Inflacija je žilava zverka i jednom kada se otrgne kontroli teško je saterati u obor. I pored sada već skoro jednogodišnjih najava centralnih banaka, od Vašingtona, preko Brisela do Beograda da inflacija „samo što nije“ počela da pada ona se i dalje drži dvostruko (SAD), trostruko (EU), do gotovo četvorostruko (Srbija) više od željenog cilja

Zašto se toliko omašilo za 24sedam komentariše profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

– Inflacija je dugoročno nezgodna i teško je predvideti njeno kretanje, pogotovo kada je globalna kao što je ova. Kada se neki troškovi povećaju, kao što su se prošle godine povećale cene energenata i primarne hrane, onda sve cene idu lančano. A tada imaš iznuđene reakcije centralnih banaka sa kamatama i država sa ograničavanjem cena koje imaju „rešenje“ kao kada da starom čoveku sa brojnim hroničnim bolestima daš aspirin za temperaturu. Oboriš mu vrućinu ali bolesti su i dalje tu. A ta bolest je pre svega nesigurnost i stalna previranja u do pre pandemije koliko-toliko stabilnom svetu – objašnjava Savić.

FED ne staje uprkos pretnje od recesije

Martovska inflacija u SAD je u martu bila pet odsto, i iako je nastavila da pada a daleko je od pika od 9,1 odsto iz juna prošle godine, Federalne rezerve SAD (FED) su juče ipak podigle referentnu kamatnu stopu za dodatnih 0,25 procentnih poena – na 5,25 odsto.

Tržište je očekivalo ovakav potez ali i najavu da će to biti poslednje podizanje u nizu jer već ozbiljno preti recesija. Međutim, to „obećanje“ je izostalo i predsednik FED-a, Džerom Pauel je izjavio da ostaju posvećeni cilju od dva odsto inflacije godišnje a da recesiju ne smatraju neizbežnom, ili eventualno ako je bude da će biti blaga.

Potez na prvi pogled preteran, jer inflacija pada svi deset poslednjih meseci, kako padaju i cene energenata i primarne hrane u svetu, ali američke monetarne vlasti brine nešto drugo. Kor, odnosno bazna inflacija, u koju ne ulaze pomenuti proizvodi, u martu je odskočila naviše i sa 5,5 odsto u februaru vratila se na januarskih 5,6 odsto.

Na redu je ECB

Ovako loš znak da borba protiv inflacije nege „propušta vodu“ imaju i u Evropi, gde će Evropska centralna banaka (ECB), referentnu kamatnu stopu gotov sigurno podići po sedmi put od jula 2022. godine., Samo je pitanje da li za pola procentnog poena, koliko je bilo u poslednja tri navrata, ili za 0,75 procentnih poena kao u septembru.

Razlog podizanja kamatne stope i poskupljenja evra, a time i naših stambenih i drugih većih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u Srbiji, je isti – inflacija.

Kao i u Americi, i u EU se privredna aktivnost nekako odvija, postoji određeni privredni rast, zaposlenost je nikad manja ali inflacija i dalje ne opada dovoljno. Naprtiv, u EU zapravo i raste, jer u maru je ponovo preokrenut trend i sa januarskih 8,5 odsto, pa februarskih 6,5, vratila se na martovskih sedam.

Iako je evropska inflacija takoše daleko do pika iz oktobra od 10,6 odsto, problem je što i ovde bazna inflacija ide naviše. I to je samo poslednjeg meseca, nego sve vreme čak od juna 2021. U prva tri meseca ove godine stigla je sa 8,30 u januaru na 8,70 u martu.

A onda sledi i Srbija

Srpska inflacija je daleko viša i od američke i od evropske – 16,2 odsto u martu, i praktično se stalno penje od početak 2021. godine. Iako su prvobitne najave bile da će inflacija da se vrati u ciljani okvir 1,5 do 4,5 odsto godišnje u avgustu 2022. godine, trend je ostao uzlazni. Poslednja procena je da će početi da pada u drugoj polovi ove godine a za godinu dana potom i da se vrati u željeni koridor.

Sada je inflacija „naša“

Takođe, izjalovile su se i procene o tome da je naša inflacija „uvezena“, jer domaće cene su nastavile da rastu i nakon što su cene u svetu značajno pale.

– Inflacija jeste bila uvozna kada smo imali skupu naftu, transport i hranu ali to više nije tako. Sada je inflacija „naša“, jer otišla su naviše inflaciona očekivanja građana i privrede a onda svi smatraju da cene neće padati, ili bar neće brzo. Onda se preven-tivno pokriva višim cenama a građani samo podiću tražnju time što stvaraju rezerve i gde ne moraju – napominje Savić.

Domaćoj inflaciji doprineće ove godine i poskupljenja struje i gasa, koja smo sa prošle godine kada su cene dizali u svetu mi prebacili u ovu, Uz inflaciju, život i građa-nima i privredi zagorčaće neminovno skuplji krediti zbog viših kamata kako NBS tako i Evropske centralne banke.

Koliko će visoka inflacija i privredna kriza trajati nezahvalno je prognozirati a Savić napominje da nam istorija ne daje baš utehu.

– Srbiji je za oporavak od prošle krize, one globalne finansijske iz 2008. godine trebalo osam godina. A te 2008. godine je svet na sastanku G20 (sa Rusijom) dogovorio zajedničku globalnu akciju za oporavak. Danas ni ne postoji G20, a ceo sve je razjedinjen, samo izbijaju nove regionalne krize i „svako duva u svoje diple“. A mi u Srbiji smo još i razapeti između EU kao glavnog industrijskog partnera, Rusije kao energetskog i Kine kao sve većeg investitora – ukazuje profesor Ljubodrag Savić.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Ponovo skuplji krediti, FED podigao kamatu, danas će i ECB се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uporedo sa odlukom FED-a na svojoj redovnoj sednici, devetoj po redu, da se ključna kamata podigne manje nego do sada (za 0,25 odsto) i da se sa ovom odlukom završava hajka na inflaicju, iz Evropske centralne banke u poslednjih nedelju i više dana došlo je više signala da će se sa podizanjem kamata u Evropi nastaviti.

Kako objašnjavaju stručnjaci, sa poslednjim povećanjem kamatnih stope, one u SAD iznose 5 odsto, i stav FED-a je da će one biti dovoljne da adekvatno utiču na smanjenje inflacije.

„Američki FED je odlučio da deveti put za redom poveća kamatne stope, ovoga puta za 0,25, kao jedan od načina obuzdavanja inflacije. Sa ovim poslednjim povećanjem kamatna stopa američke banke iznosi 5 odsto. Ovo je učinjeno u cilju smirivanja inflacije, ekonomske aktivnosti i zapošljavanja. To znači potencijalno veće troškove pozajmljivanja novca za sve, od zajmova za stanove i automobile, do kamatnih stopa za korišćenje kreditnih kartica. S druge strane, prekomerno smanjenje inflacije, ekonomske aktivnosti i zapošljavanja bio bi pogodan uvod u recesiju, te se i sa tim aktivnostima mora voditi računa“, objašnjava za Blic Veljko Mijušković, ekonomista.

Kako on ponavlja, očekuje se da će aktuelno učinjeno povećanje biti dovoljno da smanji inflaciju.

„Zato je FED i najavio okončanje politike podizanja kamatnih stopa. Sa druge strane, Lagard iz ECB i dalje ne vidi dogledno smanjenje inflatornih pritisaka u Evrozoni, te se zbog toga na teritoriji Evrope nastavlja sa oštrom monetarnom politikom i daljim podizanjem kamata, u cilju vraćanja inflacije evrozone na nivo od 2 odsto, sa 8,5 odsto prethodnog meseca. Očekuje se da će na prostoru evrozone do ozbiljnijeg smirivanja, te smanjenja inflacije doći tek tokom sledeće, 2024. godine“, kaže on.

Šta kažu iz FED-a?

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je u sredu da bi stres u bankarskoj industriji mogao da izazove kreditnu krizu sa „značajnim“ implikacijama na ekonomiju za koju su zvaničnici američke centralne banke predvideli da će ove godine usporiti još više nego što se ranije mislilo.

Banke su ili pogođene iznenadnim odlivom depozita ili zabrinute za njih, mogle bi postati sve nespremnije da daju kredite preduzećima i domaćinstvima, što je rizik koji je podstakao američku centralnu banku da resetuje sopstvena očekivanja u vezi sa monetarnom politikom dok čeka da vidi dokle je bilo kakvo smanjenje kredita može da se proširi i koliko dugo može trajati.

„Tražićemo da vidimo… koliko je ovo ozbiljno i da li izgleda da će se održati. To bi lako moglo da ima značajan makroekonomski efekat i mi bismo to uključili u našu politiku“, rekao je Pauel na konferenciji za novinare nakon završetka poslednjeg sastanka FED-a.

Fed-ov komitet za utvrđivanje politike povećao je kamatne stope za još jednu četvrtinu procentnog poena jednoglasnom odlukom u sredu, podižući referentnu prekonoćnu kamatnu stopu na raspon od 4,75%-5,00%.

Šta kažu iz ECB-a?

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard, istakla je na zasedanju evropskog parlamenta da je inflacija u evrozoni i dalje previsoka, sugerišući da će se hajka na inflaciju i podizanje kamatna samo nastaviti.

Lagard je, na komitetu Evropskog parlamenta za ekonomska i monetarna pitanja, kazala da je godišnja inflacija u evrozoni u februaru pala na 8,5 odsto, zahvaljujući oštrom padu cena energenata.

Ona je upozorila da se ECB suočava sa povišenim nivoom neizvesnosti, pa će zauzeti pristup zavisan od podataka pri određivanju kamatnih stopa, preneo je britanski Gardijan.

„Uvećane kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) tek počinju da utiču na ekonomiju i njihov efekat bi mogao da se pojača usled previranja u bankarskom sektoru“, izjavila je predsednica ECB Kristin Lagard.

Šta to znači za Srbiju?

Kako kaže ekonomista, Veljko Mijušković, aktivnosti NBS i poslovnih banaka na domaćem tržištu opredeljene su kretanjem euribora i poslovni modlukama ECB-a, pre nego FED-a.

„Srbija ne bi trebalo da ima nikakvih makroposledica od ovakvog razmimoilaženja. Eventualno, posledice se mogu javiti na mikro nivou. Ako neko preduzeće iz Srbije posluje sa SAD, a usled pomenute politike sa kamatnim stopama dođe do aprecijacije evra, tj. njegovoj jačanja u odnosu na dolar, smanjuje se izvozna konkurentnost evropskih preduzeća u odnosu na američka. Svakako, takvi slučajevi nemaju šire, negativne posledice po ekonomiju naše zemlje kao celine“, zaključuje Mijušković.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Zašto FED i ECB po prvi put ne misle isto? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjim potezom FED-a je referentna kamatna stopa u SAD podignuta po deveti put i sada se kreće između 4,75% i 5%. Prema nekim projekcijama, većina donosilaca odluka o referentnoj kamatnoj stopi je za nastavak politike njenog povećavanja, međutim pitanje je da li će to biti realizovano zbog kolapsa dve američke banke koji je uzrokovan, između ostalog, i rastom kamata.

Da li će ovo povećanje stvoriti dodatni pritisak na banke, to nisu rekli zvaničnici američke centralne banke, ali oni se jesu prošle nedelje sastali kako bi razmotrili uvođenje strožije regulative za banke srednje veličine. Da podsetimo, kolaps su doživele upravo dve ovakve banke pošto su ukinuta pravila koja su od njih zahtevala da bolje osiguraju svoju likvidnost.

Inače, cilj povećanja referentne kamatne stope je usporavanje inflacije, koje je već uočljivo na američkom tržištu. Još tokom prošle godine redukovano je interesovanje Amerikanaca za kupovinu nekretnina a smanjena je i njihova srednja prodajna cena. To je rezultat poskupljivanja zaduživanja, odnosno uzimanja kredita. Očekuje se da će zbog situacije u kojoj su se sada našle banke dodatno pooštriti uslove kreditiranja a time i dodatno smanjiti potražnju za kreditima.

Foto: Adam Nir, Unsplash

Чланак FED opet povećao referentnu kamatnu stopu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Federalne rezerve nastavljaju da se bore sa inflacijom instrumentima monetarne politike, prenose finansijski portali u svetu.

Kamatna stopa je sada između 4,25 i 4,50 procenata, saopštio je FED nakon sastanka.

To je najviši nivo od 2007. godine i banka sada predviđa, kako prenose mediji, usporenje inflacije na 3,1 odsto tek u 2023. godini.

Чланак Američka centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poen се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka inflacija poslednjih meseci obara neke prilično ozbiljne rekorde. Ona je, primera radi, u maju porasla na četrdesetodogišnji maksimum od 8,6 odsto. FED-u se, logično, to ne sviđa, pa ova banka planira da spusti inflaciju na dva odsto. I to podizanjem referentne stope koje umanjuje mogućnost preduzeća da podižu kredite, a samim tim i da ulažu u investicije i razvoj, što bi trebalo da se odrazi i na smanjenje potražnje. Cilj ovakvog monetarnog zaoštravanja je dakle da uspori rast inflacije tako što će sniziti tražnju, odnosno spustiti je ispod ponude. Drugim rečima, na tržištima neće postoje deficiti koji određenoj robi i uslugama povećavaju cenu.

No, istovremeno sa obaranjem cena, ovakva politika obara i životni standard stanovništva i usporava razvoj ekonomije. To znači i da će neki ljudi zbog nje ostati bez posla. Međutim, iz Fed-a su procenili da je sada pravi trenutak za ovako oštro podizanje referentne kamatne stope između ostalog i zbog toga što su podaci o nezaposlenosti pozitivniji nego što bi bilo očekivano da budu u ovoj situaciji. Ukoliko njihova monetarna politika da rezultate, ali i ako se procenat nezaposlenih u narednoj godini zadrži na oko četiri odsto, oni su ispunili svoj cilj.

Podršku za sada dobijaju sa raznih strana. Na primer sa Volstrita, gde su svi značajni indeksi porasli posle ove odluke FED-a. Naime, Dau Džons je ojačao za jedan odsto, S&P 500 za 1,46 procenata a Nasdak za čak 2,5 odsto.

Izvor: Fajnenšl Tajms, CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Kako će FED podizanjem kamatne stope spustiti inflaciju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postavlja se pitanje kakve će i koliko dugotrajne će biti posledice očajničke borbe centralnih bankara da se duboka recesija inicirana COVID-19 pandemijom ne pretvori u najtežu ekonomsku depresiju svih vremena, piše Jutarnji list.

U situaciji kad su Sjedinjene države već dobile više od 20,5 miliona novih nezaposlenih, što je desetak puta više nego za Velike Depresije (treba voditi računa da je sada broj radnih mesta danas daleko veći pa je postotno gledano Velika Depresija u jednom trenutku ipak bila strašnija s 24,9-postotnom nezaposlenošću, prema sadašnjih 14,7 posto nezaposlenih), Federalne rezerve ušle su u ekstravagantnu akciju kupovine korporativnog duga bez investicionog rejtinga.

Donedavno bilo je potpuno nezamislivo da ozbiljne centralne banke kupuju obveznice kompanija sa statusom „smeća“, no to je ovih dana postala praksa Federalnih rezervi. Zbog brige o razmerama nove distorzije tržišta, analitičar Robin Viglsvort, u FT-u postavio je pitanje da li je novi potez Federalnih rezervi monetarni ekvivalent odluci Džona F. Kenedija da 1961. pošalje američke vojnike u Vijetnam.

