Najpoznatija digitalna valuta juče je dostigla svoj najviši nivo od maja 2020. godine i on je iznosio 35.198 dolara. Posle toga je usledila konsolidacija bitkoina, što u ovom slučaju znači smanjenje vrednosti ali ne preterano. U trenutku pisanja ove vesti, u utorak ujutru, bitkoin je vredeo 34.181 dolara.

Do rasta njegove vrednosti nije došlo slučajno. Naime, ovih dana očekuje se odobrenje za početak rada prvog Bitcoin ETF fonda sa plaćanjem spot vrednosti. Iza toga stoje ogromne investicione kompanije kao što su BlackRock.

Analitičari smatraju da će otvaranje tog fonda dodatno podići cenu bitkoina. Ali, njihove prognoze koliko bi bitkoin mogao da vredi ubuduće variraju od 42.000 do 100.000 dolara.

Foto: Andre Francois Mckenzie, Unsplash

Чланак Bitkoin na kratko vredeo više od 35.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je krajem 2008. godine došlo do krize izazvane preintenzivnim finansiranjem kupovine kuća i stanova u SAD, reakcija države je došla u vidu masovnog „štampanja“ dolara, potom i drugih svetskih valuta.

Previše novca je dovelo do pada vrednosti ušteđevinama i građani su počeli da razmišljaju kako da se oslobode ove vrste državne manipulacije.

Traganje za „novim novcem“ je naročito zapaženo tokom pokreta „Okupiraj Volstrit“. Tom prilikom su inicijatori bili inspirisani primerima iz 19. veka, kada su vrednosti pokušavane da se iskažu ne u novcu, već u radnim satima.

Brzo se, međutim, shvatilo da je za sticanje poverenja među korisnicima, što je osnov bilo kog novca, neophodno nešto mnogo modernije. Osmišljena je verzija digitalnog žetona, ali ponuđena valuta je mogla da služi samo u kupovini unutar njujorških demonstranata. Igra je trajala tek nekoliko dana, mladi nezadovoljnici nisu ispoljili dovoljno znanja i ambicija da nastave sa pokušajima.

Ipak, nije prošlo mnogo vremena pojavio se bitkoin. Bio je to odlično osmišljen pokušaj koji i danas traje. Mada se autorstvo često pripisuje japanskom matematičaru kodnog imena Satakaši, kreatori novine su svakako morali da raspolažu velikim znanjem iz istorije i filozofije novca, ali i niza čak i manje srodnih disciplina.

Privatan novac

Kada se pojavio dugo se nije moglo reći šta je. Jednostavno ljudi su počeli da se igraju novom tehnologijom. Pokazao se dalekovidim onaj ko je predvideo da će upravo blokčejn tehnologija ditribucije zapisa biti osnov novog novca. Vidljivo je da ga bankari i danas odbijaju, smatrajući ga izumom pogodnim da kriminalcima olakša poslovanje nelegalnom imovinom.

Tek kada se u drugoj polovini 2013. godine u nemačkom Bundestagu povela debata o kriptovalutama, otvorila se rasprava o suštini nove pojave. Stvar je razrešio Volfang Šojble, tadašnji ministar za finansije Nemačke. Definisao je bitkoin kao privatan novac, na čije manipulacije se plaća porez.

Dakle, ako se kupi, pa u roku kraćem od 12 meseci, izađe iz bitkoina, plaća se porez na zaradu. U to vreme oscilacije vrednosti bitkoina iskazane u dolarima bile su svakodnevne i izrazito velike. U prvoj deceniji postojanja vrednost mu je uvećana čak za 750 puta.

Pričanjem postaješ bogat

Šojble je napisao da je uloga novine čuvanje stečene vrednosti, a da mu nije namena da bude valuta za kupoprodaju. Deset godina kasnije jasno je da je ovakvim pristupom nemački ministar snažno doprineo da se vrednost novog novca stabilizuje.

Tehnologija čuvanja bitkoina, ili bilo koje druge kriptovalute, modernošću je osvojila ne mali broj broj ljudi i oni neprekidno pričaju kako su zadovoljni. Razumljivo, pozitivnim nastupom povećavaju broj korisnika – upravo je to jedini način da se i sami bogate. Privatan novac ni do sada nije bio nepoznat. Žetone prilično često upotrebljavamo na zabavama kada želimo da ubrzamo kupoprodaju. Za razliku od bitkoina, imaju istu vrednost tokom žurke, nakon koje su neupotrebljivi. Bitkoin, mada neuporedivo odmerenije, i dalje oscilira, a upotrebna vrednost mu je trajna.

Moć digitalizacije

Čini se da je pravo vreme da se uvede i oporezivanje na trgovinu bitkoinom. Kako se porez plaća samo ako se manipulacija obavlja u periodu kraćem od godinu dana, procenjuje se da bi uvođenje oporezivanja podstaklo kupovinu „novog novca“ na duži rok.

