Ovakav trend na deviznim berzama usledio je dan nakon što su Sjedinjene Države saopštile da Rusija može da napadne Ukrajinu svakog trena, prenosi Rojters.

Moskva je negirala da ima takve planove, ali je jedan visoki ruski zvaničnik poručio da je spremna da puca na strane brodove i podmornice ako budu ilegalno ušle u njene vode.

Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute prema korpi rivala, ojačao je za 0,4 odsto na 96,351 poena, na najviši nivo od 1. februara, na trgovanju u oko podneva po srednjoevropskom vremenu.

Evro je pao za 0,4 procenta na 1,1301 dolara, što je njegova najmanja vrednost od 3. februara. Silazni trend jedinstvene valute evrozone počeo je u petak kada su investitori pohrlili sa ulaganjem u imovinu koja se smatra „sigurnim utočištima“, skrajnuvši najavu Evropske centralne banke o mogućem pooštravanju monetarne politike.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Investitori bezbednu imovinu vide u dolaru, jenu i švajcerskom franku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vesti poput ove o „investitorima“ koji višestrukom prodajom nezakonito grabe novac, ranije su bile mnogo učestalije, a prevare su obuhvatale cele zgrade gde je većina stanova dobijala „duple vlasnike“.

U Javnobeležničkoj komori Srbije za portal N1 navode da su ovakve vrste prevara i zloupotreba danas – izuzetno retke. Ipak, postoje investitori koji su, naročito kada je reč o nelegalnim objektima, menjali numeraciju stanova i kupcima prikazivali da kupuju drugu nekretninu, a ne onu već prodatu. Taj problem i danas, kako ističu, delimično postoji za objekte nelegalno izgrađene pre 27. novembra 2015. godine.

Policija je, krajem januara, uhapsila Beograđanina zbog sumnje da je kao investitor stambenog objekta u izgradnji na Vračaru prevario kupca stana za 400.000 evra.

U Javnobeležničkoj komori ističu da se, u konkretnom slučaju duple prodaje stanova, radi o prometu koji se desio pre uvođenja javnog beležništva u Srbiji, odnosno pre septembra 2014. godine.

Danas su te vrste zloupotreba, navode – izuzetno retke, a postupak overe ugovora o prometu nepokretnosti podrazumeva i više nivoa provera statusa nepokretnosti.

„Pored obavezne provere u katastru, javni beležnici proveravaju svaku nepokretnost u Libri, što je baza podataka o prometovanim nepokretnostima koja se vodi pri Ministarstvu pravde. Takođe, svaki promet kod javnog beležnika se upiše u toj aplikaciji, tako da je automatski vidljiv pri svakoj sledećoj proveri“, ističu u Javnobeležničkoj komori.

Uz to, dodaju, javni beležnici proveravaju nepokretnost u evidenciji o izvršenim zabranama otuđenja koju vode javni izvršitelji.

Ipak…

„Na žalost, nesavesni investitori su, naročito kada su u pitanju bili nelegalni objekti, radili izmenu numeracije posebnih delova objekta – stanova – i na taj način svesno dovodili kupce u zabludu da kupuju drugi stan od onog koji je već bio u prometu. Ovakvi slučajevi zloupotreba su dobrim delom sprečeni kada je zabranjen promet nelegalnih objekata koji su izgrađeni posle 27. novembra 2015. godine, ali je u nekoj meri taj problem ostao za objekte izgrađene pre tog datuma“, ističu u Javnobeležničkoj komori.

U Republičkom geodetskom zavodu za portal N1 ističu da se na višedecenijski problem duple prodaje nekretnina reagovalo – adekvatno.

„I to promenom zakona u oblasti prometa nepokretnosti, kao i digitalizacijom upisa u katastar nepokretnosti“, kažu u RGZ.

Informacioni sistem katastra nepokretnosti je, zajedno sa drugim delovima državnog sistema koji se tiču prometa nepokretnosti, kako ističu u Republičkom geodetskom zavodu – onemogućio duple prodaje pre više godina.

Kad zazvoni Katastarski alarm
U RGZ podsećaju da je krajem 2021. godine aktivirana nova aplikacija Katastarski alarm sa ciljem da vlasnika ili bilo koga ko ima pravni interes na određenoj nepokretnosti, a upisan je u katastar nepokretnosti, alarmira o svim promenama u vezi sa istom.

„Katastarski alarm je zapravo deo većeg sistema koji momentalno upozorava vlasnika na bilo kakvu promenu i nije ograničen samo na sprečavanje duplih prodaja, već se odnosi na sve tipove zahteva koji se evidentiraju u RGZ-u, a odnose se na nepokretnosti koje se vode na registrovano lice“, navode u RGZ.

Od prodaje do upisa – pet dana

Promena vlasništva nastala kupoprodajom stana ili kuće mora u roku od pet dana da bude vidljiva u katastru, ukazuju javni beležnici. Međutim, kako ističu u RGZ, ako na istoj nepokretnosti već postoji neki prethodni zahtev, mora prvo da se sačeka njegovo rešavanje.

„Javni beležnici istog dana, u najkraćem mogućem roku od trenutka overe ugovora, taj promet registruju u Libri, a takođe u roku od 24 sata šalju katastru svu potrebnu dokumentaciju za upis u katastar. Po zakonu, katastar ima rok od pet dana da izvrši promenu na osnovu podataka koje dobija od javnih beležnika“, ističu u Javnobeležničkoj komori.

Rok i kraći, ako…

U RGZ za portal N1 ističu da se promene, na osnovu isprava koje im dostave javni beležnici nakon overe kupoprodajnog ugovora nepokretnosti, evidentiraju i u kraćem roku od zakonom propisanog.

„Stupanjem na snagu novog Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, jula 2018. godine promenjeni su i unapređeni poslovni procesi i izvršena je digitalizacija postupanja katastra. Na ovaj način omogućeno je da se danas, za sve pravne radnje u vezi sa prometom nepokretnosti koje su nastale nakon 1. jula 2018. godine, predmeti rešavaju u roku od četiri dana od podnošenja zahteva u slučaju da ne postoji prethodni zahtev na istoj nepokretnosti. Ako postoji, tada se mora sačekati ishod tog prethodnog zahteva da bi se rešavao novi“, objašnjavaju za portal N1 u RGZ.

