„Od januara 2015. godine kineski juan je na spisku naših valuta za mađunarodno tržište i Narodna banka Srbije razmišlja da uključi kinesku valutu u svoje devizne rezerve“, izjavio je u sredu u Pekingu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je, na forumu u okviru inicijative „Pojas i put“, naveo da je Kina drugi najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da je trgovinska razmena dve zemlje u proteklih deset godina porastala 185 puta.

U Narodnoj banci Srbije za N1 potvrđuju da je razmatrano da se deo deviznih rezervi uloži u imovinu denominovanu u kineskoj valuti.

Konkretna odluka – još nije doneta

„Narodna banka Srbije je u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova (infrastrukture) za uključenje na kinesko tržište obveznica, a konkretne odluke o ulaganju određenog dela deviznih rezervi u finansijske instrumente denominovane u juanima će, kao i u svim drugim slučajevima, donositi uz pažljivo razmatranje i analizu svih neophodnih faktora, imajući u vidu i da je kineski juan peta najtrgovanija međunarodna valuta na globalnom finansijskom tržištu, takođe peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, kao i šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama“, kažu za N1 u NBS.

Sve navedeno, kako ističu – „rezultat je sistematičnog podsticanja upotrebe kineskog juana kao valute plaćanja i trgovanja od strane kineske države, a u cilju podrške njegovoj internacionalizaciji, što je dovelo i do toga da se u oktobru 2016. juan našao među valutama koje čine korpu valuta Specijalnih prava vučenja (SPV) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), a to učešće je prošlogodišnjom revizijom dodatno uvećano“.

U centralnoj banci podsećaju da je upravljanje deviznim rezervama, odnosno njihovo investiranje, regulisano je Zakonom o NBS, Strategijom upravljanja deviznim rezervama NBS koju donosi Savet guvernera, kao i Strateškim smernicama za upravljanje deviznim rezervama koje donosi Izvršni odbor NBS, a kojima se preciznije određuju način upravljanja deviznim rezervama, vrste aktive – finansijskih instrumenata u koje se devizne rezerve mogu ulagati i alokacija deviznih rezervi, odnosno raspodela ili struktura ulaganja deviznih rezervi.

Struktura rezervi u skladu sa valutnom strukturom javnog duga

„Navedenim dokumentima je definisano da se valutna struktura deviznih rezervi određuje u skladu s valutnom strukturom spoljnog duga Srbije, što je praksa mnogih centralnih banaka. Time se u najvećoj meri obezbeđuje takozvani ‘prirodni hedžing’ tj. zaštita od valutnog rizika. U skladu sa navedenim, u valutnoj strukturi naših deviznih rezervi dominira evro (oko tri četvrtine), a zatim američki dolar“, ističe NBS.

Kako ističu, „imajući u vidu visok nivo deviznih rezervi, činjenicu da juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu, NBS je kao jednu od opcija za proširivanje investicionog univerzuma razmatrala ulaganje dela deviznih rezervi u aktivu denominovanu u juanima“.

„Jedna od bitnijih činjenica posmatrano sa stanovišta centralnih banaka jeste da je kinesko tržište obveznica, odmah nakon američkog, drugo po veličini na globalnom nivou (oko 16 odsto globalnog tržišta obveznica), i da na njemu dominiraju obveznice izdate u Kini u lokalnoj valuti (‘onshore local currency bond market’). Omogućavanjem da se devizne rezerve ulažu i u instrumente u kineskoj valuti, NBS sprovodi i svojevrsni ‘prirodni hedžing’ u odnosu na valutnu strukturu spoljnog duga. Pored toga, korelacija prinosa kineskih državnih obveznica sa prinosima američkih i evropskih državnih obveznica iste ročnosti je niska (usled toga što Kina ima drugačiji ekonomski ciklus u odnosu na SAD, kao i veliko učešće domaćih investitora na tržištu obveznica – preko 90 odsto investitora su domaći investitori), što bi doprinelo dodatnoj diversifikaciji portfolija NBS“, ističu u centralnoj banci.

