Projekat podržava investicije MSP za unapređenje proizvodnih kapaciteta i usklađivanje procesa sa EU direktivama za zaštitu životne sredine, zaštitu radnika i bezbednost i kvalitet proizvoda. Projekti koji ispunjavaju uslove biraće se na osnovu tehničkih i finansijskih kriterijuma određenih unutar odredbi regionalnog programa podrške konkurentnosti MSP. Podrška MSP predstavlja kombinaciju olakšanog pristupa finansiranju sa i bez podrške tehničke saradnje.

Projekat doprinosi podršci MSP prilikom pristupanja finansiranju za investicije koje su u skladu sa standardima EU i pomoći će MSP pri dobijanju saveta i znanja za uključivanje i implementiranje EU standarda i postizanja konkurentnosti.

Tehnička saradnja uključuje i podršku Konsultanata za pomoć pri implementaciji, marketingu i praćenju Programa i odvojenoj verifikaciji tehničke implementacije investicija od strane daljih korisnika kredita pre puštanja podsticajnih sredstava.

Program podržava Evropska unija koja je osigurala sredstva u iznosu od 1.5 miliona evra za investicione podsticaje daljim korisnicima kredita za implementaciju investicija koje ispunjavaju uslove u skladu sa Odredbama Programa.

Sa širokom regionalnom pokrivenošću i fokusom na MSP sektor, OTP Leasing Srbija doo Novi Beograd je lider na tržištu lizinga u Srbiji i ima potencijal da obezbedi preko potrebno finansiranje manjim preduzećima i da doprinese razvoju MSP sektora u celoj zemlji.
EBRD je vodeća investiciona institucija u Srbiji. Banka je do danas uložila preko 6,9 milijardi evra u 296 projekata u zemlji. Fokus banke u Srbiji jeste razvoj privatnog sektora, poboljšanje javne komunalne infrastrukture i olakšavanje tranzicije zemlje ka zelenoj ekonomiji.

Чланак EBRD i OTP Leasing Srbija doo zaključili ugovor o kreditu u iznosu od 10 miliona EUR се појављује прво на Biznis i Finansije.

576 miliona evra plasirano je ka privatnom sektoru i malim preduzećima, kroz direktno finansiranje ili putem finansijskih institucija.

Kroz program za oporavak od posledica krize izazvane virusom Covid-19 („Resilience Framework“) u 2020. EBRD je kroz hitnu proceduru plasirao 145 miliona evra komercijalnim bankama za održavanje likvidnosti privrede i malih i srednjih preduzeća. Program će biti aktivan i u 2021. ukoliko bankama zatreba dodatna likvidnost da podrže privredu.

Ostatak finansiranja se odnosio na programe koji podržavaju žensko preduzetništvo, ulaganje u konkurentnost, hipotekarne kredite za stanovništvo, programe za podršku investicija u energetsku efikasnost kao i program za podršku trgovinskih tokova privrede. Pored kreditnih linija, korisnici su imali priliku da po uspešnoj implementaciji projekta dobiju i podsticajne grantove i besplatnu tehničku pomoć koju finansiraju Evropska unija i drugi donatori.

Za izgradnju boljih infrastrukturnih veza u zemlji i regionu, banka je obezbedila zajam od 85 miliona evra za izgradnju deonice Niš-Pločnik „Autoputa mira“ koja će povezati Srbiju sa Kosovom i dalje sa ključnom albanskom lukom Drač, čime se poboljšava povezanost i olakšava trgovina u regionu.

Pored putne infrastrukture, Banka je takođe podržala Srbiju da poboljša digitalnu infrastrukturu i finansirala projekat izgradnje optičke širokopojasne mreže u ruralnim oblastima, čime će preko 600 škola u selima dobiti pristup internetu. Projekat će pomoći u poboljšanju kvaliteta obrazovanja u manje razvijenim regionima.
Dobar napredak je takođe ostvaren u pružanju podrške Vladi Srbije u reformi državnih preduzeća. Uz pomoć EBRD-a, vlada je kreirala strategiju upravljanja javnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu, koja definiše razloge za državno vlasništvo i smernice za rad i bolje korporativno upravljanje u državnim preduzećima.

Tekući i završeni projekti u 2020.

Uprkos pandemiji, izgradnja nove deponije i postrojenja za proizvodnju energije iz otpada u Vinči započeta je prošle godine i dobro napreduje. Ovaj značajan projekat, koji EBRD podržava sindiciranim zajmom od 128 miliona evra, jedno je od najvećih javno-privatnih partnerstava u Srbiji do danas i donosi privatno finansiranje i stručnost za projekat javnog sektora. Nova deponija biće usklađena sa EU standardima sa savremenom tehnologijom upravljanja otpadom.

Subotica je završila modernizaciju infrastrukture za vodu i otpadne vode, decenijski inženjerski poduhvat podržan od EBRD-a, Evropske unije i bilateralnih donatora u okviru Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF). Nova mreža, koja uključuje fabriku vode i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, poboljšava kvalitet snabdevanja vodom, odvođenja otpadnih voda i usluga prečišćavanja u Subotici.

