Kapitalni objekti (tuneli, kolektori, crpne stanice, retenzije) koji su predviđeni u Generalnom rešenju beogradske kanalizacije iz 1977. godine uglavnom nisu izvedeni, a većinu retenzija koje su tada planirane – sada je nemoguće izvesti, jer se u međuvremenu planskom i neplanskom urbanizacijom dogodila promena ovih površina.

To su neki od glavnih identifikovanih problema u radu beogradskog kanalizacionog sistema (BKS), vidi se iz Strategije uređenja i održavanja vodotoka drugog reda na teritoriji Beograda.

Strategiju je izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, a Sekretarijat Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je javni uvid i javnu raspravu o predlogu akta o proglašenju Strategije.

Beogradski kanalizacioni sistem (BKS) prostire se na površini od oko 15.000 hektara i obuhvata prostor starog Beograda, Novi Beograd, Zemun i pojedina naselja na levoj obali Dunava.

Na kanalizacionu mrežu, izgrađenu u desetak gradskih opština, priključno je preko 1.200.000 stanovnika. Ipak, veliki broj stanovnika koristi sopstvene septičke jame.

Kanalizacijom se evakuišu atmosferske, upotrebljene otpadne vode, upotrebljene vode industrije, kao i deo drenažnih voda i voda vodotoka.

Nagomilani problemi

U strategiji su identifikovani neki od glavnih problema beogradskog kanalizacionog sistema.

Jedan od tih problema je i što kapitalni objekti (tuneli, kolektori, crpne stanice, retenzije) koji su predviđeni u Generalnom rešenju beogradske kanalizacije iz 1977. godine uglavnom nisu izvedeni.

„Većinu retenzija (prostor koji služi za akumulisanje ili izlivanje vode prilikom prevelikog dotoka) koje su tada planirane, više je nemoguće izvesti, jer se u međuvremenu planskom i neplanskom urbanizacijom dogodila promena ovih površina“.

Pored nedostatka postrojenja za prečišćavanje voda, neizvođenja kapitalnih objekata, problem je i što je određeni broj crpnih stanica kanalizacionog sistema u lošem stanju, kao i to što je kanalisanje atmosferskih otpadnih voda nepotpuno realizovano.

„Kanalisanje atmosferskih voda je nepotpuno realizovano, jer izgradnju saobraćajnica nije pratila realizacija potrebnih objekata za kišne vode. U slivnim područjima nekadašnjih potoka (na primer Mokroluški, Кumodraški, Banjički, Bulbuderski i Čuburski) izgrađene su široke saobraćajnice čime je promenjen prirodni režim oticanja atmosferskih voda“, piše u strategiji.

Poseban problem za BKS su, kako se dalje navodi, neplanska naselja za koje ne postoji koncept prikupljanja i odvođenja upotrebljenih voda, kao ni zaštita od atmosferskih voda.

Problem je i delimično plavljenje pojedinih nižih zona grada iz kanalizacije, pri veoma visokim nivoima Save i Dunava, piše u strategiji.

Puno grešaka

Takođe, Katastar podzemnih instalacija, odnosno deo katastra koji se odnosi na kanalizaciju je nepotpun, sa mnogim greškama koje onemogućavaju analizu rada kanalizacionog sistema.

Javni uvid u Strategiju obezbeđen je od 24. oktobra do 2. novembra putem sajta Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda. Javna rasprava o predlogu akta o proglašenju Strategije održaće se 3. novemvbra sa početkom u 14 časova.

Ova Strategija, kako se navodi, predstavlja planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodotocima II reda i na osnovu kojeg će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodotocima II reda na teritoriji Beograda.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Beograd nije izgradio nijedan od pet planiranih prečišćivača voda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi faktori se moraju spojiti u ocenjivanju grada: njegova istorija, svetski poznata arhitektura, kao i njegova gastronomska ponuda. Međutim, kao i u svemu, ljudi su ti koji mogu da uzdignu mesto, a evropski gradovi su dom nekih od najljubaznijih stanovnika širom sveta.