Mogućnosti investiranja na kineskom finansijskom tržištu

Narodna banka Srbije je, navode, u prethodnom periodu aktivno pratila kinesko finansijsko tržište i analizirala mogućnosti investiranja na tom tržištu.

„Imajuću u vidu određene njegove specifičnosti, u proteklom periodu su razmatrane različite opcije pristupa kineskom tržištu, a proces obezbeđivanja neophodne infrastrukture i uslova za pristup istom je u finalnoj fazi. Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u juan, donose se uz analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci Srbije“, ističe se u odgovoru.

Centralna banka podseća da je još 2015. godine uključila kineski juan na listu valuta kojima može da se trguje na domaćem deviznom tržištu, čime je, ističu – data mogućnost privrednim subjektima (kao i svima ostalima) da kupuju i prodaju ovu valutu za dinare u Srbiji.

„Odluka je doneta sa ciljem olakšanja poslovanja domaćih kompanija sa Kinom i daljeg unapređenja ekonomskih odnosa naše zemlje i Kine, imajući u vidu rastuće učešće trgovanja sa ovom zemljom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Koliko je to bilo značajno govori i činjenica da od uvođenja 2015. godine, iz godine u godinu trgovina kineskim juanom na domaćem deviznom tržištu kontinuirano raste“, podsećaju u NBS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак NBS potvrdila: Razmatrano da se deo deviznih rezervi čuva u juanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da nadomeste odlive iz deviznih rezervi koji su realizovani po osnovu povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u nešto većem neto iznosu od 234,6 mil EUR, što je karakteristično za početak tromesečja, kao i ostalih deviznih plaćanja za izmirivanje obaveza države i po drugim osnovima u ukupnom iznosu 161 mil EUR.

Na povećanje deviznih rezervi u julu dodatno je uticao i pozitivan efekat faktora na međunarodnom tržištu u neto iznosu od 25,7 mil EUR i u najvećoj meri je rezultat povećanja cene zlata za oko 3,1%, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara u odnosu na evro za oko 1,2% na međunarodnom tržištu.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u julu iznosio je 555,7 mil EUR i bio je za 184,6 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih sedam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4.584,1 mil EUR.

U julu vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena, dok je od početka godine dinar nominalno ojačao prema evru za 0,1%. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u julu kupila 595 mil EUR, dok je od početka godine neto kupila 2.455 mil EUR, radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaćem deviznom tržištu, saopšteno je iz NBS.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Bruto devizne rezerve NBS-a na kraju jula 23 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od 300 milijardi eura deviznih rezervi ruske centralne banke pohranjenih u zapadnim bankama, oko 250 milijardi eura nalazi se u EU, vjeruju u Evropskoj komisiji. EU i SAD su još prije početka rata u Ukrajini, 24. februara 2022. godine, u tišini pripremale listu ekonomskih i finansijskih sankcija, koje su trebale paralizovati rusku ekonomiju i Rusiju baciti na koljena u rekordnom roku. „Nuklearna opcija“ bila je zamrzavanje ruskih deviznih rezervi koje su se nalazile u zapadnim bankama, čija je vrijednost procijenjena na nekih 300 milijardi eura, što je oko polovine ukupnih deviznih rezervi Rusije.

Odluke o zamrzavanju su donešene na nivou EU, te SAD, Velike Britanije, Švajcarske, ali glavni efekat očekivao se od zamrzavanja na teritoriji EU, pošto se smatra da je većina tih rezervi, 200 do 250 milijardi eura u bankama unutar EU. Iako su zapadni čelnici koristili svaku priliku da u javnosti sami sebe potapšu po leđima i pohvale kako su pametni, te kako će bez ovih milijardi eura ruska ekonomija kolabirati, najdalje do ponedeljka, naknadno se pokazalo da je ustvari sve nepoznanica, od ukupnog iznosa pa do toga u kojim bankama se tačno nalaze ove pare. Za sada, EU je utvrdila gdje se tačno nalazi samo 33,8 milijardi eura ruskih deviznih rezervi.

