U skladu s predloženim budžetom, planirano je ulaganje od 110 miliona dolara u železničku infrastrukturu, a sredstva bi trebala doći iz povećanja taksi za avio-kompanije.

Dodatno, planira se ponovno pokretanje noćnog voza od Pariza do Berlina, sa početnom cenom od samo 29 dolara i tri polaska nedeljno.

Francuska vlada takođe planira proširenje zakona koji zabranjuje letove na kratke razdaljine gde postoje brze železničke rute. Ovaj model želi se primeniti i u Nemačkoj, gde građani za oko 50 dolara mesečno mogu koristiti javni prevoz, uključujući međugradske vozove.

Ministar Bon takođe najavljuje razmatranje povećanja poreza na privatne avione u EU, kako bi se dodatno smanjila emisija ugljenika. Iako donošenje novih pravila u EU može biti spor proces, podrška ovim inicijativama jasno je izražena.

Uprkos početnim kontroverzama, Evropski sud je potvrdio zakon o zabrani letova na kratkim razdaljinama, naglašavajući da je klimatska kriza izuzetna okolnost koja opravdava ove mere.

Nedavno istraživanje Greenpeace-a ukazuje na to da su vozne karte često znatno skuplje od avionskih, često koštajući između dva i pet puta više.

Izvor: 24seam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Vozne karte često skuplje od avionskih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovih dana putnici imaju probleme zbog otkazivanja više letova kompanije „Er Srbija”.

Naravno, postavlja se pitanje i koja su njihova prava u slučaju kada se nisu ukrcali na let za koji je bila potvrđena rezervacija.

Kako je navedeno na sajtu ove kompanije, u ovom slučaju putnici imaju pravo na nadoknadu ili preusmeravanje. Nadoknada se isplaćuje u roku od sedam dana, i to puna cena karte po kojoj je kupljena – za otkazan let ili za deo ili delove putovanja koji nisu realizovani. Na zvaničnom sajtu kompanije „Er Srbija” navedeno je da se naknade isplaćuju tako što kompanija za letove do 150 kilometara plaća 250 evra, 400 za letove od 1.500 do 3.500 kilometara i 600 evra za duže letove.

Ukoliko kompanija ponudi preusmeravanje putovanja alternativnim letom, ova nadoknada, navode, može biti umanjena i za 50 odsto ukoliko vreme dolaska alternativnog leta ne prevazilazi planirano vreme dolaska prvobitno rezervisanog leta. Oni obaveštavaju putnike da „Er Srbija” ne isplaćuje nadoknade na licu mesta nego da je neophodno da se pošalje zahtev za odštetu odeljenju podrške putnicima, a odšteta se, po izboru putnika isplaćuje kao vaučer ili uplata na račun. Preusmeravanje se obavlja pod sličnim uslovima prevoza, do konačne destinacije putnika, u što kraćem roku ili, kako se navodi, „preusmeravanje kasnijeg datuma kada to odgovara putniku”.

„U slučajevima kad mesto, grad ili region ima više od jednog aerodroma i kompanija ’Er Srbija’ vam ponudi let do različitog aerodroma u odnosu na onaj iz vaše rezervacije, biće pokriveni i troškovi prevoza od tog drugog aerodroma ili do onog koji je naveden u rezervaciji ili do druge destinacije u blizini, u dogovoru sa putnikom”, navedeno je na sajtu ove kompanije.

Koja prava putnici imaju

Inače, u ovim nepredviđenim okolnostima putnicima se obezbeđuju besplatni obroci i osveženja u skladu sa vremenom čekanja, dva besplatna telefonska poziva ili poruke. Kada je reč o preusmeravanju, kada je razumno očekivano vreme polaska novog leta najmanje dan nakon planiranog polaska ukinutog leta, kompanija obezbeđuje besplatan hotelski smeštaj i prevoz do smeštaja i nazad na aerodrom. Kompanija ne isplaćuje nadoknade u slučaju kada je putnik, na primer, obavešten o ukidanju leta najmanje dve nedelje pre planiranog polaska ili je o promeni upoznat u periodu od sedam dana do dve nedelje i ponuđeno mu je preusmeravanje.

Putnici neće biti obeštećeni ni u slučaju kada „Er Srbija” može da dokaže da su ukidanje leta izazvale izuzetne okolnosti koje se nisu mogle izbeći čak i da su preduzete sve razumne mere, navodi se na zvaničnom sajtu kompanije.

Izvor:Politika

Foto: Pixabay

Чланак Koja su prava putnika usled otkazivanja leta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je nastao krajem maja, kada su dva putnika RyanAir-a pokušala da se ukrcaju na let noseći dve kutije u kojima se nalazilo tradicionalno pecivo sa Majorke. Problem nije nastao oko hrane koja se može uneti u avion, već zbog gabarita iste, jer je avio-kompanija ocenila da su dve kutije tradicionalnog dezerta putnički ručni prtljag.

Posada je ovim putnicima pri ukrcavanju odbila ulazak u avion osim ako ne plate 45 evra za svaku od ensaimada, smatrajući da su to dodatni komadi prtljaga. Oni su onda odlučili da ostave pecivo za sobom, a prema španskom dnevniku El Pais kolače je pojelo osoblje za čišćenje na aerodromu.

Reagovala i Vlada

Nakon incidenta, vlada Balearskih ostrva sazvala je hitan sastanak sa kompanijom RyanAir i lokalnim udruženjem proizvođača peciva. Cilj sastanka, prema rečima ministra turizma Iaga Negueruela, bio je da se “odbrane lokalni proizvodi i izbegne bilo kakva diskriminacija”, navodi se u komentarima koje je preneo The Guardian.

Jedan od poznatijih lokalnih proizvoda je upravo ensaimada, tradicionalno pecivo Majorke, napravljeno u obliku spirale od brašna. U pitanju je poslastica koja liči na pitu savijaču a pravi se sa jajima, šećerom, vodom i svinjskom mašću. Naziv potiče od reči saim, što na katalonskom jeziku znači mast.

Ishod pomenutog sastanka bio je dogovor da Ryanair dozvoli svakom putniku da nosi do dve ensaimade u avion, bez dodatnih troškova. Ova odluka je olakšanje za udruženja pekara na ostrvima, s obzirom na to da se svake godine napravi više od 40.000 ensaimada – od kojih mnoge putnici nose kao poklon na letovima sa Baleara.

Izvor: Daljine.rs

Foto: Chixoy / Wikimedia, CC3.0

Чланак Razrešen neobičan spor oko unosa peciva u avion се појављује прво на Biznis i Finansije.

Avion pod imenom C919 proizvela je Komercijalna avijatičarska korporacija Kine, kompanija koja je u državnom vlasništvu. Osnovana je 2008. godine sa ciljem da pravi komercijalne letelice koje mogu da prevezu više od 150 putnika po prihvatljivoj ceni, i da time konkurišu gigantima na međunarodnom tržištu. Ti giganti su, pogađate, Boing i Erbas.

Poslednja letelica koju je ova kompanija proizvela i testirala u nedelju, dizajnirana je za prevoz 164 putnika i izgrađena je u potpunosti u Kini, ali koristeći veliku količinu ključnih delova, kao što su motori, proizvedenih na Zapadu.

Posle uspešnog testa, najavljeno je da će se ovaj avion proizvoditi u 150 primeraka godišnje, bar u prvih pet godina njegove proizvodnje. Komercijalna avijatičarska korporacija Kine tvrdi da već ima 1.200 narudžbina, međutim pojedini stručnjaci iz oblasti avio-industrije kažu da je ova izjava previše hrabra i da se ovde verovatno radi o pismama o namerama koja su dostavili domaći poručioci. Za sada još nema interesovanja sa Zapada, ali nije isključena mogućnost da će ga biti.

Izvor: BBC

Foto: Suhyeon Choi, Unsplash

Чланак Kina ulazi na tržište putničkih aviona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prethodno najavljene „kapsule“ za spavanje na letu kompanije Air New Zealand, verovatno će koštati između 400 i 600 novozelandskih dolara (250-380 USD) za period od četiri sata korišćenja, ili do približno 100 dolara na sat, navodi se u novom saopštenju avio-kompanije.