Časopis za putovanja Condé Nast Traveller objavio je listu gradova s najljubaznijim stanovnicima. Zanimljivo je da su se na ovoj listi našla tri grada iz naše regije odonosno Beograd, Dubrovnik i Ljubljana.

Prvo mesto zauzeo je italijanski grad Sijena.

Postoji obilje kafića, porodičnih restorana, a grad je poznat po godišnjem Paliu, trci konja bez sedla koja se održava svakog leta na Piazza del Campo, napominje se u članku. Meštani su, naravno, poznati po svojoj toploj dobrodošlici. Na drugom i trećem mestu našao se irski gradovi Kork i Dablin.

Na četvrtom mestu ove liste je Helsinki u Finskoj, a peto mesto pripalo je Beogradu.

Dva španska grada zauzela su šesto i sedmo mesto – Malaga i San Sebastijan. Još jedan grad iz susedstva se našao na osmom mestu, reč je o jadranskom dragulju Dubrovniku.

Deveto mesto pripalo je Bukureštu u Rumuniji, a top deset destinacija s najljubaznijim stanovnicima zaokružuje Ljubljana u Sloveniji.

Izvor: Klix.ba
Foto: Pixabay

Чланак Beograd među deset gradova sa najljubaznijim stanovnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turisti u glavnom gradu mogu uživati u različitim smeštajima, ali činjenica je da po popularnosti među turistima prednjače apartmani i hoteli. Osim u njima, turisti prenoćište mogu pronaći i u različitim hostelima, motelima i privatnim smeštajnim jedinicama.

Apartmani – Najtraženiji smeštaj u Beogradu

Kao jedan od najkvalitetnijih i najjednostavnijih vidova prenoćišta u srpskoj prestonici, stanovi na dan definitivno su najpopularniji izbor većine turista. Širom Beograda danas postoji na hiljade apartmana, koji nude različite usluge i pogodnosti. Stoga, mnogi smatraju da je boravak u apartmanu kako jedna od najpraktičnijih, tako i najsigurnijih opcija prilikom dolaska u srpsku prestonicu.

Apartmanski smeštaj u Beogradu popularan je iz više razloga, a prvi je taj da smeštaj ovog tipa pruža turistima potpunu privatnost. Nakon što dobiju ključ u ruke, turisti slobodno mogu da raspolažu čitavim apartmanom i da uživaju u svim pogodnostima koje on pruža. Bilo da žele da se opuste u spa i wellness sadržajima, da traže isključivo apartman sa parking garažom ili su u potrazi za smeštajem koji ima uređenu terasu, uvek će se naći nešto u ponudi.

Cene apartmana

Apartmanske jedinice u Beogradu mogu se naći na svakom koraku, a njihova cena zavisiće od mnoštva faktora. Pre svega, sama lokacija uticaće na to da li će apartman platiti iznad proseka ili ne. Primera radi, ukoliko neko traži apartman koji se nalazi u centralnom delu grada ili njegovoj neposrednoj okolini, cena apartmana kreće se oko 70 evra po noćenju. Neka od najluksuznijih mesta za iznajmljivanje apartmana jesu Beograd na vodi, Savski venac, Dorćol, Stari Grad, Dedinje i slično.

Sa druge strane, turistima su sve više primamljive periferne lokacije grada koje uz odgovarajući mir i tišinu nude i pristupačnije cene smeštajnih jedinica. Naselja kao što su Ledine, Surčin, Ostružnica, Borča ili Voždovac nude potpuno uređene i funkcionalne apartmane po ceni već od 20 evra po noćenju.

Cena apartmanskih jedinica može zavisiti i od opremljenosti samog smeštaja. Turisti će u Beogradu moći da uživaju u luksuzno opremljenim apartmanima koji imaju mnoštvo dodatnih spa i wellness pogodnosti kao što su đakuzi, sauna, parno kupatilo i hidromasažna kada. Sa druge strane, određeni broj apartmana nudi svojim gostima i uređeno dvorište, opremljenu terasu, obezbeđeno parking mesto i ostale pogodnosti koje mogu da utiču na to da cena apartmana bude veća u odnosu na prosek.

