Tokom prethodnih ekonomskih kriza važilo je da “običan narod” siromaši, dok se bogataši još više bogate. Situacija se međutim promenila. Doduše, ne na bolje za bilo koga. Narod i dalje ne živi dobro, ali sada ni bogatašima “ne cveta cveće”. Tačnije ultrabogatašima, odnosno onima koji poseduju više od 30 miliona dolara.

Primera radi, u Aziji je u 2022. broj najbogatije populacije opao za 10,9 odsto, bar sudeći prema podacima kompanije Altrata. Sada na tom kontinentu ima “samo” 108.370 ultrabogataša. Kao razlog za ovaj pad navode se striktna kovid ograničenja u Kini, rat u Ukrajini i poremećaji u lancima snabdevanja.

Ipak, kombinovana vrednost imovine azijskih bogataša od 12,13 biiona dolara i dalje premašuje ukupnu vrednost evropskih koja iznosi 11,73 biliona. Evropa je inače zabeležila drugi najveći pad broja bogataša na svetu. U njoj se ultrabogataška populacija smanjila za 7,1 odsto na 100.850 pojedinaca. To je bila posledica rata u Ukrajini, to jest energetske krize usled istog.

Severna Amerika je trenutno kontinent sa najviše ultrabotagaša na svetu. Ima ih 142.990 a vrednost njihovog bogatstva je prošle godine bila 16,47 biliona dolara. Ipak to je pad u odnosu na 2021. od četiri odsto. Uzrok tog pada je uglavnom povećavanje kamatnih stopa koje je sprovodio američki FED u cilju obuzdavanja inflacije.

Na Bliskom Istoku, u Latinskoj Americi i na Karibima je pak porastao broj veoma bogatih ljudi, no on je i dalje mali u odnosu na tri gore pomenuta kontinenta.

Izvor: CNBC

Foto: Nathan Dumlao, Unsplash

Чланак Pada broj ultra bogatih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Druga pouka jednog od najvećih bankarskih bankrota u najmoćnojoj državi je da, ako dođe do krupnije promene monetarne politike, i dobra banka može za kratko vreme da postane očajna. Pri tome, menadžeri banke i ne moraju da učine niti jedan loš potez, drastično pogoršanje je posledica pre svega promene finansijskog ambijenta.

Sa nebesa u ponor

Na pitanje kako da banka sa veoma solidnim referencama za samo šest meseci od prvorazredne dospe do bankrota, pri čemu se sam krah dogodio za samo 24 časa od prvih vidljivijih simptoma dubioze, odgovor leži u neuobičajenoj strukturi banke, gotovo isključivo oslonjenoj na samu jednu vrstu klijenata. Pokazalo se da radikalna monolitnost bankarskog poslovanja u sebi sadrži krupne zamke, čak i kada su dominantni klijenti kompanije u najperspektivnijem segmentu ekonomije.

Kada je pre četrdesetak godina u Kaliforniji osnovana, Banka Silikonske doline (SVB) je bila u duhu vremena, u celosti usmerena na digitalni svet pred kojim se otvarala perspektiva kao retko kome u dotadašnjoj civilizaciji. Bilo je „kul“ totalno se posvetiti kompanijama iz ove branše, posebno takozvanim startapovima.

Posao se razgranavao na dnevnom nivou, rast profita bio je brži nego u bilo koje druge banke. Za manje od četiri decenije dospela je do šesnaeste po aktivi u SAD, pri čemu su nadmašene banke sa višedecenijskim uglednim poslovanjem. Ipak, pokazalo se da nije lako kontrolisati brz razvoj. Ključna slabost bila je prevelika oslonjenost na samo jedan segment poslovanja, odnosno na novac samo jedne strukture klijenata.

Kako kontrolisati rast

Sredinom 2021. godine SVB je imala 54 milijardi depozita, uglavnom novca startapova iz digitalne sfere. Ove kompanije razvijaju aplikacije ili, ređe, osmišljavaju i (fizički) nov proizvod potreban nekom od dominantnih modernih uređaja. No, do primene prođe ne baš kratak period vremena tokom kog se finansiraju novcem iz „venture fond“-ova namenjenim ulaganju u rizične moderne programe.