A ništa nije povoljnije da se dodatno stabilizuje vrednost bitkoina od dugoročnih ulaganja što bi dodatno podiglo popularnost „novog novca“. Podsetimo, već sada jedan odsto mladih unutar Evropske unije je uložilo u ovu vrstu štednje, dok 12 odsto razmišlja o tome.

Još uvek se debatuje kako su se dogodile kriptovalute. Nema definitivnog odgovora, ali se čini da digitalizacija sve više menja našu svakodnevicu, pa i delatnosti na koje smo toliko navikli da nam izgleda da moraju večno trajati.

Libra protiv dolara

Naravno da pod kapom nebeskom ništa nije večno. Sve češće telefoniramo upotrebom vajbera, iznajmljujemo „sobu za noć“, kupujemo klikom na Amazonu i vozimo se „Uberom“, jer nam je jeftinije, lakše i udobnije. Digitalizacija nam je omogućila da iste potrebe zadovoljavamo na nov, povoljniji način. Isto tako, nova tehnologija nam omogućava da plaćamo ili štedimo na drugačiji način, ne obavezno u novcu na koji država ima monopol.

Upravo je ugrožavanje najjačeg državnog ekskluziviteta kakav je štampanje novca i veliki problem za razvoj i masovniju upotrebu kriptovaluta. Iskusila je to i „Meta“, kada je pre četiri godine najavio libru, svoju kriptovalutu.

Projekat do danas nije zaživeo, jednostavno ako bi 2,8 milijardi korisnika ove mreže prešlo na libru, potreba za dolarom bi se drastično redukovala. Nakon šest sati propitivanja vlasnika „Fejsbuka“ pred američkim Kongresom, izgleda da je promenio mišljenje i, barem za sada, odustao od namere.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Da li treba uvesti porez na štednju u bitkoinima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi zameci bitkoina nastali su još u jeseni 2008, u jeku sloma američkih banaka zbog špekulacija sa nekretninama. I iako su neki, poput Austrijanca Julijana Hospa, brzo zaradili milione, pa su potom hvalili bitkoin preko društvenih mreža, „zvanični“ stav nalagao je izuzetan oprez. Tako je i tadašnji predsednik nemačke centralne banke Jens Vajdman uporno ponavljao da je taj „novac“ čija je jedina vrednost ona špekulativna, izuzetno opasan i da tu lako može i da se izgubi novac.

Međutim, popularnost takvih kripto-valuta je rasla. A rasla je i dobit koju su njime ostvarivali. Šta onda s tim? Da li se i na takav prihod plaža porez? Takvo pitanje postavio je Ministarstvu finansija poslanik nemačkih Liberala (FDP) Frank Šefler.

Odgovor je stigao pre deset godina i nemačko Ministarstvo financija, na čijem je čelu tada bio Volfgang Šojble, time je dalo smernicu koja se pokazala kao izuzetno dalekovida. Pa je čak dobroj meri bila i spas za takve kripto-valute. Naime, prema stavu nemačkog Ministarstva, bitkoin je oblik „privatnog novca“, a na rast njegove vrednosti se onda i plaća porez – dakle, ako se njime špekuliše u smislu kako je to predviđeno nemačkim zakonima.

Neverovatno dalekovido

Bitkoin je do tog odgovora Ministarstva „bio nešto čudno“, kaže danas Šefler. „Ili se nije se znalo šta je to, ili s ga svrstavali u nekakav opskurni segment.“ U svakom slučaju, tumačenje Ministarstva bilo je izuzetno zanimljivo: „privatni novac“. Pod tim su se do tada podrazumevali npr. žetoni ili bonovi kojima u gostionici na nekoj proslavi možete da dobijete piće. To je, inače, veoma čest način organizacije plaćanja na različitim proslavama u Nemačkoj.

S takvim „privatnim novcem“ se ne može špekulisati i on potpuno gubi vrednost kad se ta proslava završi. Ujedno žetoni u nekom salonu za zabavu uvek imaju istu vrednost u „pravom novcu“.

Ali bitkoin? Naravno da je motiv Ministarstva finansija bio pre svega da i od te dobiti ubere porez, ali se to tumačenje pokazalo kao izuzetno mudro i dalekovidno. „To je bilo od temeljnog značenja za ophođenje s bitkoinom u Nemačkoj“, smatra ekonomista Filip Zandner. Već deset godina je prošlo, svašta se dogodilo i sa bitkoinom, a Ministarstvo nije moralo da promeni ni jedan zarez u tom svom tumačenju.