Prioriteti za 2021.

2021. godine, prioriteti Banke u Srbiji ostaće pružanje pomoći u oporavku ekonomije od posledica pandemije Covid-19 i promovisanje zelenog i održivog rasta uz ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

EBRD će takođe nastaviti da sarađuje sa komercijalnim bankama na poboljšanju pristupa finansiranju srpskim malim preduzećima. Poseban fokus biće posvećen mladim preduzetnicima uz novi program koji podržava Švedska, kombinujući zajmove EBRD-a i koncesione finansije donatora za bolji pristup finansiranju i savetima za mlade preduzetnike.

Kao podrška razvoju zelene ekonomije u zemlji, zajedno sa opštinskim i državnim institucijama u Srbiji, EBRD će nastaviti da radi na identifikovanju projekata koji će podržati poboljšanje energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama.
Banka takođe sa opštinama istražuje projekte korišćenja obnovljive energije (solarne i geotermalne) za sisteme daljinskog grejanja i hlađenja.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odgovorila je na pandemiju koronavirusa rekordnim ulaganjem od 11 milijardi evra 2020. godine kroz 411 projekata, rešavajući hitne potrebe 38 ekonomija u koje ulaže.

Чланак EBRD: Podrška privatnom sektoru i zelenoj ekonomiji ostaju prioriteti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) finansira prvi projekat softverskog inženjeringa na Zapadnom Balkanu. Ova finansijska institucija odobrila je zajam za širenje poslovanja srpske softverske kompanije HTEC.

Brzorastućoj kompaniji za tehnološki konsalting i inženjerske usluge HTEC, odobren je zajam od 12 miliona evra kao podrška njenom širenju u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, navodi se u saopštenju EBRD-a dostavljenom Tanjugu.

Polovinu zajma sufinansira Fond za ekspanziju preduzeća (ENEF), telo koje finansira razvoj i širenje poslovanja malih i srednjih preduzeća sa visokim potencijalom rasta.

Zajedničko preduzeće

HTEC je srpska kompanija sa sedištem u San Francisku. Jedan je od vodećih međunarodnih proizvođača softvera i pružalaca usluga za istraživanje i razvoj, koja širi R&D poslovnu mrežu u jugoistočnoj Evropi.

Kreditom će biti podržan program rasta i razvoja HTEC-a, čija prva faza predviđa kupovinu srpske IT kompanije Eksekom (Execom). Zajedničko preduzeće će imati 600 inženjera koji rade na razvoju proizvoda, klaud platformama, veb i mobilnim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji kao i hardverskom inženjeringu.

Novoformirano društvo će isporučivati potpuno integrisana rešenja postojećim i novim kupcima u SAD i Evropi.

Razvoj regionalnog istraživačkog centra

Razvoj snažnog regionalnog istraživačko-razvojnog centra HTEC-a na Zapadnom Balkanu pružiće podršku domaćim inženjerskim talentima i ponuditi usluge svetske klase, koje su preko potrebne u uslovima naglog rasta trenda rada od kuće koji je pokrenula pandemija korona virusa, navodi EBRD.

Iz EBRD-a ističu da je za njih ovo prilika da sarađuju sa vodećom tehnološkom konsultantskom i inženjerskom kompanijom za R&D i da učestvuju u razvoju srpske IT industrije, koja je daje snažan doprinos BDP-u zemlje.

ENEF je fond od 48,5 miliona evra čiji EBRD investitor zajedno sa Evropskim investicionim fondom (EIF), Evropskom unijom, Republikom Italijom, Nemačkom razvojnom bankom (DEG) i Austrijskom razvojnom bankom (OeEB).

EBRD je do sada uložila u Srbiju više od šest milijardi evra u 267 projekata, podseća se u saopštenju.

Izvor: Tanjug

Foto: HTEC

Чланак EBRD finansira širenje srpske softverske kompanije u regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanijama će na raspolaganju u obe valute biti dugoročni i kratkoročni krediti, čija namena je široka i uključuje spektar mogućnosti, od finansiranja investicija i obrtnih sredstava, kao i likvidnosti, do revolving kredita.

„U aktuelnoj situaciji je posebno važno obezbediti podršku malim i srednjim preduzećima da unaprede i očuvaju poslovanje finansiranjem svojih aktivnosti i potreba, bilo da se one odnose na investicije, obrtna sredstva ili likvidnost.

Sa velikim zadovoljstvom nastavljamo našu produktivnu, dugotrajnu saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koja nam pruža mogućnost da po konkurentnim uslovima podržimo ovaj veoma bitan segment privrede u Srbiji“, istakao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.

