Naime, konkurs za za generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) završen je 15. septembra, a u agenciji „Boyden Western Balkan“ u Srbiji, koja je zadužena da obavi selekciju kandidata, zavladalo je iznenađenje brojem prijava.

Blic piše da su se, između ostalih, za ovu funkciju prijavili i sadašnji vršilac dužnosti direktora Dušan Živković, ali i njegov prethodnik Miroslav Tomašević.

Da podsetimo, nakon što je Milorad Grčić podneo ostavku, na njegovo mesto postavljen je Miroslav Tomašević, inženjer sa dugogodišnjim iskustvom rada u toj kompaniji. Za vreme njegovog rukovođenja ova kompanija je od uvoznika opet počela da izvozi struju, ali i da beleži veliku dobit – u prvih šest meseci ove godine ona je iznosila oko 527 miliona evra. Kako se navodi u izveštaju EPS-a ovo je posledica dobre hidrologije, manjih troškova nabavke uglja za termoelektrane, prihoda od izvoza struje i smanjenja troškova.

Smena za smenom

Sve do juna ove godine Miroslav Tomašević je bio v.d. direktor EPS-a. Prethodna resorna ministarka Zorana Mihajlović je ocenila pozitivno njegov rad.

Međutim, u međuvremenu mnogo toga se promenilo. Za početak, promenila se vlada. Na Mihajlovićkino mesto došla je Dubravka Đedović a EPS je transformisan u akcionarsko društvo. Prva odluka novog Nadzornog odbora kompanije bila je smena Tomaševića, koji je tek iz medija saznao da je smenjen.

Potom je na njegovo mesto postavljen Dušan Živković, koji je bio angažovan u EPS-u od 2007. godine. On je do kraja 2013. bio menadžer sektora za investicije, zatim je radio kao asistent menadžera RES, a oko dve godine kasnije, u oktobru 2015. godine je prešao na poziciju menadžera za razvoj proizvodnje sa koje je izabran za novog v.d. Pred njim je bilo, kao što će biti i pred novim rukovodstvom, mnogo zadataka. Jedan od najvažnijih je profesionalizacija upravljanja ovog preduzeća i smanjenje zagađenja tokom proizvodnje struje. Pitanje je da li će sa takvim zadacima EPS moći da ispunjava i svoju dosadašnju socijalnu ulogu preduzeća koje zapošljava mnoštvo kadrova i koje obezbeđuje struju po veoma pristupačnim cenama za krajnje korisnike.

Izvor: Fonet, Blic, Insajder

Foto: Anja-van-de-gronde, Unsplash

Чланак Na konkurs za direktora EPS-a pristiglo 40 prijava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osobe koje su po njenom nalogu uhapšene prema njenim rečima su “u međuvremenu puštene iz prtvora, tiho i nečujno, iako su uhapšene pompezno. Optužnica još uvek nije podignuta, isteklo je šest meseci i oni su pušteni. Nekako je sve to očekivano, ali ako ste ih hapsili uz fanfare, onda objavite i tu informaciju. Ta vest je objavljena u medijima, ali vrlo stidljivo”.

Da podsetimo, ovih šest osoba terete se da su naplaćujući fiktivne radove u Termoelektrani Kostolac oštetili EPS za sedam i po miliona dolara. Dve tužiteljke koje su godinu dana radile na tom predmetu skinute su sa ovog slučaja i premeštene u druga odeljenja. Bojana Savović tvrdi da je tada poverenik za samostalnost, koji je zadužen da štiti samostalnost tužilaca, njen slučaj prosledio “nekom etičkom odboru tužilaca. Disciplinski tužilac je prikupljao neke izjave od kolega koje su bliske višem tužiocu Nenadu Stefanoviću, a mi nismo bili upoznati sa sadržajem izjava i nismo mogli da se izjasnimo na te izjave. I on je u principu zaključio da je taj premeštaj bio moja želja, iako je ja nikada nisam izrazila”.

Drugim rečima, osobe koje se terete da su proneverile javni novac su na slobodi, a tužiteljke koje su prikupljale dokaze o ovoj proneveri su kažnjene premeštajem na drugo radno mesto.

Foto: despoticlick, Pixabay

Чланак Osobe koje su uhapšene zbog pronevere u EPS-u puštene su iz zatvora “u tišini” се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osnivačkim aktom i statutom, u koje je Bloomberg Adria imala uvid, načinjen je prvi korak ka reformi EPS-a kojom će se upravljački organi profesionalizovati, a profesionalno rukovodstvo dovesti do efikasnijeg poslovanja

U osnivačkom aktu preduzeća se navodi da je ukupan registrovani osnovni kapital društva 365 milijardi dinara (oko 3,1 milijarde evra). Posle promene pravne forme ukupan akcijski kapital društva iznosi 365 milijardi dinara. Osnovni kapital društva je 100 odsto akcijski kapital i podeljen je na 36.510.509 običnih akcija sa pravom glasa, pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara.

Predsednik i članovi Nadzornog odbora javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije vršiće funkciju predsednika i članova Nadzornog odbora akcionarskog društva Elektropirvrede Srbije do imenovanja novih. Vršilac dužnosti direktora EPS-a obavljaće ovu funkciju do imenovanja novog direktora akcionarskog društva, piše Bloomberg Adria.

EPS: Nadzorni odbor prihvatio izmenu osnivačkog akta i statuta – sindikati podeljeni

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je predloge izmena osnivačkog akta i novog statuta sa tri glasa za i jednim uzdržanim, objavilo je to javno preduzeće na svom sajtu. U informaciji se navodi da je to deo procesa prelaska EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Na kolegijumu EPS-a odlučeno je da stručne službe kompanije iznesu pravni stav o predloženim aktima jer su utemeljeni samo na odredbama Zakona o privrednim društvima.

„Stav je stručnih službi da se na osnovu Zakona o javnim preduzećima na EPS primenjuje ovaj zakon, zakon kojim su određene delatnosti od opšteg interesa, a potom Zakon o privrednim društvima. Javno preduzeće može da promeni pravnu formu u akcionarsko društvo, samo ako se na to akcionarsko društvu primenjuju isti zakoni, navedenim redom. U predlogu koje je dostavilo Ministarstvo rudarstva to nije slučaj“, objavio je EPS.

Dodaje se da su se usvajanju akata usprotivili predstavnici sindikata radnika EPS-a, koje predvodi Milan Đorđević, kao i sindikata „Nezavisnost“, dok su odluku podržali predstavnici sindikata radnika EPS-a, koje predvodi Branko Krsmanović.

V.d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević rekao je da je u danu kada je stao na čelo te firme ta kompanija uvozila 2.000 megavata električne energije po satu, a danas izvozi 1.000 megavata.

„Ponosan sam na rezultate koje smo postigli moj tim i ja. Nismo oni koji koče promene jer smo upravo mi pokrenuli prelazak EPS-a u akcionarsko društvo i predložili neophodne izmene akata“, poručio je Tomašević.Đedović:

EPS je žila kucavica cele privrede

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da je Elektroprivreda Srbije žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede.

„Nacionalni interes je da bude snažna i nezavisna i da bude pokretač ekonomskog razvoja. Promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine, niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom“, poručila je Đedović.

Ona je istakla da profesionalizacija EPS-a treba da omogući ubrzanu realizaciju velikog broja projekata koji treba da ojačaju proizvodnju električne energije.

„Istovremeno, transformacija EPS-a je i prvi korak reforme naših energetskih preduzeća. Cilj Vlade RS je jačanje našeg energetskog sektora, uvođenje profesionalnog menadžmenta, poboljšanje upravljanja i unapređenje poslovanja energetskih preduzeća u vlasništvu države. Zahvaljujem svima na konstruktivnom dijalogu“, poručila je ministarka Đedović.

Izvor: Bloomberg Adria

Foto: Pixabay

Чланак Koja je realna vrednost EPS-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Usvajanje Statuta predstavlja sprovođenje Odluke Vlade i prvi je korak ka reformi EPS-a kojom će se upravljački organi profesionalizovati, a profesionalno rukovodstvo dovesti do efikasnijeg poslovanja i učiniti EPS regionalnim energetskim gigantom – navode u saopštenju.

– Nakon pažljivog razmatranja svih sugestija, u Statutu je definisano da jedan član Nadzornog odbora bude predstavnik zaposlenih, čime se dodatno štite prava radnika – kažu u ministarstvu.

Takođe je naglašeno da osim pretežne i ostalih delatnosti, društvo obavlja i delatnost Trgovina električnom energijom, kao i da nastavlja da vrši javno snabdevanje električnom energijom u skladu sa izdatom licencom Agencije za energetiku Republike Srbije iz 2016. godine i zakonom kojim se uređuje energetika.

Promena pravne forme donosi uređenje odnosa države i upravljanja

– Promena pravne forme donosi uređenje odnosa države i upravljanja. Statut predviđa da osnivač, Vlada Republike Srbije, imenuje Skupštinu društva. S obzirom na to da je osnivač jedini akcionar, Skupština je jednočlana i ona imenuje Nadzorni odbor na koji prenosi najveći deo nadležnosti – navodi se u saopštenju.

Nadzorni odbor ima sedam članova od kojih je jedan predsednik, a jedan predstavnik zaposlenih. Nadzorni odbor određuje strategiju i poslovne ciljeve društva i odgovoran je za njihovo ostvarivanje.

Takođe, Nadzorni odbor imenuje sedam članova Izvršnog odbora, odnosno izvršne direktore od kojih je jedan generalni direktor. Izvršni direktori, između ostalog, organizuju i rukovode procesom rada, prate sprovođenje planova, daju naloge i smernice i odgovaraju za sprovođenje odluka, kvalitet, obim i rezultate rada organizacionog dela kojim rukovode.

Ministarka Dubravka Đedović je poručila da je Elektroprivreda Srbije „žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede“, i dodala da je „nacionalni interes da ova kompanija bude snažna i nezavisna i pokretač ekonomskog razvoja“.

Prema njenim rečima, promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine, niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак EPS postaje akcionarsko društvo u stoprocentnom vlasništvu države Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inače, u planu poslovanja Elektroprivrede Srbije do 2025. godine definisani su prioriteti rada i ulaganja preduzeća sa ciljem obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja zemlje strujom.

Deo radnika obrenovačkih Termoelektrana „Nikola Tesla“ održao je u ponedeljak štrajk upozorenja u preduzeću, zahtevajući uvećanje zarada u skladu sa inflacijom.

Ministar finansija Siniša Mali i direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli, kao i direktor EPS-a Miroslav Tomašević i direktor EBRD-a za energetski sektor jugoistočne Evrope Gregori Zjelinski potpisali su danas ugovore o kreditu vrednosti 300 miliona evra, namenjenih za reformisanje EPS-a.

Izvor: RTS/Blic
Foto: Pixabay

Чланак EPS povećava plate radnicima i zadužuje se za dodatnih 300 miliona evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da se podsetimo, EPS i italijanska kompanija Seci energia potpisale su 2010. godine ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Ibarske hidroelektrane, koje je trebalo da gradi hidroelektrane na reci Ibar. Vrednost ove investicije tada je procenjena na oko 285 miliona evra.

U planu je bila izgradnja 10 hidroelektrana na Ibru ukupne snage 103 megavata, sa godišnjom proizvodnjom 420 miliona kilovat sati. Pročetak gradnje najavljivan je za 2012. godinu ali se nikad nije desio.

Zašto se ponovo pokreće ovaj projekat?

