke u Evropi, mora da se ponovo vrati u gasno stanje“, istakla je Putnković.
Na pitanje da li će Amerika do kraja ove godine imati da obezbedi Evropi 15 milijardi kubnih metara gasa, koliki je dogovor, Putniković odgovara da je sada pitanje koliko Džo Bajden ima potvrdu američkih kompanija, koje već imaju ugovorene prodaje svog energenta i hoće li oni moći da povećaju proizvodnju tako brzo.

Nijedna  kompanija neće prodati evropskom kupcu jefinije ako može skuplje

Navodi i da je pitanje hoće li zbog toga što je, i bez krize u Ukrajini, povećana potražnja za energentima u svetu, a naročito u Aziji, azijske zemlje ponuditi bolje cene.

„Nijedna privatna kompanija neće prodati nijednom evropskom kupcu jefinije ako može u Aziji skuplje da proda taj gas“, rekla je Putniković.

Na pitanje da li će biti problem zbog toga što ruski predsednik Vladimir Putin sada traži da se gas plaća u rubljama, Putniković podseća da je Iran stalno suočen sa pojedinim sankcijama zbog svog nuklearnog programa, a da su pojedine zemlje kupovale njegovu naftu i plaćale u zlatu.

„Ako neko hoće da kupi robu, on će naći način da se ta transakcija odradi i to ne bi trebalo da bude problem“, smatra Putniković.

Dodaje da poslednjih dana slušamo izjave evropskih političara koji, kako kaže, moraju pred svojim glasačima da opravdaju priču o tome da neće Rusima plaćati u rubljama.

„Makron je rekao da nećemo plaćati rubljama, a oni ni ne zavise od ruskog gasa, jer imaju nuklearke za proizvodnju električne energije i nemaju takav problem kao Nemačka, čiji su političari rekli da neće naređivati svojim kompanijama kako i šta da rade“, navela je Putnković.

Američka valuta gubi ulogu rezervne svetske valute u plaćanju

Stručnjak za energetiku Miloš Ždravković podsetio je da je Amerika obećala da će Evropi do kraja ove godine isporučiti 15 milijardi kubnih metara gasa, a 50 milijardi do 2030. godine.

Ističe da Amerika u ovom trenutku nema mogućunost fizičke proizvodnje tolike količine gasa da može da izveze na evropsko tržište količine koje premašuju tih 15 milijardi kubika.

„S druge strane, američki tečni naftni gas mora da bude 2,7 puta skuplji zato što se zasniva na tehnologiji frakinga koja je mnogo skuplja i koja utiče na cenu“, ukazao je Zdravković.

Saglasan je da plaćanje u rubljama nije problem i da ne treba da bude problem, dodajući da onaj ko ima robu može da traži da mu se plati na način koji mu odgovara.

Objašnjava da to više ima uticaj na geopolitiku, jer u tom slučaju američka valuta gubi ulogu rezervne svetske valute u plaćanju.

„Što se tiče cene, plaćanje u rubljama neće uticati na cenu nafte i gasa, to samo utiče na stabilnost ruske valute“, zaključio je Zdravković.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Evropa će plaćati skuplje američki gas nego ruski се појављује прво на Biznis i Finansije.