Protekle decenije bile su u znaku digitalizacije i sve što je ozbiljnije osmišljeno, mnogostruko se isplatilo. Stoga je SVB imala neuporedivo manje kraha klijenata nego što je uobičajeno u svetu koji se svesno opredeljuje za uvek rizične inovacije. Posao se širio rapidno, profit rastao geometrijskom progresijom.

Međutim, sredinom te 2021, kao posledica pandemije, ustalio se rad od kuće dodajući impuls već ubrzanom razmahu digitalnih poslova. Ubrzano raste i broj startapova, time i klijenata SVB. Računa se da je banka uspela da privuče blizu polovine svih kompanija ovog tipa u Kaliforniji.

Vrednost imovine kompanije je dostigla čak 209 milardi, dok je visina depozita sa 54 milijarde krajem 2021. godine dostigla čak 175 milijardi početkom marta meseca. Izlgedalo je bajkoliko, vrednost akcije SVB je sa 135 dolara krajem 2021. skočila na 760 dolara krajem 2022.godine.

Kako plasirati novac

Međutim, nije bilo lako plasirati povereni novac. Banka je odlučila da nastavi dugogodišnju praksu kupovine dugoročnih obveznica, pre svega države SAD. U njih je uložla čak 91,2 milijarde dolara, a više od polovine bile su na rok duži i od deset godina. Zanimljivo je da je samo 12 miljardi bilo uloženo u kredite, a praktično nije bilo prihoda od niza tradicionalnih poslova kao što su izdavanje kartica ili odobravanje stambenih kredita.

Dugoročne hartije su pouzdana ulaganja, ali sa niskim prinosima pogotovo u vreme jeftinog novca koje je započelo još pre desetak i više godina. Cena takvih hartija je bila relativno visoka, počela je da pada sa promenom monetarne politike SAD. Tako je portfelj obveznica plaćen 91,2 na berzi pao na tek 77 milijardi dolara. Popriličan gubitak, a startapovi su u međuvremenu počeli da češće uzimaju od depozita položenog banci.

Vreme trenutne komunikacije

Razlog promene ponašanja je umanjena količina novca na tržištu usled nove monetarne politike i rasta bazične kamatne stope sa 0,25 na 4,75 odsto. Umesto na novac „venture fond“-ova, startapovi počinju da se mnogo više oslanjaju na položene depozite u bankama, koji im, zapravo, i služe kao neka vrsta pologa za „crne dane“. Međutim, banci je gotovo jedini prihod kamata od dugoročnih obveznica, a valja vraćati poverene depozite.

Počinje da se primećuje koliko nedostaju prihodi od drugih bankarskih delatnosti. Prinuđena je da prodaje obveznice i na njima gubi 1,8 milijardi. Prilično neoprezno vrh banke obaveštava klijente da će pokušati da privuče nov kapital kako bi nadoknadila gubitak. Iskusni berzanski igrači uočavaju da je portfelj obveznica u minusu skoro 13 milijardi dolara, glas se bukvalno za tren putem Tvitera proširio među depozitarima. Počelo je vratolomno, prilično panično, podizanje depozita, čak 40 milijardi za samo jedan dan. Upravo je digitalizacija omogućila hitro širenje panike, danas se novac podiže od kuće, klikom na dugme mobilnog telefona.

Prioritet u interesu moćnih

Nema banke koja može da izdrži takav nalet uspaničenih štediša. Država je reagovala hitro i neubičajeno. Nije dala novac banci, kao što se događalo u krizi 2008. godine. Odlučila je samo da jemstvo proširi i na depozite veće od 250.000 dolara, a kakvih je u ovoj bogataškoj banci bilo čak 97 odsto. Zanimljivo je da su uspaničeni depozitari tražili upravo takvu reakciju. Očito, U Vašingtonu se sa posebnom pažnjom odnose prema interesima bogatih, dominantnih i među vlasnicima i menadžerima, pa i zaposlenicima, digitalnih kompanija i startapova.

Kao što je u prethodnoj bankarskoj krizi besplatnom pozajmicom spasavala bogate akcionare banaka, ovoga puta je uslišila molbu bogatih depozitara i državno jemstvo na polozima proširila na sve depozite, bez obzira na visinu, u bankama kojima je zapretilo širenje depozitarske panike. Takvih je u SAD oko 300 i biće potrebno blizu 900 milijardi dolara kako bi se isplatili depozitari. Taj novac je već odštampan.