„Danas udružujemo snage sa našim dugogodišnjim partnerom Erste Bankom, kako bismo podržali male biznise širom zemlje. Delimo zajedničku ideju, viziju i odlučnost da prevaziđemo ovaj specifični izazov i osiguramo da održiva preduzeća mogu da prebrode nedavni šok i vrate se rastu“, naglasila je Žužana Hargitaj (Zsuzsanna Hargitai), regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan i direktorka za Srbiju.

U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Erste Banka je do sada realizovala pet kreditnih linija.

Tokom prethodne godine, Erste Banka je nastavila sa daljim rastom u segmentu rada sa malim i srednjim preduzećima, u okviru kog su plasmani kredita tokom 2019. godine porasli za 11 odsto, depoziti za približno jednu petinu, a bankarske garancije za 45 procenata, mahom kao podrška građevinskoj industriji.

Evropska banka za obnovu i razvoj je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Do danas, EBRD je uložila više od 5,9 milijardi evra u 265 projekata u Srbiji. EBRD podržava razvoj privatnog sektora, unapređivanje usluga javno-komunalnih preduzeća, kao i sveobuhvatnu tranziciju ka zelenoj ekonomiji.

Чланак Erste Banka i EBRD kroz dve nove kreditne linije finansiraju mala i srednja preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa u svom najnovijem izveštaju „Regionalne ekonomske perspektive“ da će privreda u svim regionima u kojima je Banka aktivna zabeležiti u proseku pad od 3,5 odsto ove godine zbog posledica koronavirusa.

U istom dokumentu se prognozira da bi rast regionalnih privreda u sledećoj godini mogao da iznosi u proseku 4,1 odsto, uz napomenu da su projekcije podložne promenama usled ogromnog stepena neizvesnosti kako će se kretati oporavak ekonomije.

U Srbiji najranjivija proizvodnja

Kada je reč o Srbiji, EBRD predviđa smanjenje bruto društvenog proizvoda (BDP) za 3,5 odsto ove godine, ali da bi već naredne godine naša zemlja mogla da ostvari rast od 6 odsto. U izveštaju se ocenjuje da je „pandemija poremetila međunarodnu trgovinu i prisilila nekoliko velikih proizvođača u Srbiji na privremenu obustavu proizvodnje“. Oporavak će, dodaje EBRD, zavisiti od dinamike popuštanja mera i vraćanja poslovnih aktivnosti u normalu tokom druge polovine godine.

U Srbiji, Bosni i Hecegovini i Severnoj Makedoniji može doći do značajnijih poremećaja u proizvodnji zbog problema u međunarodnim distributivnim lancima, dok će ekonomije u Crnoj Gori i Albaniji najviše biti pogođene značajnim padom turizma.

Potresi u turizmu, kao i velika povezanost sa italijanskom privredom, bitno će uticati i na privrednu situaciju u Hrvatskoj, gde će kako procenjuje EBRD bruto društveni proizvod zabeležiti pad od čak 7 odsto. Ipak, i hrvatska ekonomija bi naredne godine mogla da ostvari brzi oporavak, uz rast od 6 odsto.

Protekcionizam vodi u još dublju recesiju

Ukoliko, međutim, mere socijalnog distanciranja budu važile mnogo duže nego što se predviđalo, to će onda usloviti znatno dublju recesiju u odnosu na iznete projekcije. U tom slučaju, nivo BDP-a po stanovniku iz 2019. godine neće biti dostignut godinama, upozorava se u izveštaju.

EBRD konstatuje da su mere preduzete za suzbijanje pandemije u svim regionima izazvale ekstremne šokove na tržištu. Pad ponude i tražnje je uticao na nagli pad cena roba, što je uslovilo ogroman pritisak na izvoznike, poremećaje u globalnim lancima vrednosti, kolaps turizma i pad doznaka.

U takvoj situaciji ekonomski nacionalizam i protekcionizam mogu samo dodatno da prodube ionako tešku krizu, pa je sada jedan od najvažnijih oslonaca privrednog oporavka okretanje međunarodnoj ekonomskoj saradnji, poručuju ekonomisti EBRD-a.

Foto: PDPics, Pixabay

Чланак EBRD: Dobra i loša vest се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Većina investicija, oko 70%, ići će privatnom sektoru, bilo kroz lokalne finansijske institucije, bilo direktno, a oko 30% biće uloženo u javni sektor“, najavila je Hargitai.

EBRD će, prema njenim rečima, najviše ulagati u zaštitu životne sredine, bilo kroz obnovljive izvore energije, cirkularnu ekonomiju, zelene gradove, kao i program pametnog merenja u EPS-u. Hargitai je najavila i rad na implementaciji strategije tržišta kapitala.

„Sa finansijskim institucijama, Vladom Srbije i Ministarstvom finansija radićemo na implementaciji strategije tržišta kapitala, kao i na pripremanju kompanija u državnom vlasništvu za izlazak na berzu. Voleli bismo da vidimo aktivnije tržište kapitala u Srbiji“, rekla je Hargitai.

Izvor: Ekapija

Чланак EBARD u 2020. godini u Srbiju ulaže 600 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.