U subotu rano ujutru, najveća palestinska ekstremistička islamska grupa Hamas izvršila je napad na Izrael.

U nedelju je Izrael zvanično proglasio ratno stanje, a brojni zvaničnici najavili odmazdu, koja je i počela kada je izraelska vojska iz vazduha gađala ciljeve u oblasti Gaze.

Ovaj iznenadni, novi sukob, koji je za dan prerastao u rat, odmah je potresao i svetske berze, dovevši do naglih pomeranja na tržištima.

Cene izraelskih deonica i obveznica stabilizovale su se danas nakon oštre rasprodaje u nedelju, dok su globalne cene nafte porasle.

Tokom vikenda, najveći berzanski indeksi u Tel Avivu pali su za više od 6,5 odsto, ali je njihov blagi skok jutros, pad sveo na nekih šest procenata.

Izraelska valuta šekel danas je naglo oslabila u odnosu na američki dolar, pala je za 1,7 odsto i to na najniži nivo u poslednjih sedam godina.

Ono što najviše privlači pažnju svetske javnosti jesu cene sirove nafte, posebno kada se turbulencije, kao sada, dešavaju na Bliskom istoku.

S obzirom da ni Izrael ni Palestina nisu veliki proizvođači nafte, pažnja je usmerena na reakcije Saudijske Arabije i Irana, koje su obe članice OPEK-a, zbog straha od eskalacije sukoba.

Nafta, zlato, berza,…

Opasnost od poremećaja u snabdevanju naftom bila je dovoljna da nafta tipa brent skoči za 2,93 dolara i dođe na brojku od 87,51 dolar po barelu, dok je američka nafta porasla 3,04 dolara, odnosno na 85,83 dolara po barelu.

Takođe, preko vikenda traženo je bilo i zlato, koje je poskupelo za 0,8 odsto, odnosno za oko 1,85 dolara po unci.

Prema preseku podataka sa američke berze u 16:30 časova danas po srpskom vremenu, odnosno pola sata nakon otvaranja američkih tržišta, indeks akcija Dow Jones, gde dominiraju pretežno industrijske kompanije pao je za 0,25 odsto. Takođe, indeks S&P 500 pao je za 0,33 odsto. NASDAQ, gde se pretežno nalaze tehnološke kompanije, opao je za oko 0,75 odsto.

Prema ovim podacima, cena sirove nafte porasla je za 4,6 odsto, dok je cena zlata porasla za 1,01 odsto.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić za Danas kaže da će dešavanja na finansijskim i robnim berzama u svetu, pa i uticaj na ekonomiju u Srbiji, zavisiti, pre svega, od dužine trajanja rata Izrael-Palestina, kao i intenziteta i obuhvatnosti zemalja koje će biti uključene u rat.

„Bilo koji veći ratni sukob u svetu negativno utiče na stabilnost finansijskih i robnih berzi, posebno ako se to desi na Bliskom istoku, području sa puno nafte, za koje je zainteresovano puno strana. Ovaj rat je za sada blago uticao na povećanje cena nafte, što se tiče robnih berzi“, ukazuje on.

Što se tiče trenutnog uticaja na finansijske berze, Jorgić naglašava da je u proseku došlo do blagog pada indeksa, za oko 0,5 odsto.

Šta će biti u budućnosti

„Šta će biti u budućnosti zavisiće od toga da li će ovaj sukob duže trajati. Ako potraje i ako se proširi, odnosno ako se u njega uključe druge zainteresovane strane, onda to može negativno da utiče i na finansijske i na robne berze u većem obimu“, ukazuje naš sagovornik.

Jorgić se osvrnuo i na uticaj na našu zemlju.

„Što se tiče naše Beogradske berze, ona ne predstavlja skup najznačajnijih srpskih kompanija, sem Naftne industrije Srbije (NIS). Dešavanja na Bliskom istoku, s obrzirom da utiču na cene nafte, uticaće i na poslovanje NIS-a. U tom smislu može doći do promene cena akcija te kompanije, uticaj na njihov obim poslovanja i njihovu profitabilnost“, pojašnjava on.