Mada je za depozitare epilog praktično milionski poklon, za obične građane je sumoran. Država je iz budžeta, dakle novcem svih poreskih obveznika, isplatila depozitare koji su novac poverili banci sa izrazito rizičnim modelom poslovanja. Pri tome, novac nije planiran u budžetu, već je naštampan. Time je FED u vreme kada diže kamatnu stopu kako bi nekako ublažio razmahali rast cena, učinio i potez u suprotnom smeru – ubacio je novac iz primarne emisije. Očito, interes bogatih je prioritet, čak i kada za posledicu ima iritiranje aždaje zvane inflacija.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Spasavanje bogataša novcem siromašnih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zagovornici ideje limitarizma kažu da jeste i da „višak“ bogatstva treba iskoristiti za opšte dobro, prenosi Dojče vele.
Mnogi kažu da je para nikad dosta. Ali rastuća ekonomska nejednakost navodi sve više ljudi na misao da je ova tvrdnja pogrešna – neki ljudi zaista jesu previše bogati.

Duga je lista ekonomista, filozofa i lidera koji su se vekovima bavili preraspodelom bogatstva. Čitavi politički sistemi izgrađeni su oko ideje jednakosti i deljenja.

Šta je limitarizam?

Ekonomski limitarizam je koncept koji istražuje ideju da niko ne treba da bude preterano bogat. Fokusira se na štete i rizike postojanja super-bogatih ljudi.

U nekom trenutku, višak novca više ne doprinosi blagostanju ili dobrom životu. U većini slučajeva, kažu zagovornici ove teorije, sa nekoliko miliona dolara čovek može da živi kao bubreg u loju.

Limitarizam zato ne treba brkati sa socijalizmom ili komunizmom. Ovaj koncept ne odbacuje akumulaciju bogatstva, vlasništvo nad privatnom svojinom niti se zalaže za uravnilovku. Samo tvrdi da je imati mnogo ponekad i previše.

Trenutno teorija ne govori o posebnim brojkama. Dakle, ne utvrđuje tačno da li su ljudi previše bogati kad imaju deset miliona ili dve milijarde dolara.

Odakle ova ideja?

Vodeće ime ove teorije je Ingrid Robejns, belgijska teoretičarka koja radi na Univerzitetu Utreht u Holandiji. Robejns tamo predaje na Odseku za filozofiju, fokusirajući se na etiku, političku filozofiju i socijalnu pravdu.

Ona je prvi put predstavila ideju limitarizma na konferenciji pre deset godina, ali je bilo potrebno nekoliko godina da se pojavi njen prvi akademski rad na tu temu. Od tada neumorno priča o ovom konceptu, objavljuje radove i radi na knjizi. Ideja je izazvala različite reakcije širom sveta.

„U Evropi, moje iskustvo je da se javnost slaže sa mnogim mišljenjima po pitanju limitarizma. Ali u SAD je ova ideja veoma daleko od diskusija koje se vode u mejnstrimu“, kaže Robejns za DW.

„Deo tradicionalne američke kulture je ideja američkog sna, to jest vera da će svako imati šansu da postane veoma bogat, ako je samo dovoljno posvećen“, dodaje ona.

Svaki milijarder je promašaj politike?

U osnovi limitarizma je pitanje morala. Postavlja se pitanje, kada je moralno ili etički neophodno intervenisati u sistem slobodnog tržišta za dobrobit društva u celini.

Da li bogati pojedinci doprinose društvu ulaganjem u povećanu produktivnost ili samo špekulišu u svoju korist? Da li je deset automobila zaista toliko bolje od dva?

„Neki sada koriste slogan ‘svaki milijarder je promašaj politike’. Smatram da je to tačno, ali i da je moralno i politički problematično da neki bogataši imaju previše, pa čak iako je manje od milijardu“, kaže Robejns.

Ona tvrdi da se limitarizam zasniva na dva glavna principa: zaštiti demokratije i rešavanju hitnih potreba, kao i rešavanju problema koji zahtevaju napor celog društva poput klimatskih promena.

Kroz limitarizam se iskazuje briga da nejednakost može potkopati demokratiju. Bogati mogu da koriste novac da utiču na političare, angažuju lobiste i utiču na donošenje zakona. Ako im to ne uspe, oni mogu uticati na javno mnjenje tako što će direktno posedovati medijske kuće ili finansirati nevladine organizacije.

