Naime, prema novom pravilu koje je berlinski Senat nedavno usvojio samci će moći da iznajme samo jednosoban stan, a parovi dvosoban.

Ova odluka je doneta u sklopu borbe protiv nedostatka stambenog prostora u gradu u kojem se 84 odsto nekretnina iznajmljuje. To je posledica velike popularnosti Berlina u koji se u poslednje vreme doseljavaju i mladi zbog provoda, i umetnici zbog žive kulturne scene, i digitalni nomadi koji traže zanimljiva mesta za život, i druga radna snaga zbog većih mogućnosti zaposlenja, i stranci i izbeglice iz ratom zahvaćenih zemalja, i mnogi drugi. Broj njegovih stanovnika je od 2012. narastao sa 3,4 miliona na 3,8 miliona prošle godine. Izgradnja stambenog prostora međutim nije pratila tako brz rast populacije. Zato su stanovi postali deficitarna roba a samim tim je i njihova cena porasla. Cena iznajmljivanja nekretnina je skočila sa 7,3 evra po kvadratu koliko je iznosila 2018. na 14,3 evra u 2021.

Kako rešiti problem prenaseljenosti?

Berlinske vlasti su došle na ideju da ga reše ograničavanjem veličine stanova prema broju ljudi koji u njima žive. Ovi strogi propisi trebalo bi da u budućnosti obezbede više stambenog prostora i pristupačne cene najma u Berlinu. Ali plan je izazvao nerazumevanje među stanarima, objavio je Fenix magazin.

“Pri najmu i prenajamu obezbeđuje se odgovarajuća srazmera veličine domaćinstva i stana kako bi se postojeći stambeni fond što bolje iskoristio”, piše u sporazumu o saradnji Senata i šest stambenih zajednica u državnom vlasništvu i vlasništvu agencije za trgovinu nekretninama Berlinovo.

Međutim, na pitanje nemačkog lista „B.Z.-a“ šta tačno znači „odgovarajuća srazmera“, gradska uprava za zgrade je odgovorila da će se u velike stanove useliti porodice, a mali stanovi će biti rezervisani za samce. No, šta je tačno veliki a šta mali stan, nije navedeno.

Izvor: N1, Fajnenšl Tajms

Foto: Patrick Perkins, Unsplash

Чланак U Berlinu će samci moći da iznajme samo jednosobne stanove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mada je mitski status Beogradskog metroa nedostižan, nemačke vlasti su dale sve od sebe da konkurišu ovom epskom poduhvatu. Međunarodni aerodrom Berlin-Brandenburg „Vili Brant“ koji je otvoren 31. oktobra ove godine, zidao se kao „Skadar na Bojani“. Uspeo je da zakopa mit kako su Nemci opsesivni u planiranju, vojnički disciplinovani u realizaciji, maltene paranoični u kontroli, do beskraja alergični na aljkavost, apsolutno imuni na korupciju i transparentni do „gole kože“.

Umesto toga, pokazalo se da su potpali pod „balkansku meku moć“ i zadojili se propagandom „strpljen-spasen“, „ko čeka dočeka“ i sličnim narodnim umotvorinama, izniklim na bogatom iskustvu sa ovih prostora kako preživeti sopstvenu državu.

I posle kraja ima nastavak

Da ironija bude veća, aerodrom je nakon tolikog vremena konačno otvoren u – nevreme, usred pandemije, pa ne čudi da je sve prošlo maltene u tišini. Svečanost povodom otvaranja je obeležena skromno, sletanjem dva aviona Lufthanze i Izidžeta, sa simboličnim brojem putnika.

Cinični epilog je i u tome da će ovo zdanje, koje je umesto prvobitno planiranih 2,8 milijardi koštalo 10,3 milijardi evra, sada zapečatiti sudbinu dva aerodroma koja su prošle godine sa 35,6 miliona putnika pozicionirala Berlin na treće mesto po broju putnika u zemlji, iza Frankfurta i Minhena.

Prvi, bivši istočnoberlinski aerodrom Šenfeld, koji se nalazi preko puta novog berlinskog aerodroma pripojiće se ovom aerodromu kao Terminal pet. Ali još frekventniji, berlinski aerodrom Tigel je zatvoren zauvek, a poslednji let je imao 8. novembra.

Na sve to, stiže i „šlag na tortu“ u vidu najnovije vesti da je već sada vidljivo kako će novi aerodrom biti premali kad prođe pandemija. Zato je planirano proširenje koje će koštati dodatnih 2,3 milijarde evra i trebalo bi da se završi do 2030. godine.