„Ta odluka je veoma rano pokazala kako se ispravno tumači bitkoin, naime kao sirovina i sredstvo za čuvanje vrednosti, a ne kao valuta ili kao novčana uslužna delatnost. Nemačko Ministarstvo finansija tada je uradilo sve tačno kako treba i to veoma rano.“

Temelj i stabilnost kripto-valute

Zato je još pre deset godina to mišljenje Berlina s velikom pažnjom prihvaćeno u čitavom svetu. I ne samo to. U definiciji nemačkog Ministarstva o kripto-valuti od izuzetnog značaja bio dodatak i kako se porez na dobit plaća prema važećim zakonskim propisima u ovoj zemlji. A on još uvek glasi da se porez na dobit od špekulacije plaća samo ako je on ostvaren kupovinom i prodajom u okviru jedne godine.

„Onaj ko špekuliše i relativno brzo i često kupuje i prodaje, on će morati da plati porez na dobit“, kaže Zandner. „Ali, onaj ko kupi i drži kripto-valutu duže od godinu dana, što i čine pravi ljubitelji bitkoina koji bi ga najradije zadržali zauvek, taj ne plaća porez na špekulativnu dobit.“

Upravo taj stimulans – dugoročno uložiti u kripto-valutu, u ogromnoj je meri pomogao da se bar donekle i stabilizuje vrednost bitkoina, čak i u najvećim burama kroz koje su prolazile kripto-valute.

U međuvremenu je Nemačka postavila i detaljnija pravila, a u najvećoj meri je tumačenje nemačkog Ministarstva uvršteno i u takozvanu MiCA (Markets in Crypto Assets) uredbu Evropske unije. „To je dovelo do toga da je Nemačka postala zemlja koja je zaista otvorena i naklonjena bitkoinu“, uveren je Zandner.

Ko ga ima, taj ga hvali

Treba li dakle uložiti novac u kripto-valute? Mladi u Nemačkoj su t koji najviše o tome razmišljaju: tri odsto mladih punoletnih osoba već je kupilo određeni iznos kripto-valute, svaki treći o tome razmišlja, a 23 procenta upitanih to ne isključuje kao mogućnost. Teško je reći da li će porast vrednosti bitkoina i u sledećih deset godina biti tako enorman kao u protekloj deceniji tokom koje je od 4.000 evra njegova vrednost skočila na više od milion. To je mnogo, mnogo više nego što bi se postiglo bilo kojom deonicom.

Ipak, sumnje su i dalje prisutne. Koliko je pameti na takav način potrošiti novac? Guru američkih berzanskih špekulanata Voren Bafet ne propušta priliku da upozori da on u to neće da uloži „ni jedan cent“ i da je to samo rulet ili automat za kockanje.

Ipak, bez obzira na odluku uložiti ili ne, ostaje nemački propis o kripto-valuti. On je svoju vrednost pokazao čak i u slomu kripto-berze FTX, kada su mnogi izgubili sav novac koji su tamo uložili. Ali, nemački propisi su i u tome uspeli da naprave razliku „između neregulisane firme koja je svojom prevarantskom delatnošću implodirala i tehnologije koja se pokazala kao sposobna da preživi“, kaže Zandner.

Drugim rečima, onaj ko ima bitkoine i uložio je u to svoj novac, neće prestati da poziva druge da i oni to učine. Jer, samo tako će i on postati bogatiji.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Da li ste znali da je Nemačka spasila bitkoin? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast cene kriptovaluta, ne smo bitkoina, počeo je baš u vreme kada su se tri banke u SAD našle u problemima, odnosno 10. marta kada je bilo jasno da se Banka Silicijumske doline nalazi pred bankrotom.

Tada je jedan bitkoin koštao oko 20.000 dolara. To znači da je za mesec dana cena bitkoina skočila oko 50 odsto.

Ako gledamo kretanje cene od početka godine, rast je još veći, oko 80 odsto, pošto se 1. januara trgovalo bitkoinom po ceni od 16.600 dolara.

Analitičari ukazuju na to da raste cena zlata, a da se na bitkoin gleda kao na vrstu digiatlnog zlata. Što više investitora percipira da će američka ekonomija završiti u recesiji i da će oslabiti dolar povećava se interesovanje za zlato i bitkoin.

Skok kriptovaluta se desio posle propadanja banaka

Takođe, u slučaju pogoršanja ekonomske situacije, investitori očekuju ne samo da FED prestane da povećava kamatnu stopu, već i da tokom ove godine počne da je smanjuje.

Marko Živković iz ECD kriptomenjačnice ističe da je teško izdvojiti konkretan razlog zbog kog bitkoin beleži rast cene, ali da ima nekoliko faktora koji deluju tom pravcu.
„Nagli skok kriptovaluta desio se u trenutku kada su počele da propadaju banke, prvo SVB u SAD, a potom i Kredi Svis u Švajcarskoj.

Osim toga, indikativne su vesti o odvajanju Rusije, Kine, Saudijske Arabije od dolara. Ljudi postaju nesigurni u tradacionalne valute i pokušavaju da diversifikuju ulaganja.

Treća stvar je to što se do velikog skoka vrednosti bitkoina pre dve godine ova kriptovaluta kretala različito od kretanja berzi. Poslednjih godinu – godinu i po dana kretanje cene bitkoina i berzi se uskladilo. Sada vidimo opet to razdvajanje, berze padaju, a bitkoin raste“, kaže Živković.

„Na kraju“, zaključuje on „možda je ulaganje u kriptovalute odgovor na krizu“.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Otkud skok bitkoina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bitcoin je iskoristio priliku koju mu je otvorila ekonomska nestabilnost, ali i potres na bankarskom tržištu i u ovoj godini u svega tri meseca porastao za neverovatnih 68 odsto.

Time je značajno nadmašio zlato koje je sve do početka aprila bilo u minusu, da bi se trenutno zadržalo u plusu od 8,5 odsto od početka godine. Stoga ne čude podaci koji pokazuju porast broja ulagača u bitkoin kao sredstvo dugoročnog očuvanja vrednosti.

Bitkoin ili zlato

Kolaps banke „Silvergate“ pogurao je cenu zlata koja je do tog trenutka bila u crvenom. Uticaj bankarskih kriza povećao je cenu zlata iznad 2.000 dolara, što je već viđeno nedugo nakon invazije Rusije na Ukrajinu.

Za vreme trajanja ove ekonomske krize, najviše su nastradale tehnološke akcije koje su u poslednjoj deceniji obarale sve rekorde prinosa i povrata. Uprkos tome, indeks Nasdaq 100 ponovo je ušao u pozitivan trend trgovanja jer je od rekordno niskih cena u decembru prošle godine rast od preko 20 odsto.

Ako uporedimo tržišnu kapitalizaciju zlata s bitkoinom, možemo primetiti smanjenje ukupne vrednosti sredstava u zlatu. U ovom se trenutku ukupna tržišna kapitalizacija bitkoina procenjuje na iznos od 366 milijardi američkih dolara, dok je tržište zlata ipak dominantno sa 11 biliona američkih dolara.
Prema Danu Heldu, kad bi se zlato izednačilo s bitkoinom, vrednost jednog bitkoina trebalo bi da iznosi oko pola miliona američkih dolara.

Autor brojnih finansijskih knjiga Robert Kijosaki, koji se proslavio s naslovom „Bogati otac, siromašni otac“, na društvenim mrežama je upozorio na stanje u globalnoj ekonomiji. Uveren je da su plemeniti metali, ali i bitkoin, dobra sredstva za borbu protiv inflacije i ekonomske nestabilnosti, piše Bankar.me.

Izvor: Blic/Bankar.me
Foto: Pixabay

Чланак Kretanje cene bitkoina i zlata je u sve većem raskoraku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prozivođač električnih automobila je prodao 75 posto od ukupne količine svojih bitkoina, koji su na kraju 2021. godine vredeli oko 2 milijarde dolara, izveštava britanski javni servis BBC.

Odustajanje „Tesle“ od bitkoina koincidira sa padom vrednosti te kriptovalute za više od 50 posto ove godine.

Iz „Tesle“ su saopštili da su sredstva od prodaje bitkoina uložili u kupovinu tradicionalne valute u iznosu od 936 miliona dolara.

Šef „Tesle“ Ilon Mask bio je među najistaknutijim pristalicama bitkoina koji je favorizovao tu virtuelnu valutu, podstičući često svojim porukama na društvenim mrežama trgovinsku aktivnost na kripto berzama.
„Teslina“ investicija od 1,5 milijardi dolara u bitkoin, koja je obelodanjena u februaru 2021, izazvala je rast potražnje za tom valutom. Cena ove izrazito volatinke kriptovalute skočila je prošle godine na skoro 70.000 dolara u novembru, pre nego što je počela da pada, podseća BBC

Чланак Tesla digla buru kad je kupila bitkoine, sad kažu da ih je već rasprodala се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od sredine juna najpolularnija svetska kriptovaluta, bitkoin, drži se „iznad vode“, odnosno u rasponu vrednosti od 20.000 do 22.000 dolara. Taj koridor, koji je bio ugrožen nakratko silaskom 18. juna na 18.000 dolara, nije samo simbolična „kota 20“ već je to nivo koji održava u plusu one stare kupce bitkoina. Oni novi, koji su u bitkoin ušli globalnoj pomami za brzim i lakim novcem posle decembra 2020. godine, odavno su i ozbiljno u minusu.

Da li to znači da je bitkoin dotakao dno? Već neko vreme u svetu se vodi polemika oko toga koja je najniža vrednost (ako tako nešto uopšte postoji) na koju bi mogao da padne „novčić“ koji je za mnoge simbol kriptovaluta. I danas ima pesimista koji ga ubrzo vide na 12.000 dolara ali i katastrofičara koji mu predviđaju krah.