Veliko bogatstvo ugrožava borbu za klimu?

Ekonomski limitarizam pretpostavlja da bi ravnopravnija raspodela bogatstva dovela do boljeg ukupnog kvaliteta života u svetu. To bi moglo da pomogne onima koji žive u ekstremnom siromaštvu.

„Ako već imate deset miliona, ne znači vam previše ako dobijete još 100.000 evra ili dolara. Ali ako nemate nikakvo bogatstvo, onda je svaki prihod bitan i znači manje gladi i manje dece u siromaštvu“, kaže Robejns.

Ipak, ne radi se samo o novcu. Zagovornici ekonomskog limitarizma kažu da bogati predstavljaju opasnost za životnu sredinu jer njihovo ponašanje prouzrokuje prevelike emisije ugljen-dioksida.

„Super-bogati nesrazmerno utiču na klimatske promene jer je njihov materijalni stil života mnogo raskošniji, a njihova ulaganja su ekološki štetna“, ističe Robejns.

„Stoga bi bilo pošteno da se njihov višak novca iskoristi za rešavanje klimatske krize, umesto da ih pustimo da se izvlače iz ovog problema i grade luksuzne bunkere ili vile na vrhovima planina kako bi se sakrili u slučaju da klimatske promene izmaknu kontroli ili izbiju građanski nemiri“, dodaje profesorka.

Bogati postaju sve bogatiji

Drugi filozofi i ekonomisti strogo se protive ideji ograničavanja bogatstva. Oni ne vide moralnu granicu za zarađeno ili nasleđeno bogatstvo.

Naprotiv, kažu, postojanje mogućnosti da se neko obogati podstiče preduzetnike da rizikuju, da razmišljaju o inovacijama i da donose promene.

Pored toga, oni tvrde da ograničavanje bogatstva neće okončati političku nejednakost. Kao bolji način da se postigne veća jednakost navode progresivni poreski sistem.

Ipak, jasno je da bogati postaju sve bogatiji. Lista milijardera za 2022. koju je objavio Forbs nabrojala je njih 2.668. Zajedno su bili teški 12,7 biliona dolara.

Robejns smatra da postoje prepreke da svet sprovede njene ideje. Prvo, gotovo je nemoguće doći do univerzalne definicije prevelikog bogatstva. Drugo, čak i kada bi postojao definisan iznos, kako bi se oduzeo višak novca?

Utehu nalazi u činjenici da su filozofi tu da postavljaju pitanja, a ne da vrše zaplenu dijamantskih ogrlica ili privatnih aviona.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Da li je svaki milijarder je promašaj politike? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U okviru predloga budžeta za 2023. godinu teškog 5,8 biliona dolara, planirana su veća izdvajanja za odbrambene svrhe i socijalnu brigu, za koja bi se novac prikupio, između ostalog, i oporezivanjem bogatih.

Pojedini analitičari smatraju da je mala šansa da će ovaj predlog, nazvan “porez na minimalni prihod milijardera”, biti odobren u Kongresu, ali ako se to desi, kažu, američka viša klasa bi od kraja ove godine bila pod većim poreskim opterećenjem.

Kako Bela kuća navodi u svom predlogu budžeta, američki milijarderi za porez trenutno izdvajaju svega osam odsto svoje imovine dok radnici plaćaju porez po dvostruko višoj stopi.

Zato Bajdenova administracija predlaže da se za sve one sa visokim zaradama marginalna stopa poreza na dohodak poveća sa 37 odsto na 39,6 procenata. Novi namet bi se odnosio i na neunovčene investicije. Ovo bi unelo značajne izmene u “kućni budžet” bogataša, jer trenutno vrednost ulaganja dobrostojećih Amerikanaca nije oporeziva sve dok ih ne unovče.

Drugim rečima, poreznici bi ubuduće mogli procenjivati vrednost njihovne celokupne imovine, kako one likvidne poput deonica, tako i nelikvidne, kao što su umetnička dela. Procenjuje se da bi ovaj porez plaćalo 0,01 odsto američkih domaćinstava, od čega su polovina milijarderska. Naravno, ako uspe da prođe u Kongresu.

Izvor: CNBC, Poslovni.hr

Foto: Pixabay

Чланак Bajden pokušava da poveća porez za bogataše се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema izveštaju koji je objavio NBC News, ovu pojavu su uočili i nadležni te je njujorški guverner Endru Komo zapretio uvođenjem kazni u visini do milion dolara i oduzimanjem licenci zdrvstvenim radnicima koji krše državne smernice o imunizaciji. Prema pomenutim smernicama prioritet za vakcinisanje su zdravstveni radnici i stanovnici staračkih domova, pa tek onda ostali, pre svega oni koji su u najvećem riziku od zaražavanja.

Međutim, u nekoliko gradova primećeno je da i oni koji nisu prioritet dobijaju vakcine. Primera radi, u Majamiju su pojedini veliki donatori bolnica i tajkuni već vakcinisani, iako još nisu bili na redu za imunizaciju. U Koloradu je primećeno da su prvi vakcinisani prosvetari u dobrostojećim školama, a da oni iz siromašnijih obrazovnih ustanova još čekaju na vakcinu.

Stručnjaci upozoravaju da će se, osim sa ovim problemom, američko društvo suočiti i sa bujanjem crnog tržišta vakcina. Prema njihovim informacijama već se masovno proizvode falsifikovane vakcine u Indiji, koje bi se lako mogle naći i na ostalim tržištima, pa i na američkom.

Oni apeluju na novog predsednika Džoa Bajdena da ubrza imunizaciju, kao i da utiče na unapređenje plana imunizacije ali i kontrolu njenog sprovođenja.

Foto: un-perfekt, Pixabay

Чланак SAD: Bogati i moćni se vakcinišu preko reda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako je zlato sigurna luka u doba korone, izgleda da su udaljena ostrva još sigurnija. Što izlovanije to bolje, glasi novo pravilo za bogate investitore, koji masovno kupuju ostrva na koja se povlače u bekstvu od virusa.

Tako je ostrvo Ostrvo Mai, na Fidžiju, sa oko 32 hektara tropske šume, uvalama i plažama koje krase koralni grebeni, nedavno prodato za više od četiri miliona dolara.

Ostrvo je prodato takoreći „džabe“ u poređenju sa grčkim ostrvom u Jonskom moru, daleko od civilizacije ali sa površinom od 1.100 hektara, koje košta pukih 45 milona evra.

Ostrvo dobijeno na pokeru sada skoro 20 puta skuplje

Nešto povoljnije se nudi australijsko ostrvo Pumpkin Island, za samo 24,6 miliona dolara. To je više nego fer cena, tvrde aktuelni vlasnici, obzirom da je ovo ostrvo po njihovim rečima sigurno utočište od pandemije.

Vlasnici ne objašnjavaju zašto onda takvo skrovište prodaju umesto da sami tu ostanu, ali stvari postaju jasnije kada se sazna koliko je ostrvo njih koštalo. Porodica u čijem je vlasništvu, kupila ga je pre 17 godina za 1,3 miliona dolara i to od čoveka koji je ostrvo osvojio u igri pokera.

Može nešto i da se zasadi za prehranu, ako baš zagusti

Južni Pacifik, Karibi, pa i udaljeni delovi SAD i Evrope su među najpopularnijim destinacijama za kupovinu „privatnih skrovišta“, kažu agenti za prodaju nekretnina za „Fajnenšl tajms“.

Potražnja ne vlada samo za egzotikom, već i za ostrvima sa dovoljno luksuza. Primera radi, nepoznati kupac je nedavno kupio Horse Island, 157 hektara privatnog skloništa uz jugozapadnu obalu Irske, za 5,5 miliona evra. Osim ogromne vile na ostrvu, Horse Island ima šest kuća za goste, teniski teren i heliodrom.

Agenti za nekretnine ističu još jednu prednost: ostrvo je ranije bilo poznato po poljoprivredi, što znači da će novi vlasnik moći da uzgaja dovoljno hrane za preživljavanje, ako dodatno zagusti sa pendemijom.

Bolje uložiti u ostrvo nego u auto

Utešno zvuči poruka nemačkog preduzetnika, koji je za „Fajnenšl tajms“ rekao da je tokom pedeset godina svoje karijere prodao preko 3.000 ostrva. „Ne morate biti milijarder da biste kupili ostrvo. Ako možete da priuštite bolji automobil, možete da postanete i vlasnik ostrva“, tvrdi iskusni prodavac.

Šta to konkretno znači? Nemački preduzetnik navodi primere da je nedavno prodao nekoliko jeftinijih ostrva u Skandinaviji i Kanadi, među njima i jedno malo ostrvo uz obalu Finske za manje od 100.000 evra.

Чланак Pomama za kupovinom ostrva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prilog raspravama o povećanju globalne nejednakosti zasigurno će dati i najnovije istraživanje koje je pokazalo da 10 najbogatijih ljudi sveta drži više imovine od vrednosti privrede 85 siromašnih država sveta.

Na listi, na kojoj uglavnom dominiraju američki milijarderi, vrednost imovine dosegla je 858,1 milijardu dolara. Sa druge strane, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ukupni BDP najsiromašnijih 85 država sveta vredi 813,5 milijardi dolara.
Međutim, zanimljivo je i da je imovina 10 najbogatijih ljudi veća od BDP-a nekih država koje se smatraju poprilično ekonomski moćnima. Tako je, na primer, BDP Saudijske Arabije, vodećeg svetskog proizvođača nafte, sa 779,3 milijarde dolara bitno niži od imovine te desetorice. Njihova imovina prelazi i vrednost privrede Belgije (517,6 milijardi dolara), a dvostruko je veća i od iranske privrede koja generiše vrednost od 458,5 milijardi dolara.

Nadalje, analiza pokazuje kako najbogatijim ljudima sveta ne može ni izbliza konkurisati bilo koja afrička država. Najbogatija na Crnom kontinentu, Nigerija, ima BDP od 446,5 milijardi dolara dok privreda Južnoafričke Republike vredi 358,8 milijardi dolara. Ukupno afričke države imaju privrede vredne 2,4 biliona dolara, što je tri puta više od desetorice najbogatijih.

Prema najsvježijim podacima s početka februara, najbogatija osoba na svetu i dalje je Džef Bezos, osnivač i izvršni direktor internet trgovca Amazon. Osim na tom poslu, Bezos zarađuje i u medijskoj branši kroz udeo u listu „Vašington post“. Njegova imovina procenjuje se na 123,5 milijardi dolara. Iznos Bezosovog bogatstva najbliži je vrednosti BDP-a Maroka, s malo više od 119 milijardi dolara, 58. najbogatije države svijeta.

Samo jedno mesto ispod Maroka nalazi se Ekvador, čiji BDP vredi 107,9 milijardi dolara. To je za pet milijardi dolara manje nego što poseduje drugi najbogatiji čovek sveta Bil Gejts, nekadašnji prvi čovek softverskog diva Majkrosoft. Njegova imovina nalazi se u Fondaciji „Bil i Melinda Gejst“, koja raspolaže sa 112,6 milijardi do-lara.

Više od ekvadorskog BDP-a poseduje i francuski milijarder Bernar Arno. On i njegova porodica raspolažu sa 108 milijardi dolara. Arno se obogatio u industriji luksuza i vlasnik je kompanije Luj Viton, a imovina mu je malo veća i od slovačkog BDP-a, pišu Nezavisne novine.

Ovi podaci deo su višegodišnjih rasprava koje podstiču organizacije poput „Oksfama“. Njihov glavni zahtev je da globalna privreda treba da služi što je većem broju ljudi, a ne privilegovanoj manjini. U „Oksfamovoj“ studiji objavljenoj uoči januarskog svetskog ekonomskog foruma u Davosu stoji da se od privredne krize koja je pogodila svet pre gotovo deset godina broj milijardera u svetu gotovo udvostručio. Tokom 2017. i 2018. novi milijarder u svetu se stvarao svaki drugi dan.

Istovremeno bogate korporacije imaju najmanje poreze u poslednjih nekoliko decenija, dodaje se u studiji. „Oskfam“ je kao rešenje problema predložio podizanje poreza.

Izvor B92-Nezavisne.com

Чланак Koji su to milijarderi bogatiji od država? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživačka studija u SAD pokazuje da su većinu uspešnih preduzeća osnovali ljudi u srednjim godinama. Vlasnik kompanije koji je započeo šestu deceniju života ima 2,8 puta veće šanse za uspeh u odnosu na poslovne ljude koji su napunili 25 godina, prenosi Klix.

Neki od najpoznatijih svetskih brendova i kompanija nastali su zahvaljujući znanju i iskustvu stečenom do 50. godine.