Ova vest je postala nacionalni vic u Nemačkoj. Tamošnji mediji komentarišu da nakon nekoliko knjiga koje su već napisane o ovom slučaju, sada bi država mogla da dobije materijal i za seriju sa beskonačnim brojem sezona i tako bar donekle obezbedi sredstva za ovo „bure bez dna“.

Pred propašću i pre nego što se krenulo u gradnju

Ideja o izgradnji novog berlinskog aerodroma je rođena u istorijskom trenutku, odmah po ponovnom ujedinjenju Nemačke 1990. godine, kada je Berlin opet postao glavni grad jedinstvene države. U početku je sve delovalo tipično nemački, jer je već sledeće godine s tim ciljem država osnovala kompaniju Berlin Brandenburg Flughafen Holding GmbH (BBF). Ali odmah potom je te, baksuzne 1991. godine, kada je počeo i raspad Jugoslavije, nemački projekat oboleo od balkanskog sindroma.

Celih šest godina se raspravljalo o najpodobnijoj lokaciji za novi aerodrom, ali je državni holding osnovan radi njegove izgradnje za svaki slučaj kupio građevinsko zemljište na više mesta u pokrajini Brandenburg za 350 miliona evra. Prošlo je još sedam godina u bezuspešnim pokušajima da se državna firma proda privatnom investitoru, te da se ugovori koncesija na 50 godina uz uslov za izgradnju aerodroma.

Potraga za privatnim investitorima koji bi projektovali, izgradili i potom upravljali aerodromom se završila neslavno, jer nijedna privatna firma nije htela da se upušta u takav finansijski rizk bez garancija države. Tako je projekat koji još nije bio ni započet, praktično bio pred propašću 2003. godine.

Na kraju se BBF Holding transformirao u Flughafen Berlin Brandenburg GmbH (FBB) u suvlasništvu Grada Berlina, pokrajine Brandenburg i Savezne Republike Nemačke. U sastav nove firme su ušla i sva tri tadašnja berlinska aerodroma, već pomenuti Tegel i Šenfeld, kao i aerodrom Tempelhof.

Sve to je trajalo do 2004. godine, ali je dozvola za gradnju ponovo odložena jer su u međuvremenu iskrsle pravne komplikacije oko vlasništva nad zemljištem. Konačno, 2006. godine je dato zeleno svetlo za realizaciju, što je podrazumevalo i da se isele dva sela koja su bila na putu ambicioznom planu. Tadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt je prilikom najave o početku radova izrekao i rečenicu po kojoj će ostati upamćen: „Dokazaćemo da tri javna vlasnika mogu da izgrade jedan takav projekat“.

Promene zakona zbog aerodroma

Gradonačelnik Voverajt je tada dao još jednu nesmotrenu izjavu – da će aerodrom biti završen do 2011 godine, te da će koštati 2,8 milijardi evra. Ovaj novac je kompanija FBB pribavila uglavnom zahvaljujući kreditima. Ali čim je počela gradnja, vrlo brzo je postalo jasno da ova suma ni izdaleka neće biti dovoljna.

Vlasnici su stalno imali nove želje i ideje, koje su arhitekte i građevinski inženjeri morali da uglave u već postojeće radove: dodatni međuspratovi, mostovi za putnike, lokacije za radnje i ugostiteljske objekte… U međuvremenu su se promenili i bezbednosni propisi Evropske unije, pa su morali da se proširuju i hodnici za kretanje putnika.

Stanje na gradilištu je 2009. godine stremilo haosu, a godinu dana kasnije je bankrotirao inženjerski biro koji je bio nadležan za tehničko opremanje aerodromske zgrade. Glavni arhitekta iz tog perioda je već tada imao dovoljno materijala za knjigu koju je kasnije i objavio, u kojoj navodi da su rokovi tempirani prema „političkom kalendaru“, koji nije imao nikakve veze sa realnošću. To, kako kaže, potvrđuje i odluka da se planirano otvaranje za 2011. odloži za samo osam meseci, iako je svima koji su bili angažovani na ovom projektu bilo jasno da je to apsolutno neizvodljivo.

Stigla je i 2012. godina, bez aerodroma ali sa troškovima koji su narasli na 4,3 milijarde evra. Tokom godina, projekat je gutao sve više novca. Ostaće zapamćen i po presedanu da je samo zbog njega promenjen i savezni zakon, ali i po dvostrukim aršinima Evropske unije koja se nekoliko puta napravila slepa i dozvolila ogromna državna zaduživanja radi izdavanja garancija.

Sve staje u dve reči: katastrofalna nestručnost

Uveliko su počele i prozivke po nemačkim medijima da se lažiraju građevinski izveštaji, sumnjičenja za korupciju, za prikrivanje nagomilanih problema… Kad su stručnjaci analizirali stanje posle otkazanog otvaranja 2012. godine, utvrdili su da je napravljeno preko 120.000 grešaka.