Promene su vidljive, da li su i dovoljne

Osnove na kojima se zasnivala većina prognoza, pogotoov onih mračnih, su se u poslednjih mesec dana promenile. Jedna od njih je procena kako, odnosno, koliko će Federalne rezerve SAD, zategnuti monetaranu politiku i Amerikancima i svetu poskupeti dolar.

Njihove rezerve stavljene za prodaju sada su na najnižem nivou od jula 2021. godine kada se zaustavio prethodni sunovrat bitkoina. Sa tadašnjih 29,800 dolara bitkoin je potom do novembra uzleteo na rekordnih 67.567 evra. A onda do danas izgubio 70 odsto vrednosti i izbrisao veći deo od 2.000 milijardi dolara sa celog kriptotržišta.

– Ja mislim da je inflacija pod kontrolom, i da je ekonomija pod kontolom, i da nema naznaka opasne recesije. To će stabilizovati i kriptotržište – kaže CK Ženg, suosnivač hedž fonda okrenutog kriptu za CNBC.

Ali, kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno.

– Trenutni rast cene bitkoina vidima kao olakšanje trenda na srednji rok, u kome će se vrednost braniti na nivou od 25.000, možda i 28.000. Ali, kripto tržište još nije doseglo potpunu kapitulaciju, i moglo bi krajem godine pasti na 12.000 dolara – kaže Marsel Harman, izvršni direktor „Torvatel deksa“ (THORWallet DEX) za Blumberg.

Rusima dolar veći problem od bitkoina

Najave da će Rusi biti proterani sa kripto tržišta, kao deo embarga Zapada protiv Rusije zbog rata pokretanja u Ukrajini, nije se ostvarila ali promena ima.

– Niti jedna kripto platforma, koja baš zbog pritiska svoje države nije morala, nije zabranila Rusima da trguju. To se jednostavno ne uklapa u filozofiju digitalnog tržišta koje bi trebalo da bude slobodno od politike a imovina privatna. Rusima sada jeste nešto teže da trguju kriptovalutama ali ne i nemoguće. No, ja mislim da im je veći problem da dođu do dolara, zbog blokade Rusije od strane zapadnog bankarskog sistema, i kupe bitkoine, nego da njima trguju na samim berzama – objašnjava Aleksandar Matanović.

Zbog mračnih slutnji dolar, kao globalna rezervna valuta i stecište u nesigurnim vremenima, je rastao i sada je izjednačen sa, na primer, evrom. Međutim, one koji su očekivali da će FED zbog rekordne inflacije podići kamatnu stopu za čitav procentni poen, ovih dana „razočarani“.

Sadašnji trenutak „sve ili ništa“ (make-or-break) za bitkoin

Nakon što je to odbacio kao verovatnoću guverner iz borda FED-a Kristofer Voler, to su potvrdili i predsednici banaka FED-a iz Atlante i Sent Lusia, Rafael Bostik i Džejms Bulard.

A proceni da će 75 baznih poena umesto 100 biti sasvim dovoljno u borbi sa uznapredovalom inflacijom, potvrdili su potom i podaci o očekivanima mesečnoj inflaciji potrošačkih cena koja je za jul bila 2,8 odsto naspram 3,1 mesec dana ranije. To bi moglo da znači da je inflacija dostigla svoj vrhunac.

Pored podataka sa klasičnog tržišta fizičkih roba, kao i tržišta akcija koje ponovo u trendu rastu od sredine juna, ohrabruju i podaci sa digitalnog tržišta, odnosno blokčejna.

Tamošnji podaci sugerišu da je sadašnji trenutak „sve ili ništa“ (make-or-break) za bitkoin, piše Kointelegraf (cointelegraph.com). Majneri, odnosno „rudari“ koji svojom skupo plaćenom računarskom opremom „otkrivaju“ bitkoin, počeli su da u znatno manjoj količini prodaju svoje rezerve nagradnih bitkoina.

Kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno

Njihove rezerve stavljene za prodaju sada su na najnižem nivou od jula 2021. godine kada se zaustavio prethodni sunovrat bitkoina. Sa tadašnjih 29,800 dolara bitkoin je potom do novembra uzleteo na rekordnih 67.567 evra. A onda do danas izgubio 70 odsto vrednosti i izbrisao veći deo od 2.000 milijardi dolara sa celog kriptotržišta.

– Ja mislim da je inflacija pod kontrolom, i da je ekonomija pod kontolom, i da nema naznaka opasne recesije. To će stabilizovati i kriptotržište – kaže CK Ženg, suosnivač hedž fonda okrenutog kriptu za CNBC.

Ali, kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno.