Hotelski smeštaj – Popularnost koja ne jenjava

Hotelski smeštaj je, uprkos ogromnoj ekspanziji apartmanskih jedinica, održao svoju popularnost te za njim i dalje postoji velika potražnja. Danas u Beogradu postoji oko 120 objekata hotelskog tipa, sa različitim pogodnostima i ponudama. Neki od najluksuznijih hotela u Beogradu jesu Hilton, Prezident Palace, Metropol Palace, Hyatt Regency i mnogi drugi, gde jedna noć u proseku košta 200 evra.

Osim luksuznih hotelskih jedinica, u Beogradu turisti mogu uživati i u hotelima sa pristupačnijim cenama. Neki od njih jesu Garni Hotel Dum, Hotel Vozarev, Cozy place hotel, Dreams Rooms, 7 Rooms Suites i drugi, a početna cena noćenja u njima iznosi 25 evra. Usluga recepcije, room servis i brojne dodatne aktivnosti na jednom prostoru kao što su bazen, rekreativno bavljenje sportom, teretana i slične usluge umnogome utiču na to da turisti rado biraju hotelski smeštaj.

Hosteli kao povoljnija opcija

Osim što hostele biraju turisti koji nisu spremni da odvoje veću svotu novca za smeštaj, oni su često i izbor mladih koji su željni druženja, upoznavanja i zabave. Iako je smeštaj u hostelu manje luksuzan i praktičan, on je znatno jeftiniji, te u Beogradu možete noćiti u hostelu po ceni već od 20 evra. Procena je da u Beogradu ima oko 100 hostela, a najviše njih je stacionirano u blizini centralnog dela grada.

Kamp Dunav – Autentično prenoćište za turiste

Kamp Dunav smešten je u Zemunu i jedna je od omiljenih opcija svim turistima koji su u tranzitu. Spada u red manjih kampova, a odlikuju ga izuzetna udobnost i sjajan pogled na Dunav. Kamp ima dve zvezdice, a budući da se nalazi u blizini centralnog dela grada, odličan je izbor za sve one turiste koji žele da se posvete upoznavanju srpske prestonice. Kamp Dunav ima 50 kamping jedinica koje se sastoje od 7 dvokrevetnih bungalova, 3 dvokrevetne i 3 trokrevetne sobe sa kupatilima. Osim toga, u kampu postoji i caffe bar sa 30 mesta. U toku sezone je kamp otvoren 24h.

Izvor: Bookaweb

Naslovna fotografija: Dimitrije Milenkovic, Unsplash

Чланак Beograd za turiste: Vodič kroz smeštajnu ponudu prestonice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija je, sa svojim ogromnim potencijalom geotermalne energije, među 40 zemalja koje su u evropskom projektu „Istraživačke mreže za uključivanje geotermalnih tehnologija za grejanje i hlađenje“.

Do 2030. godine, više od 1.000 toplana u Evropskoj uniji grejaće se geotermalnom energijom, a u Srbiji – moglo bi da je koristi čak polovina daljinskih sistema.

Vođa projekta, profesor Geološkog fakulteta i predsednik Srpske geotermalne asocijacije Dejan Milenić, rekao je u Dnevniku RTS-a da je u Evropi skoro 400 toplana koje koriste takav vid grejanja.

Prema studiji koju je prošle godine izradio Rudarsko-geološki fakultet, od 18 toplana na teritoriji Beograda, utvrđeno je, navodi profesor, šest najpotencijalnijih – Batajnica, Zemun, Borča, Novi Beograd, Resnik i Miljakovac.

Ove godine se očekuje da se utvrde tri koje su od tih šest najperspektivnije, odnosno jedna za koju se sledeće godine očekuju prva bušenja, kaže Milenić.

Kada je reč ostatku zemlje, objašnjava da se Srbija nalazi veoma blizu kontakta afričke i evroazijske tektonske ploče i obiluje geotermalnim resursima.

