Home TekstoviB&F Plus Selidba trgovine opijatima na internet: Dileri i „odnosi s javnošću“

Selidba trgovine opijatima na internet: Dileri i „odnosi s javnošću“

by bifadmin

Pandemija je mračne ulične ćoškove za prodaju droge gurnula – u ćošak. Trgovina narkoticima uveliko se prebacila na internet i bezgotovinska plaćanja. Najavangardniji dileri su razvili i „odnose s javnošću“, promovišući svoju robu preko društvenih mreža.

Prema najnovijem izveštaju Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, pandemija je unela značajne promene i na tržištu nelegalnih supstanci za „popravljanje raspoloženja“.

Zbog strogih zabrana kretanja u pojedinim zemljama, kao i prestanka rada noćnih klubova u gotovo svim evropskim državama, redovni i povremeni korisnici narkotika više nisu mogli da se snabdevaju na svojim uobičajenim mestima za nabavku opijata. Mnogi od njih su se verovatno prinudno „spustili“, ali su još više „aterirali“ pojedini proizvođači i trgovci narkoticima.

Karantinske mere širom Evrope izazvale su poremećaj lanca distribucije. Time je smanjena ponuda pojedinih droga na tržištu, poput marihuane i heroina. Na utihnuloj klupskoj i festivalskoj sceni opala je i potražnja za „drogama za žurke“, poput LSD-a i MDMA-e. Ali zato je poraslo interesovanje za neke nove droge, poput lekova benzodijazepina.

No, zamena „dizalica“ (narkotika koji „dižu“) sredstvima za smirenje nije bila jedina promena na ovom tržištu u proteklim mesecima. U nemogućnosti da drogu prodaju na uobičajenim mestima, dileri su se okrenuli internetu. Tako je buknula prodaja narkotika na takozvanom „dark-vebu“. Ovaj termin se odnosi na veb sajtove na enkriptovanoj mreži, koji se ne mogu pronaći korišćenjem tradicionalnih internet pretraživača, poput Gugla.

Prema podacima platforme Sixgill, koja prati razvoj „dark-veba“, od decembra prošle do aprila ove godine, tražnja za narkoticima na „mračnom internetu“ je porasla za 495 procenata. Najveći rast tražnje, od 1.000 odsto, zabeležen je na kokainskom tržištu.

Ipak, budući da nemaju svi kupci ilegalne robe hakerske veštine, prodavci narkotika morali da se okrenu rešenjima koja su dostupnija širim masama. Pronašli su ih u društvenim mrežama i mobilnim aplikacijama za enkriptovanu komunikaciju.

Administrator na društvenoj mreži je i glavni diler

Ispostavilo se da je veoma lako doći do droge ako zainteresovani kupac ima nalog na nekoj društvenoj mreži. Međutim, nije svejedno na kojoj. Prema rečima dilera, u njihovom poslu najbolje se pokazao Instagram, jer ne zahteva lične podatke za kreiranje naloga.

Fejsbuk je takođe popularan, pre svega zato što nudi mogućnost komunikacije u zatvorenim grupama u kojima objave mogu da vide samo njihovi članovi. Oni na taj način mogu da „sklapaju poslove“ daleko od očiju radoznalaca, pa i onih u plavim uniformama. Uz korišćenje određenih postavki koje nudi Fejsbuk, ove grupe mogu biti nevidljive svima osim njihovim članovima. Ako se pitate kako se onda njihova publika uopšte širi, odgovor je – uz dozvolu administratora, koji je obično i glavni diler. Naime, članstvo u njima može da stekne samo onaj ko dobije direktan poziv.

Ipak, sve ovo deluje suviše komplikovano za nekoga ko bi možda samo povremeno da „povuče koji dim“. Ali zato razgranato onlajn tržište droga ima ponudu za sve tipove mušterija. Ono nudi i usluge dilera koji su vrlo otvoreni u „odnosima s javnošću“. Najavangradniji se reklamiraju na društvenim mrežama, ne krijući profesiju, izgled robe, pa čak ni sopstveno lice. Njihovi nalozi često u nazivu sadrže reči poput „droga“, „marihuana“ i slične, vrlo direktne aocijacije. Jedan od primera je ime „ihavedrugs4sale” („imam drogu na prodaju“).

One koji komunikaciji s javnošću pristupaju nešto konzervativnije, odaje fotografija na njihovom profilu, na kojoj se često nalazi neka lepo aranžirana opojna supstanca. Na kraju, ima i onih obazrivih koji su i „glavom i bradom“ inkognito na mrežama, ali ih odaju heštegovi koje upotrebljavaju, poput #weed4sale (trava za prodaju). U svakom slučaju, kako god se opijati nazivali i prikazivali, korisnici, kao i u realnom životu, uvek znaju kako se dolazi do dilera.

Drugi popularan alat među tehnološki naprednim dilerima su aplikacije za enkriptovanu komunikaciju. To su aplikacije za iOS, Android i Windows telefone, koje štite poslate podatke od presretanja. U svetu ih ima mnogo, a kod nas su najpoznatije Viber i WhatsApp. No, korisnici droga u EU su najviše koristili aplikacije Telegram, Wickr i Signal, za naručivanje ali i za plaćanje robe.

Bezgotovinska plaćanja na crnom tržištu

Kupovina droge preko digitalnih platformi donela je još jednu novinu u ovaj posao – rast mobilnog i elektronskog plaćanja. Do sada su sitni dileri, ali i narko bosovi ostvarivali prihode u gotovini, koji su potom morali nekako da legalizuju. Malim igračima ovo nije bio problem jer su tim novcem kupovali – kakao stereotip nalaže – zlatni nakit i malo bolje automobile. Ali velike zverke su morale da peru novac na druge načine, tako što su ulagali u gradnju zgrada, u umetnička dela i druge poslove koji zahtevaju veće svote.

Međutim, rast onlajn kupovine narkotika je umanjio i količine „prljavog“ keša u rukama. Bezgotovinsko plaćanje, najčešće putem mobilnih aplikacija, odgovara i dilerima i potrošačima jer im je jednostavnije da plaćaju jednim klikom. Ovaj način plaćanja je toliko brzo i rado prihvaćen, da stručnjaci očekuju da bi mogao i nadživeti pandemiju.

Još jedna novost u ovoj sferi „poslovanja“ je i diverzifikovanje investicija. Suočavajući se sa velikim nestabilnostima u snabdevanju drogom, trgovci narkoticima su odlučili da ulažu i u „pandemijsku“ robu, pa su u svoj asortiman uvrstili i maske, rukavice, gelove za dezinfekciju, pa čak i hlorokin jedno vreme, dok je važio za čudotvorni lek za koronu. Na taj način su širili krug mušterija: korisnicima narkotika bi prodavali i proizvode za zaštitu od pandemije, a kupcima maski i rukavica – ako ocene da bi i to moglo da ih zanima – nudili su i neko sredstvo „za opuštanje“ tokom dugih karantinskih dana.

Kad su maske postale obavezne, dilerima je svanulo

I dok je kupovina droge pojednostavljena zahvaljujući novim tehnologijama, njena distribucija i dalje zahteva složenu logistiku. To je posebno bilo izraženo tokom karantina, kada su ulice bile puste i kada su redovne palicijske patrole mogle vrlo lako da uoče svakoga ko „odskače“.

No, i ovoga puta se pokazalo da su trgovci drogom prilično snalažljivi. Oni su svoju robu prevozili vozilima za dostavu hrane, obučeni u uniforme pravih gastronomskih brendova. U Britaniji je jednom prilikom čak i u kamionu za prevoz zaštitnih maski otkriveno 14 kilograma kokaina.

Za dalju raspodelu, do krajnjih korisnika, imali su takođe kreativna rešenja. Neki dileri su se na početku pandemije pretvarali da su džogeri, pa su se u parkovima nalazili sa mušterijama. Drugi su oblačili bele mantile zdravstvenih radnika i koristili zdravstvenu krizu kako bi sebi obezbedili neometano kretanje.

Ubrzo im nije bilo potrebno ni maskiranje, jer je ono postalo obavezno za sve građane. Kada su svi počeli da nose zaštitne maske za lice, dilerima je svanulo. Mogli su da se nađu sa mušterijama bilo gde, noseći zaštitne maske i naočare za sunce koje u potpunosti prikrivaju njihov identitet. „Policija zna ko smo i zato nas često legitimiše, ali sada to uspevamo da izbegnemo jer nas ne prepoznaju pod maskama”, rekao je jedan diler novinarima sa portala The Conversation.

Ipak, to važi samo za one koji vole da rade na terenu. Dobar deo dilera se u potpunosti prebacio na onlajn poslovanje, pa umesto da se nalaze s kupcima, sada šalju svoju robu poštom, ili preko kurirskih službi.

Marija Dukić

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar