Ukoliko se ostvari osnovni scenario OECD-a po kome bi epidemija korona virusa trajala do polovine godine, BDP evrozone biće manji od ranije projektovanog za 0,5 procentnih poena.
„U tom slučaju i udarac za srpski BDP bio bio sličan“, kaže za Danas Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, što znači da će u boljem slučaju BDP Srbije umesto projektovanih četiri, ove godine porasti za 3,5 odsto.
Drugi, pesimističniji scenario OECD-a odnosi se na trajanje epidemije cele godine, kada bi efekat na BDP bio 1,5 procentni poen. U svakom slučaju, Arsić ističe da u vezi epidemije i njenog uticaja na privredu ima mnogo nepoznanica.
„Efekat ne ekonomiju najviše zavisi od toga da li će doći do epidemije u samoj zemlji, šta će biti u zemljama najvećim trgovinskim partnerima, a tu nas pogađa epidemija u Italiji i u kakvom je stanju ekonomija, gde onda preti opasnost da epidemija bude samo okidač za već postojeće slabosti“, objašnjava Arsić.
Usporavanje proizvodnje
Što se tiče Srbije prvi efekti videće se na podacima za februar i mart i to pre svega u turističkom prometu, kao i u proizvodnji u delu gde se koriste inputi iz Kine i Italije.
„Daleko veći efekat bi bio da dođe do epidemija u zemlji i da delovi zemlje bude u karantinu, kao što je to slučaj u Italiji. Izvesno je da će se potrošači uzdržavati od kupovine, pre svega trajnih potrošnih dobara kao što su automobili, tehnika, i svega što nisu egzistencijalne namirnice. Deo tih kupovina će svakako biti odložen za narednu godinu i zbog toga će do ekonomskog oporavka doći naredne godine. Izostanak turističke aktivnosti u prvoj polovini godine imaće trajni efekat“, kaže Arsić.
U svemu ovome postoji i jedan pozitivan ekonomski efekat za srpsku ekonomiju, a to je pad cena nafte koji će dobro uticati na platni bilans.
Izvor: Danas