Stručnjaci smatraju da je u oblasti kontrole hemijskih sredstava za zaštitu bilja, situacija i dalje „daleko od idealne“. Za svaku ilegalnu primenu zabranjenih pesticida, Zakon predviđa kazne.

Poznato je da put od njive do trpeze nije ni kratak, ni lak. Da bismo mogli da kupimo, a potom i serviramo hranu na tanjir, svi proizvodi moraju da prođu fitosanitarnu kontrolu. Tako je i u zemljama Evropske unije.

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede može se naći spisak od 113 preparata za zaštitu bilja koji su zabranjeni. Oni su zabranjeni još prošle godine, ali je rok za njihovo uništavanje bio 9. novembar ove godine. Zabrana je usledila nakon što je ustanovljeno da sadrže 17 aktivnih supstanci koje su štetne za zdravlje. Svi preparati zabranjeni su i u EU.

U poslednje četiri godine u Srbiji je zabranjeno 50 aktivnih supstanci, za čiju primenu su predviđene kazne. Za one koji koriste nedozvoljene preparate u tretiranju proizvoda Zakon o sredstvima za zaštitu bilja predvideo je novčane kazne. Za pravna lica od 500.000 do 1.000.000 dinara, fizička 35.000 do 50.000 dinara.
Istorija koja se ponavlja

Od početka 2023. godine granična kontrola je utvrdila da je 10 srpskih proizvoda potencijalno opasno, a tokom 2022. postojanje štetnih materija utvrđeno je u 11 slučajeva.

U julu ove godine breskve su vraćene sa granice sa Hrvatskom, jer je otkriveno da sadrže visok nivo pesticida hlorpirifos, koji je zabranjen već tri godine u EU, a u Srbiji dve godine.

Taj pesticid izaziva različite efekte na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, napada, a u ekstremim slučajevima nastupaju koma i smrt.

Koliko inspektora brine o bezbednosti hrane

Treba napomenuti da 134 fitosanitarna inspektora brinu o tome da li je voće i povrće u Srbiji bezbedno, kako domaćih proizvođača, tako i iz uvoza. Veliki trgovinski lanci imaju i internu kontrolu.
Srbija, kao zemlja kandidat, primenjuje sve norme Evropske Unije.

Prof. Dušav Veljković sa Hemijskog fakulteta kaže da praksa pokazuje da se pesticidi i nakon zabrane koriste i da to nije samo praksa u Srbiji već i u ostalim evropskim zemljama.
„U isto vreme kada su jabuke vraćene u Srbiju, vraćene su i jabuke iz Poljske namenjene nemačkom tržištu zbog iste supstance, ali je pronađena u duplo većoj količini nego što je bila u kontigentu iz Srbije“, rekao je Veljković za Euronews srbija.

On je naveo da neki ljudi neće lako da se odreknu zaliha koje su platili. Dodaje da uništavanje nedozvoljenih preparata u poljoprivredi postoji dosta inovativnih, ali i starih procedura.

„Uništavanje nije problem. Veći je problem što nedozvoljeni preparati ostaju da se koriste“, rekao je on.
Najveći problem je, dodaje, što poljoprivrednici nemaju adekvatnu zamenu kada se neki preparat povuče iz primene.

„Kada bi bile adekvate zamene većina preparata bi bila povučena. Problem su adekvatne zamene, poskupljenje poljoprivredne proizvodnje i hrane“, zaključio je on.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Чланак Stručnjaci kažu da proizvođači i dalje koriste zabranjene pesticide се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od dostavljača u Beogradu koji posluje za kompaniju Glovo (ime poznato redakciji) rekao je za Novu ekonomiju da, kada restoran prihvata narudžbinu, mora da označi koliko mu je minuta potrebno za pripremu. Pošto je vreme preuzimanja porudžbine iz restorana „definisano u minut“, zbog trenutne užurbanosti ugostitelja, samo deluje da oni uživaju prednost.