Pre skoro 15 godina do detalja je urađen ovaj projekat kao i studija uticaja na životnu sredinu. Osnovano je čak i preduzeće “Ibarske hidroelektrane” koje je još uvek aktivno privredno društvo.

Dr Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, koji je izradio kompletnu studiju, kaže za Politiku da je te 2009. godine Italija dozvoljavala da se podsticajna sredstva koriste i na projektima van njihove zemlje: “U to vreme cena struje je bila niska, ali se sećam da je dogovoreno 155 evra po megavat satu. Bio je to fer aranžman – naš resurs, njihovo tržište, a investiciju i efekte delili bismo po pola. Međutim, kada je Berluskonijeva vlada pala, nova vlast je promenila politiku podsticaja. Ovaj međudržavni ugovor, koji je ratifikovan u parlamentu, istekao je pre godinu, dve i tako je prestao da obavezuje bilo koju stranu”.

Međutim, sada je, u svetlu aktuelne energetske krize, naša država očigledno procenila da je projekat ibarskih HE potreban i odlučila da ga „rehabilituje“.

U tenderu se ističe da je reka Ibar, sa površinom sliva od 8.000 km2 i dužinom toka od oko 275 km, jedan od najznačajnijih neiskorišćenih hidropotencijala u Srbiji.

Gradnja se finansira iz kredita

U planu je gradnja HE Lakat, HE Maglič, HE Dobre Strane, HE Bela Glava, HE Gradina, HE Cerje, HE Glavica, HE Ušće, HE Gokčanica i HE Bojanići.

Pored toga, radiće se izmeštanje deonica državnog puta IB reda broj 22 kod HE Maglič, HE Dobre Strane, HE Bela Glava i HE Cerje, kao i podsistemi za priključenje na prenosnu mrežu i objekti protiverozione zaštite Sistema HE na Ibru.

Hidroelektrane su planirane kao pribranske, protočnog režima rada, u telu betonskih gravitacionih brana koje formiraju akumulaciju.

Kako navodi eKapija, gradnja ovih hidroelektrana će biti finansirana iz kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Foto: Mark Mcgregor, Unsplash

Чланак EPS planira da gradi 10 hidroelektrana na reci Ibar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je bar definisano u planu Zeleni put EPS-a, a prve na listi za to su TE Morava i TE Kolubara A, i to do kraja 2024. godine. Nakon toga na red će do decembra 2027. godine doći TENT A1 i TENT A2, a godinu dana kasnije i TE Kostolac A1 i A2 dok će svi ostali dugoročni planovi biti definisani u Nacionalnoj strategiji i integrisanog energetskog i klimatskom plana.
I dok su dugoročni planovi neophodni, neke obaveze su već pred vratima, poput one koja se vezuje za takozvanu karbonsku taksu za prekomerno emitovanje ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije od uglja.

Naime, Evropski parlament je 20. decembra prošle godine usvojio tzv CBAM mehanizma koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra ove godine a koji će važiti i za Srbiju. On se odnosi na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa, koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno u EU. Ti procesi se vezuju i za korišćenje uglja pa će se prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU.

Opasnost od CO2 takse

Stručnjaci tvrde da bi Srbiju ova norma skupo koštala jer bi godišnje morala da plaća između milijardu i po do dve milijarde evra samo za CO2 takse, zbog toga što proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja. To praktično znači da bi tim taksama bio opterećen izvoz električne energije u EU, kao i roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Koliki bi to bio udarac, govori činjenica da Srbija skoro dve trećine svoje robne razmene ostvaruje upravo sa zemljama EU.

– Ovaj mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. Kako Srbija oko 60% svoje spoljnotrgovinske razmene ima upravo sa EU, evidentno je da će kompanije iz Srbije biti direktno pogođene ovim instrumentom.