1. Leo Goodwin je u 50. godini osnovao osiguravajuće društvo

Sa svojom suprugom Lillian počeo je da izrađuje polise osiguranja. U saradnji s državom, 1936. godine osnovali su firmu koja je zaposlenima pružala uslugu zdravstvenog osiguranja. Tokom godinu dana rada imali su 3.700 polica. Danas Geico ima 17 miliona automobilskih polica i jedan je od najpoznatijih brendova u SAD-u.

2. Harland Sanders je osnovao poznati lanac restorana KFC

Pukovnik Sanders se nakon vojne službe bavio različitim poslovima. Tokom četrdesetih vodio je benzinsku pumpu u Kentakiju. Gostima je služio prženu piletinu kako bi povećao dnevni promet. Njegov recept postao je popularan. KFC je počeo s radom 1952. godine kada je Sanders imao 62. Prvu franšizu prodao je prijatelju iz Salt Lejk Sitija. Deceniju nakon toga kompanija je imala stotine restorana, a Sanders je svoj udeo u vlasništvu prodao za dva miliona dolara.

3. Ray Kroc je stvorio McDonald’s kada je imao 52 godine

Godine 1954. Ray Kroc je ručao u restoranu koji su vodili braća Dick i Mac McDonald. Bio je impresioniran ukusom hrane i radom ovih ljudi pa je samo godinu dana nakon otvorio restoran pod njihovim imenom. To je bio početak globalno popularnog lanca restorana brze hrane. Nakon tri godine rada prodat je 100 milioniti burger. Danas je to jedan od najpoznatijih brendova na svetu.

4. Bernie Marcus je prvu prodavnicu Home Depot otvorio kada je imao 50 godina

Bio je predsednik lanaca prodavnica kućnih mašina i alata, pre nego što je 1978. godine dobio otkaz. Sledeće godine je s Arturom Blankom otvorio sličnu prodavnicu i nazvao je Home Depot. Njihova prva prodavnica zauzimala je površinu od 60.000 kvadratnih metara. Danas je Home Depot jedan od najpoznatijih lanaca kućne opreme, alata i mašina, s godišnjim prihodom od 108,2 milijarde dolara.

5. Martha Stewart imala je 50 godina kada je objavila svoj prvi časopis Martha Stewart Living

Počela je karijeru kao broker na Wall Streetu. Posao je napustila kada se porodica preselila u Konektikat. Tamo je obnovila kuću iz 19. veka i tako se zainteresovala za uređenje doma. Tokom sledećih deset godina bavila se ugostiteljstvom, a 1990. godine objavila je prvi broj svog časopisa. Martha Stewart Living postao je jedan od najpoznatijih brendova u području izdavaštva.

Kompanija je potom prerasla u carstvo. Danas poseduje nekoliko časopisa, izdavačku kuću i TV emisije. Vrednost firme procenjena je na 1,2 milijarde dolara.

6. Wally Blume je s 54 godine osnovao radionicu sladoleda Denali Flavors

Radio je u industriji mlečnih proizvoda, pre nego što je započeo prvi samostalni posao. Godine 1989. osnovao je firmu koja se bavi proizvodnjom sladoleda, a početni kapital bila je njegova ušteđevina.

Danas firma ostvaruje 50 miliona dolara prodaje svake godine, piše  Business Insider.

7. Arianna Huffington je u svojoj 55. godini pokrenula magazin Huffington Post

Huffington je poreklom Grkinja, a kada se preselila u SAD, pisala je biografije. Svetski poznati onlajn magazin pokrenula je 2005. godine kada je bila u šestoj deceniji života. Magazin je s razvojem digitalnih medija postao sve uticajniji. Arianna je 2016. godine napustila poziciju glavnog urednika u Huffingtonu, a stranica je i danas jedan od najčitanijih na svetu.

8. Julie Wainwright je u šestoj deceniji svog života osnovala kompaniju The RealReal

Nakon nekoliko poslovnih projekata u kojima je radila s promenjivim uspehom, odlučila je da pokrene vlastitu firmu koja posluje u tekstilnoj industriji. Kompanija je već tokom prve godine ostvarila prihod od 10 milona dolara.

Godine 2008. prihod je iznosio 207, 4 milona dolara, a carstvo i dalje raste.

Izvor Bankar.rs

Чланак Najpoznatiji svetski bogataši koji su postali bogati posle pedesete godine života се појављује прво на Biznis i Finansije.