Prema njegovim rečima, restoran porudžbinu može da spremi i ranije, ali ukoliko hrana nije spremna do dolaska dostavljača – „plaća penale kompaniji za dostavu“.

„Spram minuta koje je restoran označio da su mu potrebni za pripremu (hrane), aplikacija dodeljuje narudžbinu (najbližem slobodnom) dostavljaču i on dolazi u tačno vreme kada bi ona trebala da bude spremna. Ljudi koji rade u restoranu često u tim momentima žure da spreme sve na vreme. Tako da verovatno, sa strane gostiju, deluje da dostavljači imaju prednost“, kazao je on.

Kompanija Volt (Wolt) koja posluje i u našoj zemlji, na pitanje ko ima prednost u restoranu u trenutku porudžbine, navela je da se saradnja sa partnerima (restoranima) „zasniva na obostranoj koristi“, a da se Volt ni na koji način „ne meša u upravljanje restoranom“.

Nadoknada štete

Međutim, kada su u pitanju „penali“ za kašnjenje, iz Volta su istakli da, „iako postoji formalna naknada za značajno kašnjenje u odnosu na unapred određeno vreme, isporuke koje restorani sami određuju, u praksi se retko primenjuje zbog dinamike na terenu“.

Takođe, restorani sami utvrđuju vremenski okvir za dolazak Partnera Dostavljača, što čini da su uglavnom spremni za pravovremenu isporuku, naveo je Volt.

„Ulažemo sve napore da restoranima pružimo maksimalnu podršku u upravljanju porudžbinama i radu njihove kuhinje. Restoran može da bude offline na aplikaciji tokom gužve i da prima samo zakazane porudžbine i porudžbine gostiju u restoranu, i uvek može da izađe sa aplikacije bez ikakvog razloga ili kazne“, naveo je Volt.

Prema navodima Volta, u slučaju greške, kao što je značajno kašnjenje ili pogrešna isporuka, Volt kompanija uvek nadoknadi „štetu“ ili obezbedi korisniku povraćaj novca, a ako je greška nastala od strane restorana, restoran biva uključen u proces nadoknade.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Da li dostavljači imaju prednost u odnosu na „obične“ mušterije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok su još 2012. godine Austrijanci 29 odsto izdataka za ishranu ostavljali ugostiteljima, 2022. godine je to poraslo na 36 odsto – pokazuje analiza preduzeća za tržišna istraživanja Regiodata Research.

Prosečan Austrijanac je 2022. godine u proseku potrošio 1.600 evra na ishranu u ugostiteljskim radnjama, dok je 2012. na to dao 900 evra.

„Iako je udeo izdataka za ishranu u ukupnoj potrošnji u proteklih deset godina ostao gotovo nepromenjen, primetno je sasvim jasno pomeranje u pravcu ugostiteljstva“, naveo je Regiodata Research čija su sedišta u Beču i Minhenu.

Sa izuzetkom pandemijskih godina – 2021. i 2022, ugostiteljstvo je u Austriji deset godina beležilo stalni rast od pet do sedam odsto godišnje. Poseta restoranima i sličnim radnjama je posebno omiljena među mlađima i nadilazi značaj obroka.

Tako je i u drugim evropskim zemljama.

Italijani za jelo van kuće potroše 1.100 evra godišnje, a veliki porast tih izdataka je i u Češkoj od čak 100 odsto u odnosu na 2017. Česi u proseku na obroke u ugostiteljskim objektima godišnje potroše po 600 evra.

U Sloveniji je ta suma stigla do 700 evra, a slično je i u Hrvatskoj, ali je tamo prosečna potrošnja ipak samo 281 evro po osobi godišnje.

S druge strane, ishrana van kuće je manje popularna na Balkanu: u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini građani na to u proseku troše svega između 90 i 125 evra godišnje.

U analizi piše da raspon tih izdataka po zemljama svakako odražava kupovnu moć, a postoje i odstupanja koja možda potvrđuju i društvene stereotipe.

Tako, su nasuprot velikim izdacima Francuza ili Italijana za obroke u restoranima, oni znatno manji u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Ko u Evropi najviše troši na ugostiteljske usluge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Festival će biti održan u prostoru Dorćol Platz od 29. septembra do 1. oktobra 2023. godine, i ulaz će biti besplatan. Posetioci će imati priliku da probaju autentičnu meksičku, argentinsku i venecuelansku hranu.
„Dorćol Latinée” se održava u sklopu „All Girls Street Art Festivalа“ koji ima za cilj da predstavi žensko preduzetništvo, saradnju, solidarnost i kreativnost unutar sveta ulične umetnosti.

Šta sve možete probati na festivalu?

Na pomenutom festivalu latinoameričke kulture posetioci će se možda prvi put susresti sa tradicionalnim latinoameričkim jelima.

Argentinska kuhinja je spoj mnogih kultura koje čine savremeno argentinsko društvo. Uticaji domorodačkog stanovništva, španskih osvajača, nasilno dovedenih robova iz Afrike, kao i kasniji uticaj novih kolonista iz Španije i Italije ostavili su trag na lokalnim trpezama. Argentina je poznata po tome što ne postoji svetkovina, praznik, proslava ili obično druženje koje ne uračunava hranu kao bitan sastojak. U ovoj državi se u proseku pojede 100 kilograma govedine po glavi stanovnika godišnje. Zemlja gaučosa i vina biće predstavljena tradicionalnom salsom čimičuri (Chimichurri) i punjenim pecivom – empenada.

Meksička kuhinja, čini se, najpoznatija je među latinoameričkim kuhinjama i 2010. godine UNESCO ju je zaštitio kao nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva. Odlikuje je tradicionalni način uzgoja i obrade namirnica kroz uticaj kuhinja i začina svih naroda koji su se zadesili u Meksiku kroz vekove, od lokalnog stanovništva, do konkvistadora i na kraju bliskoistočnih migranata. Kuhinja Meksika biće predstavljena kroz tradicionalni tacos carnitas uz obilje salsa roja kroz koju će posetioce provesti preduzetnica i kuvarica Norma H. Romero iz Meksiko Sitija.

Norma Romero

Venecuelansku kuhinju će predstaviti poznata venecuelanska glumica Mišel Taurel (Michelle Taurel) koja živi i radi u Beogradu. Ova kuhinja je, takođe, spoj ukusa i tradicija mnogih kultura, ali na sebi svojstven način. Posetioci Festivala latinoameričke kulture uživaće u tradicionalnom venecuelanskom zalogaju, arepa.

Michelle Taurel

Prijatelji ovogodišnjeg Festivala latinoameričke kultiure su tekila Mexicat, meksički restoran La Chona, prodavnica meksičkih proizvoda Centli, a medijski sponzor festivala je najveći portal o turizmu i putovanjima u Srbiji, Daljine.rs.

Чланак Gastro-preduzetnice u Beogradu predstavljaju latinoameričku kuhinju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nutricionistkinja Elajza Loku, s druge strane, tvrdi da konzumiranje određenih namirnica pre spavanja nije nimalo dobra ideja. Ona smatra da, iako postoji hrana koju možemo sigurno konzumirati i koja nam neće poremetiti kvalitet sna, ipak nije poželjno jesti uveče.

Prema njenom mišljenju, ovo su četiri najgorih namirnica koje možemo pojesti pre spavanja.

Čokolada

Kako objašnjava nutricionistkinja Loku, čokolada sadrži velike količine kofeina koje loše utiču na kvalitet našeg sna, odnosno mogu dovesti do nesanice. Isto tako, čokolada ima i puno šećera zbog čega takođe nije najbolji izbor za jelo pre spavanja.

Sir

Sir je zapravo jedna od najgorih namirnica koje možete pojesti pre spavanja, smatra nutricionistkinja. Naime, sir, a naročito zreli, u sebi sadrži visok nivo aminokiseline tiramin koja budi energiju, pa zbog toga može pokvariti naš san. Tiramin podstiče nadbubrežne žlezde da oslobađaju hormone koji uzrokuju da se osećamo budnim.