Na ovoj podugačkoj listi propusta naveli su sistem za zaštitu od požara koji ne funkcioniše, hiljade automatskih vrata bez priključka na struju, garaže s premalo gvožđa u armiranom betonu i predaleko postavljenim nosačima, pa je pretila opasnost od propadanja… Uz to, 170.000 kilometara kablova je postavljeno proizvoljno i to u preuskim šahtovima, što je, kako su ocenili, bilo krajnje rizično.

Na katastrofalno stanje političari su reagovali prebacivanjem krivice na izvođače, smenjivanjem celih timova i dovođenjem novih, koji su bili neupućeni šta su radili prethodnici i zato što nisu mogli da dođu do potpune dokumentacije. Primera radi, 2014. godine je na jednom berlinskom otpadu pronađeno mnoštvo građevinskih dokumenata vezanih za gradnju ovog aerodroma.

Slučajem su se bavila tri parlamentarna istražna odbora, a ceo izveštaj na hiljadu strana svodi se na zaključak: katastrofalna nestručnost na svim nivoima.

Bilo je potrebno osam godina da bi arhitekte, inženjeri, tehničari i građevinari sredili taj haos. Ali još u februaru ove godine je ostalo preko tri hiljade problema koji nisu bili rešeni, a 700 tehničkih rešenja nije dobilo odobrenje nadzornih tela. Ipak, aerodrom je otvoren 31. oktobra sa kapacitetom od 27 miliona putnika, što je sada dovoljno zbog pandemije, ali će kapaciteti morati da se proširuju kada ona prođe.

S druge strane, procenjuje se da će zbog pandemije novi Berlinski aerodrom izgubiti u 2021. oko 927 miliona evra. To će troškove za ovu „najveću sramotu u istoriji nemačkog avio saobraćaja“, kako novi aerodrom nazivaju mnogi mediji u Nemačkoj, podići na približno 11 do 12 milijardi evra. Za sada.

Marina Vučetić

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Novi Berlinski aerodrom: Skadar na Bojani, u nemačkoj produkciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvaničnici Grada su naime peporučili gradonačelnicima distrikata da pronađu adekvatne parkove, ulice, trgove i sportske hale koje bi bile pogodne za održavanje žurki.

Pre toga Berlin je odobrio pakete finansijske pomoći za poznate tehno klubove, vrednosti u proseku po 81.000 evra. Razlog za to je veoma negativan uticaj pandemije na posetu klubovima, a samim tim i na njihove prihode. A prestonica Nemačke u normalnim okolnostima veliki deo sopstvenih prihoda ostvaruje upravo iz industrije noćnog provoda.

Međutim, kako piše Thelocal.de, ovi potezi gradskih vlasti možda su motivisani i skorašnjim sukobima mladih, koji nemaju mogućnost za izlaske kakvu su ranije imali, sa policijom u Štutgartu i Frankfurtu. Dodatni podsticaj su verovatno bile i ilegalno organizovane žurke širom Berlina, na kojima je bilo nemoguće kontrolisati primenu mera zaštite.

Foto: bbolender, Pixabay

Чланак Berlin sada traga za parkovima i trgovima pogodnim za održavanje tehno žurki се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj vid pomoći u proseku je “težak” oko 81.000 evra, i namenjen je najpoznatijim noćnim klubovima koji su magnet za turiste ali i lokalno stanovništvo. Glavna ideja je da se potpomogne opstanak ovih mesta dok se ne ukinu sve restrikcije uspostavljene u cilju sprečavanja širenja zaraze.

Pitanje pomoći za tehno klubove pokrenula je Zelena partija u parlamentu, posle čega su berlinske vlasti odlučile da pruže podršku ovim ugostiteljima. Kako piše Local.de, podsticaji će biti namenjeni za 46 kompanija koje rukovode sa 46 noćnih klubova. Osim tehno klubova, pomoć je pripremljena i za koncertne dvorane.

Da podsetimo, od početka pandemije, odnosno od 14. marta, svi klubovi su morali da prestanu sa radom. Neki su u međuvremenu pokrenuli svoj biznis, i to uglavnom oni koji imaju bašte, ali i dalje ne smeju da primaju veliki broj posetilaca. Ako se ovakva situacija nastavi, mnogi od njih će biti prinuđeni da stave ključ u bravu.

Berlin je iz tog razloga već finansirao kompanije koje se bave organizacijom kulturnih manifestacija, i to sa 30 miliona evra. Gradske vlasti obećale su da će u naredna dva mesta duplirati tu sumu.

Foto: ktphotography, Pixabay

Чланак Berlin pomaže tehno klubovima sa po 81.000 evra po klubu се појављује прво на Biznis i Finansije.