Pare zamrznute, potraga za „zamrzivačem“

Postojeće procjene o visini ruskih deviznih rezervi pohranjenih u zapadnim bankama baziraju se na podacima ruske centralne banke, objavljenim prije početka rata u Ukrajini. Rusi, naravno, nikada nisu objavili detalje gdje su pohranjene njihove rezerve na Zapadu, pa je ekspertima EU ostalo da nagađaju. Otvoreno pitanje je i koliko su ovi objavljeni ruski podaci tačni, ili su takođe bili dio ruskih napora da kreiraju konfuziju. Rusi, naravno, koriste svaku priliku da zamrzavanje svojih deviznih rezervi pohranjenih u zapadnim bankama proglase hajdučijom, krađom i dokazom bezakonja.

Tako da se Evropska komisija našla u situaciji da je zamrznula devizne rezerve Rusije pohranjene u bankama i drugim finansijskim institucijama na svojoj teritoriji, jedino se ne zna u kome „zamrzivaču“ se tačno nalaze zamrznute milijarde. Za razliku od zvaničnika EU, bankari kao i države članice, pokazali su znatno manje entuzijazma u lovu na ruske milijarde na njihovoj teritoriji. Rezultat je da nikako ne uspijevaju da pronađu tih nekoliko stotina milijardi eura, mada ih neumorno traže, časna pionirska riječ.

Ovaj uzaludan lov na duhove u vidu ruskih deviznih rezervi, iznervirao je Evropsku komisiju koja je odlučila da ovako više ne može. Pripremajući jubilarni deseti paket ekonomskih sankcija protiv Rusije, u februaru ove godine, Evropska komisija je u nacrtu odluke uvela obavezu za sva pravna i fizička lica u EU da dostave izvještaje da li posjeduju ili kontrolišu sredstva koja spadaju u devizne rezerve ruske centralne banke. Ovi izvještaji bi se dostavljali kako nadležnim nacionalnim institucijama tako i Evropskoj komisiji, uz obavezu da ih ažuriraju svaka tri mjeseca.

Pošto je riječ o ozbiljnim stvarima, Evropska komisija je predložila da se nepoštovanje ove obaveze kažnjava drakonski, sa 10 posto ukupnog godišnjeg prihoda u slučaju pravnih lica i 50.000 eura za fizička lica. Na žalost evropskih komesara, dio o kaznama nakon žestokog protivljenja zapadnog dijela EU, na čelu sa Njemačkom, Francuskom, Italijom, jednostavno je izbrisan iz finalne verzije. Tako je ostala obaveza prijavljivanja, ali bez sankcija za eventualno nepoštivanje, odnosno „zaboravnost“ bankara.

Dok u EU još traje potraga za nevidljivim ruskim deviznim rezervama, Švajcarci su početkom maja ove godine objavili da se u njihovim bankama nalazi dio ruskih deviznih rezervi u vrijednosti od 7,4 milijarde švajcarskih franaka, koje do daljnjeg ostaju zamrznute. Švajcarska vlada je takođe objavila i da ove pare ne mogu biti ni konfiskovane niti oduzete, već samo zamrznute na računima, do daljnjeg, i time okončala svaku raspravu o sudbini ovog novca.

Ražanj u Briselu, a zec u šumi

U međuvremenu, činjenica da niko nema pojma gdje su pohranjene ruske devizne rezerve u EU nije spriječila političke lidere Unije da se fokusiraju na njihovo trošenje. Inicijalno, sa oduševljenjem je prihvaćena ideja političara da se ove pare daju Ukrajini za obnovu nakon rata, kao vid ratne odštete. Na žalost zagovornika ove ideje, pravnici Evropske komisije ipak su zaključili da je to legalno neizvodljivo, jer devizne rezerve centralne banke nisu isto što i pare pojedinaca, te da jednostavno ne mogu biti konfiskovane, pošto je riječ o imovini države.