– Trenutni rast cene bitkoina vidima kao olakšanje trenda na srednji rok, u kome će se vrednost braniti na nivou od 25.000, možda i 28.000. Ali, kripto tržište još nije doseglo potpunu kapitulaciju, i moglo bi krajem godine pasti na 12.000 dolara – kaže Marsel Harman, izvršni direktor „Torvatel deksa“ (THORWallet DEX) za Blumberg.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li je bitkoin dotaknuto dno? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u februaru 2014. godine menjačnica je ugašena nakon što je hakovano 850.000 bitkoina, koji su u tom trenutku vredeli oko 500 miliona dolara, a prema saopštenju stečajnog upravnika od 06. jula ove godine uspešno je vraćeno oko 140.000 bitkoina. Trenutna vrednost vraćenih bitkoina je (ako uzmemo cene koingeka na dan 13.07.) oko 2,32 milijarde dolara.
Kako „Blic Biznis“ nezvanično saznaje od izvora upućenih u dešavanja na tržištu kriptovaluta, među korisnicima usluga Mt.Goksa bilo je i značajan broj Srba koji su najpoznatiju kriptovalutu kupovali 2014. godine, kada se cena jednog bitkoina kretala ispod granice od 1.000 dolara, ali i ranije po cenama od 100 dolara i manje.

– Bitno je da se napomene da je u to vreme Mt.Goks držao oko 70 odsto svih iskopanih bitkoina na tržištu, i da je to bio jedini validan način da se trguje kriptom. Povraćen novac će se deliti po prinicpu „bazena“ (pull-a), i priča se da će se svim korisnicima, makar u prvoj rundi, vratiti oko 20 odsto onoga što su imali u trenutku gašenja, priča nam sagovornik.

– Te 2014. godine i ranije, nije bilo velikih investitora i milionera u kriptu, već su to uglavnom bili programeri, entuzijasti pa čak i gejmeri. Čest je bio slučaj da se kao nagrada na nekom turniru u nekoj takmičarskoj video igri dele bitkoini. Oni će svi imati milione na računima sada, kaže on dodajući: „Postoji značajan broj Srba koji su sa pucanjem Mt.Goksa ostali bez svog kripta. Da se razumemo to nije milion na milion, već su ti ljudi bitkoine kupovali, u poređenju sa sadašnjim momentom, bud zašto“.

Pismo stečajnog upravnika

Poverioc ugašene berze i menjačnice za kriptovalute Mt.Goks bliži se otplati, navodi se u pismu japanskog stečajnog upravnika za kupovinu preduzeća od 6. jula.

Poverenik sada od bivših korisnika traži da se registruju na mreži i navedu kako žele da budu isplaćeni. Kada tačno i koliko će ljudi biti isplaćeni nije navedeno u pismu, ali kako je sagovornik istakao za „Blic Biznis“ to bi moglo da bude već početkom avgusta.

– Poverenik je držao zalihe od 141.686 bitkoina, kao i gotovinu i Bitkoin keš od septembra 2019. piše u prethodno objavljenim dokumentima, prenosi Blumberg.

Takođe je rečeno da se potraživanja ili transferi od kraja avgusta neće prihvatati, dokle god ova prva runda isplata ne završi na siguran način, stoji u pismu.

Šta će biti sa tržištem?

Kako se radi o velikom broju bitkoina, brojni investitori globalno su zabrinuti da bi rasprodaja koja će potencijalno uslediti nakon što korisnici dobiju nazad bitkoine,

– Korisnici će dobiti Bitkoin, a neki će ih odma prodati, rekao je Aron Braun, investitor koji piše za Blumberg. „To neće biti značajno u poređenju sa ukupnim obimom trgovanja bitkoinima, ali bi moglo da uplaši druge“. Tako da opasnost od rasprodaje postoji, i ona bi mogla da inicira dalji pad na tržištu.

Ipak, strahovi mogu da ispostave neosnovanim jer je veliki broj kreditora već prodalo svoja potraživanja od Mt.Goksa. Grupe kao što su Fortres Investment Grup nudile su poveriocima prevremenu isplatu, piše portal kriptoslejt.

Takođe, najverovatnije je da će se sredstva od prodaje ovih bitkoina samo prenamenovati u investicije u druge kriptovalute, kao što Itirjum. Kako kažu stručnjaci, pre 2014. godine nije bilo mnogo alternative bitkoinu na tržištu, a sada postoje hiljade valuta u koje može da se investira.

Da se desi da se pun fond povraćenih bitkoina proda, i da za sobom povuče i druge investitore da urade isto, vrlo je verovatno da bi bitkoin završio ispod 10.000 dolara.

Izvor: Blic Biznis

Foto :Pixabay

Чланак Srbima kojima su ukrali bitkoine 2014.godine, vraćaju i sada postaju milioneri се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krah kriptovaluta, od kojih su pojedine ove godine izgubile i do 80% svoje vrednosti, za finansijske analitičare koji od početka gaje sumnje prema tom tržištu je konačan dokaz da one nisu mesijansko utočište za zaštitu imovine od inflacije. Protivnici ustoličenja kriptovaluta kao revolucionarne alternative „okoštalom“ finansijskom sistemu, sada likuju sa zaključkom da je nova kriza ogolela piramidalnu suštinu ovog koncepta, u kome cena imovine bez realnog pokrića može da raste samo dok se priključuju novi igrači. Iz tog razloga je, kako tvrde, zagovornicima digitalnog novca bilo toliko stalo da dobiju podršku šire javnosti i popularišu kriptotržište izvan uske grupe „proroka u virtuelnom bespuću“.