Ako se nekretnina još gradi – predbeležba

Nije retkost da građani, baš kao što je to i slučaj kod ove zloupotrebe s početka priče, u kupovinu stana krenu dok je objekat jošu izgradnji. Zakonom je, navode naši sagovornici, omogućen upis takozvane predbeležbe u katastar nepokrenosti, kada je reč o objektima i posebnim delovima objekata koji su još u izgradnji.

„Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova kao jednu od vrsta upisa predviđa predbeležbu, koja podrazumeva upis i ako je predmet upisa objekat, odnosno posebni delovi objekta u izgradnji, kao i prenos prava na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta u izgradnji. Naravno, objekti u izgradnji moraju da imaju odgovarajuće dozvole da bi mogli da budu prometovani, što je takođe nešto što javni beležnici proveravaju, kada solemnizuju (potvrđuju i overavaju) ugovore o prometu nepokretnosti u izgradnji“, ukazuju u Javnobeležničkoj komori.

Međutim, u RGZ ističu da se u praksi primećuje da se ta mogućnost upisa predbeležbe retko koristi – kako od strane investitora, tako i od strane kupaca objekata i posebnih delova objekata u izgradnji.

Kako kupac da zna da je jedini

U Javnobeležničkoj komori, na pitanje kako kupac može da bude siguran da ne kupuje nekretninu koja je već prodata nekom drugom, ističu da je na njega teško odgovoriti „s obzirom na to da je ovakva mogućnost danas svedena minimum“.

„Kada javni beležnik izvrši sve neophodne provere i prihvati da solemnizuje ugovor o prometu nepokretnosti, on istovremeno garantuje za ispravnost tog pravnog posla. Dakle, javni beležnik garantuje da nema prepreka da se kao novi vlasnik nepokretnosti u katastru upiše kupac. To je upravo način na koji je povećana pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, odnosno način na koji su u velikoj meri sprečene ovakve i slične prevare“, ističu u komori.

U RGZ podsećaju da se informacije o nepokretnostima i pravima na njima koje su upisane u katastar nalaze u bazi podataka katastra nepokretnosti, da su transparentne i dostupne na internet stranici Republičkog geodetskog zavoda.

„U svakom trenutku kupac zainteresovan za određenu nepokretnost može da vidi na koga je upisana konkretna nepokretnost kao i da proveri da li na predmetnoj nepokretnosti postoje tereti i zabeležbe“, napominju u RGZ.

Mogu li se prodavati i kupovati neozakonjeni stanovi i kuće

Kuće i stanovi koji su još u postupku ozakonjenja u katastru imaju upisanu zabeležbu zabrane otuđenja. To znači da se ne mogu prodavati dok se ne ozakone. Ipak, za objekte izgrađene bez dozvole pre novembra 2015. situacija je nešto drugačija.

„Zakonom o ozakonjenju objekata iz 2018. godine, za objekte izgrađene bez građevinske dozvole ili rešenja o odobrenju izvođenja radova nakon 27. novembra 2015. godine, zabeležba otuđenja je trajna i ti objekti ne mogu biti prometovani. Što se tiče objekata koji su pre toga izgrađeni bez odgovarajućih dozvola, na to pitanje može biti odgovoreno samo u načelu. Svaki javni beležnik je samostalan i nezavistan u obavljanju svoje delatnosti i dužan je da svaki ugovor o prometu nepokretnosti analizira i utvrdi da li je podoban za solemnizaciju (potvrdu i overu). Takođe, beležnik je dužan da, ako utvrdi da ugovor može da solemnizuje, u njega unese upozorenje da za objekat ne postoje sve zakonom propisane dozvole i da je podnet zahtev za legalizaciju – koji ne mora da bude rešen pozitivno“, ukazuju u Javnobeležničkoj komori.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Ima li danas duple prodaje nekretnina od strane investitora? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nacionalni parkovi u Srbiji spadaju u područja koja su na papiru pod posebnim merama zaštite, kako prirodne resurse od nacionalnog značaja ne bi ugrozile štetne ljudske aktivnosti, uključujući i nelegalnu gradnju.
Praksa pokazuje da je kod nas sve izvodljivo, od toga da ispunite životni san o vikendici među retkim biljkama i životinjama, do mogućnosti da u istom društvu gradite stambene zgrade ili druge komercijalne objekte koji će vam pomoći da popunite račun u banci u ova nemila vremena.

To potvrđuju i zvanični nalazi u najnovijem izveštaju Državne revizorske institucije (DRI), o upravljanju nacionalnim parkovima u Srbiji. Kada je reč o nelegalnoj gradnji, državni revizori su evidentirali skoro sto bespravno podignutih objekata na područjima nacionalnih parkova Tara i Đerdap.

Šumska terapija od zgrade do zgrade

Revizorski izveštaj je potvrdio ono što se vidi i golim okom: da Tara ima sve šanse da dostigne komšiluk koji se i dalje zove Zlatibor, iako ćete na bor naleteti tek uz ludu sreću dok se po prirodi šetate od zgrade do zgrade.

Prema nalazima državnih revizora, do kraja avgusta ove godine na području NP Tara evidentirana su 53 bespravno izgrađena objekta, od kojih se devet nalazi u zoni gde uopšte nije dozvoljena gradnja. Kako se navodi u izveštaju, broj nelegalnih objekata se povećava iz godine u godinu i mada su o tome obaveštene građevinske inspekcije i na opštinskom i na republičkom nivou, nijedan od tih objekata nije uklonjen do dana završetka revizije.

Analizirajući aktivnosti opštinske građevinske inspekcije u Bajinoj Bašti u periodu od 2018. do 2021. godine, revizori su utvrdili da do kraja prošle godine nije uopšte bilo zapisnika o nelegalnoj gradnji na području NP Tara, pa time ni rešenja o njihovom uklanjanju.

Ove godine, zaključno sa septembrom, sačinjeni su zapisnici o 14 bespravno podignutih objekata, na osnovu kojih su donete odluke da se uklone samo četiri, ali bez preduzimanja daljih mera. „U reviziji smo utvrdili da građevinski inspektor nije donosio rešenja o izvršenju donetih rešenja o rušenju objekata u skladu sa zakonom“, piše u izveštaju DRI.

