Avganistan je naime odgovoran za 90 odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma, sirovine od koje se prave heroin i neke druge droge. U njegovoj proizvodnji i distribuciji učestvuju maltene svi, i siromašni poljoprivrednici, i korupmirani državni službenici ali i suprotstavljena strana – talibani. Ipak, čini se da je potonjima najviše koristi doneo opijum.

Talibani su za određenu “nagradu” pružali “zaštitu” poljoprivrednicima koji uzgajaju opijum, a naplaćivali su im i “putarinu” na drumovima koji su korišćeni za krijumčarenje droge. Ono što zarade na taj način, zajedno sa sredstvima koja im je obezbeđivao Pakistan, ulagali su u, kako oni to zovu, oslobodilačku borbu.

Vremenom su, moglo bi se reći, postajali sve bolji borci, ali to ne bi bila cela istina. Najviše im je pomogao dogovor o povlačenju američkih trupa iz Avganistana postignut prošle godine, ali i obaveza države nametnuta tim sporazumom da pusti iz zatvora 5.000 talibanskih boraca koji su se vratili starom poslu.

Sada talibani zauzimaju sve veći deo teritorije a stručnjaci kažu da bi sa rastom površina koje oni osvajaju dobar deo njih mogao biti zasađen ovom veoma isplativom poljoprivrednom kulturom. Samo u 2020. godini, kada je takođe politička situacija bila veoma nestabilna, u Avganistanu je broj površina pod makom (od kojeg se pravi opijum) porastao za 37 odsto.

Šta god da se u ovoj zemlji desi u narednim godinama, očekuje se da će uzgoj biljke od koje se prave droge i njena trgovina nesmetano funkionisati, pa čak i rasti.

Izvor: The Conversation

Foto: Pixabay

Чланак Kako će sukobi u Avganistanu uticati na globalno tržište narkotika? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takođe, prema istoj statistici, trgovina drogom u BDP Srbije učestvuje sa gotovo 17,5 milijardi dinara, odnosno 0,32 odsto BDP.

Republički zavod za statistiku je započeo 2014. sa primenom Evropskog sistema računa – ESA 2010 i programa dostavlјanja podataka Evrostatu, i od tada su obračunom BDP uključene i neobuhvaćena ekonomija i ilegalne aktivnosti kao njen deo.

„U skladu s tim, i uz primenu međunarodnih standarda, RZS je u saradnji s Ministarstvom unutrašnjih poslova i specijalizovanim zdravstvenim ustanovama došao do neophodnih izvora podataka i na njima zasnovanih metoda obračuna, odnosno procena“, saopšteno je u RZS.

U prvom slučaju (narkotici), navodi RZS, korišćen je rashodni metod, a u drugom (prostitucija) proizvodni metod za procenu uticaja ovih pojava na nivo BDP.

Ako je verovati zvaničnoj državnoj statistici, trgovina drogom je od 2015. do 2019. godine zabeležila rast od skoro 20 odsto, ali je smanjeno njeno učešće u BDP.

Prostitucija je porasla za skoro 25 odsto

Prema zvaničnim podacima, 2015. godine promet drogom je iznosio 14,477 milijardi dinara, što je činilo 0,34 odsto BDP, 2016. – 14,518 (0,32), 2017. – 16,534 (0,35), 2018. – 17,335 (0,34) i 2019. godine 17,496 milijardi dinara, odnosno 0,32 odsto BDP.

U istom periodu, prema podacima RZS, prostitucija je porasla za skoro 25 odsto.

U 2015. godini, prostitucijom je ostvaren promet od 12,077 milijardi dinara, što je iznosilo 0,34 odsto BDP, 2016. – 14,44 (0,32), 2017. – 14,618 (0,31), 2018. – 14,885 (0,29) i 2019. godine 15,887 milijardi dinara, odnosno 0,29 odsto BDP.

Najveće učešće u BDP Srbije ima prerađivačka industrija sa 740 milijardi dinara (13,7 odsto) i trgovina na veliko i malo, kao i popravka motornih vozila i motocikala sa 616,3 milijardi dinara (11,4).

Procentualno posmatrano, sa prostitucijom i trgovinom drogom isto učešće (0,3 odsto) u BDP za 2019. godinu imaju šumarstvo i seča drveća (13,555 milijardi dinara), proizvodnja nameštaja (17,461), proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda (15,994) i reklamiranje i istraživanje tržišta sa 18,351 milijardi dinara.

Чланак Prostitucija i trgovina drogom u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 33,5 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema najnovijem izveštaju Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, pandemija je unela značajne promene i na tržištu nelegalnih supstanci za „popravljanje raspoloženja“.

Zbog strogih zabrana kretanja u pojedinim zemljama, kao i prestanka rada noćnih klubova u gotovo svim evropskim državama, redovni i povremeni korisnici narkotika više nisu mogli da se snabdevaju na svojim uobičajenim mestima za nabavku opijata. Mnogi od njih su se verovatno prinudno „spustili“, ali su još više „aterirali“ pojedini proizvođači i trgovci narkoticima.

Karantinske mere širom Evrope izazvale su poremećaj lanca distribucije. Time je smanjena ponuda pojedinih droga na tržištu, poput marihuane i heroina. Na utihnuloj klupskoj i festivalskoj sceni opala je i potražnja za „drogama za žurke“, poput LSD-a i MDMA-e. Ali zato je poraslo interesovanje za neke nove droge, poput lekova benzodijazepina.

No, zamena „dizalica“ (narkotika koji „dižu“) sredstvima za smirenje nije bila jedina promena na ovom tržištu u proteklim mesecima. U nemogućnosti da drogu prodaju na uobičajenim mestima, dileri su se okrenuli internetu. Tako je buknula prodaja narkotika na takozvanom „dark-vebu“. Ovaj termin se odnosi na veb sajtove na enkriptovanoj mreži, koji se ne mogu pronaći korišćenjem tradicionalnih internet pretraživača, poput Gugla.

Prema podacima platforme Sixgill, koja prati razvoj „dark-veba“, od decembra prošle do aprila ove godine, tražnja za narkoticima na „mračnom internetu“ je porasla za 495 procenata. Najveći rast tražnje, od 1.000 odsto, zabeležen je na kokainskom tržištu.

Ipak, budući da nemaju svi kupci ilegalne robe hakerske veštine, prodavci narkotika morali da se okrenu rešenjima koja su dostupnija širim masama. Pronašli su ih u društvenim mrežama i mobilnim aplikacijama za enkriptovanu komunikaciju.

Administrator na društvenoj mreži je i glavni diler

Ispostavilo se da je veoma lako doći do droge ako zainteresovani kupac ima nalog na nekoj društvenoj mreži. Međutim, nije svejedno na kojoj. Prema rečima dilera, u njihovom poslu najbolje se pokazao Instagram, jer ne zahteva lične podatke za kreiranje naloga.

Fejsbuk je takođe popularan, pre svega zato što nudi mogućnost komunikacije u zatvorenim grupama u kojima objave mogu da vide samo njihovi članovi. Oni na taj način mogu da „sklapaju poslove“ daleko od očiju radoznalaca, pa i onih u plavim uniformama. Uz korišćenje određenih postavki koje nudi Fejsbuk, ove grupe mogu biti nevidljive svima osim njihovim članovima. Ako se pitate kako se onda njihova publika uopšte širi, odgovor je – uz dozvolu administratora, koji je obično i glavni diler. Naime, članstvo u njima može da stekne samo onaj ko dobije direktan poziv.

Ipak, sve ovo deluje suviše komplikovano za nekoga ko bi možda samo povremeno da „povuče koji dim“. Ali zato razgranato onlajn tržište droga ima ponudu za sve tipove mušterija. Ono nudi i usluge dilera koji su vrlo otvoreni u „odnosima s javnošću“. Najavangradniji se reklamiraju na društvenim mrežama, ne krijući profesiju, izgled robe, pa čak ni sopstveno lice. Njihovi nalozi često u nazivu sadrže reči poput „droga“, „marihuana“ i slične, vrlo direktne aocijacije. Jedan od primera je ime „ihavedrugs4sale” („imam drogu na prodaju“).

One koji komunikaciji s javnošću pristupaju nešto konzervativnije, odaje fotografija na njihovom profilu, na kojoj se često nalazi neka lepo aranžirana opojna supstanca. Na kraju, ima i onih obazrivih koji su i „glavom i bradom“ inkognito na mrežama, ali ih odaju heštegovi koje upotrebljavaju, poput #weed4sale (trava za prodaju). U svakom slučaju, kako god se opijati nazivali i prikazivali, korisnici, kao i u realnom životu, uvek znaju kako se dolazi do dilera.

