Cene naftnih derivata će se od prvog dana oktobra definitivno povećati zbog odluke Vlade Srbije da podigne iznos akcize na evrodizel za 4,76 dinara a na benzin za 4,63 dinara po litru, piše Danas.

Međutim, cena goriva na pumpama u našoj zemlji neće se uvećati samo za iznos nove akcize, već će se na nju dodatno odraziti i rast cene nafte na tržištu.

Naime, cene nafte su sa nivoa od 75 dolara po barelu naglo počele da skaču početkom jula, naročito u poslednje tri sedmice, i analitičari očekuju da bi one uskoro mogle da pređu nivo od sto dolara po barelu. Shodno tome, cena nafte tipa „brent“ u ovom trenutku iznosi oko 94 dolara po barelu.

Globalna tražnja

Analitičari Međunarodne agencije za energiju i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) prognoziraju da bi globalna potražnja za naftom mogla da dostigne 2,1 milion barela dnevno.

Takva situacija uzrokuje povećanje cena nafte ali analitičari smatraju da će u poslednjem tromesečju godine ipak doći do njihovog pada na nivo od 84 dolara po barelu a nakon toga će uslediti dodatno sniženje na nivo od 78 do 82 dolara po barelu, kao i da će sledeće godine cena ići još niže na oko 70 dolara po barelu.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić kaže za Danas da će od 1. oktobra u Srbiji cene goriva u maloprodaji skočiti zbog povećanja akcize na naftne derivate ali i zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu.

„Iako u ovom trenutku maloprodajne cene goriva u Srbiji ne zavise direktno od korekcije cena sirove nafte na berzama već se formiraju na osnovu cene koštanja naftnih derivata na referentnoj regionalnoj berzi u Đenovi u luci Lavera, ta korekcija će ipak posredno uticati na njihov rast na pumpama u našoj zemlji. Naime, svaki rast cene sirove nafte uzrokuje korekciju, odnosno povećanje cene naftnih derivata na referentnim regionalnim berzama. U konkretnom slučaju to znači da će pored poskupljenja od pet do šest dinara zbog korekcije akcize gorivo u Srbiji dodatno poskupeti i usled skoka cene sirove nafte koje bi u oktobru mogle da pređu nivo od 100 dolara po barelu“, navodi sagovornik lista Danas i dodaje da je formula po kojoj se u Srbiji u uslovima ekonomske krize određuje maksimalna cena koštanja naftnih derivata uzrok visokoh cena goriva u maloprodaji.

Rakić navodi da će rast cene nafte ipak biti kratkog daha te da će krajem godine zbog pada tražnje ona početi da klizi nadole.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da će rast cena sirove nafte dovesti do povećanja maloprodajnih cena goriva u Srbiji i objašnjava da to utiče i na povećanja cene gasa.

Cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“

„Cene gasa se određuju po naftnoj formuli i onda je logično da rastu kada se povećavaju cene nafte. Sigurno je da će se rast cena nafte odraziti na rast cena goriva na pumpama u Srbiji. Cena nafte raste zbog toga što postoji velika potražnja za njom a sa druge strane zemlje poput Saudijske Arabije smanjuju njenu proizvodnju što automatski izaziva njen skok. Shodno tome treba očekivati da se trend rasta nastavi sve dok se ne smanji potražnja za naftom usled čega će njena cena na tržištu padati“, ističe Vuletić.

Podsećanja radi, da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske krize, nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.

Ono što vozače često zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzina i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.

Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“ jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.

Eksperti tvrde da sve to u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego, na primer, u Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак Gorivo poskupljuje od 1.oktobra najmanje za 6 dinara po litiri се појављује прво на Biznis i Finansije.

Litar evrodizela u Srbiji već košta 204 dinara, a benzina evropremijum BMB 189 dinara. Za nekoliko nedelja gorivo je na pumpama poskupelo u proseku za oko 5 dinara, a nove najave govore u prilog ulaznom trendu cena goriva. Barelom nafte jutros se trguje po ceni od 90 dolara, što je poskupljenje od čak 15 dolara za tri nedelje.

Saudijska Arabija i Rusija saopštile su juče da će produžiti dobrovoljna smanjenja proizvodnje nafte do kraja godine, i odmah potom je cena nafte tipa Brent dosegla najviši nivo u poslednjih 10 meseci.

Veće i akcize na gorivo u Srbiji

Domaći faktor koji će uticati na cenu goriva u Srbiji već od oktobra jesu akcize. Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje specifičnih iznosa akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za 8 odsto u odnosu na važeće iznose akciza.

To praktično znači da će akciza na benzin biti povećana za 4,63 dinara za litar i iznosiće 62,47 dinara, na dizel bi trebalo da iznosi 4,76 dinara i biće 64,24 dinara, a na tečni naftni gas TNG bi trebalo da bude povećana za 3,61 dinar po kilogramu i da iznosi 48,78 dinara. Inače, akcize na benzin sada iznose 57,84 dinara, na dizel 59,48, a na TNG 45,16 po kilogramu.

