Vest da Zapadnjaci evakuišu svoje trupe iz Avganistana jer talibani zauzimaju sve veći broj gradova i naselja, odjeknula je i u našim medijima. Ona znači nova razaranja, nove civilne žrtve, masu novih izbeglica zbog kojih EU već unapred pooštrava svoje granične kontrole, ali vrlo verovatno i više droge na globalnom tržištu.
Avganistan je naime odgovoran za 90 odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma, sirovine od koje se prave heroin i neke druge droge. U njegovoj proizvodnji i distribuciji učestvuju maltene svi, i siromašni poljoprivrednici, i korupmirani državni službenici ali i suprotstavljena strana – talibani. Ipak, čini se da je potonjima najviše koristi doneo opijum.
Talibani su za određenu “nagradu” pružali “zaštitu” poljoprivrednicima koji uzgajaju opijum, a naplaćivali su im i “putarinu” na drumovima koji su korišćeni za krijumčarenje droge. Ono što zarade na taj način, zajedno sa sredstvima koja im je obezbeđivao Pakistan, ulagali su u, kako oni to zovu, oslobodilačku borbu.
Vremenom su, moglo bi se reći, postajali sve bolji borci, ali to ne bi bila cela istina. Najviše im je pomogao dogovor o povlačenju američkih trupa iz Avganistana postignut prošle godine, ali i obaveza države nametnuta tim sporazumom da pusti iz zatvora 5.000 talibanskih boraca koji su se vratili starom poslu.
Sada talibani zauzimaju sve veći deo teritorije a stručnjaci kažu da bi sa rastom površina koje oni osvajaju dobar deo njih mogao biti zasađen ovom veoma isplativom poljoprivrednom kulturom. Samo u 2020. godini, kada je takođe politička situacija bila veoma nestabilna, u Avganistanu je broj površina pod makom (od kojeg se pravi opijum) porastao za 37 odsto.
Šta god da se u ovoj zemlji desi u narednim godinama, očekuje se da će uzgoj biljke od koje se prave droge i njena trgovina nesmetano funkionisati, pa čak i rasti.
Izvor: The Conversation
Foto: Pixabay