Drugi popularan alat među tehnološki naprednim dilerima su aplikacije za enkriptovanu komunikaciju. To su aplikacije za iOS, Android i Windows telefone, koje štite poslate podatke od presretanja. U svetu ih ima mnogo, a kod nas su najpoznatije Viber i WhatsApp. No, korisnici droga u EU su najviše koristili aplikacije Telegram, Wickr i Signal, za naručivanje ali i za plaćanje robe.

Bezgotovinska plaćanja na crnom tržištu

Kupovina droge preko digitalnih platformi donela je još jednu novinu u ovaj posao – rast mobilnog i elektronskog plaćanja. Do sada su sitni dileri, ali i narko bosovi ostvarivali prihode u gotovini, koji su potom morali nekako da legalizuju. Malim igračima ovo nije bio problem jer su tim novcem kupovali – kakao stereotip nalaže – zlatni nakit i malo bolje automobile. Ali velike zverke su morale da peru novac na druge načine, tako što su ulagali u gradnju zgrada, u umetnička dela i druge poslove koji zahtevaju veće svote.

Međutim, rast onlajn kupovine narkotika je umanjio i količine „prljavog“ keša u rukama. [stl_cyr]Bezgotovinsko plaćanje[/stl_cyr], najčešće putem mobilnih aplikacija, odgovara i dilerima i potrošačima jer im je jednostavnije da plaćaju jednim klikom. Ovaj način plaćanja je toliko brzo i rado prihvaćen, da stručnjaci očekuju da bi mogao i nadživeti pandemiju.

Još jedna novost u ovoj sferi „poslovanja“ je i diverzifikovanje investicija. Suočavajući se sa velikim nestabilnostima u snabdevanju drogom, trgovci narkoticima su odlučili da ulažu i u „pandemijsku“ robu, pa su u svoj asortiman uvrstili i maske, rukavice, gelove za dezinfekciju, pa čak i hlorokin jedno vreme, dok je važio za čudotvorni lek za koronu. Na taj način su širili krug mušterija: korisnicima narkotika bi prodavali i proizvode za zaštitu od pandemije, a kupcima maski i rukavica – ako ocene da bi i to moglo da ih zanima – nudili su i neko sredstvo „za opuštanje“ tokom dugih karantinskih dana.

Kad su maske postale obavezne, dilerima je svanulo

I dok je kupovina droge pojednostavljena zahvaljujući novim tehnologijama, njena distribucija i dalje zahteva složenu logistiku. To je posebno bilo izraženo tokom karantina, kada su ulice bile puste i kada su redovne palicijske patrole mogle vrlo lako da uoče svakoga ko „odskače“.

No, i ovoga puta se pokazalo da su trgovci drogom prilično snalažljivi. Oni su svoju robu prevozili vozilima za dostavu hrane, obučeni u uniforme pravih gastronomskih brendova. U Britaniji je jednom prilikom čak i u kamionu za prevoz zaštitnih maski otkriveno 14 kilograma kokaina.

Za dalju raspodelu, do krajnjih korisnika, imali su takođe kreativna rešenja. Neki dileri su se na početku pandemije pretvarali da su džogeri, pa su se u parkovima nalazili sa mušterijama. Drugi su oblačili bele mantile zdravstvenih radnika i koristili zdravstvenu krizu kako bi sebi obezbedili neometano kretanje.

Ubrzo im nije bilo potrebno ni maskiranje, jer je ono postalo obavezno za sve građane. Kada su svi počeli da nose zaštitne maske za lice, dilerima je svanulo. Mogli su da se nađu sa mušterijama bilo gde, noseći zaštitne maske i naočare za sunce koje u potpunosti prikrivaju njihov identitet. „Policija zna ko smo i zato nas često legitimiše, ali sada to uspevamo da izbegnemo jer nas ne prepoznaju pod maskama”, rekao je jedan diler novinarima sa portala The Conversation.

Ipak, to važi samo za one koji vole da rade na terenu. Dobar deo dilera se u potpunosti prebacio na onlajn poslovanje, pa umesto da se nalaze s kupcima, sada šalju svoju robu poštom, ili preko kurirskih službi.

Marija Dukić

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Selidba trgovine opijatima na internet: Dileri i „odnosi s javnošću“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve države na teritoriji Zapadnog Ballkana su zatvorile granice tokom marta zbog sprečavanja pandemije koronavirusa. To je veoma brzo i u velikoj meri promenilo živote skoro 18 miliona ljudi, naročito lekara, farmaceuta, policajaca i vojnika, ali i kriminalaca. Kao i legalni, ilegalni posao se prilično oslanja na otvorenost granica i slobodno kretanje ljudi, pa su kriminalci u regionu počeli da „računaju“ kako da spreče značajniji pad zarade, ali i da iskoriste nove prilike.

Naime, u situaciji kada je zaustavljanje zaraze postalo najvažnije, policija i tužilaštvo su dobili drugačije prioritete: da se kontroliše kretanje ljudi i osujeti kršenje zdravstvenih mera, kao i da se spreči širenje panike preko društvenih mreža i Viber grupa.

U takvim okolnostima, borba protiv kriminala nije prioritetna. Iz prvih izveštaja o kriminalnim aktivnostima na Zapadnom Balkanu u doba korone vidljivo je da su se kriminalci brzo snašli i u karantinu, navodi Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u svojoj analizi o kriminalu na teritoriji Zapadnog Balkana u doba korone.

Dostava droge na kućnu adresu

Jedan od prvih signala o nastavku ilegalnog poslovanja je tržište narkotika. U Albaniji se već procenjuje da će zbog preusmeravanja pažnje policije na druge zadatke doći do porasta proizvodnje domaćeg kanabisa. U malom selu u Srbiji sa oko 1.500 stanovnika pronađena je ilegalna laboratorija za proizvodnju marihuane.

Iako je zbog otežane dostave došlo do manjeg skoka cene marihuane, ona je i dalje prisutna u velikim količinama na tržištu, o čemu svedoče i zaplene tokom vanrednog stanja. Uglavnom su zaplenjene količine do 300 grama, sa izuzetkom Srbije gde je ta količina iznosila tri kilograma, i Albanije gde je policija zaplenila najveću količinu od 613 kilograma na severozapadu zemlje.

Informacije sa terena pokazuju i da je u Bosnu i Hercegovinu nedavno stigao veoma jeftin kokain po ceni od 30 evra za gram, te da ga najverovatnije sada ima i u Srbiji. Stimulativne droge ili metamfetamini su dostupni u velikim količinama u najvećem delu regiona, ali heroina je malo i to lošeg kvaliteta, pa se kao zamena koriste trodoni i sintetičke droge.

U Crnoj Gori za sada tržište narkorika funkcioniše maltene kao i u „normalna vremena“, izuzev što se za istu cenu smanjuju količine. Šta više, dostava se vrši tokom dana na kućnu adresu, najčešće preko dece mlađe od 14 godina, što je do sada bila uobičajena praksa i u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Dodatno, u Srbiji su se pojavile glasine da se droga prodaje u pojedinim kladionicama.

Maskirano pranje novca preko maski

U svim državama Zapadnog Balkana građani su odmah po proglašenju vanrednog stanja počeli da se žale preko društvenih mreža i Viber grupa na nagli skok cena maski i dezinfekcionih sredstava za kojima je vladala velika potražnja. Njihove cene u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori su povećane preko deset puta, pre svega u većim gradovima, pre nego što su ovi proizvodi potpuno nestali sa tržišta. Slične prijave građana stizale su u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

Zabeležena su i hapšenja osoba za koje se pretpostavlja da su nameravale da prodaju maske na ulici ili preko onlajn kupovine. Privremeno je, na primer, oduzeto 250.000 evra zbog sumnje u prevaru prilikom nabavke 1,5 miliona maski za Sloveniju u kojem su učestovale firme iz Bosne i Hercegovine, što je slovenačka Vlada javno potvrdila.

Vlasti u regionu su prilično brzo reagovale, tako što su odredile maksimalnu cenu najtraženijih a sve deficitarnijih proizvoda, povećale broj inspekcija na terenu i otvorile kontakt linije za prijave građana o nepravilnostima na tržištu. Ipak, zvanična maksimalna cena zaštitnih maski u Srbiji trenutno je 120 dinara, što je skoro deset puta više nego pre krize, kada je ona iznosila oko 13 dinara.