Izvor: Blic

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Dvostruki udar na cenu goriva u Srbiji: Barel je preko noći „skočio“ na 90 dolara, a od 1. oktobra rastu i akcize се појављује прво на Biznis i Finansije.

Atanacković je rekao da akcize od februara 2021. godine nisu usklađivane sa akciznim kalendarom, odnosno povećavane, već su povremeno smanjivane u različitim iznosima do oko 15 odsto
„Na osnovu povećanja akcize i poreza dizel bi po usvajanju zakona trebalo da košta oko 210 dinara po litru, a benzin 195 dinara“, rekao je Atanacković za Betu.

Vlada Srbije usvojila je pre dva dana Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za osam odsto. Taj zakon će se primenjivati od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredbi predviđena kasnija primena.

U obrazloženju predloga je navedeno da će povećanje akcize, kao posebnog poreza, povećati budžetske prihode za oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

Atanacković je rekao da je odlaganje povećanja akcize oko dve godine uticalo da inflacija ne bude još veća, a da ovo povećanje neće uticati na njeno smanjenje, naprotiv može izazvati lanac poskupljenja.

Dodao je da se nada da cena nafte na svetskom tržištu neće rasti, što bi dodatno podiglo cena naftnih derivata.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Zbog povećanja akciza benzin i dizel skuplji za 6 dinara po litru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj zakon će se primenjivati od 1. oktobra, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od tog roka.

Kako je navedeno u obrazloženju, predloženim povećanjem akciza očekuje se povećanje prihoda, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja ove godine.
Predloženo je da se akciza na biogorivo i biotečnosti ne uvećava, jer je regulatorni okvir koji uređuje ovu materiju još uvek u razvoju, pa će se poreska politika oporezivanja ovih proizvoda detaljnije urediti nakon donošenja svih relevantnih strateških dokumenata.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za gorivo koje se koristi za prevoz, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe je predloženo uvođenje refakcije plaćene akcize na dizel i biogorivo za poljoprivredne mašine.

Predloženo je i da uvođenje akcize na prirodni gas za motorna vozila i za grejanje bude od 1. januara 2025. godine.

Predlaže se i uvođenje sistema e-akciza koji je centralizovani informacioni sistem kojim upravlja ministarstvo finansija, koji će omogućiti podnošenje elektronskih zahteva za izdavanje akciznih markica i zahteva za izdavanje i obnavljanje dozvola za akcizna skladišta.

U okviru sistema e-akciza uvode se kontrolne akcizne markcice sa QR kodom, a precizira se i koji učesnici u prometu akciznih proizvoda su u obavezi da skeniraju akciznu markicu obeleženu sa QR kodom.

Predlog predviđa i kazne za nepoštovanje odredbi zakona i one se kreću od 5.000 do dva miliona dinara.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Od 1.oktobra se povećavaju akcize na gorivo, cigarete, kafu,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odlazak kolima na more u Grčku, Hrvatsku, Crnu Goru, Bugarsku, BiH i Albaniju turistima pruža značajno više fleksibilnosti, kako pri planiranju puta tako i za vreme boravka u inostranstvu.

To znači da je, osim spremnog automobila, potreban i novac za gorivo i putarine. Cene goriva neophodno je proveriti pred kretanje na put, jer one često variraju, dok se sa putarinama to ređe događa.

U Srbiji je trenutno cena litra evrodizela maksimalno 186 dinara (1,58 evra) a cena benzina evropremijum BMB 177 dinara (1,51 evro) .

Pri obračunu iznosa troškova za gorivo računali smo da je potrošnja prosečnog automobila osam litara benzina na 100 kilometara puta, odnosno šest litara dizela za jednaku relaciju.

Takođe, da se gorivo toči u Srbiji, a ne i u zemljama u koje građani nameravaju da putuju. Nevedene cene važe samo za jedan pravac, što znači da se za celokupno letovanje one množe sa dva.

Crna Gora

Kada je reč o troškovima puta, odlazak u Crnu Goru je najjeftiniji. Naime, iako se do Budve može stići i preko Bosne i Hercegovine bez naknade za putarinu, većina vozača bira da ide auto-putem.

Gorivo u Crnoj Gori prema najnovijim informacijama kreće se po ceni od 1,53 evra za litar benzina i 1,37 evra za litar dizela.

Prilikom odlaska u Crnu Goru iz Beograda, putarina se plaća na auto-putu „Miloš Veliki“ do Čačka, a nakon toga i od Čačka do Pakovraća putem E761 i to 530 dinara odnosno četiri i po evra.

Ova cifra se umanjuje ukoliko vozači imaju TAG na koji se uplaćuje kredit.

Nakon ulaska u Crnu Goru, putarine se plaćaju na deonicama auto-puta Sitnica – Herceg Novi , kao i deonica Bar – Podgorica. Prolazak kroz tunel Sozina od četiri kilometra se plaća dva i po evra, a putarina na deonici Meljine – Trebinje tri.

Udaljenost relacije Beograd-Bar iznosti 503 kilometra, što znači da će u troškove puta, osim putarine, biti uračunato i oko 60 evra za benzin odnosno 47 evra za dizel. Ipak, ako dizel budete sipali i u Crnoj Gori, proći ćete malo jeftinije.

Grčka

Kao i u Crnoj Gori, u Grčkoj je benzin skuplji od dizela te košta 1,88 evra po litru. Cena litra dizela u ovoj zemlji iznosi 1,55 evra.

Za odlazak iz Beograda za Grčku, putarina do Preševa košta 1.690 dinara.

Putarina od Subotice do Preševa iznosi 2.410, a od Novog Sada do Preševa 1.960 dinara.
Putarina za putničke automobile od Niša do Preševa je oko 700, a od Batočine do Preševa 1.240 dinara.

Nakon prelaska Evzonija na oko 500 metara od granice nalazi se prva naplatna rampa u Grčkoj na kojoj putarina za motorna vozila iznosi 1,80 evra.

Za one koji na letovanje voze do Lefkade, od Evzonija do ove destinacije postoji osam naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 14,65 evra.

Od Evzonija do Tasosa postoji pet naplatnih rampi, a ukupna putarina samim tim košta manje, i iznosi 7,40 evra.

Do Parge postoji sedam naplatnih rampi, a putarina se plaća 10,60 evra.

Od Evzonija do Krfa takođe ima sedam naplatnih rampi, a cena je jednaka kao do Parge.

Ko se uputi autom u Grčku, do Soluna će preći 634 kilometra, što će prouzrokovati troškove za gorivo od oko 77 evra za benzin a do 60 evra za dizel.

Hrvatska

Ako odlučite da sipate gorivo u Hrvatskoj, litar benzina platićete za oko 12 dinara manje nego u Srbiji, odnosno 1,40 evra. Dizel je još jeftiniji i litar ovog energenta košta 1,30 evra.

Na putu do hrvatskog primorja, prva putarina koja se plaća jeste u Šidu, i ona iznosi 480 dinara.

U Hrvatskoj se putarine plaćaju prema pređenim kilometrima, te ukupno koštaju od 20 do 30 evra, odnosno 10,2 evra do Zagreba, i još po 5,5 evra do Rijeke i potom, na primer do Poreča.

Postoji i jeftinija varijanta odlaska u Hrvatsku na more, pošto je moguće ići i preko Bosne i Hercegovine, gde putarina izađe oko 10 evra.

Udaljenost Beograda od Rijeke iznosi 552 kilometara, što znači da će vam trebati oko 66 evra da naspete benzin, a nešto više od 50 za dizel. Dizel je u Hrtavtskoj znatno jeftiniji nego u Srbiji, pa ćete jeftinije proći ako gorivo dospete nakon prelaska granice.

Bugarska

Bugarska je godinama unazad poznata po jeftinijem gorivu nego u našoj zemlji. Tamo litar benzina košta 1,31 evra, a litar dizela 1,26 evra.

Jedina putarina koja se plaća na putu za Bugarsku jeste ona od Beograda do Dimitrovgrada, koja iznosi 1.490 dinara.

Nakon ulaska u Bugarsku, neophodno je da se kupi vinjeta, a to se može uraditi u blizini graničnog prelaza na kiosku ili pumpama.

Vinjeta koja važi tokom vikenda, od petka u 12:00 do nedelje u 23:59 košta pet evra.

Sedmodnevna vinjeta iznosi osam, mesečna 16 a tromesečna 28 evra. Moguće je nabaviti i godišnju vinjetu, i ona košta svega 50 evra.

Od Beograda do Sunčevog Brega ima oko 811 kilometara, što znači da će vam trebati do 100 evra za benzin ili oko 20 evra manje za dizel, a do Burgasa još manje. Takođe, savetuje se da ne punite u Srbiji rezervoar do kraja, jer ako naspete gorivo posle Gradine možete značajnije uštedeti.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko nam novca treba za gorivo i putarinu za odlazak na more kolima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog je formula po kojoj se određuje cena naftnih derivata u Srbiji, a koja se ne zasniva na ceni sirove nafte već zavisi od cena benzina i dizela na regionalnom tržištu, piše Danas.

Krajem maja i tokom prve sedmice juna cene „crnog zlata“ na svetskom tržištu beležile su pad, a prevashodan razlog za to je što se rast najvećih svetskih ekonomija, u prvom redu kineske, usporava što je jasan signal da će potražnja za naftom oslabiti.

Shodno tome, prve sedmice ovog meseca cena barela nafte tipa „brent“ smanjila se za 1,6 odsto na 74,7 dolara a 14. juna dostigla je iznos od 72 dolara po barelu. U međuvremenu, došlo je do rasta cene barela „brenta“ i on u ovom trenutku dostiže oko 76 dolara.

Cene sirove nafte u rapidnom padu

Bez obzira na to može se sa punim pravom zaključiti da su cene sirove nafte u rapidnom padu jer su početkom godine dostizale i nivo od 117 dolara po barelu a sada je njena cena, kao što se može videti iz iznetih podataka, znatno niža.

S druge strane, iako cena sirove nafte pada, to automatski ne znači da će doći do pada cena goriva na pumpama u Srbiji. Tako su, primera radi, 2. juna maloprodajne cene goriva ostale nepromenjene u odnosu na period s kraja maja.

Sedam dana kasnije evrodizel je dostigao maksimalnu cenu od 184 dinara za litar, dok je cena benzina evropremijum BMB bila 178 dinara za litar. Drugim rečima dizel i benzin poskupeli su za po dva dinara.

Od prošlog petka u 15 sati dizel košta maksimalno 184 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB iznosi 177 dinara za litar. To znači da je cena evrodizela ostala ista kao prethodne sedmice, dok je benzin pojeftinio jedan dinar.

Da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske krize, nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.

Ono što vozače veoma zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzina i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.

Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“ jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.

Na visoku cenu goriva u Srbiji utiču i velika državna zahvatanja

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru. To sve u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego u, primera radi, Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.

Vlast u Srbiji je svojevremeno ovakav način određivanja maloprodajnih cena goriva obrazložila time „da naftnim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u kriznim uslovima kada se ograničava maksimalna cena benzina i dizela treba omogućiti da ostvare profit“.

Stručna javnost naglašava da na visoku cenu goriva u Srbiji utiču i velika državna zahvatanja kroz akcize i druge dažbine jer s obzirom na to da su aktivnosti industrije na niskom nivou, oporezivanje predstavlja faktički jedini siguran način za popunjavanje budžeta.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da maloprodajne cene benzina i dizela, direktno zavise od veleprodajnih cena, a na njih ne utiče samo i isključivo cena sirove nafte.

„U određivanju veleprodajnih cena derivata nafte, pored cene sirove nafte, od velikog je značaja i niz drugih faktora, kao što su referentne kotacije derivata nafte, kurs dinara u odnosu na dolar, transportni troškovi, troškovi osiguranja, međunarodna situacija i drugo. Kada se porede kretanja maloprodajnih cena u različitim zemljama, treba imati u vidu da se politika oporezivanja energenata, pa i motornih goriva, veoma razlikuje od zemlje do zemlje. Ova razlika je posebno izražena poslednjih dve godine kada su države uvodile, menjale i ukidale različite mere za ublažavanje efekata globalne energetske krize. Tako da ključnu razliku u maloprodajnoj ceni goriva kreiraju države određivanjem ne samo poreskih opterećenja, već ukupnih dažbina koje se plaćaju u prometu goriva“, zaključuje Mićović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je u pitanju region, najjeftiniji benzin evro premijum BMB 95 je u Severnoj Makedoniji i Bugarskoj, gde košta 1,295 odnosno 1,304 evra po litru, prenosi N1.

Sledi Bosna i Hercegovina gde košta 1,369 evra, Hrvatska 1,4, zatim Slovenija sa 1,414, pa Srbija sa 1,518.

Skuplje nego u Srbiji benzin se plaća u Mađarskoj 1,545 evra po litru, Crnoj Gori (1,580), a naskuplji je u Austriji 1,603 i Albaniji 1,627.

I kada je u pitanju dizel, najpovoljnija cena je u Makedoniji gde litar košta 1,117 evra. Slede ponovo Bugarska sa 1,304 evra, Hrvatska 1,31 i Bosna i Hercegovina 1,331.

Iza njih su Crna Gora 1,410 i Slovenija 1,439 evra po litru.

Od evro i po pa naviše dizel se plaća u , Mađarskoj 1,507, Srbiji 1,577, Austriji 1,568, Grčkoj 1,596.

Ponovo najskuplja zemlja je Albanija gde litar dizela košta 1,627 evra.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama sipati gorivo kada krenete na put? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vozači u Srbiji od danas pa u narednih sedam dana plaćaju gorivo za tri dinara skuplje i to spletom objektivnih svetskih i subjektivnih domaćih okolnosti. Cena nafte na globalnim berzama ponovo raste, poskupljuje i dizel koji je imao duži predah zbog velikih zaliha, ali i potrebe budžeta Srbije za stabilnim prihodom nisu male.

To što je cena litra benzina skočila sa 171 na 174 dinara a dizela sa 191 na 194 dinara, tako je delom posledica rasta cene brenta i dizela na svetskoj tržnici za dva odsto u nedelju dana, a delom toga što državi treba više novca u kasi.
Zbog ovog poslednjeg je akciza vraćena sa „minus 10“ na „minus 5“ procenata od originalnog iznosa, i to onog prošlogodišnjeg jer u ovoj godini nije bilo uobičajenog usklađivanja sa inflacijom.

Budžetska kasa

Sa aktuelnom akcizom od 54,95 dinara po litru bezolovnog benzina i 56,51 dinar po litru evrodizela, budžetska kasa se puni (uz PDV na cenu i maržu u maloprodaji) sa 93 dinara na svaki prodati litar benzina i 103 dinara na litar dizela.

Zanimljivo je da je isti iznos kod benzina (93 dinara), i nešto manji kod dizela (98 dinara), država dobijala i prošle godine do uvođenja ograničenja cene goriva, sredinom februara. Doduše, tada je prosečna cena brenta bila 90 dolara za barel, a sada je manje od 85.

Ta „zanimljivost“ na dnevni red dovodi pitanje da li je uredba o kontroli cene i dalje potrebna, i da li ćemo ponovo plaćati slobodne, odnosno „tržišne cene“.

Naravno, treba imati u vidu i to da tržišne cene ionako plaćamo, i u „režimu kontrole“, pošto se prema naftnoj formuli koju određuje uredba Vlade, kao reper uzimaju cene goriva sa mediteranskog tržišta i na njih dodaju priznati troškovi uvoznika i domaćeg proizvođača NIS-a.

Do potpune „tržišne cene“ deli nas još samo tih „minus pet odsto“ na puni iznos akcize (ako zanemarimo izostanak godišnjeg prilagođavanja inflaciji). A tih pet ili 20 odsto, ako se uračuna inflacija, svakako nije mali prihod državne kase.

Planirani manji prihodi, ali…

Prihodi od akciza u budžetu Srbije u 2022. godini bili su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i ove godine.

Fiskalni savet je procenio da je snižavanje akciza na derivate nafte u 2022. (između 10 i maksimalno zakonom dozvoljenih 20 odsto) koštalo državu prošle godine više od 20 milijardi dinara (170 miliona evra).

Prihodi od akcize na derivate nafte biće manji i ove godine, iz dva povezana razloga. Odluka države da nastavi da drži ograničene maloprodajne cene potencijalno snižava prihod (od viših cena) a definitivno ga snižava privremeno manja akciza na gorivo.

Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini projektovani su na oko 322 milijarde dinara (2,7 milijardi evra), znatno manje u odnosu na prošlogodišnje prihode. Taj pad je toliki upravo zbog naftnih akciza, sa 177 milijardi dinara (1,5 milijardi evra) u 2022. na 169 milijardi dinara (1,44 milijardi evra) ove godine.

Ko ima veću korist od ograničenih cena

Fiskalni savet ističe da se mere ograničavanje maloprodajnih cena i snižavanje poreza na derivate nafte relativno lako primenjuju, ali da od njih nemaju jednake koristi svi građani, tj, poreski obveznici. Veću korist imaju oni koji imaju veće prihode, pa im je povećana razlika između prihoda i (sniženih) cena. Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji troše u regularnim uslovima manje od četiri odsto svog budžeta za gorivo a ona sa najvećim prihodima više od 11 odsto. Kada se tu umeša država, potonjima opadne ovaj procenat, tj. ostane im više u kućnom budžetu a da ne smanje potrošnju.

Međutim, poslednji potezi Vlade pokazuju da prihodi možda i neće biti baš toliko manji, jer u obrazloženju budžeta za 2023. godinu najavljeno je da će akciza na naftne derivate biti umanjena za 10 odsto (i neće biti redovnog povećanja akcize prema prošlogodišnjoj inflaciji).

Poslednjom izmenom akcize, ona je smanjena samo pet odsto.

A koliko smanjenje samo jedne akcize znači budžetu vidi se iz podataka za 2022. Mera smanjenja akcize je tokom 2022. primenjivana većim delom godine, što se na kraju videlo i iz rebalansa.

Na osnovu rebalansa budžeta za 2022. godinu, prihodi od akciza iznosili su oko 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra), odnosno za oko milijardu dinara manje u odnosu na originalni budžet.

Očekivanja od akcize na derivate nafte tada su bile smanjena za oko devet milijardi dinara (72 miliona evra), na duvanske proizvode povećane su za pet milijardi (tu „radi“ kalendarsko usklađivanje sa EU), a akcize na energiju, alkoholna pića i kafu uvećane su za 3,4 milijarde dinara (29 miliona evra).

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rastu cene nafte i dizela u Evropi ali i vraćaju se akcize na staro се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji, prema javnom registru, posluje 1.559 benzinskih stanica, ali sa gotovo dve trećine, tačnije 952 upravlja dvadesetak velikih igrača koji drže lance od najmanje deset pumpi. Na vrhu liste je Naftna industrija Srbije, sa 322 registrovane pumpe, sledi Lukoil i Knez Petrol sa po više od stotinu, zatim OMV i Mihajlović sa po više od 60, pa EKO i MOL sa po preko 50. Oni su uglavnom uvoznici derivata, imaju svoja skladišta i veleprodaju, pa lakše podnose teret ograničenih cena u trgovanju na malo, ali su zato suočeni sa oštrom međusobnom konkurencijom.

„Geopolitička situacija je uzrokovala destabilizaciju u celom svetu, uključujući jake inflatorne pritiske, a naročito promene na tržištu nafte i naftnih derivata. Ovo je izazvalo potrebu za promenom regulativa i regulisanjem cena kako bi se kontrolisala inflacija i obezbedilo sigurno snabdevanje tržišta. Na te izazove odgovorili smo traženjem alternativnih rešenja, optimizacijom procesa rada, uštedama, podigli smo nivo zaliha, aktivirali dodatne izvore i puteve snabdevanja i stavili fokus na proširenje asortimana u cilju diverzifikacije prodajnog portfolija. U situaciji kada cenu goriva ne formira tržište, jedini način da se izdvojimo od konkurencije je da garantujemo našim kupcima adekvatan asortiman, kvalitetno MOL EVO gorivo i visok nivo usluge“, kaže za B&F Milenko Janković, direktor MOL Serbia.

On dodaje da se radilo i na proširenju mreže stanica ali i na uvećanju ponude koju dopunjuju i kafeterije sa Fresh Corner proizvodima, kafom, hot dogom, sendvičima. Predstavljeni su i novi proizvodi njihove robne marke – energetsko piće JIM i čips – Crunch & Go. Poseban fokus stavljen je na MOL Plus klub program lojalnosti i promenom uslova, kupcima su omogućeni dodatni poeni za kupovinu.

Sve veća „potrošnja“ neraspoređene dobiti

I drugi lanci su razvili dodatne usluge. Neki od njih preko lojaliti kartica nagrađuju potrošače, drugi su povećali asortiman u prodavnicama, dodali ugostiteljske, čak i turističke sadržaje, a dečja igrališta su već uobičajena, posebno ako su lokacije benzinskih stanica van gradova ili na autoputevima.

Međutim, malim distributerima goriva mnogi od tih dodatnih sadržaja nisu isplativi, a prema rečima Milana Rakića, predsednika Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica, u ovim uslovima oni nemaju ni razloga da se bore za kupce, jer što više prodaju, to su u većem gubitku.

„Udruženje okuplja vlasnike oko 360 pumpi, koji imaju od jedne do tri ili četiri stanice, a od stupanja uredbe na snagu rade sa bruto maržom od 4,5 do pet odsto. Od toga, jedan procenat odlazi na proviziju za plaćanje karticama, zatim se skida PDV, a od onoga što ostane ne mogu da se pokriju troškovi prevoza, radne snage, kao ni ostale obaveze iz poslovanja, pa već mesecima rade sa gubitkom. Niko od njih još nije najavio zatvaranje pumpi, veruju da će doći bolje vreme. A suština je da se teret državnih nameta pravilnije rasporedi na ceo lanac, od rafinerije, preko veleprodaje do maloprodaje a ne da se samo ograniče cene za krajnje potrošače, jer su onda najugroženiji učesnici iz sredine tog niza. U međuvremenu, evo skoro godinu dana kako malim distributerima minus pokriva neraspoređena dobit iz prethodnog perioda“, kaže Rakić.

Objašnjava da već decenijama u vertikali tog tržišta vladaju anomalije zbog čega se i dešava da nafta na svetskom tržištu pojeftini, da se akcize smanje za 20 odsto ili za oko 12 dinara, a da se ništa od toga ne odražava na cenu koju plaćaju potrošači.

Pumpa kao dodatna usluga

Ipak, nisu svi vlasnici malih pumpi podjednako ugroženi. U grupaciji onih sa po jednom benzinskom stanicom veliki je broj firmi koje su vezane za neku veću kompaniju, pa je to dodatna usluga koja im privlači klijente, tako da mogu da pokriju minus koji trenutno prave prodajući gorivo. U toj kategoriji su veće firme koje se bave međunarodnim ili unutrašnjim transportom, nalaze se uz glavne saobraćajnice i otvorile su za treća lica parkinge- odmorišta, gde vozači mogu da provedu obaveznu višečasovnu pauzu i da pri tom imaju na raspolaganju tuševe, restorane, auto-servise, pa i gorivo.

Ali, ne posluju svi kao velike firme u profitabilnim granama kao što je prevoz roba. Mnogi su benzinske pumpe otvorili nakon što su ranije započeli posao u nekoj drugoj grani. Tako se stanice nalaze u okviru preduzeća koje se bave održavanjem i popravkom vozila, pa kao dopuna u proizvodnji predmeta od čvrste plastike ili, uz naizgled nespojivu mlinsku industriju. Najteže je onima koji kao dopunu imaju neku sezonsku delatnost, poput turizma.

Vlasnik i direktor Šeik petrola iz Negotina, Slaviša Đurđević kaže da je najlošije rešenje ako se gubitak pokriva iz kredita, ali da će neki biti primorani i na taj korak kako bi preživeli. On uz benzinsku pumpu na ulazu u Negotin ima hostel sa 15 dobro opremljenih soba, ali kaže da van sezone ni to neće mnogo pomoći.

„Potrudiću se da ne budem u gubitku, jer će to kasnije da mi smeta ako hoću da uzmem neki kredit, ali je činjenica da smo poslednjih meseci, od kada su cene goriva počele da luduju, u minusu. Najveći je problem to što država nas sprečava da zaradimo, a omogućava da veleprodaja divlja. Nemam načina da popravim stanje ni privlačenjem novih kupaca jer je Negotin malo mesto a imamo sedam pumpi, velika je konkurencija. Sreća je da imamo mnogo gastarbajtera koji nas malo osveže kada dođu tokom leta, ali ne možemo da radom za tri meseca pokrijemo celu godinu“, žali se Đurđević.

Teret ograničenih cena neće biti preveliki ni za one sa nekoliko stanica ukoliko im to nije glavna i jedina delatnost, poput firme MK Logistika u kojoj je suvlasnik sa oko 50 odsto udela MK Grupa, a tri pumpe se nalaze na lokacijama uz fabrike. Takvoj grupi kompanija najbitnije je da obezbede sigurnost snabdevanja za svoj kor biznis, na koji mogu da preliju uvećane troškove.

Svi nivelišu cene prema NIS-u

Ubedljivo najteže prolaze vlasnici po nekoliko benzinskih stanica koji nemaju ništa dodatno u registraciji. To potvrđuje Stevica Maksimović, koji sa suprugom Draganom, vlasnicom i direktorkom, upravlja firmama Gaga Oil i Max Petrol, u okviru kojih rade po dve benzinske stanice. Kaže za B&F da posluju sa mnogo problema, pogotovu što su dve pumpe u zakupu, pa je renta dodatni trošak.

„Ni sam ne znam kako opstajemo. Kupujemo od petka do petka, ne znamo kakva će biti cena, ne možemo da planiramo, a desi se i da ostanemo tokom nedelje bez goriva, ne može se uvek proceniti kolika će biti prodaja. Mi nemamo dodatne delatnosti, kada bi sada pokušali nešto da dodamo to bi bio dodatni trošak. Uvećane troškove ne možemo da pokrijemo ni iz proizvoda koji se prodaju na pumpama a čije cene nisu limitirane, to su aditivi čija je potrošnja mala. Jedini izlaz je da se limitiranje cena ukine, da se vrati na slobodno formiranje ali da pri tom bude lojalna konkurencija, da se ne daju NIS-u privilegije, već da svi imamo iste uslove“, kaže Stevica Maksimović.

On precizira da je za vlasnike benzinskih pumpi dodatni problem to što država subvencioniše gorivo za poljoprivrednike, ali samo ako kupuju na NIS-ovim pumpama.

„Ne vidim zašto to nije dato svima, jer je ovako konkurencija nelojalna. NIS ratarima prodaje dizel za 179 dinara po litru, a kada mi nabavljamo dizel iz njihove rafinerije, prodaju nam za preko 200 dinara po litru. Razlika je i do 40 dinara, zašto bi onda iko kupovao na manjim stanicama. Ne pomaže nam ni to što možemo da se snabdevamo iz više skladišta, kod Lukoila, OMV-a ili Petrola, jer su cene ujednačene, svi ih nivelišu prema NIS-u koji diktira i u sektoru veleprodaje i u maloprodaji“, naglašava Maksimović.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Oscar Gray, Unsplash

Чланак Kako posluju benzinske pumpe dok su cene goriva ograničene: Što više kupaca, to veći minus се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za geopolitičku igranku razvijenih „zapadnih zemalja“ (tu je i geografski istočna Australija) i Rusije, pare se naplaćuju – na dalekom Istoku. Indija je postala nezaobilazan igrač na globalnom tržištu nafte, kupujući jeftinu rusku naftu koju Zapad „iz principa“ neće a prodajući tom istom zapadu, prevashodno EU i SAD, skupo gorivo od te iste nafte, piše Blumberg.

I pored toga što naveliko podriva zapadne napore da energetskim embargom osakate prihode Moskve, kojima se između ostalog finansira rat u Ukrajini, Nju Delhi ne trpi javno gotovo nikakve posledice.

– Čelnici američkog Trezora imaju dva glavna cilja, održavati tržište dobro snabdeveno naftom i odvojiti Moskvu od naftnih prihoda. Oni su svesni da indijske i kineske imaju velike profitne margine kupujući jeftinu rusku naftu a prodajući iz nje prerađeno gorivo po globalnim cenama. I to im je ok – kaže za Blumberg Ben Kahil, viši saradnik vašingtonskog tink-tanka „Centar za strategijske i međunarodne studije“.

A takvu situaciju Indijci koriste masovno, dnevno su slali 89.000 barela benzina i dizela dnevno u Njujork prošlog meseca. To je najviše u poslednje četiri godine, podaci su analitičarske firme „Kpler“. Uz to niskosumporni dizel koji ide u Evropu svakog dana dostizao je 172.000 barela, najviše od oktobra 2021.

A tada još nije bilo zabrane direktnog uvoza ruskog dizela, koja je počela danas. Ta zabrana će Aziju načiniti još važnijom za snabdevanje Evrope gorivom koje pokreće gotovo svaki biznis. Ovo je i ogroman izazov za indijske rafinerije jer one moraju da prerade i za domaće tržište, koje je 85 odsto zavisno od uvoza nafte.

Proizvodi koji su stigli iz Rusije

– Indija je neto izvoznik naftnih derivata i sada će biti još veći. Prilično je jasno da dobar deo toga mora biti od proizvoda koji su stigli iz Rusije – kaže Voren Peterson, singapurski šef robne strategije u „ING Grupi“.

Iako se sa jedne strane medijski i politički dobijaju poeni za „čvrst stav“ prema Rusiji i blokadom nafte i goriva, ovakav posao Indijaca čak nije ni protiv pravila sankcija EU. Indija, jednostavno, ne potpada pod zabranu ako prerađuje rusku naftu u „svoje“ gorivo.

– Grupa 7 je rešena da sreže prihode Moskve što je više moguće, ali im je takođe u interesu da rusko gorivo i nafta ipak stignu na tržište i ne izazovu globalni poremećaj ponude – kaže Serena Huang, vodeći analitičar za Aziju u „Vorteksa“

Ono u čemu Zapad uspeva je da drži rusku naftu jeftinom, ili jeftinijom nego što bi trebalo da bude, pošto ima manje tržišta gde legalno može da bude kupljena. U trenutku kada je brent na svetskim berzama nešto više od 80 dolara, ruski ural se prodaje mnogo manje nego što je sankcijama ruskim kupcima postavljeno ograničenje da smeju da plate najviše 60 dolara po barelu.

U normalna vremena, ural je cenom samo 10 odsto jeftiniji od brenta, kao referentno nafte za EU tržište, sada se prodaje i uz diskont od 40 odsto.

– Indijska spremnost da kupuje više ruske nafte je sastavni deo a ne „rupa“ u planu Zapadnih zemalja da nanesu ekonomsku bol (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu a da one same ne trpe previše – tvrdi Džejson Bordof, direktor osnivač Centra za globalnu energetsku politiku pri Univerzitetu Kolumbija i nekadašnji savetnik u administraciji Baraka Obame.

Kina se brzo budi i to sve menja

Međutim, ovakve računice Zapada o „bezbolnom“ sputavanju Rusije mogao bi da naruši drugi veliki dalekoistočni igrač – Kina. Kina je izašla iz zero-kovid antipandemijskog režima i sada izgleda da se ekonomski oporavlja mnogo brže nego što je očekivano.

A to znači da će joj trebati i mnogo više goriva nego što je planirano, ili što ga ima sada preraspoređenog u svetu, kažu iz Međunarodne agencije za energiju.

– Ovo može biti i više, ako se kineska ekonomija bude budila brže nego što računamo. Globalna tražnja za naftom i LNG-om će otići naviše – rekao je Birol u Bangaloru, pred sutrašnji energetski forum,

Već sada potrošnja avionskog goriva u Kini, koja se otvorila nakon pandemije, je „veoma veoma velika“ i to će povećati ukupnu tražnju za gorivom. Još veći problem je što LNG-a na tržištu ima manje nego nafte, i to na istorijski najnižem nivou, pokazuju podaci EIA.

A, podsetimo, taj gas bi trebalo da zameni zemni gas iz gasovoda, za koji takođe postoje sankcije Rusiji. Kako će sve to uticati na cene i nafte, i dizela i gasa, videćemo veoma brzo.

Trenutno se nafta drži na 80 dolar za barel brenta, dizela na Mediteranu (tržišta po kom se meri i cena na pumpama u Srbiji) 820 dolara za tonu a LNG-a 55 dolara evra po megavatu u EU.
Igranka se nastavlja a, kako vidimo, „muzika“ može i da se ubrza.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Maskenbal u EU: Indijski dizel miriše na rusku naftu се појављује прво на Biznis i Finansije.