Premda dostupni podaci pokazuju da je udeo korisnika ovakvih transakcija još uvek mali, nametnuta je slika da se digitalni novac afirmisao ne samo kao ravnopravna opcija klasičnom berzanskom trgovanju, već i kao vizija budućnosti pred kojom sporo i nevoljno ali ipak neupitno popuštaju i centralne banke. Tražnju je naročito poguralo upravo sve masovnije ukrcavanje finansijskih institucija u ovaj virtuelni voz, koji je postao nezaobilazan i u korporativnom „brendiranju“, u nastojanju kompanija da se umile novim generacijama potrošača, pokazujući kako su u potpunosti „u trendu“.

Sa rastućom popularnošću kriptotržišta u javnosti, mogućnost da se ostvare spektakularni prinosi u kratkom roku nije privukla samo obične smrtnike željne brze zarade, nego i profesionalne igrače. Zahvaljujući neverovatnom rastu cene, bitkoin je od ideje da postane univerzalno sredstvo plaćanja, „mutirao“ u špekulativno oruđe u finansijskom kazinu, a taj proces su ubrzali institucionalni investitori, poput investicionih banaka i različitih fondova rizičnog kapitala.

I tu je došlo do paradoksalnog obrta, u kojem je bitkoin postao deo sistema koji je trebalo da sruši, vezavši dobrim delom svoju sudbinu za finansijske institucije za koje se tvrdilo da će u novoj eri digitalnih valuta postati suvišne. Time se pridružio ostaloj rizičnoj aktivi koja je na Vol Stritu doživela egzodus investitora posle zaokreta američke centralne banke ka restriktivnijoj monetarnoj politici. Za razliku od ranije, bitkoin je postao tesno povezan sa konvencionalnim berzanskim indeksima, a rast kamatnih stopa je, tvrde kritičari, pokazao da je podjednako neotporan na inflaciju kao i ostala rizična ulaganja.

Čaša nije poluprazna, nego polupuna

Oni koji za sebe kažu da nemaju „unapred zauzet verdnosni stav“ prema virtuelnom novcu, podsećaju da je ovo tržište od samog početka veoma nestabilno, te da ulagači koji ga duže prate i očekuju da oscilacije budu mnogo češće. Profesionalni trgovci čak i priželjkuju veće padove, jer mogu više da zarade kasnije, kada se cena oporavi.

Ipak, i ovaj deo analitičara priznaje da ovo što se sada događa ne može da se opravda „sistemskom volatilnošću“, već je došlo do kraha kao i kod svake druge imovine koja doživi toliki pad vrednosti u kratkom roku. Uteha za investitore je, po njihovom mišljenju, to što je sunovrat kriptotržišta u aktuelnim okolnostima – dugoročnije gledano – dobra vest. Slom kriptovaluta pokazuje da su one postale sastavni deo ekonomije, pre svega finansijskog tržišta koje sada reaguje na pretnje od nadolazeće recesije.

Kriptovalute su, kao već uobičajeni deo portfelja velikih investitora, počele da gube špekulativni „pedigre“ u korist ulaganja povezanih sa stvarnim ekonomskim kretanjima. U trenutku kada se zbog nove krize izazvane ratom u Ukrajini investitori povlače iz visokorizičnih ulaganja, kriptovalute dele sudbinu ovog dela tržišta, uključujući i to da je gotovo nemoguće predvideti kada će se one oporaviti.

Strastveni zagovornici digitalnog novca sa svoje strane ističu da je upravo rat u Ukrajini poslužio regulatorima kao odličan izgovor da „stave omču oko vrata slobodnom finansijskom svetu“. Napominju da je bilo jasno kuda vode stvari već posle najava američke administracije i Feda o merama koje će se preduzeti kako bi se zaustavio kriminal povezan sa kriptovalutama i izbegavanje poreza, regulisale kriptovalute koje su vezane za vrednost neke stabilne imovine kao što je zlato i kako bi se uspostavio efikasniji nadzor nad ulaganjima koja se vrše preko kriptovaluta. Time je, smatraju pobornici digitalnog novca, američka centralna banka počela da priprema klopku za ovo tržište i pre nego što je eskalirao sukob u Ukrajini.

Podsećaju da kada je pod uticajem pandemijske krize svetskoj privredi zapretila ubrzana inflacija, kriptovalute su preživele finansijske poremećaje zadržavši se na visokom nivou. Jedan od razloga je bio razvoj infrastrukture i proizvoda, a tome su, priznaju, doprineli i igrači iz tradicionalnih finansija, koji su se odlučili za značajnija ulaganja u kriptotržište.

