Američka centralna banka (FED) podigla je referentnu kamatnu stopu za tri četvrtine procentnog poena, što je najveće povećanje od 1994. Sada se, posle njenog trećeg uzastopnog povećanja, kamata kreće između 1,5 i 1,75 procenata. Razlog za ovaj potez je obuzdavanje inflacije.
Američka inflacija poslednjih meseci obara neke prilično ozbiljne rekorde. Ona je, primera radi, u maju porasla na četrdesetodogišnji maksimum od 8,6 odsto. FED-u se, logično, to ne sviđa, pa ova banka planira da spusti inflaciju na dva odsto. I to podizanjem referentne stope koje umanjuje mogućnost preduzeća da podižu kredite, a samim tim i da ulažu u investicije i razvoj, što bi trebalo da se odrazi i na smanjenje potražnje. Cilj ovakvog monetarnog zaoštravanja je dakle da uspori rast inflacije tako što će sniziti tražnju, odnosno spustiti je ispod ponude. Drugim rečima, na tržištima neće postoje deficiti koji određenoj robi i uslugama povećavaju cenu.
No, istovremeno sa obaranjem cena, ovakva politika obara i životni standard stanovništva i usporava razvoj ekonomije. To znači i da će neki ljudi zbog nje ostati bez posla. Međutim, iz Fed-a su procenili da je sada pravi trenutak za ovako oštro podizanje referentne kamatne stope između ostalog i zbog toga što su podaci o nezaposlenosti pozitivniji nego što bi bilo očekivano da budu u ovoj situaciji. Ukoliko njihova monetarna politika da rezultate, ali i ako se procenat nezaposlenih u narednoj godini zadrži na oko četiri odsto, oni su ispunili svoj cilj.
Podršku za sada dobijaju sa raznih strana. Na primer sa Volstrita, gde su svi značajni indeksi porasli posle ove odluke FED-a. Naime, Dau Džons je ojačao za jedan odsto, S&P 500 za 1,46 procenata a Nasdak za čak 2,5 odsto.
Izvor: Fajnenšl Tajms, CNBC
Foto: Pixabay