Ne dižu glavu od planova

Suprotno opštinarima u Bajinoj Bašti, kolege iz opština Majdanpek su bile mnogo revnosnije u papirologiji. Tokom poslednjih 13 godina, u ovoj opštini su doneli preko 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području NP Đerdap, ali nijedno rešenje nije sprovedeno do kraja 2020. godine. Ove godine je čak 31 objekat planiran za uklanjanje u zoni nacionalnog parka, ali kada će se oni porušiti, to sam Bog zna.

Od ukupno 46 bespravno podignutih objekata na teritoriji opštine Majdanpek, najveći broj se nalazi upravo u zaštićenoj zoni NP Đerdap, odnosno u zaštitnom pojasu magistralnog puta ili na vodnom zemljištu Dunava, konstatuje se u izveštaju i dodaje da, kao i u slučaju Tare, nelegalna gradnja raste iz godine u godinu.
Kako to izgleda u praksi, državni revizori opisuju kroz nekoliko, kako su ih nazvali, ilustrativnih primera.

Inspektor zaboravio da dojavi

Tako je uprava Nacionalnog parka Tara u maju ove godine obavestila nadležne u opštini Bajina Bašta o nelegalno izgrađenom objektu, uz zapisnik o bespravnoj gradnji koji je sačinio čuvar zaštićenog područja. Šta su uradili u opštini kada su dobili tu informaciju? Toliko su se potresli da su zbog propusta u komunikaciji, izazvanih stresom, dotičnom investitoru izdali dozvolu za gradnju (!?).

Rekonstrukcija događaja pokazuje da je obaveštenje koje je poslala uprava NP Tara o bespravno podignutom objektu dobio građevinski inspektor, ali ne i odeljenje za urbanizam. Iako i pomenuto odeljenje i pomenuti inspektor rade u istoj opštini, ova informacija se na tom zamršenom putu od kancelarije do kancelarije negde izgubila.

Podsetimo da prema poslednjem popisu, grad Bajina Bašta ima jedva oko devet hiljada stanovnika, što u tolikoj masi ljudi izrazito otežava pravovremenu komunikaciju, naročito onu pod pritiskom, kao u konkretnom slučaju. Pošto je odeljenje za urbanizam bilo uskraćeno za navedene informacije, barem kako oni tvrde, slučaj je završio tako što je opština izdala građevinsku dozvolu za objekat koji je bespravno izgrađen u zaštićenom području i za koji je znala da mu tu nikako nije mesto.

Priključi „divljeg“ investitora na vodu i struju

Ako vam iz ovoga ništa nije jasno, ili je sve jasno ali se ne navodi eksplicitno u izveštaju, evo još neverovatnijeg primera. I dalje ostajemo u granicama Nacionalnog parka Tara, gde je, ponovo, nesrećni čuvar zaštićenog područja zatekao bespravno podignut podrum i izliven temelj za gradnju stambenog objekta. Investitor nije imao građevinsku dozvolu, niti je prijavio gradnju upravljaču, odnosno Nacionalnom parku Tara.

Prijava je opet uredno završila u opštini Bajina Bašta, ovoga puta u inspekciji za zaštitu životne sredine i građevinskoj inspekciji. Javno preduzeće NP Tara je protiv investitora odmah podnelo i krivičnu prijavu za građenje bez građevinske dozvole na štetu upravljača. Uvidom u dokumentaciju, revizori su ustanovili da je građevinski inspektor na terenu utvrdio da investitor gradi stambeni objekat bez građevinske dozvole i naložio da se gradnja zaustavi, izgrađeno poruši u ukloni sa katastarske parcele u roku od 30 dana. Ako investitor to ne uradi u propisanom roku, onda će to uraditi treće lice koje odredi organ uprave, piše u rešenju.

I šta je uradio organ uprave? Epilog je da je opština dozvolila investitoru da se prvo do njegove, takođe nelegalno sagrađene vikendice prekopa put kako bi se uspostavila infrastruktura za vodu i struju. Potom je opština u cilju podsticanja lokalnog preduzetništva, omogućila vikendašu investitoru da daljim kopanjem obezbedi ove blagodeti civilizacije i u stambenoj zgradi koju je počeo da gradi bez dozvole nadomak vikendice, propustivši naravno da o tome obavesti upravu Nacionalnog parka Tara.

I u ovom slučaju je kao opravdanje za takav „administrativni“ propust naveden nedostatak blagovremene komunikacije između jedinica lokalne samouprave, od kojih jedni grade ono što drugi nalažu da se ruši.

Radoznalost je prisela čuvaru

Treći primer se odnosi na manjkavost u komunikaciji između viših i nižih nivoa vlasti. Ovoga puta trag vodi do područja pod upravom Nacionalnog parka Đerdap, gde su u maju ove godine čuvari zaštićenog područja – koje očigledno niko ne shvata ozbiljno – utvrdili da je na području NP Đerdap postavljena stanica za monitoring i da se na stanici nalazi repetitor. Objekat je izgrađen u obliku kućice, sa 34 panela za solarnu energiju koji su postavljeni u dva reda na betonskim stubovima, ograđen je i pokriven video kamerama.

Pošto se „solarna“ konstrukcija nalazi u zaštićenom području i podignuta je – treba li uopšte isticati – bez ikakve najave upravi NTP Đerdap, čuvari su to uredno prijavili i dostavili detaljan zapisnik. Šta je dalje bilo? Verovatno su „dobili po nosu“, jer su gurali nos tamo gde mu nije mesto. Ispostavilo se, naime, da je dozvolu za izgradnju takvog objekta u zaštićenom području izdao niko drugi nego Ministarstvo građevine, koje nije našlo za shodno da o tome obavesti upravu NP Đerdap, iako je po zakonu dužno da to učini. Očigledno je nadležno ministarstvo toliko preopterećeno donošenjem zakona, da ne stiže da ih ispoštuje.

Dodajmo i da se u izveštaju DRI navodi da Ministarstvo zaštite životne sredine nije blagovremeno pokrenulo i sprovelo proceduru za usvajanje planova o upravljanju nacionalnim parkovima. To u praksi znači da čak ni na papiru nisu definisane aktivnosti koje će obezbediti očuvanje, unapređenje i održivo korišćenje resursa u nacionalnim parkovima.
Stoga će uralske sove, gaćaste kukumavke, orao zmijar, kavkaske lipe, Pančićeva omorika i mnoštvo drugih autohtonih životinjskih i biljnih vrsta na ovim područjima morati same da smisle kako da se odbrane od podivljalih investitora i „zaboravne“ vlasti.

Чланак Uputstvo za nelegalnu gradnju u nacionalnim parkovima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odmah posle studija Nikola je dobio posao prvog inženjera u startapu koji je razvijao napredne sisteme za dijalog, koji je zatim postao deo čuvenog „Epla“. U ovom timu proveo je dve godine, paralelno završavao doktorske studije, da bi zatim okupio kolege i otisnuo se u preduzetništvo osnovavši kompaniju „PolyAI“.

Konačno, uspeo je da skupi 30 miliona dolara od investitora koju veruju da će njegova kompanija naučiti kompjutere da razgovaraju s ljudima. A onda je sve to potvrdio i „Forbs“.

– Nije to ništa posebno, mada je bilo dosta poziva, više interesovanja, ali ne razmišljam o tome – skromno će Nikola Mrkšić.

Cilj je potpuno jasan

– Nama je cilj da od „PolyAI“ napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu i koja će biti deo vašeg svakodnevnog života. Zovete frizera, restoran, avio-kompaniju, gde god pričate sa korisničkom podrškom mi želimo da budemo deo tog razgovora – rekao je u razgovoru za RTS Nikola Mrkšić.

Na prvi pogled mnogima nije baš najjasnije čime se bavi ova kompanija.

– „PolyAI“ je firma od pedesetak ljudi sa sedištem u Londonu i kancelarijama u SAD i Singapuru. Mi pravimo konverzacione sisteme, „voice assistant“, ne znam kako se to kaže na srpskom, recimo govorni automat, mada to zvuči kao nešto već prevaziđeno. To su sistemi koji se javljaju na telefon kada zovete korisničku podršku, bilo da zovete telekomunikacionu firmu ili banku ili ugostiteljski objekat i pravite rezervaciju ili se žalite na uslugu. Ili imate problem sa povezivanjem na internet i treba vam pomoć. U svakom od tih scenarija naš sistem se javi i razgovara sa vama isto kao što bi i veoma dobro obučeni operater u kol centru to radio.

Ovo nije nimalo lak zadatak jer ljudi imaju različiti akcenat, govorne mane, samo u Velikoj Britaniji postoji 67 poddijalekata engleskog jezika.

Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja

– U opštem slučaju ako biste pričali u dijalektu ili o nečem vrlo specifičnom, to nije problem koji je potpuno rešen. Ali ako razgovarate sa sistemom koji zna otprilike šta vi pokušavate da postignete, taj sistem zna šta da očekuje. Pa ako rezervišete mesto u restoranu, sledeće što ide je datum ili broj ljudi koji dolaze ili neko pitanje oko parkinga – ispričao je Nikola za RTS.

Ipak, kako dodaje, ljudi nisu potpuno isključeni.

– Naši sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobraćaja koji ide u kol centar. Ali u deset odsto slučajeva ili kada je reč o korisnicima koji pitaju neko veoma retko pitanje ili premijum korisnicima, njih čuvate za razgovor sa nekim od vaših najboljih operatera. Nije ideja zameniti ljude. Naši najuspešniji projekti do sada bili su sa firmama u kojima nije bilo dovoljno ljudi da urade neki posao.

Po njegovim rečima, trenutno su na dobrom putu.

– Vidite, ja sam radio za „Epl“. Projekat „Siri“ ima dve hiljade ljudi. Amazonov „Aleksa“ ima 14.000, i dalje raste. To su komplikovani sistemi koji u odnosu na uloženi novac nisu postigli neki rezultat. Nama je cilj da napravimo sisteme koji će stvarno dodati neku vrednost. Cilj je da napravimo što više dobrih iskustava i da dokažemo da ova tehnologija ima budućnost. Za sada nam ide jako dobro. Imamo puno klijenata kojima smo pomogli da povećaju prihode, da smanje troškove. Nama je cilj da od ove kompanije napravimo ogromnu kompaniju koja će izaći na berzu koja će biti deo vašeg svakodnevnog života.

Nije tajna da bi voleo jednog dana da se vrati u domovinu

– Voleo bih to da uradim i voleo bih da provodim više vremena u Srbiji. Nadam se da će me život za jednu deceniju vratiti u Srbiju. Za sada je firma prilično koncentrisana ovde – zaključio je Nikola.

Radite u Srbiji, prodajte u Americi

IT sektor se sve brže razvija i u Srbiji.
– Mislim da u Srbiji ima mnogo dobrih IT kompanija, taj sektor je uspešan i dobar, iako ti ljudi rade u težim uslovima nego ja ovde. Te su kompanije stvorene u teškim uslovima, nemaju pristup enormnoj količini kapitala koji investicione firme investiraju ovde ili u Americi. Nije zgoreg kada se radi prodaja da odmah budu ambiciozni. Možete da imate najbolji proizvod na svetu, kupiće vas pet godina kasnije daleko manje tehnički sposoban američki kompetitor koji će rasti brže jer ima bolje tržište. Ne treba to odlagati i fokusirati sa na domaće tržište. Razvijajte proizvod u Srbiji, ali prodaja mora da bude u Americi da bi se napravile globalno bitne firme.

O matematičkoj gimnaziji i Petnici

Nikola je završio prestižnu Matematičku gimnaziju.

– Pred učenike Matematičke gimnazije se stavlja mnogo očekivanja, to je veoma, veoma takmičarska sredina. Mislim da treba da stanu na sekund, pogledaju šta njih stvarno zanima i da umesto da se, možda, fokusiraju na plasman na neko od međunarodnih takmičenja što je tamo Sveti gral i što sam i ja radio, ne preterano uspešno, mislim da je bitno da se malo stane i razmisli šta to želi da se radi i da se onda dugoročno isplaniraju koraci kako da se tamo stigne. Pomenuo bih Petnicu kao instituciju koja pomaže ljudima da izbiju malo iz tog kalupa oštro takmičarskog i da malo prošire vidike – rekao je za RTS Nikola Mrkšić.

