Poslednje povećanje cene goriva može se pripisati rastu cena nafte i dizela u Evropi ali i vraćanju akcize bliže originalnom iznosu. Koliko to znači za budžet Srbije?
Vozači u Srbiji od danas pa u narednih sedam dana plaćaju gorivo za tri dinara skuplje i to spletom objektivnih svetskih i subjektivnih domaćih okolnosti. Cena nafte na globalnim berzama ponovo raste, poskupljuje i dizel koji je imao duži predah zbog velikih zaliha, ali i potrebe budžeta Srbije za stabilnim prihodom nisu male.
To što je cena litra benzina skočila sa 171 na 174 dinara a dizela sa 191 na 194 dinara, tako je delom posledica rasta cene brenta i dizela na svetskoj tržnici za dva odsto u nedelju dana, a delom toga što državi treba više novca u kasi.
Zbog ovog poslednjeg je akciza vraćena sa „minus 10“ na „minus 5“ procenata od originalnog iznosa, i to onog prošlogodišnjeg jer u ovoj godini nije bilo uobičajenog usklađivanja sa inflacijom.
Budžetska kasa
Sa aktuelnom akcizom od 54,95 dinara po litru bezolovnog benzina i 56,51 dinar po litru evrodizela, budžetska kasa se puni (uz PDV na cenu i maržu u maloprodaji) sa 93 dinara na svaki prodati litar benzina i 103 dinara na litar dizela.
Zanimljivo je da je isti iznos kod benzina (93 dinara), i nešto manji kod dizela (98 dinara), država dobijala i prošle godine do uvođenja ograničenja cene goriva, sredinom februara. Doduše, tada je prosečna cena brenta bila 90 dolara za barel, a sada je manje od 85.
Ta „zanimljivost“ na dnevni red dovodi pitanje da li je uredba o kontroli cene i dalje potrebna, i da li ćemo ponovo plaćati slobodne, odnosno „tržišne cene“.
Naravno, treba imati u vidu i to da tržišne cene ionako plaćamo, i u „režimu kontrole“, pošto se prema naftnoj formuli koju određuje uredba Vlade, kao reper uzimaju cene goriva sa mediteranskog tržišta i na njih dodaju priznati troškovi uvoznika i domaćeg proizvođača NIS-a.
Do potpune „tržišne cene“ deli nas još samo tih „minus pet odsto“ na puni iznos akcize (ako zanemarimo izostanak godišnjeg prilagođavanja inflaciji). A tih pet ili 20 odsto, ako se uračuna inflacija, svakako nije mali prihod državne kase.
Planirani manji prihodi, ali…
Prihodi od akciza u budžetu Srbije u 2022. godini bili su manji od očekivanih zbog smanjenja poreza na derivate nafte, a priliv po tom osnovu će opasti i ove godine.
Fiskalni savet je procenio da je snižavanje akciza na derivate nafte u 2022. (između 10 i maksimalno zakonom dozvoljenih 20 odsto) koštalo državu prošle godine više od 20 milijardi dinara (170 miliona evra).
Prihodi od akcize na derivate nafte biće manji i ove godine, iz dva povezana razloga. Odluka države da nastavi da drži ograničene maloprodajne cene potencijalno snižava prihod (od viših cena) a definitivno ga snižava privremeno manja akciza na gorivo.
Budžetski prihodi od akciza u ovoj godini projektovani su na oko 322 milijarde dinara (2,7 milijardi evra), znatno manje u odnosu na prošlogodišnje prihode. Taj pad je toliki upravo zbog naftnih akciza, sa 177 milijardi dinara (1,5 milijardi evra) u 2022. na 169 milijardi dinara (1,44 milijardi evra) ove godine.
Ko ima veću korist od ograničenih cena
Fiskalni savet ističe da se mere ograničavanje maloprodajnih cena i snižavanje poreza na derivate nafte relativno lako primenjuju, ali da od njih nemaju jednake koristi svi građani, tj, poreski obveznici. Veću korist imaju oni koji imaju veće prihode, pa im je povećana razlika između prihoda i (sniženih) cena. Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji troše u regularnim uslovima manje od četiri odsto svog budžeta za gorivo a ona sa najvećim prihodima više od 11 odsto. Kada se tu umeša država, potonjima opadne ovaj procenat, tj. ostane im više u kućnom budžetu a da ne smanje potrošnju.
Međutim, poslednji potezi Vlade pokazuju da prihodi možda i neće biti baš toliko manji, jer u obrazloženju budžeta za 2023. godinu najavljeno je da će akciza na naftne derivate biti umanjena za 10 odsto (i neće biti redovnog povećanja akcize prema prošlogodišnjoj inflaciji).
Poslednjom izmenom akcize, ona je smanjena samo pet odsto.
A koliko smanjenje samo jedne akcize znači budžetu vidi se iz podataka za 2022. Mera smanjenja akcize je tokom 2022. primenjivana većim delom godine, što se na kraju videlo i iz rebalansa.
Na osnovu rebalansa budžeta za 2022. godinu, prihodi od akciza iznosili su oko 337 milijardi dinara (2,9 milijardi evra), odnosno za oko milijardu dinara manje u odnosu na originalni budžet.
Očekivanja od akcize na derivate nafte tada su bile smanjena za oko devet milijardi dinara (72 miliona evra), na duvanske proizvode povećane su za pet milijardi (tu „radi“ kalendarsko usklađivanje sa EU), a akcize na energiju, alkoholna pića i kafu uvećane su za 3,4 milijarde dinara (29 miliona evra).
Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay