Iako veliki broj srpskih privrednika rado otvara svoja preduzeća u Crnoj Gori, obrnut proces gotovo da ne postoji. Jedna od retkih firmi koja je sa velikim ambicijama zakoračila na srpsko tržište je podgorički Okov, trgovina koja je 1994. pokrenuta u porodičnoj kući bračnog para Stanke i Gojka Bajovića. U asortimanu su bili samo okovi i vijačna roba, ali kako se posao širio, ponuda je bila sve bogatija. Sada se nudi najraznovrsnija oprema za majstore, alati i mašine za uređenje kuća i dvorišta, baštenski mobilijar i kućna oprema, a sve je moguće nabaviti i u internet prodavnicama.

„Iz Crne Gore su u Srbiju obično dolazili ili rukovodioci i direktori ili ljudi sa ’druge strane’ biznisa. Ja sam možda prvi i jedini slučaj stvarnog širenja posla. A šta me je dovelo ovde? Pa, u privredi potezi se vuku racionalno, ali je iz korpe motiva kod mene bilo i 20 procenta emocije. Školovao sam se u Vrbasu, živeo neko vreme u Vojvodini i potom se vratio u Crnu Goru. S druge strane, u ovoj poslovnoj branši vrlo je malo srpskih privrednika koji rade po konceptu koji mi zastupamo. Postojala je firma Merkur, ali je imala probleme i povukla se, isto se desilo hrvatskom Pevecu. To je za mene bio izazov“, kaže Gojko Bajović u razgovoru za B&F i dodaje da nije hteo da traži subvencije kao strana kompanija, jer se i ne oseća strancem.

On pravi paralelu između dva tržišta i kaže da je srpsko u sektoru prehrane i tekstila mnogo sređenije, ali da je u branši kojom se on bavi ostao neki vakuum. Ima mnogo malih trgovina sa tom robom koje nisu uvek lojalna konkurencija, jer povremeno zalaze u zonu nelegalnog. U velikim sistema se ne dešava da se radnik ne prijavi, niti postoji mogućnost za bilo kakve manipulacije, ali kod malih toga ima. U Crnoj Gori, pak, u tom segmentu posluje nekoliko velikih trgovačkih lanaca, oni su bili jaka konkurencija malim trgovinama kojima se više nije isplatilo da rade.

„Tu je i prodaja na pijacama, što je u Crnoj Gori gotovo nestalo. Mislim da je za nas ogromna pomoć svaki put kada država učini nešto na suzbijanju sivog i crnog tržišta, jer ne postoji potreba za bilo kakvom prodajom takvih roba na pijacama. Ljudi koji se maknu sa pijaca, zaposle se u legalnim trgovinama koje država može da kontroliše, neregularno tržište ne može. Nikada nisam razumeo zašto država to dozvoljava. To nije čuvanje socijalnog mira, pijace su sada postale posao koji nije kontrolisan“, ističe Bajović.

U Srbiji bolja administracija, u Crnoj Gori sređenije tržište

Dodaje da je u Srbiji mnogo bolja administracija, prijava i odjava radnika ide brže, elektronski, dok kod suseda još postoje radne knjižice.

„Bolji je i sistem zdravstvene zaštite, mnogo su manje obaveze poslodavaca. Iako su posle primene projekta ’Evropa sad’ u Crnoj Gori znatno smanjeni doprinosi, u Srbiji je i dalje povoljnije u slučajevima gde država učestvuje u zaštiti radnika. Na primer, plaćeno bolovanje pokriva se već posle 30 dana, u Crnoj Gori 60 dana je o trošku poslodavca. To je i kod trudničkog i porodiljskog bolovanja, u Srbiji to država odmah preuzima, tako da je taj sistem bolji za privrednike“, kaže Bajović i ističe da ukoliko bi morao da oceni poslovni ambijent u Srbiji, to bila jaka trojka.

Lista problema tu nije završena, jedan od zajedničkih za privrednike iz obe države je to što nije uspostavljen direktni platni promet.

„Političari tvrde da pomažu privredi, ali ja još nisam razumeo kako to čine. Ako treba da platim za robu koja ide iz Srbije ili obrnuto, onda sav novac ide preko nekih stranih banaka, a ne mora tako. Mislim da tu nije postojala dobra volja i očekujem da smo na putu da se taj problem reši, jer je sve ostalo nenormalno“, navodi Bajović.

On napominje da je kompanija Okov najvećim delom uvoznik, ne kupuje robu preko posrednika ni trgovaca, već direktno od proizvođača. Ističe dobru saradnju sa firmama koje su dugogodišnji partneri, rade sa njima i u Crnoj Gori i sada u Srbiji, jer su posao samo preneli ovde.

„Poslujemo skoro 30 godina, porodična smo firma i dok smo bili u granicama matične zemlje, otvaranje svake trgovine bilo nam je izuzetno lako. Imamo izgrađeno ime, manje je tržište i sistem se lakše prihvata. Stvari se brže rešavaju, jer smo uhodani. Onda smo pre četiri godine kupili tržni centar u Beogradu, na Bežanijskoj kosi. Tada je to bila naša najveća investicija, a pri tome smo imali sreće, cene su bile niže i za tih 10.000 kvadrata platili smo šest miliona evra, sa kasnijim prepravkama izašlo je na sedam miliona. Tu investiciju uneli smo kao osnivački ulog u preduzeće koje je registrovano u Srbiji, tako da ovde više nismo stranci. Malo smo se mučili sa radnom snagom dok nismo sve usaglasili. Propisi u Crnoj Gori i Srbiji dosta su slični, ima malih razlika i prednost je što u poslovanju na oba tržišta koristimo isti informacioni sistem, radila nam je firma iz Novog Sada. Uz neko prilagođavanje to je krenulo dosta dobro“, navodi naš sagovornik.

Posle prve karike

Posle velikog projekta u Beogradu, bio im je potreban manji, lakši i to je bio objekat od 3.000 kvadrata u Čačku. Bajović kaže da je u taj grad preduzetnika i trgovaca često svraćao i odmarao putujući po Srbiji, pa je bio logičan izbor.

„Trebalo je malo vremena da se ta trgovina pokrene i sada to ide jednom uzlaznom putanjom. Sledeći potez bilo nam je centralno skladište, izgradili smo ga na lokaciji Radiofara, a sada privodimo kraju izgradnju velikog tržnog centra ”Okov” u Novom Sadu. Nadam se da će biti otvoren za dva do tri meseca, a u njega je uloženo oko deset miliona evra. To što smo napravili logistički centar, trebalo bi da nam omogući svake godine po jednu novu trgovinu od četiri do pet hiljada kvadrata, a u planu je Niš, Kruševac, potom svi veći gradovi. Sada imamo oko 120 zaposlenih, sa Novim Sadom biće ih 180 i taj broj će se uvećavati. Ipak, mogući su problemi sa radnom snagom jer je to tržište postalo jako haotično, a fluktuacija radne snage nikad intenzivnija“, ističe Bajović i dodaje da za sada nemaju planove širenja u druge zemlje iz okruženja, a da je Srbija prirodno tržište na kome za njih nema barijera.

Kaže da je zadovoljan rezultatima iz prvih nekoliko godina rada, a to se vidi i u bilansima jer je napravljena korektna dobit.

„Kada je došlo do turbulencija sa cenama, pratili smo učešće inflacije u prihodima, kako bismo utvrdili realan rast i on je u prošloj u odnosu na godinu pre, iznosio oko 15 procenata. Ove godine je to možda nešto slabije, što je posledica nekih naših unutrašnjih nesnalaženja. Naime, prošle godine smo počeli da gradimo centralno skladište na Radiofaru, kupili smo zemljište i napravili izuzetno savremen magacin za celu Srbiju. Ali, trebalo je prvo to da pravimo, pa onda da krenemo u ostale investicije, a mi smo pokušali nešto da improvizujemo. To je verovatno proizvelo neki slabiji rezultat, ali smo tu situaciju prevazišli“, zaključuje Bajović.

Mirjana Stevanović

Чланак Okov, Crna Gora: Za poslovni ambijent u Srbiji – jaka trojka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deluje neverovatno ali dve susedne države u Evropi u 21. veku nemaju direktni međusobni platni promet, nego za to koriste korespodentske banke u trećim zemljama. Nažalost, ova anomalija tiče se Srbije i Crne Gore, čije kompanije i banke već petnaestak godina plaćaju provizije u Nemačkoj i Švajcarskoj za transakcije koje obavljaju međusobno.

Ova besmislena situacija, i nepotreban trošak koji stvara privredama obe zemlje, istaknuta je i prilikom nedavne posete srpskog ministra trgovine Podgorici. Zašto je to tako i zašto trenutno izgleda verovatnije da će Srbija i Crna Gora pre dobiti zajednički autoput (Beograd – Bar) nego platni promet, 24sedam se raspitao kod finansijskih stručnjaka.

