Tako je kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine.

Strane kompanije i banke prikupljaju u kontinentalnoj Kini i Hongkongu rekordne iznose novca izdavanjem „panda“ i „dim sum“ obveznica u juanima, primećuje Rojters.

Panda obveznice kontinuirano podstiču korišćenje „renminbija“ (juana) kao valute za finansijske transakcije, objavila je u oktobru kineska centralna banka. To je motivisalo banke da pozajmljuju stranim kompanijama i omogućilo širu upotrebu juana izvan Kine.

U prvih 10 ovogodišnjih meseci kompanije poput nemačkog proizvođača automobila BMW-a i francuske banke Kredi agrikol (Crédit Agricole), kao i inostraniogranci kineskih firmi prikupili su rekordnih 125,5 milijardi juana (17,33 milijarde dolara) izdavanjem „panda“ obveznica, za 61 posto više nego lane.

Kanadska centralna banka pribavila je krajem oktobra milijardu juana izdavanjem trogodišnje „panda“ obveznice, uz kupon od 3,2 posto. Na domaćem tržištu morala bi platiti kamatu od 4,5 posto.

U Hongkongu je vrednost izdatih „dim sum“ obveznica takođe dostigla rekord od 343 milijarde juana, skočivši za 62 posto u prvih osam meseci uodnosu na isti period lane. I banke su pojačano izdavale zajmove u kineskoj valuti.

Povećanje udela juana u globalnom finansiranju spada među glavne prioritete Kine u internacionalizaciji domaće valute, iako se čini da je nedavni uzlet uglavnom bio usmeren u poslove u azijskom divu.

Nemački proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen Group) rekao je Rojtersu da će početnih 1,5 milijardi juana pribavljenih izdanjem „panda“ obveznica koristiti samo za poslovanje u kontinentalnoj Kini, prenosi Hrportfolio.

Grupacija Mercedes-Benc (Mercedes-Benz) takođe planira da iskoristi novac za podršku poslovanju lizinga automobila u Kini.

Saradnja na „Pojasu i putu“

Talas zaduživanja globalnih kompanija kod kineskih banaka katapultirao je juan na drugo mesto u finansiranju globalne trgovine, ispred evra.

Udeo juana u finansiranju svetske trgovine skočio je s 3,91 posto na početku godine na 5,8 posto u septembru, prema međunarodnom sistemu za elektronsko sprovođenje finansijskih transakcija (SWIFT).

Dolar i dalje zauzima uverljivo prvo mesto s udelom od čak 84,2 posto, primećuje Rojters.

Međunarodnim platnim prometom dominiraju akreditivi, oblik kratkoročnog finansiranja koji olakšava trgovinu.

U okviru finansiranja trgovine i plaćanja, upotreba juana uglavnom je graničena na zemlje u razvoju u prijateljskim odnosima s Kinom, poput onih uključenih u njenu inicijativu „Pojas i put“.

Zabeleženo je povećano korišćenje juana u trgovinskim transakcijama, ali samo u određenim bilateralnim kanalima, sa zemljama poput Rusije, Argentine, Pakistana i Nigerije, rekao je Mark Vilijams, glavni ekonomista za Aziju pri Kapital ekonomiksu (Capital Economics).

Zemlje koje su u geopolitičkoj vezi sa SAD ne pokazuju interesovanje za prelazak na juan,što implicira da će globalna upotreba juana u trgovini biti ograničena, procenjuje Vilijams.

Izvor: hrportfolio/Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

BNP Paribas je upozorio da postoji rastući rizik da će neke od najvećih ekonomija evrozone “možda morati da budu dokapitalizovane” jer Evropska centralna banka (ECB) nastavlja da smanjuje svoj bilans stanja.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno upozorio da su se centralne banke u bloku evra suočile s velikim gubicima od oko 55 milijardi evra samo u naredne dve godine, pri čemu će nemačka Bundesbanka “verovatno imati najveće i najupornije gubitke”.

U dokumentu analitičara MMF-a navodi se da će ovi gubici izbrisati rezerve nemačke centralne banke u potezu za koji će biti potrebno više od jedne decenije da se u potpunosti nadoknadi.

Vlasti u Nemačkoj i Holandiji već su priznale da bi spasavanje moglo biti potrebno kako gubici rastu, iako su u mogućnosti da prenesu minuse u svojim bilansima, za razliku od Banke Engleske.

ECB je kupila obveznice od 5 biliona evra tokom krize u evrozoni i pandemije u pokušaju da podrži ekonomije i smanji troškove zaduživanja. Ovo kvantitativno ublažavanje finansirano je stvaranjem novog novca za otkup obveznica, ocenjuje londonski The Telegraph.

Ključne ekonomije ostvaruju velike gubitke…

Međutim, ogroman portfolio duga u bilansima centralnih banaka sada gubi nakon brzog rasta kamatnih stopa. To je zato što centralne banke plaćaju više kamata komercijalnim bankama na rezerve nego što centralne banke zarađuju od kamata na svoje zalihe obveznica. Primorani su da zarone u rezerve kako bi nadoknadili razliku, napominje list.

Pol Holingsvort, glavni evropski ekonomista u BNP Paribasu, rekao je da “ključne ekonomije ostvaruju prilično velike gubitke… i pitanje je koliko dugo i koliko su duboki gubici tokom vremena?”

„To nije naš centralni problem, ali postoji rizik da će nacionalne centralne banke u nekom trenutku morati da budu dokapitalizovane. A to očigledno otvara fiskalna pitanja”, upozorio je on.

Holingsvortovi komentari sugerišu da bi vlade mogle biti prisiljene da smanje potrošnju ili povećaju poreze ako centralne banke zahtijevaju spasavanje.

ECB i Banka Engleske i dalje drže više od četvrtine nepodmirenog duga svojih vlada.

MMF je napomenuo da bi, ako bi se sve zalihe ECB-a prodale odjednom, to rezultiralo gubicima od bilion eura za eurosistem po tekućim tržišnim cenama, „brisanjem svih zaštitnih slojeva“ koji su na snazi ​​da apsorbuju gubitke.

Чланак Rizici evropskog pohoda na štampanje evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski pohod na štampanje novca rizikuje da izazove spasavanje širom kontinenta jer vlade plaćaju cenu decenije jeftinog novca.

BNP Paribas je upozorio da postoji rastući rizik da će neke od najvećih ekonomija evrozone “možda morati da budu dokapitalizovane” jer Evropska centralna banka (ECB) nastavlja da smanjuje svoj bilans stanja.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno upozorio da su se centralne banke u bloku evra suočile s velikim gubicima od oko 55 milijardi evra samo u naredne dve godine, pri čemu će nemačka Bundesbanka “verovatno imati najveće i najupornije gubitke”.

U dokumentu analitičara MMF-a navodi se da će ovi gubici izbrisati rezerve nemačke centralne banke u potezu za koji će biti potrebno više od jedne decenije da se u potpunosti nadoknadi.

Vlasti u Nemačkoj i Holandiji već su priznale da bi spasavanje moglo biti potrebno kako gubici rastu, iako su u mogućnosti da prenesu minuse u svojim bilansima, za razliku od Banke Engleske.

ECB je kupila obveznice od 5 biliona evra tokom krize u evrozoni i pandemije u pokušaju da podrži ekonomije i smanji troškove zaduživanja. Ovo kvantitativno ublažavanje finansirano je stvaranjem novog novca za otkup obveznica, ocenjuje londonski The Telegraph.

Međutim, ogroman portfolio duga u bilansima centralnih banaka sada gubi nakon brzog rasta kamatnih stopa. To je zato što centralne banke plaćaju više kamata komercijalnim bankama na rezerve nego što centralne banke zarađuju od kamata na svoje zalihe obveznica. Primorani su da zarone u rezerve kako bi nadoknadili razliku, napominje list.

Ekonomije ostvaruju prilično velike gubitke…

Pol Holingsvort, glavni evropski ekonomista u BNP Paribasu, rekao je da “ključne ekonomije ostvaruju prilično velike gubitke… i pitanje je koliko dugo i koliko su duboki gubici tokom vremena?”

„To nije naš centralni problem, ali postoji rizik da će nacionalne centralne banke u nekom trenutku morati da budu dokapitalizovane. A to očigledno otvara fiskalna pitanja”, upozorio je on.

Holingsvortovi komentari sugerišu da bi vlade mogle biti prisiljene da smanje potrošnju ili povećaju poreze ako centralne banke zahtevaju spasavanje.

ECB i Banka Engleske i dalje drže više od četvrtine nepodmirenog duga svojih vlada.

MMF je napomenuo da bi, ako bi se sve zalihe ECB-a prodale odjednom, to rezultiralo gubicima od bilion evra za evrosistem po tekućim tržišnim cenama, „brisanjem svih zaštitnih slojeva“ koji su na snazi ​​da apsorbuju gubitke.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак S-Leasing Srbija dobija 10 miliona evra od EBRD-ja i Zelenog klimatskog fonda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki dolar uživa privilegovani status, u svom najdužem pobedničkom nizu u skoro devet godina.

„Zelena“ valuta je u petak krenula ka osmoj sedmici rasta zaredom, u odnosu na korpu drugih glavnih valuta, što je njen najbolji niz još od zime 2014-2015.

Od sredine jula, dolar je skočio za 5 procenata, a taj porast dolazi nakon višemesečne nestabilnosti, podstaknut zabrinutošću da dolar možda gubi status svetske rezervne valute.

Spekulacije o potencijalnoj dedolarizaciji globalne trgovine ponovo su porasle prošlog meseca, nakon proširenja grupe zemalja BRIKS-a, na čelu sa Kinezima, da se uključe i veliki proizvođači nafte, kao što je Saudijska Arabija.

– Glasine o umiranju američkog dolara i dalje su u velikoj meri preuveličane – rekao je za CNN Džejms Eti, investicioni direktor kompanije „Abrdn“.

Dolar na najvišem nivou

Indeks američkog dolara, koji je sada na najvišem nivou u poslednjih šest meseci, bio je podstaknut nizom pozitivnih ekonomskih podataka iz Sjedinjenih Država poslednjih nedelja — što je podstaklo očekivanja da će Federalne rezerve duže zadržati kamatne stope više.

Više kamatne stope imaju tendenciju da povećaju vrednost valute neke zemlje, privlačenjem više stranog kapitala, pošto investitori očekuju veće prinose. U međuvremenu, olujni oblaci su se nadvili nad ekonomijama Kine i Evrope.

– Američka ekonomija nastavlja da pokazuje izuzetnu snagu, dok stvari u Kini i Evropi, posebno, idu ka recesiji – dodao je Eti.
Nezaposlenost u SAD je blizu najnižeg nivoa u poslednjih 50 godina, a zapošljavanje je i dalje solidno, nakon što je u avgustu zabeležen rast 32. uzastopni mesec. Takođe, plate, kada se prilagode inflaciji, rastu.

Mnogi ekonomisti su revidirali svoje prognoze rasta naviše, kao odgovor na sve dobre vesti, navodi CNN.

Evropa i Kina su, s druge strane, u teškoj ekonomskoj situaciji. Evro je od sredine jula izgubio 4,4% vrednosti, a kineski juan je za to vreme pao za 2,6 odsto i dostigao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih 16 godina.

Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак Evro i juan gube na vrednosti, dolar jača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove podatke je objavilo Udruženje za međunarodne finansijske telekomunikacije između banaka, poznatije kao SWIFT, koje ima sedište blizu Brisela.

Udeo evra u pomenutim transkacijama je u julu pao na rekordno niskih 24,42 odsto sa junskih 31,25 odsto, prenosi Tas.

Na trećem mestu je britanska funta sa udelom od 7,63 odsto. Popularna valuta je i japanski jen – udeo od 3,51 odsto, kao i kineski juan sa udelom od 3,06 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Udeo dolara u međunarodnim transakcijama najveći za pet godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska valuta je uspela da očuva stabilnost uprkos, kako se navodi, nizu šokova, uključujući visoku inflaciju i rusku invaziju na Ukrajinu.

U 2022. udio evro u službenim deviznim rezervama širom sveta, usklađen za devizne kurseve, povećao se za pola postotnog boda – na 20,5 odsto, dok je dolar bio daleko najzastupljeniji, s udjelom od 59 odsto.

Rezervna valuta je ona koja se često koristi u svetskoj trgovini, pa je u rezervama drže i centralne banke drugih zemalja.

“Evro je u međunarodnoj ulozi bio otporan i u 2022. godini, uprkos nizu novih šokova”, rekla je Kristin Lagard, predsjednica ECB-a.

Ona međutim upozorava da status međunarodne valute ne treba uzimati zdravo za gotovo.

“U novom okruženju je još veća odgovornost na evropskim zvaničnicima da stvore uslove za prosperitet evra”, kazala je Lagard.

Evropski regulatori već se duže vrijeme zalažu za ubrzanu integraciju finansijskih i tržišta kapitala unutar eurozone, uključujući i dalji razvoj unije tržišta kapitala čiji je cilj uklanjanje birokratske i regulatorne prepreke među zemljama kako bi se kompanijama olakšalo prikupljanje novca.

Evropska komisija smišlja planove za taj projekt još od 2015. godine.

“Dalja evropska ekonomska i financijska integracija biće ključna za jačanje otpornosti međunarodne uloge evra u uslovima potencijalno izraženijih podjela u svetskoj ekonomiji”, rekao je Fabio Panetta, član izvršnog odbora ECB-a, prenose agencije.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Evro je zadržao status druge najvažnije svetske valute се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inflacija je doduše visoka, ali i eskontna stopa je još viša. Samo, koliko će to da potraje?
Češka kruna zabeležila je rekordnu vrednost u poslednjih 14 godina, a i vrednost mađarske forinte je na najvišem nivou u poslednjih deset meseci. Čak i rumunski lev, koji doduše oscilira u vrednosti, relativno je uspešan.

Doduše, sve zemlje istočne Evrope koje su van evrozone imaju velikih problema s ekonomskim rastom i inflacijom, ali zato tamošnje centralne banke vode oštru politiku protiv zaduživanja – a i da bi privukle ulagače visokim kamatama.

Dok Evropska centralna banka na inflaciju od 6,9 odsto (ovog aprila) odgovara eskontnom stopom od 3,75 procenata (kod američkog dolara gde je inflacija prošlog meseca bila 4,9 odsto, eskontna stopa je čak 5,25 odsto), centralna banka na primer Poljske još od prošlog septembra drži eskontnu stopu na 6,75 procenata.

Ne samo da vrednost zlota prema evru i dolaru raste, već se i inflacija polako guši: u martu je bila 16,1, u aprilu je pala na 14,1 odsto. Štaviše, guverner Narodne banke Poljske Adam Glapinski je za list „Gazeta Polska“ izjavio da će inflacija već do septembra „biti jednocifrena“.

Ipak, „nije baš lepa slika“

Za Pjotra Araka, direktora Poljskog ekonomskog instituta (PIE), tu nema neke velike računice: cene energenata padaju, a raste izvoz i dolazi kapital, s obzirom na povoljne realne kamate. To onda znači – stabilnost novca. „U proteklim kvartalima zabeleženo je znatno poboljšanje prometa i izvoza, s obzirom na to da privrede zemalja regiona nastavljaju da rastu, a smanjenje cena sirovina smanjilo je i teret uvoza“, kaže Arak.

Međutim, stručnjak za monetarnu politiku ING banke Rafal Benecki upozorava da ekonomski pokazatelji Poljske od ovog marta „ne pokazuju baš lepu sliku“, jer visoka eskontna stopa i skup novac neminovno uzimaju danak u ekonomskom rastu. Što je još gore, prema njegovom mišljenju, nema bitnih promena u samom korenu inflacije, što znači da tamošnje firme većom cenom svojih proizvoda svoje više troškove samo prenose dalje. Jedino što smanjuje inflaciju jeste ipak niža cena energenata i jeftinije životne namirnice – uprkos protestima poljskih ratara zbog uvoza iz Ukrajine.

Benecki ne očekuje neku promenu eskontne stope u Poljskoj do kraja ove godine, što ujedno znači da su iscrpljene sve mogućnosti da vrednost poljske valute nastavi da raste. Ipak, on podseća da se u Poljskoj u novembru održavaju izbori, a to je po pravilu kobno za finansijsku stabilnost neke zemlje: „Predizborna obećanja u fiskalnoj politici uvek su velika opasnost“, napisao je Benecki u svom redovnom izveštaju klijentima ING banke.

Kraj recesije u Mađarskoj?

I vrednost mađarske forinte raste – od početka godine za 6,6 odsto prema evru, a 9,3 procenta prema američkom dolaru. Narodna banka Mađarske drži eskontnu stopu još od oktobra na čak 13 odsto. To, međutim, ima svoju cenu: Mađarska je u tehničkoj recesiji već tri kvartala zaredom, tako da stručnjaci očekuju smanjivanje eskontne stope najkasnije do kraja ove godine.

Stručnjak ING banke Benecki ipak i pre toga očekuje postepeni oporavak mađarske privrede i procenjuje da će godinu završiti s rastom od 0,7 procenata. Naime, i u slučaju Mađarske su niže cene energenata pomogle spoljnotrgovinskoj razmeni, a veći izvoz povećao je i vrednost forinte.

I u Češkoj je kruna snažna kao nikad u poslednjih 15 godina, a ekonomski rast svakog kvartala nekako uspeva da dođe do pozitivnih 0,1 odsto. No, kako smatra Pjotr Alak, u svim državama na istoku Evrope inflacija je glavni problem. On ukazuje da je ona tamo ne samo veća, već i da će se zadržati znatno duže nego u evrozoni. „To bi moglo da dovede do smanjenja potrošnje i kupovne moći. Pored toga, sporiji ekonomski rast mogao bi da bude uzrok manjih stranih ulaganja, a većeg državnog deficita“, upozorava stručnjak Poljskog ekonomskog instituta.

„Neće to dugo da traje“

Alak je zato uveren da je trenutna visoka vrednost i poljskog zlota i drugih valuta zemalja istočne Evrope samo „labudova pesma“ koja neće dugo da traje. „Dugoročno gledajući, sve ukazuje na to da će te valute izgubiti na vrednosti. Ali i tu će biti razlika među tim zemljama.“

Ali najveća pretnja privredi i tih zemalja je mogućnost da privreda SAD zapadne u recesiju. I ne samo recesija – nedavna propast nekih banaka ukazala je na opasnost po stabilnost globalnog bankarskog sistema. A po onom starom pravilu da, „kad veliki kinu, mali umiru od upale pluća“, to bi onda lako moglo da znači – bitno slabiji priliv kapitala u zemlje na istoku Evrope.

Izvor:DW/B92
Foto: Pixabay

Чланак Koje evropske valute se bolje drže od evra i dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska centralna banka (ECB) je, bar sudeći prema izjavama njene predsednice Kristine Lagard, spremna za povećanje kamatne stope od pola procentnog poena. Ona je još u decembru odlučno izjavila da će ECB pozajmljivanje novca činiti skupljim sve dok se inflacija ne snizi na prihvatljive nivoe.

U međuvremenu je i američki FED povećao kamatnu stopu, osmi put za godinu dana, ali manje nego što se očekuje da će učiniti Evropska centralna banka. Naime, FED je podigao kamatnu stopu za 0,25 odsto, što je najmanji rast kamata u SAD u poslednjih 11 meseci. Prethodno je američka centralna banka povećavala kamate i po 0,75 procenata i to četiri puta zaredom. Poslednje povećanje je dakle znatno manje što je u javnosti podstaklo nadu da inflacija usporava.

Da podsetimo, FED je prvi počeo sa povećanjem kamatnih stopa, i dok je ECB kaskala za njim dolar je jačao u odnosu na evro. Sada se očekuje potpuno obrnuti scenario. Evro je već, tokom iščekivanja objave o novom rastu evropskih kamata, dostigao svoju najveću vrednost u odnosu na dolar u poslednjih 10 meseci. Trenutno jedan evro vredi 1,10 dolara.

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Чланак Ako ECB poveća kamatnu stopu očekuje se jačanje evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dolar se spustio danas prema evru i funti blizu najnižeg nivoa u poslednjih nekoliko meseci, nakon sinoćnjeg pada podstaknutog podacima o snažnijem usporavanju američke inflacije u novembru nego što se očekivalo.

Izveštaj Ministarstva rada SAD-a o usporavanju inflacije, koji je objavljen u utorak, pojačao je opklade tržišnih aktera da će Federalne rezerve (FED) krenuti putem ublažavanja podizanja referentne kamate.

Nakon četiri uzastopna povećanja stope od 75 baznih poena očekuje se da će američka centralna banka podići ključnu kamatu za 50 baznih poena na završetku današnje dvodnevne sednice.

Evro je ostao stabilan prema dolaru i trguje se za 1,0642 dolara, što je nedaleko od njegovog šestomesečnog najvišeg nivoa od 1,0673 dolara, koji je dotakao na prethodnoj sesiji, posle objave američkih podataka o rastu potrošačkih cena, izveštava

Izvor: Rojters

Foto: Pixabay

Чланак Evro se oporavlja, dolar pada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dolar je prema evropskoj valuti oslabio 3,9 odsto, pa je cena evra dostigla 1,035 dolara.

Kurs dolara je još više potonuo prema japanskoj valuti. 5,3 odsto na 138,80 jena.

Pad dolara četvrtu sedmicu zaredom posledica je očekivanja da će Fed ublažiti tempo povećanja kamata jer poslednji podaci pokazuju da inflacioni pritisci u SAD-u popuštaju, prenose agencije.

Izvor: Investitor/Blic

Foto; Pixabay

Чланак Dolar oslabio, opet je ispod jednog evra се појављује прво на Biznis i Finansije.