Gunđajući, zvaničnici EU morali su da se pomire sa činjenicom da od konfiskovanja par stotina milijardi eura ruske centralne banke nema ništa, a onda su došli na još jednu genijalnu ideju – zamrznute ruske milijarde Evropska komisija mogla bi iskoristiti za ulaganje, a zaradu od tog ulaganja onda proslijediti Ukrajini. Procjena je da bi se ulaganjem u nisko rizične finansijske instrumente moglo zaraditi oko 2,6 posto na godišnjem nivou od uložene sume.

Tehnički, to bi značilo da pare nisu konfiskovane i na kraju balade bile bi vraćene ruskoj centralnoj banci u punom iznosu, a Ukrajina bi, ukoliko EU pronađe svih 250 milijardi eura, mogla dobiti maksimalno oko šest milijardi eura godišnje. Ovo i nisu neke pare, imajući u vidu da se procjene troškova obnove Ukrajine nakon rata kreću između 300 i 1.000 milijardi.

Radost briselskih komesara nije dugo trajala, pošto su ovog puta finansijski stručnjaci upozorili da iako je rizik ulaganja minimalan, to ne znači da ga nema. Pošto bi se moglo desiti da finansijski maheri iz Evropske komisije ne samo da ne bi zaradili ništa, već bi mogli i izgubiti dio uloženog, onda se logično postavlja pitanje ko bi pokrio taj gubitak. Hladan znoj probio je lidere EU članica i na samu pomisao da bi se u budućnosti mogli naći u situaciji da ponovo preusmjeravaju milijarde eura iz svojih budžeta, samo ovog puta da bi pokrili eventualni gubitak finansijskih genijalaca, Ursule i Borrella, i Rusima vratili kompletan iznos njihovih deviznih rezervi koje su bile zamrznute u EU bankama. Tako je i ideja o ulaganju zamrznutih ruskih para, za sada „stavljena na led“.

Kinezi kao nominalni vlasnici ruskih rezervi

Nezavisne analize ukazuju da je najvjerovatnije čak 191 milijarda eura ruskih deviznih rezervi u Belgiji, tačnije u kompaniji Euroclear, koja je globalni lider kada se radi o poravnanju i koja čuva 37.600 milijardi eura vrijednosnih papira. Nije jednostavno utvrditi ko je stvarni vlasnik vrijednosnog papira, jer se špekuliše da je barem 90 milijardi dolara Rusija pohranila u Euroclear, koristeći kinesku centralnu banku i kineske komercijalne banke kao posrednike.

Teorija o ruskim deviznim rezervama u EU ne manjka, pa je jedna od njih da su u prvim danima rata Rusi ipak uspjeli prebaciti značajan dio svojih rezervi iz EU na sigurnije destinacije, poput Kine ili Dubaija, pogotovo ako se kao nominalni vlasnik nije pojavljivala ruska centralna banka ili druge ruske institucije. Ovo je i jedno od mogućih objašnjenja zašto EU nikako ne može naći u svojim bankama ruskih 250 milijardi eura, zato što ih tu odavno nema.

U tom slučaju, i Rusiji i EU je u interesu da se prave naivni i pretvaraju da su pare još uvijek u evropskim bankama, EU da bi sačuvala obraz a Rusi da bi zameli trag svojim parama, te ubrali dodatne propagandne poene u očima azijske, afričke i latinoameričke publike.

Druga opcija je da se politički interesi Brisela nužno ne poklapaju sa ekonomskim interesima banaka i političkim interesima svih zemalja članica, pa je „neuspješna“ potraga banaka za ruskim milijardama najbezbolnije rješenje za sve.

Dražen Simić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Taras Chernus, Unsplash

Чланак Misterija nestalih ruskih deviznih rezervi: U potrazi za 300 milijardi eura се појављује прво на Biznis i Finansije.

To obuhvata i 985,6 miliona evra po osnovu prve tranše novog stendbaj aranžmana koji je Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio Srbiji, saopštila je danas NBS.

Pozajmica MMF-a može da se koristiti za direktno finansiranje budžeta, radi refinansiranja obaveza Republike Srbije i za finansiranje tekućih budžetskih potreba po usvajanju relevantnog zakona, navela je centrala banka.

Ovo je ujedno i najviši nivo bruto deviznih rezervi krajem meseca i godine od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). U toku decembra bruto devizne rezerve povećane su za 2,1 milijardu evra, dok su u celoj 2022. godini povećane za oko 2,96 milijardi evra.

Na ovom nivou deviznih rezervi obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 158 odsto i 5,5 meseci uvoza robe i usluga, što je skoro dvostruko više od standarda.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveza prema MMF-u po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju decembra iznosile su 15,4 milijarde evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su više za 1,2 milijarde evra, dok su na nivou cele 2022. godine povećane za 1,7 milijardi evra.

Na devizne rezerve uticali krediti i Fond za razvoj Abu Dabija

Na povećanje deviznih rezervi u decembru uticao je i neto priliv po osnovu ostalih kredita odobrenih Srbiji u iznosu od 885,8 miliona evra, u najvećoj meri po osnovu priliva dolarskih sredstava od Fonda za razvoj Abu Dabija u iznosu od jedne milijarde dolara (945,8 miliona evra).

Značajniji priliv ostvaren je i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 340 miliona evra, dok je po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima ostvaren priliv u ukupnom iznosu od 170,5 miliona evra.

Odlivi su ostvareni po osnovu neto povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u iznosu od 91,5 miliona evra, kao i po drugim osnovima (ukupno 32,7 miliona evra). Efekat tržišnih faktora bio je negativan u neto iznosu od 109,3 miliona evra i u najvećoj meri rezultat je slabljenja dolara prema evru na međunarodnom finansijskom tržištu za oko 2,8 odsto.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru je iznosio 998,3 miliona evra i bio je za 110,7 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U 2022. godini, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 9,8 milijradi evra.

Vrednost dinara prema evru u decembru gotovo je nepromenjena, dok je u 2022. godini dinar nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto.

Radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u većoj meri reagujući na pritiske ka jačanju dinara, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto kupila 550 miliona evra, dok je u 2022. godini neto kupila milijardu evra.

Tokom prva četiri meseca 2022. godine NBS je neto prodala oko 2,3 milijarde evra usled snažnih deprecijacijskih pritisaka, čiji su osnovni uzrok bili faktori iz međunarodnog okruženja – geopolitičke tenzije i rast cena energenata.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve u decembru iznosile su 19,4 milijarde evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neto devizne rezerve, umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama, na kraju februara iznosile su 12,9 milijardi evra i u odnosu na kraj prethodnog meseca bile su niže za 529,7 miliona evra, navedeno je u saopštenju.

Kako se podseća, deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 134 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Precizirano je da su na smanjenje bruto deviznih rezervi NBS uticale aktivnosti centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu u cilju očuvanja stabilnosti na tom tržištu (530 miliona evra), zatim neto razduženje države (107,7 miliona evra) po osnovu kredita i deviznih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem finansijskom tržištu, kao i neto povlačenje devizne obavezne rezerve banaka i ostala plaćanja za potrebe države (ukupno 89,3 miliona evra).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve se u februaru smanjile za 549 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navode iz centralne bankarske institutcije, deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 142% i šest i po meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Visok nivo deviznih rezervi posledica je priliva po osnovu specijalnih prava vučenja iz Međunarodnog monetarnog fonda.

„Na povećanje deviznih rezervi u avgustu dodatno su uticali i prilivi po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (kupovina deviza) u neto iznosu od 255 miliona evra i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i drugim osnovima (ukupno 56,7 miliona evra). Pozitivan uticaj imali su i neto tržišni efekti u iznosu od 8,5 miliona evra“, stoji u saopštenju NBS.