Začinjena i masna hrana

Da bi naše telo uspelo da u potpunosti svari masti iz hrane, treba vremena. Upravo zbog toga, trebalo bi izbegavati konzumiranje masnih namirnica pred spavanje, a isti je slučaj i sa začinjenom hranom. Osim toga, začinjene namirnice mogu ometati regulaciju temperature našeg tela, a za to je potreban visok nivo energije, što čvrst san čini gotovo nemogućim.

Sladoled

Konzumiranje slatke hrane pre spavanje može dovesti do naglog porasta nivoa šećera u krvi, koji se kasnije spušta tokom spavanja. To je slučaj sa sladoledom, kao i sa drugim slatkišima.

Kako prenosi Index, hrana koja izaziva značajne skokove i padove nivoa šećera u krvi podstiče otpuštanje hormona poput adrenalina i kortizola, što može dovesti do problema sa spavanjem.

Izvor: Index.hr/021.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koje namirnice ne treba jesti pre spavanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nažalost, u poslednjih nekoliko godina svet se suočio s velikim brojem pretnji za sigurnost snabdevanja hranom, koje utiču na ljude širom sveta. Ove pretnje uključuju stvari poput ratova i političkih sukoba, privrednih promena, bolesti i, sve češće, klimatskih promena i nepredvidivih vremenskih uslova, piše portal Eat This

Iako trenutno još nismo u vanrednom stanju, svet se sigurno još uvek bori s globalnom krizom hrane, a verovatno je da će do nestašica dolaziti i u sledećoj godini. U nastavku pogledajte kojih 5 namirnica su u riziku od nestašica.

Pirinač

Do nestašice pirinča moglo bi doći u drugoj polovini ove godine. Svetske zalihe pirinča opustošene su zbog ruske invazije na Ukrajinu, ali i ekstremnih vremenskih uslova u zemljama koje proizvode velike količine ove namirnice, poput Kine i Pakistana.

Moguće je da će na sanbevanje pirinčom uticati još neki zabrinjavajući faktori. Fenomen El Ninjo koji izaziva netipično zagrevanje površine vode na istočnom Pacifiku ponovno se pojavio ovog leta, izazvavši još ekstremnije vremenske uslove u mnogim zemljama. Indija je u julu najavila da će zaustaviti izvoz belog pirinča kako bi zaštitila vlastite resurse i zalihe.
Neki delovi sveta posledice su osetili više od drugih. Ipak, za većinu nas će najveći problem biti udar na finansije.

– Na globalnom nivou, najočiglednija posledica nestašice pirinča je njegova rekordna cena – rekao je analitičar Fič Solušnsa, Čarls Hart.

Testenina

Problem s testeninom u Italiji ove godine se toliko pogoršao da se vlada morala sastati na kriznim razgovorima u maju kako bi zaustavila dodatnu eskalaciju. Tokom tih vanrednih razgovora, zvaničnici su otkrili da je problem nastao zbog povećanih cena sastojaka poput žita, ali i većih troškova pakovanja i logistike.

Ukupni rast cena osjetili su potrošači širom zemlje, a neki delovi Italije izvestili su da je cena testenine porasla preko 50 posto.

Budući da je cena žita u poslednjih nekoliko meseci počela da pada, Italija – kao i drugi ljubitelji testenine – bi uskoro trebalo da osete smanjenje pritiska. Ipak, za to će biti potrebno neko vreme. Tokom kriznih razgovora u Italiji, objavljeno je da su cene testenine “već počele pokazivati prve, doduše slabe, znakove smanjenja, što je znak da bi u narednim mesecima cena testenine mogla značajno pasti.”

Čokolada

Kakao je postao toliko tražen da je Reuters nedavno izvestio da su trenutne cene čokolade u Njujorku najviše u poslednjih 12 godina, a ponegde su premašile i te nivoe, kao na primer u Londonu.