Šta kaže CBCG?

– Situacija je vrlo jasna a njeno rešenje jednostavno. Međutim, nedostaje politička volja, pre svega sa crnogorske strane – kaže za 24sedam Predrag Drecun, finansijski konsultant iz Crne Gore, nekadašnji direktor Univerzal kapital banke i Prve banke iz Crne Gore.

Drecun navodi da dosadašnje uobičajeno opravdanje zašto se po ovom pitanju ništa ne menja, sadržano u „neverovatnoj izjavi iz Centralne banke Crne Gore (CBCG) da banke nemaju ekonomski interes“, ne samo da nije tačno, nego ni ne treba da bude polazna tačka za razmatranje ovog problema.

Novac gube svi

– Logično je da banke ne budu zainteresovane da smanje trošak novčanih transakcija, ali privreda ima jer gube i novac na plaćanje provizija ali i bespotrebno čekaju da im „legne na račun“. Pritom, platni promet je par ekselans državna svojina i nacionalni resurs, kao što su to na primer frekvencije u telekomunikacijama. Država određuje kada će i kome to dati, tako da bi trebalo da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom, ne treba tu banke mnogo da se pitaju. Nekada je to jako efikasno u Jugoslaviji radila Služba državnog knjigovodstva, sve do cepanja države – ističe Drecun.

Prema procenama iz crnogorske privrede, koje je u julu preneo Radio Slobodna Evropa, ušteda samo na provizijama bi bila 10 miliona evra godišnje. Iz CBCG negiraju taj obim, i prema njihovim analizama, u 2020. i 2021. od transakcija sa Srbijom banke su u Crnoj Gori prihodovale 4,2 miliona evra.
Kada se problem postavi kao samo politički, onda zapravo i ne bi trebalo da bude problem i vrlo brzo bi mogao da se reši.

– Po mom dubokom uverenju, tehnički bi trebalo samo nedelju dana da se uspostavi direktan platni promet i da svima bude bolje. Bitno je jedino da su privrednici za to a Srbija je Crnoj Gori najveći ekonomski partner i imali bi mnogo više koristi od toga nego Srbija– napominje Drecun.

Ali, rešavanjem ovog problema „zaradila“ bi i Srbija, kaže za 24sedam profesor Veroljub Dugalić, bankar i ranije dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

– Mi na to tržište izvozimo mnogo i imamo odlične trgovačke veze. Logično bi bilo da ovog problema nema, jer nam pravi velike probleme – kaže nam Dugalić.

NBS i 19 banaka spremni za saradnju

Zanimljivo je da sporazum o platnom prometu, zapravo, već postoji. Godinu dana nakon što je Crna Gora izašla iz zajedničke državne zajednice sa Srbijom, potpisan je 2007. godine Sporazum o međunarodnom kliringu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, pod pokroviteljstvom Narodne banke Srbije.
Sporazum je zaživeo između BiH i Srbije, ali Crna Gora se u taj sistem nikada nije uključila.

Od 2018. godine u CBCG insistiraju da se platni promet uspostavi preko TIPS (TARGET Instant Payment Settlement), sistema koji je pokrenuo evropski sistem a kao projekat pod pokroviteljstvom Berlinskog procesa (OPEN Balkan), inicijative čiji je cilj povezivanje zapadnobalkanskih zemalja i Evropske unije na putu ka članstvu u EU.

Smatraju da je bolje rešenje kroz povezivanje centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana i Evropske centralne banke nego povezivanje sa klirinškim sistemom Narodne banke Srbije i nekih novih regionalnih inicijativa.

Iz Narodne banke Srbije za 24sedam kažu da su u toku razgovori na tehničkom nivou na temu potencijalnog priključenja CBCG i poslovnih banaka iz Crne Gore u Međunarodni kliring sistem NBS.

– Ističemo da je jedna od banaka koje posluju u Crnoj Gori nedavno iskazala interesovanje za priključenje u ovaj sistem, prepoznajući da bi joj korišćenje ovog sistema donelo značajno niže troškove, odnosno da transfer sredstava ka Republici Srbiji izvršava uz minimalni trošak.

Pregovori u toku…

Tehnički razgovori su već započeti i Narodna banka Srbije će sa svoje strane pružiti svu pomoć i podršku kako bi se uključenje ove banke u Međunarodni kliring sistema u devizama i realizovalo.

– Verujemo da će i ostale banke iz Crne Gore prepoznati značaj ovog sistema i uskoro se obratiti ovim povodom – kažu nam iz srpske centralne banke.

Iz NBS ističu da se plaćanja između banaka i građana iz dveju zemalja učesnica u MK realizuju u toku samo jednog dana, uz znatno niže troškove i bez potrebe za posredovanjem korespondentskih banaka iz trećih država. U sistemu je 12 banaka sa sedištem u Srbiji i sedam banaka sa sedištem u BiH.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Srbija i Crna Gora „preko Frankfurta“ gube milione се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je ovaj model 2014. godine predložio tadašnji ministar privrede Saša Radulović, a NALED prošle godine.

– Predlog NALED-a je da se razmišlja u pravcu ukidanja doprinosa za zdravstvo i prelazak na finansiranje iz budžeta odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje – naveo je prošle godine direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Novi nameti

Ipak i poslodavci i sindikati u Srbiji nisu pristalice ove ideje, a kao glavni protivargument navode da bi u tom slučaju država povećala druge poreze.

– Skeptik sam po tom pitanju. Činjenica je da su doprinosi za zdravstvo ravnomerno raspoređeni na poslodavca i zaposlenog i da ukupno iznose 10,2%, ako se ne varam. Ali, je i činjenica da, ako bi se doprinosi za zdravstvo prebacili na budžet, to bi približno bilo nepune 2 mlrd EUR. A državi samo ne ruku u džep. Onda bi država bila prinuđena da, usled nedostatka budžetskog prostora, iznalazi rešenja za kompenzaciju kroz razne vidove namenskih poreza. Najjednostavije bi im bilo kroz povećanje PDV-a, akciza ili povećanje poreza na zarade, gde bi sve palo u vodu za šta se mi kao Unija borimo godinama unazad, ali i ne samo mi. To bi bila neminovnost koje se država ne bi libila – rekao je za eKapiju direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković.

Prema njegovim rečima ima zagovornika koji kažu da bi se tih 10,2% prelilo u neto zarade zaposlenih i samim tim povećala potrošnja, a kroz nju i prihodi države.

– A da li smo sigurni i po kom zakonu bi poslodavac bio u obavezi da to uradi? I Robert Oven i Sen Simon i Šarl Furije bi odmahnuli glavom, kao najveći social utopisti – ističe Drobnjaković.

Sličnog mišljenja je generalni sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Nebojša Rajković.

– Korist od eventualnog ukidanja obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno prestanka plaćanja doprinosa imala bi samo država koja bi povećala poreze najmanje za iznos dosadašnjeg priliva sredstava od zdravstvenog osiguranja i dodatno uvećala budžet, a sredstva za zdravstvo delila bi arbitrarno, birokratski sporovozno uz obaveznu endemsku korupciju. Građani bi prividno uvećali prihode oko 0%, ali samo na kratak rok, a šta bi dobili za „džabe“ od, iovako problematičnog, zdravstva možemo da pretpostavimo – kaže Rajković za naš portal.

Koliki doprinos treba da bude

Prema njegovim rečima, ono o čemu bi moglo da se razgovara jeste visina doprinosa.

– Pitanje je koliki doprinos treba da bude, način trošenja sredstava, posebno je problematičan princip uzajamnosti koji se primenjuje da svi imamo isti obim zdravstvenih usluga, a doprinose plaćamo u različitim iznosima i niz drugih pitanja koja bi bila predmet reforme zdravstvenog osiguranja, ali je pitanje osiguranja, odnosno plaćanja doprinosa nesporno – ističe Rajkoivć
Šta kažu stručnjaci i može li primer iz Crne Gore biti naša vodilja?

U Crnoj Gori su od početka 2022. godine ukinuti doprinosi za zdravstvo u okviru veće poreske reforme pod nazivom Evropa sad. Taj potez razvio je debatu i u Srbiji. Kada su ovakvu reformu predložile i neke od opozicionih stranaka, ministar finansija, Siniša Mali oštro je odbacio ovu ideju.

– Ukoliko bi doprinosi za zdravstvo bili ukinuti, posledica bi bila gubitak prihoda opšte države za oko 330 milijardi dinara. Jedino razumljivo u takvom slučaju bi bilo da se poveća PDV, i to za minimum 5%, kako bi bio zadržan isti nivo prihoda. Razmere takve neodgovorne politike bi bile stravične, pre svega po građane, jer bi to značilo poskupljenje svega. U svakom slučaju, u današnjim uslovima visoke i preteće inflacije, rast dohotka bio bi dodatno obezvređen većom inflacijom – naveo je tada Mali.

Dva pravca

Prema rečima Aleksandra Vasića, člana UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, kaže da su dva načina na koju bi takvu eventualnu reformu bilo moguće sprovesti.

– Dva su pravca. Jedan je smanjenje rashoda, tj. racionalizacija u zdravstvenom sistemu, ali tako da ona ne utiče na kvalitet. Drugi je poreska politika, koja će opredeliti iz kojih izvora će ti rashodi biti finansirani, iz doprinosa, kao što je sada ili iz nekih drugih poreza – kaže Vasić.

Dodaje i da postoje samo dva izvora iz kojih bi sredstva za zdravstvo mogla biti obezbeđena.

– Ili preraspodelom budžetskih davanja, što bi značilo da se nekom drugom ukine finansiranje, ili povećanjem poreskih prihoda, npr. povećanjem PDV i/ili akciza. Lično i smatram da bi se mogle napraviti „probne reforme“ koje bi obuhvataLe smanjenje doprinosa u cilju rasterećenja zarada, a povećanje npr, akciza (cigarete, alkohol…) možda čak i PDV-a i usmeravanjem tih povećanih prihoda na finansiranje zdravstva – navodi naš sagovornik.

Ističe i da nikako ne smemo zabraviti racionalizacije, koje moraju biti stalni posao.

– Lako je doneti brze i radikalne mere, kao što je Crna Gora uradila, ali treba primeniti mere koje su dugoročno održive. Mi moramo da budemo svesni da više nemamo pravo na greške – ističe Vasić.

Potez Crne Gore, iako označavan kao finansijski neodrživ, za sada, funkcioniše.

Nedavno je tamošnji ministar finansija Aleksandar Damjanović saopštio da je državna kasa puna, a „trenutni dobri pokazatelji daju nadu i optimizam da će se u istom ritmu nastaviti i do kraja godine“, a Crna Gora ima najveće prosečene plate u regionu.

Tako je prosečna neto zarada u junu iznosila 906,77 EUR, dok prosečna zarada npr. nastavnika iznosi 813,85 EUR.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Može li Srbija bez doprinosa za zdravstvo, kao Crna Gora? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj Fond će od doprinosa koje plaćaju poslodavci koji nemaju zaposlene osobe sa invaliditetom prihodovati od devet miliona evra, dok je predlogom budžeta bilo predviđeno da država doplati još četiri miliona evra za potrebe korisnika.

Međutim, prema broju i visini sadašnjih prijava, ispostavilo se da će ove godine Fondu biti potrebno najmanje 26 miliona evra, skoro dva puta više nego prošle godine. Dobar deo tog novca odlazi na podršku za zapošljavanje osoba sa invaliditetom za čije zarade se primaju subvencije u zavisnosti od obima invaliditeta, a mogu dostići i do 75 odsto bruto zarade na koju je prijavljena određena osoba.

Plata od 8.000 evra od koje 6.300 plaća država

Postoji više načina da se izvuče novac od države na ovaj način. U Crnoj Gori se, primera radi, neretko dešava da osobe sa invaliditetom osnuju svoju firmu i same sebe prijave na primer na zaradu od osam hiljada evra, od koje im država uplaćuje oko 6,3 hiljade evra.

To se dešava zato što sadašnji zakon ne predviđa ograničenja visine zarade koja se subvencioniše, kao ni mogućnost kontrole zarada, odnosno utvrđivanja da li se one obračunavaju na osnovu stvarnog učinka nekog radnika i njegovog doprinosa preduzeću. Zbog toga se ovaj Fond obratio resornom Ministarstvu rada i socijalnog staranja kako bi se promenio zakon i ograničila visina subvencije.

Inače, broj korisnika ovih subvencija, kao i visina zarada na koje su prijavljeni, se povećava iz godine u godinu, a poslednjih meseci je to dostiglo drastična povećanja, tako da se humana ideja pretvorila u svoju suprotnost i pustošenje državne kase.

Naime, broj poslodavaca, korisnika prava na subvenciju zarade, u periodu između 2017. i 2022. se u proseku godišnje nominalno povećao za više od 300, dok se broj zaposlenih lica sa invaliditetom u proseku povećao za više od 500.