Ipak, kako dodaje, sama berza nije reprezent ekonomije Srbije, kao što je to u razvijenijim berzama u svetu.

„Ukoliko se taj rat razvije i oduži, to će svakako negativno uticati na svetsku ekonomiju, pa tako i na ekonomiju Srbije, s tim što će taj uticaj biti sa određenom zadrškom i biće većeg intenziteta“, navodi Jorgić.

Svetske berze bile veoma krhke

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas objašnjava da su i pre početka rata na Bliskom istoku svetske berze bile veoma krhke, nakon velikih gubitaka u septembru.

„Ovaj negativan trend došao je kao posledica očekivanja da će kamate u svetu u dužem periodu ostati visoke, što bi moglo ugroziti globalni privredni rast. U ovakvim okolnostima, početak rata doneo je očekivanu reakciju investitora – beg u sigurnije vrste imovine, rast cene sirove nafte, jačanje dolara i pad tržišta akcija. Fjučersi na američke berze trenutno beleže minus od oko pola procenta kao direktna reakcija na povećani geopolitički rizik“, ukazuje on.

Gujaničić naglašava da je direktno pogođeno, pre svega, tržište sirove nafte.

„To je, pre svega, zbog važnost tog regiona kao globalnog snabdevača sirovom naftom. Ovaj nagli skok je u direktnoj suprotnosti sa prošlonedeljnim padom cene brenta za 11 procenata koja je došla usled zabrinutosti ulagača po pitanju održivosti globalnog privrednog rasta. Takođe, došlo je do blagog pada prinosa (rasta cena) državnih obveznica koji su u proteklom periodu dostigli nivoe koji nisu zabeleženi u proteklih petnaestak godina“, kaže naš sagovornik.

Geopolitika je, kako dodaje, veoma važna komponenta u kretanje svetskih tržišta kapitala.

Da li će nafta otići preko 100 dolara po barelu

„Njen uticaj je nesumnjiv, ali i prilično teško predvidiv. U uslovima sve veće globalizacije teško je očekivati periode apsolutnog mira i nepostojanja geopolitičkih trzavica, te će ovakvi događaji, nažalost, pre biti učestaliji nego ređi. Trenutno su po globalne berze od najvećeg uticaja rat u Ukrajini, odnosi Kine i SAD, te obnovljeni sukob na Bliskom istoku. Verovatno je najveći strah investitora otvaranje oštrijeg sukoba na relaciji Kina i SAD, po pitanju Tajvana, što bi donelo mnogo veće berzanske turbulencije nego kada su u pitanju aktuelna ratna žarišta“, smatra Gujaničić.

On objašnjava da cena nafte nije samo posledica geopolitičkih zbivanja, s obzirom da na odnos ponude i tražnje utiče veliki broj faktora.

„Kada je ponuda u pitanju, osim geopolitike, utiču i kartelski sporazumi kojim se ograničava ponuda nafte na tržištu, dok je na strani tražnje pre svega brzina globalnog privrednog rasta i posebno položaj Kine kao najvećeg svetskog potrošača. Upravo su anemičan privredni rast Kine i strah oko usporavanja američke privrede bili glavni činioci prošlonedeljnog velikog pada cene sirove nafte za koju se, svega nedelju dana ranije, spekulisalo da bi ponovo mogla da preskoči prag od 100 dolara po barelu na krilima ograničavanja proizvodnje članica organizacije OPEK+“, navodi Gujaničić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Berze širom sveta u padu zbog rata u Izraelu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njujorški Dow Jones indeks oslabio je 180.65 bodova ili 0,52 odsto, na 34.765 bodova, S&P 500 je pao 0,76 odsto, na 4.404 boda, a Nasdaq indeks 1,15 odsto, na 13.474 boda.

S&P 500 je u posljednja dva trgovinska dana tako kliznuo naniže za više od 1,9 odsto, što je njegov najveći dvodnevni pad još od aprila.

Zapisnik s poslednjeg zasedanja Feda u srpnju pokazao je investitorima da se većina monetarnih zvaničnika nastavlja prioritetno boriti protiv inflacije, što je ojačalo neizvjesnost oko daljih izgleda za kamatne stope.

“Saglasan sam sa guvernerima kako nesmo uvereni da je inflacija totalno iza nas. Mislim da će tržišta biti na iglama u vezi toga što će Fed preduzeti u septembru i oktobru”, kaže Peter Tuz, iz Chase Investment Counsela, prenio je SEEbiz.

Bankarske deonice najveći gubitnici

Najviše su ponovno pale cijene dionica banaka, pri čemu je sektorski indeks bankarskih dionica bio u minusu 1 odsto, a najviše je među većim američkim bankama pala cijena dionice Bank of America, 2,2 odsto.

Cene deonica na Wall Streetu tokom avgusta našle su se pod pritiskom, pri čemu je S&P 500 kliznuo na najniži nivo u zadnjih mesec dana, usled podataka koji ukazuju na tvrdokornu inflaciju, ali i snažan ekonomski rast, pa se investitori pribojavaju da će kamatne stope ostati visoke na duži rok.

I dok očekuju da se bliži kraj Fedovom zaoštravanju monetarne politike, brine ih da bi centralna banka mogla zadržati visoke kamatne stope znatno duže nego do kraja prvog kvartala 2024. godine.

Na evropskim berzama, londonski Ftse indeks spustio se juče 0,44 odsto, na 7.356 bodova, pariski CAC 0,1 odsto, na 7.260 bodova, dok je frankfurtski DAX ojačao 0,14 odsto, na 15.789 bodova.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Zapisnik centralne banke srušio indekse na Wall Streetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radi se naime o delu engleskog figurativnog slikara Frensisa Bejkona koji sačinjavaju njegove čuvene slike „Tri studije portreta Džordža Dajera“, odsnosno umetnikovog ljubavnika.

One će u julu biti ponuđene svim zainteresovanim investitorima na inicijalnoj ponudi akcija vrednoj 55 miliona dolara. Vrednost akcija ovog dela procenjena je na 100 dolara po komadu, a njima će se trgovati na novoformiranoj berzi umetnina u Lihtenštajnu.

To će biti prvi put da se klasičnim investitorima nudi da kupuju i prodaju akcije poznatog umetničkog dela na jednoj berzi. Iza ove inicijalne ponude akcija stoji kompanija Artex čiji je cilj, kako kaže, da „demokratizuje pristup visokoj umetnosti koji je obično rezervisan za bogate kolekcionare“.

Međutim, stručnjaci tvrde da su cene umetničkih dela sada na vrhuncu svoje vrednosti i da je pitanje da li će ona i dalje rasti. Zato ovo možda i nije najbolji trenutak za ulaganje u njih, ali ako smo nešto naučili u poslednje tri godine to je da se nikada ne zna šta nosi dan a šta noć.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Trgovanje umetničkim delima na berzi: IPO za seriju portreta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo prvo znači da će biti još otvorenija za turističke kompanije koje na njoj žele da traže kapital od investitora. Preduslov za to već postoji s obzirom na značaj kompanija iz tog sektora u trgovanju na Zagrebačkoj berzi. Naime, turistički sektor je najbrojniji u smislu uvrštenih papira, treći je po tržišnoj kapitalizaciji, i čini otprilike 20% trgovanja, naglašava predsednica Uprave ove berze Ivana Gažić. Prema njenim rečima Zagrebačka berza osim u hrvatskim kompanijama potencijal vidi i u obližnjim turističkim državama, poput Crne Gore i Albanije.

Specijalizacija berzi nije novost na evropskom tržištu. Možda i najčuveniji ovakav primer je berza u Oslu koja se tokom godina profilisala kao vodeće mesto u Evropi za listiranje kompanija iz sektora brodarstva i uzgoja ribe.

S druge strane, odluka ove berze da se otvori ka trgovini kriptovalutama je posledica evropske Uredbe o tržištu kriptoimovinom (MiCA) koja bi uskoro trebalo da bude i zvanično usvojena. Očekuje se da ona donese tektonske promene na tržište menjačnica kriptovaluta, menjajući način praćenja transakcija kriptovalutama, ali i njihovog oporezivanja. To se najviše odnosi na manje menjačnice kojima bi prilagođavanje na MiCA-u mogao biti preveliki zalogaj.

Iz ovog razloga je u maju osnovana kompanija Adria Digital Exchange u kojoj Zagrebačka berza ima udeo od 25 odsto. Njen cilj je detaljno analiziranje i razvoj potencijala trgovanja i upravljanja digitalnom imovinom.

Izvor: Poslovni.hr

Foto: Austin Distel, Unsplash

Чланак Zagrebačka berza ulazi u trgovinu kriptovalutama i fokusira se na turističke kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Londonska berza metala (LME) objavila je izveštaj u kojem se sortiraju zalihe po zemlji porekla. Izveštaj ukazuje na ogroman rast udela metala iz Rusije u skladištima Londonske berze, koji je najveći u poslednjih deset godina.
Od kraja januara ove godine, ruski bakar je činio 94,2% ukupnih zaliha bakra na Londonskoj berzi metala, što je povećanje od 63% u odnosu na oktobar prošle godine. Međutim, u izveštaju LME se navodi da učesnici na tržištu nastavljaju da kupuju ruski bakar, te da to ukazuje na kontinuiranu potražnju za tim materijalom.

Ruski nikl je tokom prva tri meseca ove godine činio 15,8% ukupnih zaliha LME, što je porast od 1,4% u odnosu na oktobar prošle godine. Aluminijum iz Rusije je činio 40,6% ukupnih zaliha aluminijum Londonske berze metala, i to predstavlja rast od 14,9% u odnosu na oktobar 2022. godine. Zalihe aluminijuma iz Rusije skočile su u februaru za više od 100.000 tona, što je najveće povećanje za gotovo godinu dana.

SAD planira carine od 200% na ruski aluminijum

U međuvremenu, iz SAD su stigle najave da se američka administracija sprema da uvede carine od 200% na aluminijum ruske proizvodnje. Ako SAD uvede carinu na ruski aluminijum, to će verovatno imati ograničen uticaj na globalno tržište, ocenjuju u LME.

Sjedinjene Američke Države nisu veliki kupac ruskog aluminijuma, koji obično čini oko 10% ukupnog američkog uvoza, a taj udeo u poslednje vreme je još manji. Američki uvoz aluminijumskih proizvoda iz Rusije pao je na oko 200.000 tona prošle godine, što je svega oko 3% ukupnog američkog uvoza aluminijuma. Rusija je 2022. bila šesti izvoznik aluminijuma u SAD, iza Kanade s najvećim udelom u američkom uvozu, zatim UAE, Bahreina, Kine i Australije.

Komentarišući potencijalne američke carine na ruski aluminijum, Londonska berza metala navodi u svom izveštaju da u njenim skladištima u SAD nema ovog materijala poreklom iz Rusije.

Foto: Pixabay

Чланак Rekordan udeo ruskog metala na Londonskoj berzi metala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na Vol stritu akcije „Dau Džonsa“ su prošle sedmice opale za 4,4 odsto, na 31.909 bodova, dok je S&P 500 „potonuo“ za 4,6 odsto, na 3.861 bod, a Nasdak indeks za 4,7 posto, na 11.138 bodova.

U februaru su ti indeksi značajno porasli jer su se ulagači nadali da će američka centralna banka uskoro prekinuti da povećava kamatne stope i da će konačna kamata, s kojom bi se završio ciklus zaoštravanja monetarne politike, ostati ispod nivoa od pet odsto.

Ali poslednjih sedmica indeksi su izgubili većinu tih dobitaka jer je sve jasnije da se taj scenario neće ostvariti.

Niz najnovijih podataka pokazuje da je potražnja na tržištu rada i dalje snažna, pa se može očekivati rast plata i potrošnje, a to znači da će američka centralna banka nastaviti da povećava kamatne stope.

Predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je ove sedmice da je centralna banka spremna za veće korake ako budući privredni podaci pokažu da su potrebne strože mere za zauzdavanje inflacije.

To je izazvalo strahovanja ulagača da će centralna banka na sednici u martu povećati ključne kamate za agresivnih 0,50 postotnih bodova, dok se još nedavno očekivalo povećanje za blažih 0,25 bodova.

Panika među građanima i preduzetnicima

Zbog toga se sada na tržištu novca procenjuje da će do septembra biti povećane kamate u rasponu od 5,50 do 5,75 odsto, dok se sada kamate kreću između 4,50 i 4,75 odsto. Negativno je na Vol strit uticao i kolaps banke Silicijumska dolina (SVB), najveći bankrot jedne američke banke od financijske krize 2008. godine.

Ta banka, koja je godinama finansirala tehnološki sektor, našla se pod pritiskom jer su mnoge startap kompanije počele da povlače depozite. Da bi povećala kapital, ta banka je prvo nedavno prodala raspoložive obveznice, ali uz veliki gubitak, a potom je u sredu objavila plan za prodaju novih akcija da bi prikupila 2,25 milijardi dolara svežeg kapitala.

To je, međutim, izazvalo paniku među građanima i preduzetnicima, koji su samo u četvrtak povukli iz banke 42 milijarde dolara depozita, pa je banka dan završila s negativnim gotovinskim bilansom od gotovo milijardu dolara. Zbog toga je regulator u petak zatvorio banku i preuzeo kontrolu nad preostalim depozitima. I na evropskim berzama cene akcija pale su prošle sedmice.

Izvor: Novosti online

Foto: Pixabay

Чланак Na svetskim berzama veliki pad, Vol strit uzdrman zbog Silicijumske doline се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mladima preporučuje da svoj novac ulože u berzu za koju, kako je istakao, nije potrebna obimna edukacija.

Vladimir Đukanović je jedan od retkih ljudi sa ovih prostora koji je napravio karijeru na svetskim berzama. Došao je do toga da bude glavni trgovac u „Džej-Pi Morganu“ u Njujorku i „Džon Levin Juropu“ u Londonu, partner u investicionoj firmi „Sersio kapital“, a sada investitor u industriji nameštaja, finansija i IT, prenosi RTS.

Đukanović je rekao za RTS da nismo dostigli „plafon“ kada je reč o cenama kredita i da, prema poslednjim izveštajima o cenama u prodavnicama u Velikoj Britaniji, cene ponovo skaču i da inflacija ne popušta.

Kredite izbegavati

„U Evropi je slična situacija. Imali smo dosta sreće sa vanredno toplom zimom. Zašto su februar i mart bitni? Zato što je rat u Ukrajini počeo prošle godine u to vreme i cene su skočile za desetak posto i sada je pitanje da li će oni naći taj plato cenovni ili će nastaviti da skaču dalje. Nažalost, dalje indikacije su da će nastaviti da skaču, jer jednostavno, suviše novca je isprintano, a centralne banke ne reaguju dovoljno brzo. Koliko god da je ovo bolno, nije dovoljno bolno da bi se iz sistema izbacio višak novca“, rekao je Đukanović.

Istakao je da jeftinih kredita nema i da bi ih trebalo izbegavati po svaku cenu.

„Jeftinih para nema. Vreme jeftinih para je prošlo, možda i za jako dugo vreme. Može da se desi da to traje deceniju i više. Suviše novca je naštampano. Vi kada naštampate više novca nego što vam raste ekonomija, taj novac suštinski postaje bezvredan“, naveo je Vladimir Đukanović.

Govoreći o štednji, Đukanović je naveo da su nekretnine tradicionalni način investiranja na Balkanu i u Srbiji i ljudi se uvek osećaju sigurno.

„Ako držite taj novac u slamarici, onda imate najveći problem, zato što, ako vam je inflacija deset posto, za godinu dana će novac vredeti deset posto manje. Moći ćete da kupite deset posto manje laptopa, deset posto manje kafe. Zlato, ja nisam nikada bio trejder u zlatu, ono je tradicionalna zaštita od inflacije, ali je pitanje kako se pokazuje u poslednje vreme. Ja uvek ljudima savetujem da stave određenu količinu novca, naročito mlađi ljudi, na berzu i da taj novac jednostavno akumuliraju godinama“, objasnio je Đukanović.

Kratkoročne investicije ne postoje

Napomenuo je da kratkoročne investicije ne postoje i da je potrebno svakog meseca odvajati novac i onda ste sigurni u penziji i poručio da je potrebno i 30 do 40 godina da bi se osetile blagodeti ulaganja.

„Ja savetujem mladim ljudima, krenite odmah, od 20. godine, da odvajate deset posto od onoga što zaradite. Šta god da imate, vaš lajfstajl se neće promeniti za deset posto. Da li imali platu iks, dva puta iks, pet puta iks, deset posto od toga ne menja životni standard, ali menja vaš investicioni profil. Ako odvojite 100 evra mesečno, 40 godina, krenete da radite sa 25, penzija vam je sa 65, nakon 40 godina tih 100 evra mesečno je 533.000 evra“, objasnio je Vladimir Đukanović.

Govoreći o krahovima berze, naveo je da su oni na kratkoročnom nivou veoma bolni, ali dugoročno posmatrano, krahovi su na nivou statističke greške i zbog toga je potrebno ostati veoma dugo u tome.

„Najveći investitori su prvo disciplinovani, pa tek onda pametni i sve ostalo. Znamo kako žive nedisciplinovani ljudi, uglavnom jako loše i to je okej. Tako je i svet formiran. Naravno da treba da bude nagrađen onaj ko je disciplinovan, a da bude kažnjen onaj ko nije“, rekao je Đukanović.

Kada je reč o ulasku na berzu, Đukanović je objasnio da je moguće obratiti se brokerima koji mogu da plasiraju novac na lokalnoj i stranim berzama i da je izuzetno bitno da se ljudi edukuju.

„Internet je tu, ne trebaju vam knjige, to je veoma laka edukacija. Nije berza neka drama. Berza uzme jednu firmu i umesto da imate jednu osobu vlasnika, podelite je na hiljadu vlasnika. Tačka. Tu je kraj, nema neke dalje filozofije. Onda malo uđete u neke izveštaje. Nije to nikakva drama, čak nije ni teška matematika“, istakao je Đukanović i poručio da je njegov cilj da edukuje mlade ljude.

Nedavno je predstavio svoju knjigu „Blistanje“ u kojoj je pisao o veštačkoj inteligenciji i objasnio kako će u budućnosti mnoga radna mesta nestati i da je problem nove tehnologije što se razvija velikom brzinom i da niko nije siguran kojim će putem to ići.

Izvor: RTS/Danas
Foto: Pixabay

Чланак Broker Vladimir Đukanović: Izbegavajte kredite, ulažite u berzu, najviše gubi novac u slamarici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema istraživanju Bank of America, pojedinci u dobi od 21 do 42 godine sa najmanje 3 miliona dolara imovine imaju samo 25 odsto svog portfelja uloženo u deonice. Za bogate investitore starije od 43 godine, alokacija na deonice je mnogo veća i iznosi 55 odsto.

Nedavno medveđe tržište možda ima veze sa odlukama ovih milenijalaca.

“Imali smo veoma snažan nastup na berzi tokom protekle decenije i sada živimo u nestabilnom vremenu. To je je prvo što ističu milenijalci” kaže Jeff Busconi, glavni operativni direktor u Bank of America , u intervjuu.

Uprkos nedavnom skoku na berzi, referentni S&P 500 indeks je i dalje u padu od skoro 7 odsto u prošloj godini.

Busconi dodaje da mlađa generacija investitora sve više veruje da “tradicionalni portfelj deonica i obveznica neće doneti natprosečne prinose ”.

A koju imovinu preferiraju bogati milenijalci?

Nekretnine

Nekretnine su u poslednje vrijeme popularna klasa imovine — možda zato što su dobro poznata zaštita od inflacije.

Kako cene sirovina i radne snage rastu, nove nekretnine su skuplje za izgradnju. A to povećava cenu postojećih nekretnina.

Dobro odabrane nekretnine mogu pružiti više od samo povećanja cene. Investitori takođe mogu da imaju stalan tok prihoda od najma.

Nije iznenađujuće da pojedinci sa većim bogatstvom – bez obzira na godine – vide priliku u ovoj imovini.
U istraživanju Bank of America, 28 odsto mlađih ljudi reklo je da nekretnine predstavljaju veliki potencijal rasta. I 31 odsto starije grupe ima isto mišljenje.

Kriptovalute

Nekada se smatrala retkom imovinom, kriptovaluta je sada ušla u mainstream. Studija CFA Instituta ranije ove godine pokazala je da je 94 odsto državnih i državnih penzionih planova uloženo u kriptovalute, piše Yahoo Finance.

Naravno, mnogi investitori su naučili o volatilnosti kriptovaluta na teži način kroz ovogodišnje masovno povlačenje. Ali neki bogati milenijalci i dalje veruju u ovu klasu imovine.

U istraživanju Bank of America, 29 odsto mlađih ljudi reklo je da kripto nudi velike mogućnosti za rast, dok se samo 7 odsto starije grupe slaže sa ovim.
Nije iznenađujuće da su mlađi ljudi takođe mnogo više izloženi kriptovalutama (prosečna alokacija od 15 odsto svog portfolija) od starije generacije (prosečna alokacija od 2 odsto svog portfelja).

Privatni kapital

Privatni kapital se odnosi na ulaganja u kompanije kojima se ne trguje javno na berzi.

Privatni deonički fond uzima novac od investitora fonda, ulaže ga u kompanije — obično uzimajući kontrolne udele — i radi sa menadžerskim timovima kompanija kako bi njihov posao učinio vrednijim. Cilj je da kasnije prodaju svoje kompanije iz portfelja za pristojan profit.

Dok fondovi privatnog kapitala uglavnom nisu otvoreni za male investitore, oni postaju sve popularniji među bogatima.
U 2021. otkupi privatnog kapitala udvostručili su se od 2020. na 1,1 bilion dolara, prema Bain & Company.

Takođe ova klasa imovine je privukla bogatih milenijalaca.

Istraživanje Bank of America navodi da je 25 odsto pojedinaca u dobi od 21 do 42 godine sa najmanje 3 miliona dolara imovine identifikovalo privatni kapital kao jednu od najvećih prilika za rast, u poređenju sa 15 odsto starijih koji imaju isto mišljenje.

Izvor:Bankar.me/Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Na koju imovinu preferiraju bogati milenijalci? се појављује прво на Biznis i Finansije.

ETF-ovi su jedan od najpopularnijih načina ulaganja u zlato. Akcije u ETF-ovima predstavljaju zlatne poluge koje se drže u trezorima i lako se kupuju i prodaju, što investitore oslobađa od teškoća da sami kupuju i čuvaju poluge.

U analizi o investitorima koji izbegavaju rusko zlato, Rojters je istražio spiskove zlatnih poluga u vlasništvu 11 velikih fondova. Jedanaest analiziranih fondova, koji čine dve trećine ukupnog zlata koje drže ETF-ovi širom sveta, posedovali su oko 12. jula zajedno 2.540 tona zlata. Do kraja novembra, taj broj je pao za 10 posto na 2.295 tona, pri čemu je udeo ruskog zlata smanjen u osam fondova.

U pet fondova količina ruskog zlata je pala za više od 40 posto, od kojih su se dva potpuno oslobodila ruskog metala.Nasuprot tome, u tri fonda je udeo ruskog zlata blago porastao.Zlatom u vlasništvu ETF-a upravljaju banke, koje fondovima mogu da daju bilo koje zlato što se tiče zemlje porekla, s tim da ono ispunjava uslove za trgovinu na Londonskoj berzi, uključujući i ruski metal proizveden pre rata u Ukrajini, navodi Rojters.

Fondovi mogu da traže da se prioritet da zlatu određene vrste ili porekla, ali banke obično nisu u obavezi da to čine. Rusija je jedan od najvećih svetskih proizvođača ovog plemenitog metala i mnogo zlatnih poluga napravljenih u Rusiji je u zapadnom finansijskom sistemu godinama.

Pojedini investitori sada ne žele imovinu koja je povezana s Rusijom zbog njene invazije na Ukrajinu u februaru.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Fondovi kojima se trguje na berzi “oslobađaju” se ruskog zlata се појављује прво на Biznis i Finansije.