Uzgoj kakaa zavisi od đubriva, što znači da je problem s snabdevanjem čokoladom izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu, zbog čega je pao izvoz đubriva.

Klimatske promene pogoršale su situaciju: prošlogodišnje suše uticale su na žetvu, a El Ninjo dodatno preti i ove godine. Ovaj fenomen izaziva suvo vreme širom zapadne Afrike, uključujući područja Gane, Kameruna, Nigerije i Obale Slonovače. Iz tih zemalja dolazi čak 75 posto svetske proizvodnje kakaa, piše časopis Time.

Istovremena nestašica šećera izazvana lošim vremenom i smanjenim izvozom iz Indije, kao i još uvek velika potražnja, sigurno ne pomažu ovoj rastućoj čokokatastrofi.

Losos

Ribari u Kaliforniji i na Aljasci primetili su značajan pad u populacijama lososa tokom prošle godine, što se pogotovo odnosi na kraljevskog lososa, jednu od najvećih i najzdravijih vrsta lososa.

Razlozi za ovaj pad verovatno su povezani sa zagrevanjem voda zbog klimatskih promena, sušama u Kaliforniji, ali i faktorima poput preteranog izlova ribe, zagađenja i bolesti.
Kako bi pomogli zaštititi preostalu populaciju lososa, vlasti u Kaliforniji zabranili su komercijalno i rekreativno ribarenje do kraja sezone 2023. godine. Ovo je prvi put da je do ovakve zabrane došlo još od 2008. godine.

Brašno

Cena brašna već je porasla za 8.5 posto u odnosu na prošlu godinu, pokazuje indeks potrošačkih cijena u SAD-u, a analitičari predviđaju kako će Amerikanci i sledeće godine trpeti posledice nestašica brašna. To bi moglo stvoriti dodatne probleme s nestašicama drugih vrsta hrane, uključujući hleb, palačinke, testo za picu, keks i pekarske proizvode.

Izvor ovih problema ne leži u ruskoj invaziji na Ukrajinu, već u sušama širom SAD. Dve od tri glavne vrste žita ponajviše se uzgajaju u centralnoj i južnoj SAD, području koje se tokom prošle godine nosilo s ekstremno suvim uslovima.

Stručnjaci se još uvek nadaju da će treća najveća vrsta žita koja se uzgaja u SAD ostvariti bolje rezultate, ali žetva te vrste traje od septembra do oktobra, što znači da na prave rezultate još treba čekati.

Izvor: N1, Eat This
Foto: Pixabay

Чланак Svetu preti nestašica hrane, na udaru su ove namirnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je, povodom vraćanja druge pošiljke voća za 15 dana iz Hrvatske zbog upotrebe zabranjenog pesticida hlorpirifosa, rekao da u Srbiji uopše ne postoji kontrola upotrebe zaštitnih sredstava i perioda karence.

„Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena“, rekao je Papović za Betu.

Dodao je da se Savet za bezbednost hrane, pri Ministarstvu poljoprivrede, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, osnovan u maju 2017. nije sastao pet godina.

Ko je odgovoran za bezbednost hrane

Papović je rekao da Savet daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, a pitanje je, kako je rekao, da li će se kao takav i pojaviti na tržištu.

On je rekao da potrošači nikada nisu saznali kada inspekcija povuče robu sa tržišta zbog neispravnosti ko je njen proizvođač, kao ni u slučaju breskvi koje su vraćene iz Hrvatske, kako bi mogli da ga izbegavaju.

Papović je rekao da su za bezbednost hrane odgovorni, ne samo proizvođači, već i trgovci. „Poljoprivredne apoteke, koje prodaju zaštitna sredstva su se namnožile i obogatile jer imaju preparate za sve, pa i za ubrzano zrenje plodova“, rekao je Papović.

Organizacija potrošača, kako je rekao, mogla bi da se finansira od dela sredstava od kazni kao u Italiji i ocenio da i Komisija za zaštitu konkurencije ne radi svoj posao i utvrđuje zloupotrebe na tržištu, osim što obaveštava šta su takve komisije uradile u drugim zemljama.

„Baš nas briga šta su uradili u Indoneziji, treba da znamo ko je ovde prekršio zakon i zašto je kažnjen sa 0,02 odsto od prometa kada zakon dopušta da kazna iznosi deset odsto“, rekao je Papović.

Istakao je da je u Srbiji „loša zaštita potrošača i da ne znamo šta jedemo“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji se slabo kontroliše zdravstvena ispravnost hrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

I dok je povremeno uživanje u određenim, ne tako zdravim namirnicama u redu, preterivanje s njihovim unosom može da poveća rizik od bolesti srca i moždanog udara.

Kako donosi Lifespan, kardiolozi su napravili popis namirnica koje ne bi trebalo da jedemo zbog zdravlja našeg srca, a oni ih takođe izbegavaju. To su:

• crveno meso
• slanina, viršle i druge mesne prerađevine
• pomfrit i druga pržena hrana
• slatka pića, margarin
• pahuljice i druge žitarice iz kutija.

Kažu da ove namirnice sadrže velike količine zasićenih masti, holesterola i soli, kao i rafinisanih šećera. Sve su to sastojci koji štete, prvenstveno zdravlju našeg srca, ali i mnogim drugim organima u telu, prenosi Index.hr.

Isto tako, istraživanja su pokazala kako ljudi koji konzumiraju 17 do 21% kalorija iz dodatih šećera imaju čak 38 odsto veći rizik od smrti izazvanim bolestima srca u poređenju s onim osobama koje ove sastojke unose umereno.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Hrana koju kardiolozi nikada ne jedu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Psi i mačke iz čak 33 države jedu hranu proizvedenu u srpskim fabrikama, a domaća kompanija iz Petrovca na Mlavi čak je nedavno, prva u Evropi, počela da proizvodi i sokove za pse. Prema podacima Trgovinske mape (Trade map), ukupna vrednost izvoza hrane za pse i mačke iz naše zemlje u prošloj godini bila je 152,47 mil USD, što je za oko 14% više u odnosu na 2021.

Gde se najviše izvoz

Prvih deset zemalja u koje smo najviše izvozili u periodu od januara do aprila su Ruska Federacija, Italija, Poljska, Turska, Grčka, Češka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Slovačka i Nemačka, a izvoz je u odnosu na isti period lane veći za 33,6%,

Viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Jasna Stevanović kaže da smo izvezli nešto više od 17.000 tona hrane za pse i mačke u vrednosti od 52.805,3 hiljada EUR.

Ona napominje da je izvoz u Rusku Federaciju u prvih pet meseci više nego udvostručen u odnosu na isti period prošle godine. Hrana za pse i mačke postala je treći izvozni proizvod iz Srbije sa učešćem od oko 4,8% u ukupnom izvozu za tržište Ruske Federacije, odnosno prvo mesto u izvozu proizvoda iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Vrednost izvoza je bila 24.906,5 hiljade EUR, što predstavlja povećanje od 117,5% u odnosu na isti period 2022 godine

Rešavanje problema

– Globalno posmatrano, predviđa se da će izvoz hrane za kućne ljubimce do 2024. godine porasti za oko 4,8%. Tržišta sa najvećim potencijalom za svetski izvoz hrane za pse i mačke su Nemačka, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo – navodi Jasna Stevanović

Stevanovićeva ističe da je sektor hrane za životinje među zahtevnijim u pogledu međunarodnih i evropskih standarda koji se moraju ispuniti radi efikasnog izvoza, posebno u vezi sa tržištem Evropske unije. Dodaje da domaći proizvodi hrane za pse i mačke dobijaju sve veću izvoznu prepoznatljivost.