Viglsvort upozorava da je istorija pokazala da je izlazak iz vojne akcije u Vijetnamu bio mnogo teži te su Amerikanci ostali angažovani u sukobu mnogo duže nego što je to, verovatno, Kenedi zamišljao u trenutku donošenja odluke.

Uključivanje Federalnih rezervi na problematičnom delu tržišta korporativnog duga očekuje se još od trenutka kad su najavili paket mera težak 2.300 milijardi dolara nešto pre Uskrsa. Fed nije ni u jednom trenutku rekao da će kupovati korporativni dug sa statusom „smeća“ nego obveznice kompanija koje su na 22. marta imale odgovarajući rejting. Međutim, nakon toga datuma veliki broj američkih kompanija izgubio je investicioni rejting, s čim je Fed računao.

Jedna od kompanija sa statusom „junka“ dužničkih instrumenta je veliki Ford. Fed u borbi za zaposlenost i održavanje poslovnih aktivnosti svesno prelazi granicu nezamislivog u centralnom bankarstvu, iako su finansijska tržišta još od krize 2008—2009. dramatično iskrivljena monetarnim intervencijama; ekstremno niskim kamatama i quantitative easing programima.

Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa

Od juče su Federalne rezerve počele da kupuju i korporativne obveznice tzv. exchange trade fondova (ETF-ova), što je do sada neviđena monetarna akcija spašavanja sekundarnog tržišta korporativnog duga. To da će Fed kupovati ETF-ove s investicionim rejtingom ali one koji drže dug s visokim prinosima, šokiralo je tržišne učesnike. Odluka Federalnih rezervi da kupuje čak i ETF-ove koji drže „junk bondove“ zasad je osiguralo sveže finansiranje rizičnim dužnicima.

Treba podsetiti da ovakve „nuklearne“ mere američkog Feda dolaze nakon što su dali obećanje da će kupovati neograničene količine vladinog duga. Uz podršku nacionalnoj vladi u stabilizaciji finansiranja, Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa, a pomaže i finansiranje lokalnih jedinica na tržištu municipalnih dugova. Monetarna politika Sjedinjenih država postala je sveprisutna.

EU propustili da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB

Istovremeno, Evropska centralna banka u svojim je nekonvencionalnim merama otišla toliko daleko da se našla na udaru nemačkog vrhovnog suda koji je presudio da su vlada i najviša sudska tela EU propustili da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB.

Ta odluka nemačkog suda je poput „bombe“ u monetarnom i pravnom sistemu EU. Iako se sada Evropski sud pravde pokušava pozicionirati više od nemačkog suda, malo je verovatno da će evrozona, evro i Evropska centralna banka i dalje imati smisla bez Nemačke kao članice koja zbog odluke nacionalnog suda više neće sprovoditi najznačajniji program ESB-a.

Nemci su se programu kupovine obveznica protivili i bez odluke nemačkog najvišeg suda koji je, treba naglasiti, osporio raniju presudu Evropskog suda pravde u korist ESB-a kao „nezamislivu“ i „besmislenu“. Nemački sud od ESB-a traži „procenu proporcionalnosti“ programa kupovine obveznica, kao i procenu ekonomskih te fiskalnih učinka, što se čini logičnim.

U međuvremenu, nemački sud zabranio je Bundesbanci, koja je najveći deoničar ESB-a, dalju kupovinu obveznica. Štaviše, Bundesbanka će morati da proda 500 milijardi obveznica koje je do sada kupila, ako ESB ne dostaviti adekvatno pojašnjenje svog programa.

EK i ESB čak razmišljaju o infringmentu protiv nemačke vlade, što je neobično jer je odluku donio nemački sud, koji je nezavisan. Nemačke vlasti sigurno će poštovati odluku nemačkog suda.

Kakve su šanse da evrozona, evro i ESB prežive ovu monetarno-pravnu dramu.

Izvor: Blic

Чланак Kakve su šanse da evrozona, evro i ECB prežive ovu monetarno-pravnu dramu се појављује прво на Biznis i Finansije.