Najveći geotermalni potencijal je u panonskom basenu – Pančevo, Novi Sad, prostor Zrenjanina i Kikinde, potom u Mačvi, i u blizini nekadašnjih ugašenih vulkana.

– Geotermalni resursi su neiscrpni i trajaće dok postoji naša planeta – ističe Milenić.

Bogatić prvi u Srbiji već četvrtu godinu toplom vodom temperature 75 stepeni greje javne objekte.

– Ušteda nije samo u finansijskom smislu, nego i u smislu uštede emisije štetnih gasova, poboljšanja uslova života – ističe Milenić.

Kako se geotermalni izvori koriste u saobraćaju

Geotermalni izvori mogu da se iskoriste i u saobraćaju, za grejanje puteva.

– Radili smo studiju za putni pravac do južnog Jadrana, gde možete koristiti podna grejanja u asfaltnim podlogama, preko mostova, izlaza i ulaza u tunele, u svim tim ozbiljnim klimatskim sredinama, posebno na Pešteru, gde to praktično može da bude jedini vid sprečavanja formiranja snežnog pokrivača – istakao je Milenić.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija ima veliki geotermalni potencijal се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo preduzeće će, u roku od mesec dana, organizovati posebnu tehničku službu i uskladiti Statut sa novim nadležnostima. Iako je prvobitni rok za kompletan završetak radova bio 6. februar, „otvaranje“ će biti odloženo za tri meseca.

Kako za Večernje novosti navode u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju, u kompleksu groblja kućnih ljubimaca u Bloku 51, trenutno se izvode radovi na izgradnji internih saobraćajnica, parkinga, staza i planiranih objekata.

– Ukupna površina kompleksa je 15.376 m2, saobraćajne i pešačke površine zauzimaju 3.200, površine za sahranjivanje 4.400 m2, a površina zaštitnog zelenog pojasa je 6.100 kvadrata. U toku su završni radovi na objektima u kompleksu i ozelenjavanju površina. Po završetku izgradnje i pribavljanju potrebne dokumentacije, objekat će biti predat nadležnoj organizacionoj jedinici gradske uprave – kažu u Direkciji.

Neto vrednost ugovorenih radova je 130,3 miliona dinara, a počivalište će imati više od 2.000 mesta. Kompleks će sadržati 820 grobnih mesta u nizu, još 730 predviđeno je u pošumljenom delu groblja, a u rozarijumima i kolumbarijumima obezbeđeno je isto toliko mesta za urne.

Trg za ispraćaj

Na ulazu u groblje nalazi se administrativni objekat u kojem će biti veterinarska ambulanta, sala za ispraćaje i prodavnica za prateću opremu. Središnji deo parcele je namenjen pojedinačnom i grupnom sahranjivanju životinja, dok će se u zadnjem delu spalionica koja bi uskoro trebalo da bude montirana. Za poslednji oproštaj od ljubimaca, u sklopu kompleksa nalaziće se i Trg za ispraćaj.

Svi sadržaji će biti povezani internim saobraćajnicama i pešačkim stazama. Dimenzije grobnih mesta određene su prema veličini životinja. Za sahranjivanje u zemlji predviđena su malo, srednje i veliko grobno mesto, dok će rozarijumi i kolumbarijumi biti u blizini ulaza na groblje. U dnu kompleksa je predviđen slobodan prostor pokriven travom za sahranjivanje bez posebnih obeležja. Zaštitno zelenilo je širine 15 metara, a drvoredi će biti uz parking prostor na ulazu u groblje, duž glavne pristupne saobraćajnice.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U maju Beograd će dobiti prvo groblje za kućne ljubimce се појављује прво на Biznis i Finansije.

U regionu zapadnog Balkana najskuplji grad za život je Beograd. Iza njega su Budva u Crnoj Gori i Tirana u Albaniji. Iako se Tirana smatra jeftinom za život sa stanovišta ostalih Evropljana, ona je skupa za lokalno stanovništvo i nivoe dohotka, piše Euroactiv, a prenosi Nova ekonomija.

Analiza sajta Numbeo daje pregled dnevnih troškova širom sveta, stvarajući listu najskupljih i najjeftinijih gradova na svetu. Kada se radi o Zapadnom Balkanu jedno od najjeftinijih mesta za život u Evropi je Priština, a slede Niš (Srbija), Krajova (Rumunija) i Tuzla (Bosna i Hercegovina).

Iznajmljen ili svoj stan

Matković, koja je i programska direktorka Centra za socijalnu politiku (CSP), izjavila je da život i troškovi u Beogradu u mnogome zavise od toga da li živite u svom stanu ili ga iznajmljujete.

„To su podaci koji govore ne samo o troškovima života, nego i na to kolike su cene za iznajmljivanje stanova, a jasno je da su u Beogradu na mnogo višem nivou. I kada to pitanje postavljamo, troškovi u velikoj meri zavise od toga da li iznajmljujete stan ili živite u svom stanu“, kazala je.

Navodi i da se u istraživanju gledalo malo i van oblasti osnovnih životnih namirnica.

„Gledalo se i koliko košta da buduete član nekog teniskog ili fitnes kluba, a siromašniji na to ne troše svoje plate. Treba reći da se ovi troškovi života, uključujući i troškove iznajmljivanja stana, stavljaju u odnos prema prosečnim platama u tim gradovima koji su u fokusu istraživanja“, pojasnila je Matković.

Prema njenim rečima, danas zabrinjava stopa inflacije.

„Godišnja inflacija je oko 15 posto, ali treba reći da su cene hrane otišle preko 25 posto, stanovanje takođe. Rashodi su porasli, i sve do kategorije najbogatijih, ti rashodi čine između 50 i 60 posto celokupnih rashoda domaćinstva“, naglasila je Matković.

Poslednja istraživanja, dodaje Matković, pokazuju i da je katerogija penzionera sve ugroženija, kao i ljudi s niskim nivoom obrazovanja.

Pa, ipak, sve više ljudi dolazi u Beograd.

„Zato što postoji privlačnost velikih gradova, zbog zaposlenja, šansi koje pružaju ti gradovi. Beograd je i univerzitetski centar, kulturni sadržaji su veći…“, zaključila je sagovornica N1.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Beograd je najskuplji grad za život u regionu Zapadnog Balkana се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je, kako prenose mediji, rekao danas da će poskupljenje biti minimalno i da će sat umesto 56 biti 60 dinara po satu parkiranja.

Šapić je rekao da se grade dve nove garaže, i naglasio da je Skupština grada donela odluku o tome da i privatna lica mogu da grade i naplaćuje parking.

Sat parkiranja u crvenoj zoni umesto 56 koštaće 60 dinara, u žutoj zoni 53 umesto 48 dinara, a u zelenoj zoni 45 umesto 41 dinar. Cena sata, kako je saopštio Parking servis, parkiranja u plavoj zoni je po novom cenovniku 35 dinara, a do sada je bila 31 dinar, a višesatna karta će umesto 150 koštati 200 dinara.

Za stanare zonskog područja mesečna povlašćena parking karta biće 500 dinara, a za pravna lica sa sedištem u zonama ubuduće će koštati za 5-6 odsto više nego do sada.

Parkiranje na SMS parkiralištima „Vidin kapija“ i „Sava promenada“ nije poskupelo, pa sat vremena košta 50, odnosno 70 dinara, kao ni cena za polučasovno parkiranje u ljubičastoj zoni, koja ostaje 100 dinara.

Izvor: Danas.rs

Foto: Pixabay

Чланак Od danas skuplji parking u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novac iz budžeta grada namenjen u tu svrhu je, kako se navodi u obrazloženju, preusmeren „na potrebe koje su od prioritetne važnosti“.

„Usled globalne krize, poremećaja na tržištu energenata i poskupljnja energenata, i imajući u vidu raspoloživa sredstva i prioritete Grada Beograda u narednom peiodu, a radi finansiranja materijalnih troškova neophodnih za funkcionisanje korisnika budžeta grada, Odlukom o izmenama Odluke o budžetu grada za 2022. sredstva koja su bila planirana za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva u obavljanju komunalne delatnosti javnog linijskog rečnog prevoza putnika na akvatoriji grada Beograda su preusmerena na potrebe koje su od prioritetne važnosti“, stoji u obrazloženju Sekretarijata za javni prevoz objavljenom na Portalu javnih nabavki.

Razlozi koji nisu mogli da se predvide

Pravni osnov za obustavu javne nabavke je, navodi se – član 147 Zakona o javnim nabavkama koji predviđa „postojanje dokazivih razloga koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča“.

Inače, kako je portal N1 ranije pisao, javna nabavka raspisana je 30. decembra 2021, godine, a podneta je jedna ponuda kompanije PD Beo reka d.o.o. Beograd. Da se na otvaranje ponuda za javnu nabavku „Prevoz putnika u javnom rečnom prevozu u Beogradu“, koja se sprovodi po modelu javno-privatnog partnerstva, javila jedna kompanija, obelodanio je u februaru Goran Vesić, tada zamenik gradonačelnika Beograda.

Beo reka je, inače, osnovana u julu 2021. godine, registrovana za prevoz putnika unutrašnjim plovnim putevima. Vrednost posla je, prema ponudi 49.674.796.987,20 dinara sa PDV-om, što je oko 422 miliona evra. Ugovor o privatno-javnom partnerstvu trebalo je da bude zaključen na – 30 godina.

Ranije je tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić najavljivao da je planirana vrednost nabavke 11 putničkih brodova, izgradnje marine i depoa za prihvat brodova i njihovo održavanje i servisiranje – četiri miliona evra.

Grad Beograd trebalo je da obezbedi lokacije sa pripadajućom infrastrukturom.

U prvoj fazi bile su predviđene dve linije – prva je Crvena linija od Bloka 45 do Sportsko-rekreativnog centra „Milan Gale Muškatirović“ a druga Plava linija od Zemuna do Ade Huje.

„Za potrebe transporta putnika na ovim rečnim linijama planirano je da privatni partneri obezbede 10 novih (nekorišćenih) putničkih brodova na radu i jedan nov (nekorišćen) putnički brod u obaveznoj rezervi u skladu sa tehničkim karakteristikama putničkih brodova iz tehničke specifikacije, prema sledećoj dinamici: prve godine dva putnička broda, druge godine četiri putnička broda i jedan za rezervu i treće godine još četiri putnička broda“, bilo je predviđeno u javnoj nabavci raspisanoj 30. decembra 2021.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Obustavljen postupak uvođenje rečnog prevoza u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kvalitet vazduha u Beogradu je ocenjen kao „nezdrav“, s indeksom kvaliteta 158, a među prvih 50 najzagađenijih gradova u svetu jutros na listi nema drugih gradova u Srbiji.

Najzagađeniji gradovi u regionu, posle Beograda, su Zagreb – na 12. mestu, Sarajevo na 37. i Priština na 38. mestu po zagađenosti vazduha, u kojima je on ocenjen kao „nezdrav za osetljive grupe“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Beogradu i ovog jutra „nezdrav“ vazduh, četvrti grad po zagađenosti je na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pri tome, kako je predviđeno, građani kojima su cene nepokretnosti za 2023. godinu smanjene, dobiće manji iznos poreza u odnosu na prethodnu godinu.

Gradski menadžer Miroslav Čučković tim povodom je rekao da je prihod Grada Beograda od poreza na imovinu oko 460 miliona dinara i da će u narednoj godini, posle povećanja poreza, biti uvećan za 23 miliona dinara.

Na pomenutoj sednici takođe je usvojena i izmena odluke o lokalnim administrativnim taksama koje su, kako je rečeno, usklađene sa indeksom rasta cena na malo od 11,9 odsto.

Izvor: Blic, Beoinfo

Foto: Tierra Mallorca, Unsplash

Чланак Od sledeće godine u Beogradu veći porez na imovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.