U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom, gvožđe i čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija i cement, uvođenje ovih taksi poskupljuje proizvode iz Srbije. U perspektivi to može da destimuliše investiranje, naročito strane koji su i najveći izvoznici. Ovo će biti veliki udar za srpsku privredu i to ne samo za izvoznike iz ovih sektora već i za sva mala preduzeća koja su integrisana u lance snabdevanja – rekla je nedavno dr Sanja Filipović, naučni savetnik u InstitutU društvenih nauka.
Prema mišljenju ekonomiste Ivan Nikolića, koje je izneo u autorskom tekstu u časopisu Makroekeonomske analize i trendovi (MAT), cilj ovih mera EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte.

– Mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one kompanije koje posluju u Srbiji. U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija, cement, tokom 2021. Srbija je bila rangirana kao šesnaesti partner EU. Proizvodi ovih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU. Poskupljenje proizvoda iz Srbije može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici – naveo je Nikolić.

EPS smanjuje korišćenje uglja

Toga je svestan i EPS pa je svojim dokumentima predvideo opadanje uglja u proizvodnji struje.

– U svim scenarijima predstavljenim u dokumentu EPS-a Go Green Road upotreba uglja opada. Blokovi TENT A1 i A2 trebalo bi da rade do 2026. odnosno 2027. godine, dok će preostali termo blokovi EPS-a postepeno smanjivati broj radnih sati do 2035. Kao rezultat, emisioni faktor bi postepeno pao sa 0,86 tona CO2 po MWh iz 2019. godine na 0,51 tona CO2 u 2035. godini. U rekonstrukciju kapaciteta za proizvodnju električne energije i uglja planirana su ulaganja od 2,2 milijarde evra, 5,8 milijardi evra u izgradnju zamenskih i novih kapaciteta a 500 miliona evra u zaštitu životne sredine – izjavio je dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora Elektroprivrede Srbije za poslovni sistem.

S druge strane koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar tvrdi da ova ulaganja u pogone EPS-a na ugalj ne bi bila isplativa.

– Tim taksama bio bi opterećen izvoz električne energije u EU, kao i izvoz roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Velike takse EPS ne bi mogao da plaća, a pomoć države ne bi bila prihvatljiva od strane EU. Srbija je na sebe prihvatila obavezu smanjivanja emisije CO2, ali i drugih štetnih gasova koji proizvode efekat „staklene bašte” samim tim što je potpisala Sporazum o pridruživanju EU, ali i kada je pristupila evropskoj Energetskoj zajednici. Najavljeni projekti instaliranja uređaja za odsumporavanje u termoelektranama predstavlja veliki i nepotreban trošak, jer se na taj način samo produžava vek trajanja termoelektrana. Ta postrojenja će trošiti dodatnu količinu energije, koje će značajno povećati emisiju CO2. Mislim zato i da projekat izgradnje termoelektrane Kostolac B3 neisplativ, uz najavljenu karbonsku taksu – kaže Kalmar.

Kretanje karbonskih taksi po toni CO2

40 evra decembra 2022. godine
100 evra februara 2023. godine
84,1 evra u 2024. godini (procene)

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zbog karbonske takse EPS gasi 10 blokova u termoelektranama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako izveštava Beta, počeli smo da proizvodimo dovoljno struje za svoje potrebe. Šta više, juče smo izvezli pet puta više električne energije nego što smo uvezli.

Prema rečima Tomaševića i u kolubarskom basenu, gde je klizište zatrpalo samohodni transporter „bandvagen“, ali i „glodar 7“, situacija se normalizuje. „Sinoć je krenuo rotorni bager 1201 u rad, tako da će u toku dana biti apsolutno normalizovana prouzvodnja uglja i sa polja E i biće ostvareni planovi za januar, a to je proizvodnja sa kolubarskih kopova koja iznosi 63.000 tona uglja“, rekao je on.

Na pitanje zašto se podaci o zalihama uglja, od 5,4 odsto iznad plana, kako navode iz kolubarskih rudnika, razlikuju od onih koje ima ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i koja upozorava da je na deponijama 30 odsto manje uglja nego prošlog meseca, Tomašević je kazao da je verovatno došlo do zabune i da se deponije nalaze na termoelektranama.

„Tu su ključni blokovi TENT A i TENT B i tu na zalihama imamo blizu milion tona uglja, a projektovana vrednost je 950.000. Ukupno na deponijama svim to je negde na nivou milion i 470 hiljada. Кada pričamo o 30 odsto manjem, to se odnosilo na proizvodnju. Ne znam zašto je pomenuto 30 odsto. Proizvodnja se u rudnicima odvija spram planova“, rekao je direktor EPS-a.

Dodao je i da je osim kolubarskih rudnika tu i rudnik Drmno i da se EPS oslanja na svoju proizvodnju.

„Naša proizvodnja se sastoji od proizvodnje u termosektoru koji je 70 odsto i hidrosektoru koji je 30. Postoje delovi godine kada mi i nijedna država ne može da zadovolji potrebe iz svoje proizvodnje. To se dešava i ove zime. Кada bismo poredili ovu i prošlu zimu, mi zanemarljivo malo uvozimo struje“, rekao je Tomašević.

Izvor: Beta

Foto: Anja van de gronde, Unsplash

Чланак Direktor EPS-a: Ne zavisimo više od uvoza struje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna izreka kaže: uvek može biti gore. Tako i energetski bilans Srbije iz košmarne 2020. godine, sada izgleda kao nedostižni san. Tokom eksplozije korone, Srbija je izvezla električne energije za 264 GWh više nego što je uvezla, a zbog smanjenog uvoza uglja i naftnih derivata troškovi neto uvoza od 1,3 milijardi evra bili su za skoro dve petine manji nego u 2019. godini.

Nasuprot tome, prošle godine smo potrošili više energije nego što smo proizveli. Ukupna proizvodnja je porasla za samo 0,3% na godišnjem nivou, dok je potrošnja povećana za 4,9%, navodi se u izveštaju Agencije za energetiku. Pored JP EPS, koji je najveći proizvođač električne energije, licencu za proizvodnju električne energije imalo je još 30 energetskih preduzeća, a za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije još osam nezavisnih proizvođača električne energije, koji raspolažu malim proizvodnim objektima priključenim na distributivnu mrežu.

U poslednjih deset godina, EPS je proizveo najviše energije 2013. godine, 37,5 ТWh, dok je lane proizveo ispod 34 ТWh električne energije, za 0,2 ТWh manje u odnosu na proizvodnju iz 2020. godine.

S druge strane, povećana je potrošnja svih krajnjih kupaca, u domaćinstvima za 1,2%, ostalih potrošača na niskom naponu za 6,8%, kupaca na srednjem naponu za 7,2% i kupaca na visokom naponu za čak 13,8%. Stoga je u 2021. godini uvoz električne energije bio za 654 GWh veći od izvoza. Kao posledica poremećaja na tržištu električne energije i havarije u najvećoj termoelektrani u sistemu, uvoz je bio najveći u oktobru, novembru i decembru.

Povećana i potrošnja gasa

Prethodne godine, povećana je i potrošnja prirodnog gasa za 15% i iznosila je 2.885 kubnih metera. Prirodni gas na domaćem tržištu proizvodi jedino Naftna industrija Srbije (NIS), a proizvedene količine neprekidno padaju još od 2012 godine. Prošle godine, gas su krajnjim kupcima distribuirala 24 preduzeća na slobodnom tržištu, i 31 javni snabdevač.

Krajnji kuci su potrošili ukupno 2.640 miliona kubnih metara gasa, a pored toga je NIS potrošio 212 miliona kubnih metara iz svoje proizvodnje, tako da ove količine nisu bile predmet trgovanja na srpskom tržištu. Potrošnja je u industriji porasla za 15%, u toplanama za 11%, a u domaćinstvima za gotovo 21%. Domaćom proizvodnjom zadovoljeno je samo 7,9% potrebnog gasa, što je manje nego 10,7% koliko je ovaj procenat iznosio u 2020. godini, a ostatak je obezbeđen iz uvoza.

Troškovi neto uvoza energije u 2021. iznosili su 1,9 milijardi evra, što je za oko 50% više nego u 2020. godini. Ovakva kretanja su rezultat pre svega viših cena uvozne nafte, navode u Agenciji za energetiku. Troškovi uvoza energije činili su 28% od salda ukupnog uvoza i izvoza Srbije u 2021. godini, što je znatno više nego u 2020. godini (21,9%).

Proizvodnja se smanjuje, cene rastu

Perma podacima Privredne komore Srbije (PKS), u prvoj polovini ove godine proizvodnja u oblasti električne energije i gasa je smanjena za 14,5% u poređenju sa istim periodom lane. S druge strane, zalihe su najviše povećane u proizvodnji koksa i derivata nafte, i to za 50,6%. U ovoj delatnosti cene su istovremeno porasle za čak 78%, u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa su bile veće za 63,6%, dok su cene u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom bile veće za svega 0,2%.

Ipak, upravo u ovom sektoru prosečne zarade su bile najveće, sa iznosom od preko 199.000 dinara, prosečna plata u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa je dostigla skoro 140.000 dinara, dok se u proizvodnji koksa i derivata nafte kretala nešto ispod 121.000 dinara. Zarade u ovim delatnostima su bile između 39 i 65 procenata veće od republičkog proseka.

Kako saopštava Republički zavod za statistiku (RZS), u periodu januar–jun 2022. godine, izvoz uglja, sirove nafte, gasa, koksa, energije iznosio je oko 2,3 milijarde evra, što čini 17,4% ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period prethodne godine, zabeležen je rast izvoza od 83,5%. Istovremeno, uvoz je iznosio blizu 4,1 milijarde evra, što je međugodišnji rast od 112,9%, i činio je više do petine ukupnog uvoza.

Najviše je izvezeno elektromotora, transformatora i opreme za distribuciju električne energije, i to u vrednosti od 912,8 miliona evra, sa međugodišnjim rastom izvoza od 13,5%. Najveći deficit zabeležen je u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, koji je dostigao 2,2 milijarde evra.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom prošle godine zabeležio priliv stranih direktnih investicija od 52 miliona evra, dok je u oblasti eksploatacije sirove nafte i prirodnog gasa evidentiran neto odliv u visini od 28,7 miliona evra. U prvom tromesečju ove godine, trend je još lošiji – u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnji koksa i derivata nafte i energetici, ostvaren je neto odliv investicija od 14,7 miliona evra, a u snabdevanju električnom energijom neto odliv je iznosio devet miliona evra.

Uvoz košta sve više

Autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), navode da je proizvodnja električne energije, gasa i pare izrazito opadala tokom većeg dela 2021. godine, te da je porast u celoj godini iznosio tek 0,7% u odnosu na 2020. godinu. Međugodišnji pad tokom četvrtog tromesečja prošle godine iznosio je oko 9,4%, ali je u januaru ove godine dostigao 18,6% a u februaru 25,8%. U oktobru tekuće godine, proizvodnja je još uvek bila daleko ispod prošlogodišnjeg proseka, ali se od marta ipak beleži blagi rast.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u MAT- u ističu da je izrazitom povećanju vrednosti uvoza u ovoj godini najviše doprineo uvoz sirove nafte i gasa, potom hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, koksa i derivata nafte, a značajno učešće u vrednosti uvoza je imalo snabdevanje električnom energijom, gasom i parom.

U Fiskalnom savetu upozoravaju da će EPS, nakon gubitka od 500 miliona evra u protekloj grejnoj sezoni, u ovoj napraviti dodatne gubitke između 400 i 450 miliona evra, jer će mu nedostajati oko 2.000 GWh energije, pa će morati da uveze struju u količinama koje iznose oko 10% njegove proizvodnje. Gubitak će biti nešto manji u odnosu na prošlogodišnji zbog vanrednog uvoza uglja iz zemalja u regionu, koji se meša sa lošijim ugljem iz Kolubare, što omogućava veće iskorišćavanje i proizvodnju u termoelektranama.

Gubici i naredne godine

Komentarišući rebalans budžeta za 2022. godinu, članovi Fiskalnog saveta ističu da je veliko povećanje rashoda za 2,3 milijarde evra prvenstveno posledica mera za prevazilaženje energetske krize i pokrivanja gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora. U budžet je direktno uključeno oko 1,3 milijarde evra sredstava za ove namene, a stvarni troškovi države su još veći jer se realizuju i izdavanjem garancija na njihovo zaduživanje.

Srbijagas se proletos zadužio za 200 miliona evra uz garanciju države, a zahvaljujući rebalansu omogućeno je još 650 miliona evra sličnih garancija do kraja godine. Do sada je praktikovano da ovakve kredite na kraju vraća država, tako da se i to može dodati na budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora.

Ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije, iznosi oko 1,5 milijardi evra. On bi mogao biti i veći ako se do kraja godine odobri još neka državna garancija. Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021. godine, jasno je da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini, zaključuju u Fiskalnom savetu.

Branko Bogavac

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Terry Vlisidis, Unsplash

Чланак Dodatno pogoršanje u energetskom sektoru: Deficit raste, odlivaju se investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rebalansom budžeta koji je juče usvojila vlada, tekući rashodi su povećani za skoro 9%, dakle manje od inflacije, ali pravi razlog za povećanje deficita je pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa zbog uvoza električne energije i gasa.

Iza stavke „Izdaci za nabavku finansijske imovine“, koja je povećana za više od 1.000% u odnosu na plan iz budžeta na 153 milijarde dinara ili 1,3 mlrd EUR, stoje najvećim delom „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“, kako je to opisano u predlogu rebalansa.

Kako se navodi u obrazloženju rebalansa glavni razlog za povećanje ovih izdataka je povećano izdvajanje za održavanje puteva, za podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere…

Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice je otišlo 10%, a za subvencije u privredi 11,25%.

Za kapitalne investicije je povećano davanje sa 407 na 423 milijarde dinara. Ovaj novac je uglavnom namenjen infrastrukturnim projektima poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica Preljina – Požega i Novi Beograd – Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac – Golubac, ali i za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“.

Veliki rast potrošnje je i u okviru stavke „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara. Ovih 300 mil EUR se najpre odnosi na ublažavanje posledica kovida 19, ali odavde je isplaćena i pomoć mladima, novac za izbore, kao i za isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima.

Rebalansom pokrivena i razna plaćanja

Za socijalnu zaštitu povećani su rashodi za 15,7 milijardi dinara, uglavnom za isplatu pomoći za decu.

Na rashodnoj strani inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za 9% ili 14,3 milijardi dinara.

Zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više nego što je planirano originalnim proračunom. Sa 1.516 milijardi planira se povećanje prihoda na 1.709 milijardi dinara.

Poreski prihodi će biti veći za 13%. Najveći procentualni rast zabeležiće porez na dobit od čak 41% ili za 54 milijarde dinara.

U obrazloženju se kao glavni razlog za ovoliku korekciju navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine.

Ipak najveći nominalni doprinos došao je i od najizdašnijeg poreza, poreza na dodatu vrednost (PDV) koji je povećan za 13,6% ili 93 milijarde dinara.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je očekivano prebacivanje gubitaka energetskih javnih preduzeća na budžet i povećanje deficita.

Istakao je i da su rebalansom pokrivena i razna plaćanja, kao na primer isplate pomoći mladima tri puta ove godine.

– Zato i ulazimo u aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, ali mislim da ćemo morati da se zadužimo i na tržištu – ocenio je Đogović za Danas.

Izvor: Beta/Danas

Foto: Pxabay

Чланак Država preuzela gubitke Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa i povećala deficit се појављује прво на Biznis i Finansije.