Kad politika ubije ekonomiju

Međutim, aktuelni rat je, kako ističu, potpuno druga vrsta testa za izdržljivost kriptovaluta, jer su politička i vojna moć preuzele komandu nad ekonomijom, prekrajajući međunarodne finansije i globalni sistem plaćanja, a njihov uticaj će bivati sve veći sa pojačavanjem ratnih dejstava. Prema izveštajima Blumberga, na samom početku rata, u Rusiji je izrazito porasla potražnja za kriptovalutama, a isti izvor je tada procenio da su ruski oligarsi u tom trenutku imali u kriptovalutama, uglavnom u bitkoinima, oko 214 milijardi dolara.

U isto vreme objavljene su procene da Centralna banka Rusije ima oko 640 milijardi dolara vredne devizne rezerve, ali naravno bez podataka u kom obliku, u kojim valutama i gde ih drži. Jedno vreme se spekulisalo da banka nema pristup polovini svojih deviznih rezervi, da bi ona potom objavila da je od početka rata potrošila 38 milijardi dolara rezervi, zacelo na odbranu valute, ali ne navodeći njihov ukupni sastav.

Kada je reč o kriptotržištu, u vreme kada je rat počeo, ruskim bankama je bilo zabranjeno poslovanje s kriptovalutama, ali kako je rat odmicao, Blumberg je objavio da je Sberbanka, najveća ruska banka, dobila odobrenje centralne banke za poslovanje na kriptotržištu. Odmah su reagovale SAD, Kanada, Velika Britanija i Evropska unija, koje su optužile kripto kompanije da pomažu Rusiji i zahtevale da uvedu sankcije klijentima „koji mogu biti povezani sa sumnjivim ruskim aktivnostima“.

Imajući u vidu da se nametanje sankcija protivi osnovnoj kripto filozofiji, najveće kripto menjačnice su uglavnom reagovale „diplomatskim“ izjavama kako zauzimaju „uravnotežen pristup“, ali Čangpeng Žao, osnivač najveće kripto berze „Binance“, nije mogao da se uzdrži od komentara na svom blogu: „Odluku o sankcijama su donele zapadne vlade, ali kao što ni predsednik uprave neke banke u Londonu u kojoj Rusi, stanovnici Londona, drže svoj novac nema pravo da zamrzne njihovu imovinu, to ne možemo ni mi da učinimo. Na osnovu čega? Zato što se neko slaže ili ne slaže s predsednikom ove ili one države?“

Žao je, zatim, pojasnio da kripto imovina ionako nije glavni problem, jer je njen udeo u svetskim finansijama i ruskoj ekonomiji gotovo beznačajan. Problem ne rešava ni pritisak zapadnih vlada na najveće kripto menjačnice, jer ovakvih institucija ima mnoštvo širom sveta, a ono što je najbitnije – za korišćenje kriptovaluta menjačnica nije ni potrebna.

Zorica Žarković

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Pixabay

Чланак Šta je uzrok kraha kriptovaluta? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveća svetska kriptovaluta pala je za skoro 14 posto u poslednja 24 sata, dok je etereum oslabio više od 12 procenata u istom periodu, prema podacima Koinbejza, izveštava CNBC.

Sve trenutno puca, bilo da se radi o akcijama, o kripto imovini ili bilo čemu drugom. Ono što vidite na tržištu je strah, neizvesnost i sumnja, kaže Nirmal Ranga, šef za trgovanje i tehničke analize na kripto berzi ZebPej, prenosi Tanjug.

Težak nokaut kripto imovine u ponedeljak usledio je kada su platforme za trgovanje poput Celzijusa i Bajnensa zaustavile povlačenja, a neke kompanije su čak zatvorile posao.

Iz Celzijusa su saopštili da će povlačenja, zamene i transferi izmedju računa biti prekinuti zbog ekstremnih tržišnih uslova i da bi taj potez trebalo da stabilizuje likvidnost i poslovanje.

U međuvremenu, Bajnens, najveća kripto berza na svetu, blokirala je povlačenje bitkoina na više od tri sata zbog zagušenja transakcija što je izazvalo gomilanje naloga i zastoj.

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta pala je ispod 1,0 bilion dolara u ponedeljak, prvi put od februara 2021. godine, pokazali su podaci sa platforme KoinMarketKap. Poslednjih dana sa tržišta je zbrisano oko 200 milijardi dolara.

Do rasprodaje kriptovaluta došlo je pošto investitori uglavnom beže iz rizičnih sredstva usled straha od potencijalne globalne recesije, dok vodeće centralne banke širom sveta podižu kamatne stope kako bi ukrotile inflaciju.

Bitkoin je pao za skoro 70 posto sa istorisjkog rekorda koji je dostigao u novembru 2021.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Sve veća panika i strah na tržištu kriptovaluta, blokade, zagušenja, povlačanja се појављује прво на Biznis i Finansije.