Rast nije samo posledica priliva

Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive po osnovu neto razduženja države po osnovu kredita u iznosu od 43,2 miliona evra, kao i odlive po drugim osnovima (ukupno 31,3 miliona evra), istaknuto je u saopštenju.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 551,1 miliona evra i bio je za 123,1 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Devizne rezerve Srbije na kraju avgusta dostigle 15,58 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 141% i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, saopštila je NBS.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju marta iznosile su 11.871,9 miliona evra i za 879,2 miliona evra povećane su u odnosu na kraj prethodnog meseca.

Obveznice kumovale povećanju bruto deviznih rezervi

Povećanje bruto deviznih rezervi u martu rezultat je prvenstveno priliva po osnovu emitovanja dvanaestogodišnje evroobveznice Republike Srbije u evrima (970,9 miliona evra), obveznice do sada najduže ročnosti, na međunarodnom finansijskom tržištu krajem februara, u nominalnom iznosu od 1,0 milijardi evra po kuponskoj stopi od 1,65% i stopi prinosa 1,92%.

Pored pomenute prodaje evroobveznice, neto prilivi u devizne rezerve tokom marta ostvareni su i po osnovu donacija, upravljanja deviznim rezervama i drugim osnovima (ukupno 88,1 milion evra). Navedeni prilivi bili su više nego dovoljni da pokriju odlive po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i hartija od vrednosti (162,6 miliona evra), aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (neto efekat po osnovu svop transakcija – 113,0 miliona evra) i odlive po drugim osnovima (ukupno neto 88,0 miliona evra).

Na povećanje deviznih rezervi u martu dodatno je uticao pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 157,4 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u martu iznosio je 468 miliona evra i bio je za 13 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prva tri meseca ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 1.525,8 miliona evra.

U martu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u martu kupila i prodala isti iznos deviza (po 45,0 miliona evra). Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, neto prodala 50 miliona evra.

Izvor: NBS

Foto: Pixabay

Чланак NBS: Bruto devizne rezerve povećane za 852,8 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je objavila Narodna banka Srbije, bruto devizne rezerve na kraju maja dostigle su nivo od 14.344,5 miliona evra, što je za 1.551,6 miliona evra više nego u aprilu. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 159 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga. To je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju maja iznosile su 12.185 miliona evra, što je za 1.513 miliona evra više nego na kraju prethodnog meseca.

Povećanje bruto deviznih rezervi u maju rezultat je priliva po osnovu emitovanja evroobveznice Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu u nominalnom iznosu od 2,0 milijardi evra, pre svega radi obezbeđenja sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje negativnih posledica izazvanih pandemijom virusa korona (COVID-19).

Dinar stabilan

Neto prilivi u devizne rezerve tokom maja, pored pomenute prodaje evroobveznice, ostvareni su i po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (ukupno 2.051,5 miliona evra). Navedeni prilivi višestruko su nadmašili odlive po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu (ukupan neto efekat po osnovu prodaje deviza i svop aukcija – 283,0 miliona evra), neto razduženja države po osnovu kredita (36,6 miliona evra), kao i odlive po drugim osnovima (87,7 miliona evra), i u potpunosti su amortizovali negativan uticaj tržišnih faktora (ukupno neto 92,6 miliona evra).
Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u maju iznosio je 450,8 miliona evra i bio je za 73,9 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih pet meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 2.853,4 miliona evra.

U maju, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena prema evru. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u maju neto prodala 250 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je u prvih pet meseci 2020. neto prodala 875 miliona evra radi održanja stabilnosti na domaćem deviznom tržištu, naročito značajne u ambijentu pojačane neizvesnosti usled krize izazvane pandemijom virusa korona (COVID-19).

Izvor: NBS

Foto: nattanan23, Pixabay

Чланак Devizne rezerve NBS na najvišem nivou od 2000. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.