– Time se svrstavaju među domaće izvozne strateške proizvode, što zahteva veću pažnju pri rešavanju administrativnih prepreka sa kojima se suočavaju izvoznici, a zbog neažurnosti izdavanja tehničkih dokumenata za izvoz, ali i za uvoz sirovina neophodnih za ovu proizvodnju. Sve to direktno utiče na potencijal i rast domaće proizvodnje. Srbija je lider u proizvodnji hrane za pse i mačke i pratećih proizvoda namenjenih ovim životinjama, u regionu, ne samo zbog statističkih pokazatelja, već i zbog veterinarske struke, koju nije moguće razdvojiti kada je u pitanju dobrobit populacije pasa i mačaka – napominje sagovornica RT Balkan.

Koliko ima proizvođača hrane za kućne ljubimce

Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2021. godini ukupno 56 privrednih društava i preduzetnika se u Srbiji bave isključivo proizvodnjom hrane za kućne ljubimce i zapošljavaju oko 500 radnika.

Jasna Stevanović navodi i da dva proizvođača proizvode poslastice za pse i mačke, što ovu industriju svrstava u veoma značajnu kariku cirkularne ekonomije u stočarstvu, jer sporedni proizvodi klanične industrije – uši, živinske nožice i ostalo, termičkom obradom postaju žvakalice za pse.

– Početkom jula u Petrovcu na Mlavi otvorena je jedinstvena fabrika za proizvodnju sokova za pse -„Kings Choice“. Za sada su dostupne tri vrste soka za pse, sa aromom maline, ananasa i borovnice. Razvoj proizvodnog zadatka trajao je prethodne četiri godine, a očekujemo uspešan plasman na domaćem tržištu i van naših granica – kaže Jasna Stevanović.

Ona napominje da profitabilnost ove proizvodnje potvrđuje zdrav rast posedovanja kućnih ljubimaca.

Skoro svako drugo domaćinstvo ima jednog ili više kućnih ljubimaca

Prema izveštaju FEDIAF za 2022. godinu evropske populacije kućnih ljubimaca i podaci sa kojima raspolažu o tržištu hrane za kućne ljubimce, beleže paralelno rast.

Analiza je pokazala da skoro svako drugo domaćinstvo (46%) ima jednog ili više kućnih ljubimaca. Mačke, kojih ima oko 127 miliona su sa udelom od 26% najpopularniji kućni ljubimci u Evropi, a slede ih psi kojih ima 104 miliona, odnosno u svakom drugom domaćinstvu.

Ovo povećanje broja kućnih ljubimaca ogleda se u rastu tržišta hrane koje je poraslo za 5,1 odsto u vrednosnom smislu u 2022. godini i sada vredi 29,1 milijardu evra.

Izvor: RT Balkan

Foto: Pixabay

Чланак Sve unosniji biznis proizvodnje hrane za kućne ljubimce се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene poljoprivrednih proizvoda i ribarstva u junu 2023. godine su bila manje za 13,4 odsto nego što su bile godinu dana ranije, kaže izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na pad cena zabeležen je u grupama: Žita sa padom od 41,3 odsto i Voće, sa minusom od 31,9 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u junu 2023. godine, u odnosu na maj 2023. godine, u proseku su smanjene za 7,4 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u periodu januar – jun 2023. godine, u odnosu na isti period 2022. godine, u proseku su povećane za 13,3 odsto.
Međutim, kada se pogleda detaljnija statistika iz ugla potrošača stvari su malo jasnije i od pada cena (svi to osećamo svakodnevno), naravno nema ništa.

Statistički, ukupan pad cena je izveden iz pojeftinjenja žita (41,3 odsto), industrijskog bilja (30,3 odsto) i voća (31.9), dok su cene onoga što redovno konzumirano i kupujemo prilično skočile i kod proizvođača.

Tako je krompir za godinu dana poskupeo 55,3 odsto, povrće 51,8 odsto, stoka i živina 9,6 odsto, stočni proizvodi 23,3 odsto, mleko 25,5 odsto a jaja 17,7 odsto.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Cene poljoprivrednih proizvoda smanjene, hrana poskupela се појављује прво на Biznis i Finansije.