Putnici koji lete od Oklanda do Čikaga i Njujorka moći će da spavaju u krevetima na sprat, po uzoru na brodske kabine, a usluga bi trebalo da zaživi od septembra 2024. godine, saopštio je novozelandski avio-prevoznik.

O tome je, podsećamo, bilo reči lane, kada je koncept nazvan „Skynest“ bio u povoju, osmišljen sa ciljem da putnicima na dugim letovima bude komfornije.

Projekat je osmišljen tako da bude 6 kreveta, odnosno dva reda od po tri naslagana kreveta na sprat, a putnicima će privatnost obezbediti zavesa.

Air New Zealand će ponuditi više sesija od četiri sata na ultradugim letovima, a između svake sesije biće organizovana pauza od 30 minuta za čišćenje. Kako piše CNBC, putnici mogu da samo jednu sesiju od četiri sata po putovanju.

Svaki krevet će imati jastuk, čaršave, ćebe, čepiće za uši i lampicu za čitanje, kao i sigurnosni pojas kako bi putnici mogli da se vežu ako dođe do turbulencija.

Ova novina će biti uvrštena u neke od postojećih Boing 747 aviona na Novom Zelandu.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto; Pixabay

Чланак Kreveti za spavanje u avionu startuju 2024. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Putnici na letovima austrijskog avio-prevoznika, Austrian Airlines, od 12. aprila 2023. godine mogu da koriste uslugu otpremanja prtljaga na aerodrom jedan dan unapred.

Stvari se predaju na željenoj lokaciji dan pre leta, a dobijaju se nazad kada stignete na odredište, na traci za prtljag. Usluga je trenutno dostupna samo u Beču i košta od 26 evra, u zavisnosti od broja komada prtljaga i lokacije za preuzimanje.

Prijava se vrši onlajn.

Koferi, sportska oprema ili dečja kolica se mogu preuzeti kod kuće, u kancelariji ili hotelskoj sobi, a putnici sutradan nastavljaju put opuštenije bez čekanja za prijavu prtljaga. Nakon predaje, prtljag se može pratiti do ulaska u avion.

Bečki aerodrom i kompanija Austrian Airlines obezbedili su ovu uslugu u saradnji sa kompanijom Airportr Technologies LTD, koja avio-kompanijama nudi tehnološku platformu za inteligentna rešenja za prtljag.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Nova usluga otpremanja prtljaga na aerodrom jedan dan unapred се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kapacitet aviona bio bi otprilike 25 putnika, a očekuje se da će biti spreman do 2030.

„Destinus je dizajner i proizvođač hipersoničnih letelica ultradugog doleta koje se lako integrišu u svakodnevni život jer izbegavaju stvaranje buke i mogu da koriste konvencionalne aerodrome“, tvrde iz kompanije, prenosi Jutarnji list.

„Našim novim avionom trenutno putovanje od Sidneja do Frankfurta koje traje 20 sati sada, skratilo bi se na nešto više od 4 sata“, tvrde iz kompanije. Smatraju da bi avion mogao da razvije brzinu i do 5 Maha, što je više nego dvostruko brže od brzine koju je svojevremeno razvijao nadzvučni putnički avion Konkord.

Destinus želi da omogući let do Singapura na sastanak ili kratko vikend putovanje u SAD s bilo kojeg mesta u svetu. Tvrdi se da bi korišćenje vodonika za pogon aviona bilo ekološki održivije od sadašnjih aviona jer ne bi emitovao ugljen-dioksid, već toplotu i vodenu paru. U poređenju s masom kerozina, koja pokreće tradicionalne avione, to je tri puta energetski efikasnije, tvrdi firma.

„Pri ovim velikim brzinama, izazov je održati strukturu aviona hladnom. Stoga razvijamo jedinstveno rešenje aktivnog sistema hlađenja koji toplotnu energiju generisanu trenjem pretvara u pogon“, rekao je Destinus.