Moguće je da kriminalne grupe ulažu u proizvodnju i distribuciju zaštitne, sanitarne i medicinske opreme, kao i sredstava za dezinfekciju, što može uzrokovati da se na tržištu pojavi roba lošijeg kvaliteta. Ima više prilika i za pranje novca stečenog nezakonitim aktivnostima, od prodaje droge ili oružja, koji može da se plasira u naizgled legalne aktivnosti i imovinu pod „maskom” povećane potrebe za određenim proizvodima u vreme zaraze, upozorava Đorđević.

Lažni lekari i policajci

Tokom pandemijske krize na Zapadnom Balkanu primećeni su pokušaji prevara preko interneta i SMS poruka, u kojima se kriminalci predstavljaju kao ljudi od poverenja i pokušavaju da građanima prodaju određene proizvode ili da pribave njihove lične podatke. Najčešće se šalju „važne informacije“ o koronavirusu za koje su potrebni korisničko ime i šifra korisnika da bi im se pristupilo. Takođe, kruže mejlovi kojima građani pokušavaju da se dovedu u zabludu o brzoj zaradi a koji su bili prisutni i pre krize, ali su registrovani i sajber napadi takozvanih „fišing“ i „ransomver“ kampanja preko zlonamernih aplikacija.

Pojedini ljudi u Srbiji su dobili lažne SMS poruke u vezi sa isplatom penzija u kojima se od njih traži da dostave lične podatke, a pojavili su se i lažni lekari koji navodno zovu iz državnih zdravstvenih ustanova i pokušavaju da prodaju medicinske preparate po paprenim cenama. Postoje i primeri telefonskih i internet oglasa u kojima se nude nepostojeći lekovi za koronu, ali i testovi, kao i zaštitne maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju. Cene su drastično veće od regularnih, pri čemu se nudi kućna dostava.

Na početku vanrednog stanja nije bilo mnogo prijavljenih slučajeva razbojništava i krađa, ali ubrzo potom razbojnici su počeli da koriste opustele ulice tokom policijskog časa i da obijaju prodavnice, trafike, apoteke, automobile, menjačnice, stovarišta, ali i privatne kuće i vikendice.

U Bosni i Hercegovini i Srbiji, pojavile su se osobe koje se predstavljaju kao ekipe za dezinfekciju stanova, policajci ili radnici Vodovoda i sličnih javnih preduzeća, i koje pokušavaju da iskoriste postojeću situaciju i uđu u tuđe domove kako bi nezakonito pribavile imovinsku korist.

Rizici ako se kriza produži

U vanrednim okolnostima je najteže utvrditi da li je došlo do pada ili rasta krijumčarenja i trgovine ljudima, napominje Đorđević. Zvanična saopštenja ukazuju da policijske službe u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji i dalje beleže pojedine slučajeve nedozvoljenog prelaza granice i krijumčarenja ljudi, ali će ono u ovakvim okolnostima svakako biti otežano.

Što se tiče drugih ilegalnih aktivnosti, pandemijska kriza će najverovatnije promeniti dinamiku ponude, potražnje i cene zabranjenih narkotika na tržištu, ali i kanale snabdevanja, a promene će biti veće što kriza bude duže trajala. U takvoj situaciji pojavljivaće se sve više „prljavih“ droga, jer će veliki dileri praviti zalihe i mešati ih sa različitim dodacima kako bi se više zaradilo.

Nije isključena ni mogućnost da kriminalne grupe prebace proizvodnju narkotika i logistiku u ruralne sredine gde ih je teže pratiti, ali i da će doći do međusobnih obračuna zbog nestašica ilegalnih supstanci. Povećani su rizici od korupcije u sektoru bezbednosti, a posebno u graničnoj policiji. Izgledno je i prebacivanje na nove, naizgled legalne poslove, kao što je proizvodnja medicinske opreme i drugih nedostajućih proizvoda, što uključuje i povećano pranje novca kroz takve aktivnosti.

Na kraju, upozorava Đorđević, ako pandemijska kriza potraje i dodatno naruši rad ionako slabih institucija, moguće je da se kriminalne grupe pozicioniraju kao partneri državi za pružanje usluga ili kao podrška.

Marina Vučetić

broj 173, maj 2020. 

Foto: JRByron, Pixabay

Чланак Kriminal na Zapadnom Balkanu u doba korone: Prodaj drogu pa uloži u maske се појављује прво на Biznis i Finansije.