Svake subote u trgovinskom lancu Japan Home Centre u Manili građani mogu kupovati razne potrepštine za kuću poput osveživača vazduha, keramičkih vaza, postolja za sveće isl, plaćajući ih lukom.

Kupci dolaze sa komadima ovog povrća u džepovima i gledaju šta se može pazariti za njegovu cenu. Vrednost jednog luka u toj radnji je 88 filipinskih pezosa. Jedan evro inače vredi 58,8 pezosa.

Međutim, postoji ograničenje – u radnji se može kupiti maksimalno tri proizvoda za luk, a ostatak robe se mora platiti u novcu. Da nije tako, možda bi kupci dolazili sa džakovima luka a Japan Home Centre bi morao da otvori dodatni magacin za lagerovanje ovog povrća.

Šalu na stranu, ovaj metod plaćanja ustanovljen je na Filipinima kada je cena luka drastično porasla, i učinila ga skupljim od mesa. Ta država je naime veliki uvoznik luka jer ga ne proizvodi u dovoljno velikim količinama, a luk je gotovo neizostavni sastojak većine lokalnih jela.

Ovo nije prvi takav primer u skorijoj istoriji, Filipini su imali i mnogo drastičnije primere razmene „u naturi“, poput svojevrsne trampe zdravstvenih radnika za vakcine protiv korona virusa.

Foto: costanzimarco, Pixabay

Чланак Na Filipinima je kao valuta plaćanja počeo da se koristi – luk се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, gradonačelnik grada Malaneja (Mulanay) je, tek što je stupio na dužnost, u želji da unapredi rad javnih službi uveo „politiku osmeha“. Ta politika obavezuje javne službenike da se osmehuju i da budu smireni i prijateljski raspoloženi dok uslužuju građane.

Ova mera je uvedena zbog čestih žalbi lokalaca da ih organi lokalne uprave loše tretiraju kad god imaju kontakt sa njima, bilo da se radi o plaćanju poreza ili traženju neke usluge.

Javni službenici koji se ne budu povinovali „politici osmeha“ neće imati osmeh na licu kada se suoče sa oštrom kaznom za kršenje ovog propisa u visini do šest mesečnih plata ili pak sa suspenzijom s posla.

Međutim, pitanje je kako će se sprovoditi ova odluka odnosno kako će građani videti taj skupoceni osmeh kada na Filipinima još važi obaveza nošenja zaštitnih maski u javnim institucijama.

Izvor: Gulf News

Foto: Ryan Mendoza, Unsplash

Чланак Filipini: Novčana kazna za javne službenike koji se ne osmehuju građanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok se u Evropi nevakcinisani bune zato što im se smanjuje broj mesta koje mogu da posećuju bez dokaza da su negativni na korona virus, u azijskoj ostrvskoj zemlji oni više maltene da ne mogu da izađu ni na ulicu.

Naime, filipinske vlasti su pooštrile odredbe o ograničenju kretanja u Manili i još nekoliko provincija koje su žestoko pogođene novim talasom zaraze. Konkretnije, nevakcinisanima je zabranjeno da izlaze iz kuće, a ukoliko ih policijski službenik “uhvati” na javnom mestu on ima pravo da ih uhapsi.

Ovo znači da će veliki broj Filipinaca prinudno boraviti u svojim domovima, budući da je manje od polovine populacije u toj zemlji, koja broji 100 miliona građana, kompletno vakcinisano.

Foto: Pixabay

Чланак Filipini: Nevakcinisanima zabranjen izlazak iz kuće pod pretnjom hapšenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa dolaskom stranih investitora u Srbiju mnogi su počeli da pred novogodišnje praznike zavide zaposlenima u inostranim kompanijama koji, ukoliko im mogućnosti to dozvoljavaju, spajaju katolički i pravoslavni Božić pa dobiju nekoliko slobodnih nedelja daleko od kancelarije i svakodnevnog stresa. Nažalost, kod nas nema mnogo filipinskih kompanija, a i da ima verovatno ne bismo lako usvojili njihov način proslave božićnih praznika.

Naime, u Filipinima se sa proslavom Božića počinje u septembru a slavlje se zvanično završava početkom januara. Naravno, veći deo tog vremena se radi, jer bi ekonomija stala da odmor traje četiri meseca. Ali se i troši.

Upućeni kažu da nije u pitanju neka viševekovna tradicija već noviji fenomen, podstaknut komercijalizacijom praznika. Tada se više kupuje, a brojnija su i slavlja, što znači da građani više troše.

U pomenutom periodu u ovu zemlju vraća se veliki broj njenih građana koji rade u inostranstvu i koji su se uželeli svojih porodica. Prema zvaničnoj statistici Filipini imaju 2,2 miliona emigranata na radu van zemlje, ali procenjuje se da je taj broj i veći. To su ljudi koji uglavnom imaju značajno više zarade od filipinskog stanovništva i spremni su da taj novac potroše u svojoj zemlji. Koliki je njihov doprinos lokalnoj ekonomiji najbolje pokazuje zvanični podatak da su Filipinci koji rade u inostranstvu samo u 2020. godini vratili u ovu zemlju oko 30 milijardi dolara, što predstavlja otprilike 10 odsto njenog BDP-a.

Kako izgleda četvoromesečno slavlje?

Filipinci počinju da prikupljaju i prave božićne ukrase već u septembru, kada se otvaraju i razni zabavni parkovi i druga mesta koja služe za provod. Ovaj narod inače i mimo praznika voli da se okuplja, druži, priprema hranu, peva, igra isl.

Međutim, najveselije je tokom četiri božićna meseca. Prodavnice forsiraju robu koja ima božićne motive, a mnogo ulažu i u reklame i generalno u podsticanje prazničnog raspoloženja. I tako do dočeka Nove godine, kada se takođe troši, ne samo na poklone već i na prazničnu trpezu.

Ovom običaju se verovatno najviše raduju privrednici koji dobar deo svojih godišnjih prihoda namaknu između septembra i decembra. No, osim novca, i religija ima bitnu ulogu u ovoj dugovečnoj prazničnoj sezoni.

Oko 92 odsto Filipinaca su hrišćani, od čega se 80 odsto njih deklarišue kao rimokatolici. Ipak, njihovi običaji su nešto drugačiji nego u ostalim katoličkim zemljama. Filipinci su zadržali deo rituala i svetkovina koje su im kroz istoriju donosili razni misionari. Tako na primer od 16. do 24. decembra slave Simbang Gabi, što je neka vrsta produžene (devetodnevne) Badnje večeri. Za to vreme oni odlaze u crkvu i provode vreme u aktivnostima sa bliskima, a poslednje večeri u ponoć masovno čekaju Božić. Ovaj običaj stigao im je u 17. veku od strane španskih misionara, a aktiviran je ponovo za potrebe najduže božićne sezone na planeti

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Zemlja koja slavi Božić četiri meseca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasti Filipini najavile su da bi mogle dozvoliti hiljadama svojih zdravstvenih radnika, a prvenstveno zdravstvenih sestara, da se zaposle u Velikoj Britaniji i Nemačkoj ukoliko im ove dve zemlje doniraju preko potrebne vakcine za imunizaciju lokalnog stanovništva.

Ova azijska država, zbog velikog broja zaraženih, očigledno nije imala drugi način za borbu protiv korona virusa. Zato je najavila da će ublažiti zabranu zapošljavanja svojih zdravstvenih radnika u inostranstvu, te će ubuduće svake godine do 5.000 njih moći da se zaposli u bogatijim zemljama. Do ublažavanja zabrane će međutim doći samo ukoliko joj Britanija i Nemačka doniraju određenu količinu vakcina.

U obe evropske zemlje inače medicinari su već godinama deficitarna profesija, što je bilo posebno uočljivo tokom pandemije korona virusa. Međutim, ono što im, čini se, ne nedostaje u tolikoj meri su vakcine. Britanija i Nemačka su do sada imunzovale 23 miliona ljudi.

Poređenja radi, na Filipinima još nije ni počela vakcinacija, a tamošnjim vlastima cilj je da vakcinišu 70 miliona odraslih, odnosno dve trećine svog stanovništva. Prvi kontigent doniranih vakcina trebalo bi da dobiju ove nedelje od Kine ali to svakako neće biti dovoljno za naciju koja broji 108 miliona stanovnika.

Zato se nadaju da će pomenute evropske zemlje prihvatiti njihovu ponudu, piše Rojters.

Foto: torstensimon, Pixabay

Чланак Filipini žele da trampe medicinske radnike za vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.