Avion bi koristio turbomlazne motore na vodonik za poletanje i sletanje, dok bi zasebni raketni motor terao letelicu do hipersoničnih brzina.

Poređenja radi, „Boeing“ planira da testira mlazni motor na vodonik do sredine 2020-ih. „Boom Supersonic“ ima planove za nadzvučne letove u SAD, dok „Hermes“ sarađuje s američkim avio-snagama i kompanijom NASA u razvoju niza autonomnih letelica. „Venus Aerospace“, startup iz Houstona, želi da prevozi putnike od Los Anđelesa do Tokija za jedan sat pomoću hipersonične letelice koja će putovati brzinom od 12 Maha.

Izvor: Jutarnji list/Blic
Foto: Pixabay

Чланак Motori na vodonik će skratiti vreme letova aviona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krajnji rok za članice EU da učine 5G frekvencijske opsege dostupnim za avione je 30. jun 2023. To će značiti da će ljudi moći da koriste njihove telefone usred leta – da obavljaju pozive i da koriste aplikacije za strimovanje muzike i videa.

Izvršni direktor Britanskog tela za bezbednost u vazdušnom saobraćaju Daj Vitingem rekao je za BBC da je režim letenja bio važan zbog nedovoljno znanja o tome kako mobilni telefoni utiču na avion.

„Postojala je bojazan da bi signali mogli da se mešaju sa automatskim sistemima za kontrolu leta. Ono što je utvrđeno je da je rizik od mešanja veoma mali. Preporuka je uvek bila da, kada uđete u avion, mobilni uređaji treba da budu u režimu letenja“, podsetio je Vitingem.

Izvor:  Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Uskoro u EU mobilne telefone će moći da koriste putnici u avionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

I sama premijerka Mete Frederiksen priznala je da još ne postoje dovoljno efikasna rešenja za realizaciju ovako ambicioznog cilja ali je dodala da će se Danska svim silama truditi da u narednih osam godina smanji proizvodnju ugljen-dioksida za 70 odsto u odnosu na nivoe iz devedesetih godina prošlog veka.

Prema njenim rečima, danski naučnici i kompanije ubrzano rade na razvoju “zelenih rešenja” za sve vidove transporta, pa i vazdušni.

Jedno od takvih rešenja mogao bi biti pogon na vodonik, koji sve veći broj stručnjaka smatra gorivom budućnosti. Evropski proizvođač aviona Erbas već uveliko radi na razvoju letelica na vodonik, što bi mogao biti jedan od načina da Danska zaista izbaci iz svog vazdušnog saobraćaja avione koji koriste fosilna goriva. Međutim, još uvek se ne zna da li će ti avioni biti u komercijalnoj upotrebi do 2030. godine. Nagađa se da bi mogli biti spremni za tržište do 2035.

No, Skandinavce to izgleda neće omesti u naporima da letenje učine zelenijim. Naime, i Švedska je najavila da će izbaciti iz upotrebe avione na fosilni pogon do 2030. kada se radi o domaćim letovima, a do 2045. i one koji saobraćaju izvan njenih granica.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Danskim nebom će do 2030. leteti samo avioni koji ne zagađuju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Torbica je predstavljena u januaru, ali tek je nedavno mnogima privukla pažnju na internetu i postala viralna – i to zbog vrtoglave cene od 39.000 dolara.

Kako mediji prenose, iako fotografije kruže internetom već nekoliko meseci, tek su nedavno privukle veću pažnju, kad je jedna korisnica Tvitera sugerisala da se za isti novac može kupiti pravi polovni avion.

“Avione zapravo možete kupiti i za manje novca”, dodala je, a zatim su objavljeni i oglasi za avione koji to dokazuju.Neki su se u komentarima pitali i da li torba može bar da leti, dok su drugi isticali da bi se osećali kao “budale” noseći ovakvu torbu.

Inače, dizajner Virgil Abloh je poznat i kao osnivač svetski poznatog modnog brenda Off White.

Izvor: BIZlife

Foto: Pixabay

Чланак Torbica Luj Vitona u obliku aviona košta koliko i polovan avion се појављује прво на Biznis i Finansije.