Najveće svetske centralne banke, američke Federalne rezerve i Evropska centralna banka, ušle su sa svojim monetarnim politikama u potpuno neistraženo područje.
Postavlja se pitanje kakve će i koliko dugotrajne će biti posledice očajničke borbe centralnih bankara da se duboka recesija inicirana COVID-19 pandemijom ne pretvori u najtežu ekonomsku depresiju svih vremena, piše Jutarnji list.
U situaciji kad su Sjedinjene države već dobile više od 20,5 miliona novih nezaposlenih, što je desetak puta više nego za Velike Depresije (treba voditi računa da je sada broj radnih mesta danas daleko veći pa je postotno gledano Velika Depresija u jednom trenutku ipak bila strašnija s 24,9-postotnom nezaposlenošću, prema sadašnjih 14,7 posto nezaposlenih), Federalne rezerve ušle su u ekstravagantnu akciju kupovine korporativnog duga bez investicionog rejtinga.
Donedavno bilo je potpuno nezamislivo da ozbiljne centralne banke kupuju obveznice kompanija sa statusom „smeća“, no to je ovih dana postala praksa Federalnih rezervi. Zbog brige o razmerama nove distorzije tržišta, analitičar Robin Viglsvort, u FT-u postavio je pitanje da li je novi potez Federalnih rezervi monetarni ekvivalent odluci Džona F. Kenedija da 1961. pošalje američke vojnike u Vijetnam.
Viglsvort upozorava da je istorija pokazala da je izlazak iz vojne akcije u Vijetnamu bio mnogo teži te su Amerikanci ostali angažovani u sukobu mnogo duže nego što je to, verovatno, Kenedi zamišljao u trenutku donošenja odluke.
Uključivanje Federalnih rezervi na problematičnom delu tržišta korporativnog duga očekuje se još od trenutka kad su najavili paket mera težak 2.300 milijardi dolara nešto pre Uskrsa. Fed nije ni u jednom trenutku rekao da će kupovati korporativni dug sa statusom „smeća“ nego obveznice kompanija koje su na 22. marta imale odgovarajući rejting. Međutim, nakon toga datuma veliki broj američkih kompanija izgubio je investicioni rejting, s čim je Fed računao.
Jedna od kompanija sa statusom „junka“ dužničkih instrumenta je veliki Ford. Fed u borbi za zaposlenost i održavanje poslovnih aktivnosti svesno prelazi granicu nezamislivog u centralnom bankarstvu, iako su finansijska tržišta još od krize 2008—2009. dramatično iskrivljena monetarnim intervencijama; ekstremno niskim kamatama i quantitative easing programima.
Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa
Od juče su Federalne rezerve počele da kupuju i korporativne obveznice tzv. exchange trade fondova (ETF-ova), što je do sada neviđena monetarna akcija spašavanja sekundarnog tržišta korporativnog duga. To da će Fed kupovati ETF-ove s investicionim rejtingom ali one koji drže dug s visokim prinosima, šokiralo je tržišne učesnike. Odluka Federalnih rezervi da kupuje čak i ETF-ove koji drže „junk bondove“ zasad je osiguralo sveže finansiranje rizičnim dužnicima.
Treba podsetiti da ovakve „nuklearne“ mere američkog Feda dolaze nakon što su dali obećanje da će kupovati neograničene količine vladinog duga. Uz podršku nacionalnoj vladi u stabilizaciji finansiranja, Fed se uključio i na tržište komercijalnih zapisa, a pomaže i finansiranje lokalnih jedinica na tržištu municipalnih dugova. Monetarna politika Sjedinjenih država postala je sveprisutna.
EU propustili da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB
Istovremeno, Evropska centralna banka u svojim je nekonvencionalnim merama otišla toliko daleko da se našla na udaru nemačkog vrhovnog suda koji je presudio da su vlada i najviša sudska tela EU propustili da iskontrolišu zakonitost programa kupovine obveznica ECB.
Ta odluka nemačkog suda je poput „bombe“ u monetarnom i pravnom sistemu EU. Iako se sada Evropski sud pravde pokušava pozicionirati više od nemačkog suda, malo je verovatno da će evrozona, evro i Evropska centralna banka i dalje imati smisla bez Nemačke kao članice koja zbog odluke nacionalnog suda više neće sprovoditi najznačajniji program ESB-a.
Nemci su se programu kupovine obveznica protivili i bez odluke nemačkog najvišeg suda koji je, treba naglasiti, osporio raniju presudu Evropskog suda pravde u korist ESB-a kao „nezamislivu“ i „besmislenu“. Nemački sud od ESB-a traži „procenu proporcionalnosti“ programa kupovine obveznica, kao i procenu ekonomskih te fiskalnih učinka, što se čini logičnim.
U međuvremenu, nemački sud zabranio je Bundesbanci, koja je najveći deoničar ESB-a, dalju kupovinu obveznica. Štaviše, Bundesbanka će morati da proda 500 milijardi obveznica koje je do sada kupila, ako ESB ne dostaviti adekvatno pojašnjenje svog programa.
EK i ESB čak razmišljaju o infringmentu protiv nemačke vlade, što je neobično jer je odluku donio nemački sud, koji je nezavisan. Nemačke vlasti sigurno će poštovati odluku nemačkog suda.
Kakve su šanse da evrozona, evro i ESB prežive ovu monetarno-pravnu dramu.
Izvor: Blic