Izvor: Bankar.me

Foto: Mufid Majnun, Unsplash

Чланак Crna Gora: Pljačka budžeta preko zapošljavanja osoba sa invaliditetom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Luštica Bay nije samo grad u izgradnji, već način života, pod sloganom i motom A place to Belong – Mesto kom se pripada! Izgrađena u identitetu Boke Kotorske, Luštica Bay je sjajna adresa za weekend escape, letnjikovac sa porodicom i prijateljima, ali i kao destinacija za život i poslovanje tokom cele godine, s perfektinim pogledom na Jadran.

Centrale – za svaki dan na Luštica Bay

Trg Centrale Piazza poprima obrise administrativnog centra grada Luštica Bay i urbanog kvarta – idealno je mesto za sve zakupce i biznise na samom centralnom trgu ove internacionalne gradske zajednice, koja broji već sada preko 300 domova i 46 različitih nacionalnosti sa svih meridijana.

Sklad rezidencija i poslovnih prostora, sadržaja za decu i sportskih terena, kreiran je za ispunjenu svakodnevicu života na obali, i inspirisan je Mediteranom i po arhitektonskom uzoru na italijanske pjacete. Idealan je momenat za pozicioniranje regionalnih brendova ili usluga na ovom delu projekta, s preduzetničkim benefitima kreiranja biznisa, jer već sledećeg leta će Centrale Piazza biti novo mesto susreta na crnogorskoj rivijeri. Sa ovim novim kvartom, Luštica Bay dobija obrise grada koji je od samog početka suština vizije ovog projekta, istakla je Milica Starčević, pomoćni direktor u sektoru za razvoj biznisa.

Mesto kom se pripada

Nije slučajnost da su mnogi rezidenti Luštice Bay odlučili da investiraju i u svoje biznise, baš na ovoj lokaciji – ne samo zbog stečenog globalnog ugleda Orascom Development Holding-a kao jednog od najvećih lidera u kreiranje gradova i destinacija, potencijala i rezultata poslovanja, već i zbog posebnog osećaja pripadnosti i energije u ovoj zajednici.

Prvi susret sa Lušticom je učinio svoje – desila se magija, znao sam da je Centrale za moju porodicu, mesto gde će moja deca da kreiraju uspomene iz detinjstva, a meni mesto gde ću da nađem mir i inspiraciju. Luštica Bay kao grad već živi tokom cele godine, jako puno mojih prijatelja je već našlo svoj komad mora i neba tamo, tako da ćemo imati jedni druge i detalje svakodnevice. Meni, kao nekome ko je izložen u javnosti, odgovara mesto na kome ću da se smirim i nađem svojih “dva minuta” i gde ću jednog dana igrati golf, ističe poznati regionalni kantautor Sergej Ćetković, objašnjavajući zašto je Luštica Bay mesto gde on pripada.

Jedna od njih je i porodica Divac, koja osim što veći deo godine živi na ovoj destinaciji, je odlučila da kreira svoji biznis kroz koncept beauty bar-a, kao jedinstvenog na obali – Volimo da provodimo vreme na Luštici sa porodicom i prijateljima – svi su oduševljeni jednostavnošću života na obali, gde su komšije prijatelji. Kreiranje Beauty Bar-a u kvartu Centrale je logičan sled daljeg života ovde – volim kreativne poslove, a ovaj salon je nešto što je nedostajalo ovoj destinaciji – sve beauty usluge za žene i muškarce biće osmišljene kroz proizvode, brendove i tretmane po svetskim standardima, za internacionalne goste i meštane iz Boke Kotorske, ističe Ana Divac, vizionarka i preduzetnica prvog beauty bar-a na Luštici Bay i na crnogorskoj obali.

Premium poslovni prostori za zakup, jedistvena su prilika za pozicioniranje brendova i usluga u ovog crnogorskom gradu u izgradnji, i sjajna poslovna prilika u internacionalnoj zajednici.

Sve informacije o potencijalnom zakupu možete dobiti putem email adrese: retail.enquiry@lusticabay.com

Web: www.centrale.lusticabay.com

Чланак Luštica Bay: Centrale Piazza – novo urbano i poslovno jezgro na crnogorskoj obali се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svrha ovog koridora je da jednostavno i brzo poveže Beograd i Bar, međutim njegova izgradnja je bila sve samo ne jednostavna. Crnogorska deonica puta je u međuvremenu stekla svetsku slavu budući da je čak i Njujork Tajms pisao o “jednom od najskupljih puteva na svetu koji vodi od nigde do nikuda”. Ipak, posle silnih peripetija čitava ova saga se napokon privodi kraju.

Mladen Bojanić, ministar kapitalnih investicija Vlade Crne Gore je na Kopaonik biznis forumu izjavio: „Kada je reč o auto-putu Bar-Boljare; završili smo prvu deonicu u novembru od Matiševa do Podgorice (41km) što je koštalo 900 miliona evra. Istina, kasnilo se dve godine, ali je izvesno da ćemo ovog leta koristiti taj deo auto –puta”.

Dodao je da crnogorska vlada tu neće stati, i da je već u izradi projektne dokumentacije za druge dve deonice od oko 70km: “Procena je, iako je teško predvideti rast cena građevinskog materijala, da će to koštati 900 miliona evra. Ove godine bi trebalo da raspišemo tender za izvođenje radova, jer je projektovanje praktično završeno“.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Pixabay

Чланак Od ovog leta koristiće se auto-put u Crnoj Gori се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovako piše Njujork tajms opisujući o deonici autoputa Bar – Boljare, koju naziva putem od nigde do nikuda.

Put koji su izgradili Kinezi treba da bude otvoren u novembru, dve godine nakon roka i koštao je skoro milijardu evra posle šest godina rada, navodi list i dodaje da je Crna Gora sada dužna Kini više nego trećinu godišnjeg budžeta, prenose podgoričke Vijesti.

Dil u interesu Kine

I premijer Zdravko Krivokapić je autoput opisao kao megalomanski projekat koji ide „od nigde do nikuda“ i koji je zategao državne finansije.

Navodi se i da je Kina projekat autoputa slavila kao rani trijumf „Pojas i put“ inicijative i da su se njime spojile ambicije Kine i Mila Đukanovića, koji je bio premijer kada su radovi počeli.

„Nemam dokaze još uvek, ali sve ovo ukazuje na korupciju. Sa ekonomske strane, autoput je verovatno neisplativ“, rekao je Krivokapić za Njujork tajms.

Inicijalni planovi su bili da put napravi od Crne Gore regionalnu tačku za transport i da podstakne razvoj severa Crne Gore, ali pošto nema novca da se nastave radovi, otvara se prostor za spekulacije o stvarnim ciljevima Kine na Balkanu i motivima prethodne vlade da pokrene takav projekat.

Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je za Njujork tajms rekao da nema ništa protiv Kine, ali da dovodi u pitanje mudrost da se uzme ogroman kredit od Kine da bi se unajmila kineska kompanija koja bi dovela kineske radnike i sav novac vratila u Kinu.

„Napravili su neverovatan dil u interesu Kine. Za našu stranu, to je katastrofa“, citira list Abazovića i podseća da je od Evropske unije zatražio pomoć u refinansiranju kredita.

Stara vlast demantuje novu

Milo Đukanović odbacuje žalbe nove vlade nazivajući ih „političkom bukom“ i u intervjuu je insistirao da Kina nije zainteresovana da se meša u poslove u Crnoj Gori.

Prašinu u javnosti koju je podigao ovaj autoput on vidi kao rusku šemu da ostvari uticaj u Crnoj Gori, a Njujork tajms podseća da proruski članovi Parlamenta nisu deo nove vlade, ali da je uglavnom podržavaju zbog neprijateljstva prema Đukanoviću.

Njujork tajms podseća i da je američki gigant Behtel bio zainteresovan za projekat, ali da je bio skromniji i jeftiniji.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Njujork tajms o putu Bar-Boljare: Jedan od najskupljih puteva na svetu od nigde do nikuda се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je odredba iz ugovora o kontroverznom kreditu kineske Eksim banke od milijardu evra za izgradnju budućeg auto-puta Bar–Boljari koji je već dugo tema u crnogorskoj javnosti. Crna Gora je nedavno i zvanično priznala da ne može da ga otplaćuje i zatražila je pomoć EU u refinansiranju tog kredita. Brisel je dao negativan odgovor.

Kako piše Politika, u ugovoru crnogorske vlade sa kineskim koznorcijumom piše da se Crna Gora „neopozivo odriče imuniteta po osnovu suverenosti ili na drugi način za sebe ili svoju imovinu“ u vezi sa bilo kojim arbitražnim postupkom. U njemu takođe stoji da bilo koji spor koji nastane iz ili u vezi s ovim ugovorom biće razrešen putem prijateljskih konsultacija.

„Ukoliko se rešenje ne može postići putem tih konsultacija, svaka strana će imati pravo da preda taj spor na arbitražu Međunarodnoj privrednoj i trgovinskoj arbitražnoj komisiji Kine (CIETAC). Arbitraža će se sprovesti u skladu s arbitražnim pravilima CIETAC-a koja su na snazi u vreme predaje na arbitražu. Arbitražna odluka će biti konačna i obavezujuća za obe strane. Mesto arbitraže biće Peking.”

I mi kredite za trku imamo

Srbija se takođe zadužuje kod Eksim banke radi izgradnje infrastrukturnih projekata, za koje su angažovane firme iz Kine. Ti poslovi su ugovoreni protivno domaćem zakonu o javnim nabavkama.

Na primer, za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.

Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine.

Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.

Izvor: Politika, Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Sud u Kini nadležan za auto-put u Crnoj Gori се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na sajtu časopisa Afar možete pratiti listu zemalja koje dozvoljavaju ulazak turistima sa tzv. “pasošima vakcinacije”. Ova lista se redovno osvežava, paralelno sa rastom turističkih destinacija koje kao uslov za ulazak u zemlju priznaju i veštački stečen imunitet na korona virus.

Iz mase zemalja izdvojićemo nekoliko onih koje bi mogle biti interesantne našim turistima, zbog geografske blizine ali i cenovne pristupačnosti.

Gde sve u okruženju možemo na more?

Hrvatska je među poslednjim državama koje su odobrile ulazak na svoju teritoriju za vakcinisane turiste. Svako ko želi da na ovaj način uđe u nju moraće da ima sertifikat koji potvrđuje da je drugu dozu vakcine primio pre najmanje 14 dana. Hrvatska osim “zapadnih”, priznaje i kinesku i rusku vakcinu. Osim sa dokazom o vakcinaciji, u tu zemlju je moguće ući i sa negativnim PCR ili antigenskim testom, ili sa lekarskom potvrdom o preležanom Kovidu u proteklih 180 dana. Deca ispod sedam godina starosti su izuzeta iz ovog pravila.

Slično važi i za Crnu Goru, samo što ona dozvoljava ulazak osobama koje su drugu dozu vakcine primile sedam a ne 14 dana ranije. Ipak, trenutno se ne preporučuju putovanja u ovu zemlju jer ona ima visok broj zaraženih.

Slovenija pak ima svoju “crvenu listu” zemalja u kojima vlada nestabilna epidemiološka situacija i čiji stanovnici moraju po ulasku u ovu zemlju provesti 10 dana u karantinu. Ovo važi za turiste koji nemaju negativan PCR test urađen u 48 časova po polasku u Sloveniju, ili negativan brzi antigenski test u roku od 24 sata pre polaska. Međutim postoji još jedan način da se izbegne obavezni karantin – vakcinacija, ali Fajzerovom, Moderninom ili AstraZenekinom vakcinom.

Grčka je srećom manje zahtevna od Slovenije. Ona će našim turistima priznavati sve vakcine protiv Kovida, ali i PCR i antigenske testove. Za decu do 10 godina neće biti potrebni testovi na granici, dok će za decu preko 10 godina, a koja neće biti vakcinisana, biti potreban negativan test.

Foto: Pixabay

Чланак Gde ćemo sve moći da putujemo sa dokazom o vakcinaciji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, centralna banka Crne Gore objavila je spisak 111 ugroženih delatnosti koje imaju pravo na moratorijum, odobravanje i restrukturiranje kredita do kraja avgusta. Na spisku se nalazi uzgoj krava, drugih goveda i bivola, konja, svinja, živine, ovaca i koza, ali i — kamila i lama.

Ovo se odnosi i na uzgajivače žita, pirinča, lubenica, šećerne trske, duvana, grožđa, jabučastog i koštunjavog voća, ostalog drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća, uljanih plodova, biljaka za pripremanje napitaka, začinskog, aromatičnog i lekovitog bilja.

Centralna banka Crne Gore je prošle nedelje usvojila novi paket mera pomoći građanima i privredi kojim je proširila spisak delatnosti koje će imati pravo na moratorijum, odobravanje i restrukturiranje kredita, na koji su dodali sve delatnosti iz poslednjeg seta mera podrške Vlade, kao i određen broj dodatnih, koje je identifikovala CBCG zajedno sa poslovnim bankama.

Moratorijum se može iskoristiti ako korisnik na kraju decembra 2019. godine nije imao kašnjenje u otplati kredita duže od 90 dana, navode „Vijesti“.

Izvor: Sputnik

Foto: Pixabay

Чланак Moratorijum na kredite za uzgoj lama i kamila u Crnoj Gori се појављује прво на Biznis i Finansije.