I Novosađanka Marina Ivanović među 30

Veliko priznanje predstavlja podatak da se među 30 odabranih na „Forbsovoj“ listi, ali u drugoj kategoriji, našlo još jedno ime iz Srbije – Novosađanka Marina Ivanović. Ona je svoju šansu potražila u Nemačkoj u gejming industriji.

Чланак Beograđanin Nikola Mrkšić na Forbsovoj listi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doduše tada se govorilo o investiciji od 1,8 milijardi dolara, a na predstavljanju planova Nideka mogla se čuti informacija da će od tih 1,8 milijardi dolara, odnosno 1,5 milijarde evra polovina biti uložena u Srbiji.

Ali, investiciji se u zube ne gleda i svakako je dobra vest dolazak velike kompanije koja donosi i nešto moderniju i sofisticiraniju tehnologiju od dosadašnjih ulaganja u auto-industriju koja su svodile na jednostavnu proizvodnju delova i kablova.

Nidek je na svom korporacijskom sajtu najavio gradnju dve fabrike, jedne pored druge, da bi, kako se navodi, iskoristili sinergetski efekat. Prvu fabriku gradi Nidec electric motor Serbia, proizvođač električnih motora za automobile, u kojoj će zapošljavati 1.000 ljudi na površini od skoro 60.000 kvadrata.

Finansije su već obezbeđene

Na istoj lokaciji planira se gradnja i nešto manjeg pogona kompanije Nidec Elesys Europe koja proizvodi elektronske uređaje za kontrolu upravljanja, kočenja i drugih sistema u automobilima. Ova fabrika bi trebalo da zauzme 36.000 kvadratnih metara i da zaposli 200 ljudi. Gradnja oba objekta je planirana za septembar ove godine, a završetak za sredinu sledeće godine.

Po svemu sudeći i finansije su već obezbeđene, pošto je krajem marta Nidec emitovao na evropskom tržištu petogodišnje tzv. „zelene“ obveznice kojima se finansiraju projekti sa pozitivnim efektom na životnu sredinu u vrednosti 500 miliona evra sa godišnjom kamatom od svega 0,046 odsto. Poređenja radi, prinos na petogodišnje obveznice u evrima Srbije iznosi jedan odsto ili nekih dvadesetak puta više nego što plaćaju Japanci.

Početkom marta otvorena je i jedna druga fabrika iz slične oblasti. Nemački Kontinental je zvanično otvorio ranije završeni pogon u kome je započeo rad na proizvodnji naprednih elektronskih sistema za upravljanje vozilima. Ova investicija iznosila je 140 miliona evra i zapošljavaće do 500 ljudi.

„Motanje kablova“ pretvara u nešto kvalitetnije

Ovakva ulaganja velikih svetskih kompanija ne čude s obzirom na predviđanja da će do 2030. godine oko 30 odsto vozila u Evropi biti na električni pogon zbog sve oštrijih propisa o emisiji štetnih gasova. Ipak, pitanje je otkud one u Srbiji. Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih trendova i analiza (MAT) ističe da se prvobitno privlačenje investicija sa izrazitim manuelnim radom ili kolokvijalno „motanjem kablova“ pretvara u nešto kvalitetnije.

„Teško je bilo očekivati da u podinvestiranoj zemlji sa niskim standardom dođu odmah veliki proizvođači, već se krenulo sa proizvodnjom proizvoda niže dodate vrednosti. Ova transformacija se dešava u Srbiji i ne samo u auto-industriji, već i u drugim oblastima prerađivačke industrije“, objašnjava Nikolić dodajući da to pokazuje i mnogo veći izvoz u poslednjih pet godina. Taj rast izvoza, prema Nikolićevim rečima delom je posledica povećanja proizvodnje već prisutnih kompanija, delom je posledica dolaska novih, a delom proizvodnjom proizvoda više faze koji su vredniji.

Početkom prošle godine, kada je korona virus bio tek epidemija zbog koje je bila zatvorena Kina i kada je došlo do prekida lanaca snabdevanja, posebno u elektronskoj i auto-industriji, analitičari su ocenili da će proizvođači pokušati da iz Kine presele proizvodnju za evropsko tržište bliže Evropi. Da li je odluka Nideka posledica tih okolnosti ne znamo, ali Nikolić ističe da je prednost Srbije u privlačenju investicija sada već postao dobar glas.

Svi u okruženju se  trude da dovedu investitore

„Investitori prate jedni druge i kada prvi ima dobro iskustvo, onda dolaze i drugi posebno iz iste oblasti. Recimo, auto-industrija je još pre tri godine potpuno kompenzovala pad proizvodnje Fijata u Kragujevcu. Nesporno je da je jeftina radna snaga magnet za investitore, jer im to smanjuje troškove. Ali tu je sada i bolja infrastruktura. Takođe, tu su i finansijski podsticaji, ali svi u okruženju se manje više trude da dovedu investitore nudeći povoljne uslove i finansijske podsticaje“, napominje on.

I Kontinental i Nidek, kao i mnogi drugi, ističu u svojim saopštenjima kvalifikovanu radnu snagu, posebno inženjersku, kao veoma značajan faktor prilikom odluke da se dođe u Srbiju. Nikolić kaže da je to ograničavajući faktor u srednjem roku.

„Sada se pojavljuje taj drugi element, a to je da dolaze ljudi iz okruženja da rade u Srbiju. Da nema priliva radne snage spolja, mi bismo do 2025. verovatno ostali bez raspoložive radne snage. Zato država treba da isprati te investicije boljim obrazovanjem“, ocenjuje Nikolić, dodajući da sad imamo novi momenat da kompanije počinju da sarađuju sa univerzitetima, navodeći primer upravo sporazuma o saradnji Nideka i Univerziteta u Novom Sadu.

Podrška malim domaćim inženjerskim i proizvodnim firmama

Možda proizvodnja elektronike i softvera jeste sofisticiranija od motanja kablova, ali prema mišljenju Bože Draškovića, profesora na Fakultetu za primenjenu ekologiju „Futura“ i dalje su glavni razlog za privlačenje investicija iz auto industrije subvencije koje su u stvari prihodi tih kompanija.

„Ovo jeste viši tehnološki nivo, sklapanje elektromotora i elektronskih uređaja, ali to je i dalje šrafciger industrija kada nema istraživanja i razvoja. Pitanje neto efekta tih investicija ostaje neodgovoreno, jer je poznato da one uvoze veliki broj komponenti koje se ovde samo sastavljaju i onda izvoze. Ne znamo neto efekat tih investicija osim na zaposlenost. Naša privreda nema svojih investicija i inovacija. Umesto zapošljavanja, prvi cilj ekonomske politike bi trebalo da bude podrška malim domaćim inženjerskim i proizvodnim firmama koje bi bile dobavljači tim velikim multinacionalnim kompanijama“, zaključuje Drašković.

Izvor:Danas

Izvor:Pixabay

Чланак Investitori prate jedni druge се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nurijel Rubini, ekonomista poznat pod nadimkom Dr. Propast zbog svojih pesimističnih stavova o tržištu, rekao je da su tržišta „izuzetno mehurasta“ i da učesnici „previše rizikuju“.

– U situaciji smo kada su finansijska tržišta izuzetno „penasta“. U naprednim ekonomijama imamo ili nulte stope ili negativne stope. I vidimo široku penu, mehuriće, preuzimanje rizika…“ naveo je on.

Rubini je primetio da berza kreće ciklično prilagođenim odnosima PE „koje nismo videli od 1999. ili 2000. godine kada je došlo do pucanja balona“.
On misli da je sada balon vidiljv na kriptovalutama i hedž fondovima.

Na pitanje šta bi moglo da inicijalna kapisla koja bi dovela do toga da taj balon pukne na nekom od tržišta, Rubini je istakao da eksperiment FED-a i Ministarstva finansija masovnih fiskalnih i monetarnih posticaja može dovesti to toga da se ekonomija pregreje.

Nizovi negativnih šokova u ponudi

Ekonomista je rekao da ako prinos na desetogodišnje obveznice poraste iznad 2% do kraja godine, to bi prouzrokovalo rast stvarnih prinosa, i mogao bi da bude „šok koji zapravo pogađa tržišta kapitala u SAD-u i globalno“.
Rubini je takođe rekao da bi u naredne dve ili tri godine mogli da se vide „nizovi negativnih šokova u ponudi“ koji bi mogli da dovedu do „inflacije, a zatim i stagflacije“.

Profesor iz Njujorškog univerziteta primetio je da tenzije između SAD-a i Kine, „deglobalizacija“ i starenje stanovništva u naprednim ekonomijama mogu „smanjiti potencijalni rast“ i „povećati troškove proizvodnje“, što dovodi do porasta inflacije „znatno iznad ciljeva centralnih banaka. “

On dalje tvrdi da bi visok nivo privatnog i javnog duga doveo do „finansijskog kraha“ ako bi to učinili.

On je komentarisao i nedavnu propast fonda Archegos, i naveo da će verovatno još jedna porodična kancelarija eksplodirati s obzirom na preuzimanje rizika na trenutnom tržištu.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Na tržištu je toliko „mehura“ pred pucanjem da liči na jednu penu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime – korona, ali i još neke okolnosti, uticale su da se na berzu u velikom broju vrate takozvani pojedinačni investitori. Drugim rečima, reč je o „običnim građanima“ koji se zanimaju za berzanske tokove, spremni su da preuzmu rizik koji ulaganje nosi sa sobom, a ne treba zanemariti ni želju da se nekako prekrati vreme tokom zatvaranja koja, nadamo se, polako ostaju iza nas.

Ko su ovi investitori, kako izgleda njihov „profil“ i kako je došlo do njihovog velikog povratka na berze širom sveta i da li će oni promeniti način na koji berza sada funkcioniše, objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker investicinog društva Momentum securities.

Domaća berza ne može da sledi svetske tokove

Da li je ovaj “fenomen” direktno povezan sa korona krizom ili su i neki drugi faktori uticali?

– Prethodnu godinu je na berzama obeležio veliki povratak pojedinačnih investitora, a nekoliko faktora je kumovalo ovom fenomenu. Najpre, zabeležen je momentalni, oštar pad svetskih berzi od 30-40 procenata što je ponukalo veliki broj ulagača da plasira novac u akcije. Ovo se sve dešava u uslovima rekordno niskih kamata što je bio dodatni motiv, a svakako je tome pomogla i situacija u kojoj se veliki broj građana suočio sa viškom slobodnog vremena usled dugotrajnih karantina u zemljama širom sveta.

Da li smo u ovome ispratili svetski trend ili je kod nas situacija različita?

– Kada govorimo o domaćim građanima, u izvesnoj meri su i oni ispratili ovaj trend na svetskim berzama, dok domaća berza zbog velikih strukturnih slabosti faktički i ne može da sledi svetske tokove. Ne postoje egzaktni podaci o broju domaćih građana koji su investirali u akcije na stranom tržištu, ali je više nego izvesno da se prošle i ove godine njihov broj povećao za najmanje 2-3 puta.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay

Чланак Na berzama veliki povratak pojedinačnih investitora се појављује прво на Biznis i Finansije.

On dodaje da se ovakvim privlačenjem investitora šalje poruka da je pitanje državljanstva moguće komercijalizovati, odnosno da u prvi plan ne idu lojalnost i ljubav prema državi, već novac.

„Ako se već i daju određene povoljnosti strancima koji ulažu, pre sam za to da se državljanstvo ponudi investitorima koji su već uložili u našu zemlju i dokazali da im je stalo i do naše države, a ne samo do profita“ , ističe Kovačević.

Mogućnost sticanja državljanstva ili dobijanja dozvole za boravak, putem ulaganja u države prijema je široko rasprostranjeno u svetu, uzevši u obzir da je ovaj program primenjen u 22 države u svetu. Najviše ih je u Evropi.

Unija ukazuje na problem

Povećanje broja članica EU, posebno onih novijih, navelo je i Evropsku komisiju da više puta u poslednje dve godine preporuči državama članicama evropske porodice da pooštre provere državljana zemalja koje su van Unije, a dobijaju državljanstvo zahvaljući investicijama. Podsetili su da ima nagoveštaja da se ova pogodnost zloupotrebljava za izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca. Prema poslednjim informacijama, Evropski sud pravde od početka ove godine čak razmatra mogućnost pokretanja tužbi protiv zemalja koje prodaju državljanstvo za keš.

Brexit i pandemija Covid-19 doveli su do povećanog interesovanja državljana zemalja van EU za ekonomsko državljanstvo neke od članice Unije. Države poput Španije, koja je započela svoj „zlatni viza program“ 2013. godine, za kupovinu nekretnine vrednije od pola miliona evra, nudi dozvolu za privremeni boravak u Španiji ulagaču i njegovoj porodici. Viza se može obnoviti svake dve godine. Oko pet godina čeka se potvrda o prebivalištu, a nakon decenije može se dobiti i špansko državljanstvo. Slične uslove daje i Portugal koja ovaj program primenjuje od 2012. godine, a po kom osnovu je prihodovala oko 5,5 milijardi evra.

Španac za deset godina

Portugal, Grčka i Španija stavljaju na prodaju dozvole boravka u zamenu za investicije. Španija je započela svoj zlatni program viza 2013. Kupovinom nekretnina vrednih 500.000 evra, porodica dobija dozvolu za privremeni boravak u Španiji. Viza se može obnoviti svake dve godine. Nakon pet godina čeka se prebivalište, a nakon 10 godina čak i državljanstvo.
Poslednje dve godine su se po broju izdatih tzv. „zlatnih pasoša“, odnosno davanju ekonomskog državljanstva, posebno istakli Kipar, Malta i Bugarska. Prema analizama Evropske komisije, dobijanjem njihovog „zlatnog“ pasoša, moguće je slobodno kretanje po EU, a da nije neophodno da postoji mesto prebivališta ili radna dozvola. Moguće je da čak i glasaju, jer su državljani EU.

Za Maltu je tako, prema dostupnim podacima, dodeljivanje „zlatnog“ pasoša pravi rudnik zlata, odnosno dobar izvor državnih finasnija. Ovo malo ostrvo u Mediteranu prihodovalo je po ovom osnovu između milijardu i 1,5 milijardi evra za poslednjih šest godina, koliko primenjuje program ekonomskog državljanstva.

Skandal na Kipru

Kipar je, zahvaljujući programu ekonomskog državljanstva do sada prihodovao oko sedam milijardi evra. Međutim, nakon izbijanja velikog korupcionaškog skandala, u kom je otkrivena povezanost visokih političara sa potencijalnim investitorima i „počasnim“ građanima Kipra, prošlog novembra je ukinuo mogućnost dobijanja ekonomskog državljanstva na način kako je to činio ranije, ali ga se nije u potpunosti odrekao.

Kako za portal Biznis.rs objašnjava Milan Kovačević, imigracioni programi okrenuti ka stranim investitorima mogu se podeliti u dve grupe. Prva se odnosi na ulaganja u privatni sektor, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, dok je druga vrsta – investicija na relaciji ulagač – država, a čiji je cilj povećanje državnih prihoda.

Crna Gora

Stranac koji u Crnu Goru uloži dva miliona evra u primarnu proizvodnju, 3,5 miliona evra u preradu poljoprivrednih i ribljih proizvoda ili četiri miliona u preradu drveta može, od pre dve godine, da konkuriše za crnogorsko državljanstvo. Investitor mora da zaposli bar deset radnika, ako se bavi poljoprivredom, odnosno 20, ukoliko radi u prerađivačkoj ili drvnoj industriji. Svako ko dobije ekonomsko državljanstvo Crne Gore, ne može konkurisati za druge podsticaje za inostrane investicije.

Kako Vlada proceni

Iako je pre nekoliko godina bilo reči da bi Srbija, izmenama Zakona o državljanstvu, mogla da predvidi davanje zlatnih pasošima stranim ulagačima, to se nikada nije dogodilo. Postojeći Zakon o državljanstvu Republike Srbije trenutno izričito ne navodi ovu mogućnost za naturalizaciju stranih državljana, pošto na osnovu Zakona, srpski pasoš se može steći samo na osnovu porekla, mesta rođenja (teritorija RS), na osnovu međunarodnih ugovora i prijemom u državljanstvo RS.

Iako Zakon ne predviđa izričito sticanje državljanstva na osnovu investicije, to ipak omogućava stranim državljanima. Naime, zahtev za sticanje srpskog državljanstva se može odobriti stranom državljaninu, ako je to, kako se kaže u Zakonu „u interesu za Republiku Srbiju“. Odluku o tome šta predstavlja „interes Republike Srbije“ donosi Vlada Republike Srbije.

Nisu poznati precizni kriterijumi koji bi određivali šta je u interesu Republike Srbije, već se o tome odlučuje od slučaja do slučaja. Ipak, fokus u privlačenju stranih ulagača Srbija je postavila, uglavnom, na subvencije koje utiču na povećanje zaposlenosti, a što se pokazalo kao dobar izvor stranih investicija.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Državljanstva je moguće komercijalizovati се појављује прво на Biznis i Finansije.

Volstrit ovih dana potresa nezapamćena afera koja je ogolila sve slabosti modernih finansijskih tržišta, ali i podsetila nas da nekada obični građani, ako se udruže, mogu biti moćniji od velikih sistema.

Šta se tu sve dešavalo može se čuti iz priče Aleksa Patona (28), inženjera za sajbersigurnost, koji se tek tokom pandemije zainteresovao za praćenje trgovanja na berzi. On je počeo je da koristi platformu za trgovanje pod imenom Robinhud, ali i da prati informacije o opkladama koje su ljudi ostavljali na Reditu. Jedan prijatelj mu je savetovao da obrati pažnju na GejmStop.

U pitanju je bio američki maloprodajni lanac video-igrica koji je konstantno gubio kupce zbog rasta onlajn kupovine ovih proizvoda. Pandemija je dodatno pogoršala položaj GejmStopa, pa je kompanija u maju najavila masovna zatvaranja svojih prodavnica. Međutim, Rajan Koen, osnivač internet giganta Čui (Chewy) fokusiranog na prodaju hrane za ljubimce, preuzeo je 13 odsto udela u GejmStopu i počeo lobirati za to da kompanija veći deo svog poslovanja preseli onlajn, napadne brzorastuće tržište video-igara i tako postane ozbiljan rival velikim igračima poput Amazona. Akcije su počele polako da rastu. Pojavili su se i novi investitori, uglavnom mladi ljudi koji zbog karantinskih mera imaju viška vremena ali i novca, pošto u ovoj situaciji nemaju gde da ga troše. Neki od njih ušli su u tu priču i iz nostalgije, budući da su kao deca stalno posećivali GejmStop.

Klađenje protiv GejmStopa

Međutim, u današnjem svetu za uspeh nije dovoljno samo imati dobar poslovni plan i pasionirane male ulagače, potrebno je da na vašoj strani budu i „velike zverke“. A to nije bio slučaj sa GejmStopom.

Veliki hedž fondovi su se prethodno masovno kladili na njegovu propast. U slučaju da kompanija stvarno propadne oni bi zaradili dosta novca na ovoj, kako su mislili, sigurnoj opkladi.

Špekulanti, odnosno oni koji se bave short selling-om, pozajmili su akcije GameStopa od brokera, prodavali ih po tadašnjoj ceni od četiri dolara, i potom su planirali da ih, kada još padne vrednost kompanije, otkupe po nižoj ceni i vrate zajmodavcu. I naravno da zadrže razliku. Ovaj način trgovine nije upitan sa stanovišta zakona, budući da je legalan, ali iz etičke perspektive jeste, i to je mnogim akterima ove priče zasmetalo.

Međutim, umesto da ih otkupe i vrate, da citiramo jednu stranicu iz naše istorije, „dogodio im se narod“.

Hiljade čudesnih Davida

Hedž fondovi su dakle na sve legalne načine obarali vrednost GejmStopovih akcija. Nove investitore je najviše razbesneo Endru Left iz kompanije Citron kapital kada je rekao da je ovo „neuspešan maloprodajni lanac rezervisan za šoping-centre“ i prognozirao dalji pad njegovih akcija. Ova „suptilna sugestija“ da GejmStop nema budućnost svakako nije bila fer ako se ima u vidu da se Leftova kompanija kladila na njenu propast, ali finansijska tržišta se retko kada i mogu staviti u istu rečenicu sa rečju „fer“.

Još neko je međutim razmišljao na ovaj način. „Obični“ ljudi odlučili su da se više ne povlače pred nepravdom, makar morali da se suoče i sa pravim finansijskim Golijatima. Organizovano su počeli da kupuju akcije GejmStopa i tako im digli cenu.

S obzirom na masovnost ovog pokreta, vrednost akcija kompanije porasla je za samo nedelju dana za 700 procenata. Nije odmogla ni pomoć Ilona Maska, koji je uzor mnogim ovim mladim ljudima, a koji je pružio javnu podršku GejmStopu i pozvao ljude da nastave da investiraju u njega. Tako je vrednost ovih akcija od početka ove godine porasla za neverovatnih 1.500 odsto.

Potom su se hedž fondovi našli u problemu jer moraju da ih otkupe po većim cenama kako bi ih vratili. Rezultat cele ove akcije su ogromni gubici hedž fondova koji će se meriti milionima, ako ne i milijardama dolara. I to samo zato što je ljudima „prekipelo“, što nisu hteli više da gledaju nepravdu.

Možda je najbolji opis cele ove situacije dao jedan naš tviteraš pod imenom @tatanadete koji je napisao: „Ono što se dešava u Americi je da se gomila berzanskih milijardera kladila da će nasukani kit da umre na plaži do jutra, a onda se ekipa sa Redita kladila da neće, i skupilo se njih par hiljada i otišlo na plažu da mu daju veštačko disanje“.

Kratkotrajno rešenje

I mladić sa početka ovog teksta, Aleks Paton, uložio je u GejmStop 1.000 dolara i vrlo brzo stekao profit od 2.000 dolara. Međutim, dalje nije ulagao. Kaže da je u ovom poslu, mada to nije njegova profesija, najvažnije znati kada treba da stanete.

On se, smatra, povukao na vreme pošto je ubeđen da će hedž fondovi koji su se kladili na njegovu propast otkupiti akcije GejmStopa i potom, prodajom istih, opet izazvati pad njihovih cena.

Ali čak i da se to ne desi, kaže on, vrednost akcija GejmStopa je prenaduvana – ova kompanija koja se bavi zastarelim biznisom jednostavno ne može na duže staze rasti. Uzrok njenog dosadašnjeg rasta je bio revolt iznerviranih ljudi kojima se smučila bahatost moćnih, a ne poslovni rezultati kompanije.

Dakle, možda GejmStop ipak neće uspeti da se razvije u giganta u oblasti trgovine video-igricama, ali uspeo je bar u jednoj stvari – da skrene pažnju javnosti, ali i regulatora, na slabosti finansijskih tržišta koje velikim igračima ostavljaju mnogo prostora za manipulacije.

Foto: jeffjacobs1990, Pixabay

Чланак GejmStop protiv Volstrita: Kako je David, bar na kratko, pobedio Golijata се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji od 2006. godine postoji program privlačenja stranih direktnih investicija isplaćivanjem subvencija za svako na taj način otvoreno radno mesto. Iako još uvek nema neke zvanične analize o efektima ovakve politike, političari (prvenstveno oni koji su bili na vlasti ili oni koji to još uvek jesu) ističu da je ovo odlična politika.

Primera radi, nekadašnji ministar privrede Mlađan Dinkić je izjavio kako svaki dinar isplaćen kao subvencija, u budžet se vraća sedmostruko preko plaćanja poreza i doprinosa. Da je ova tvrdnja tačna, onda bi trebalo da sav novac iz budžeta usmerimo u subvencije za strane investicije, pošto bismo za samo nekoliko godina postali Nemačka.

Izjava je besmislena i iz drugog razloga: većina ovih kompanija oslobođena je plaćanja poreza na dobit, na zarade zaposlenih i socijalnih doprinosa određeni niz godina nakon početka rada. Zbog toga ni budžet ne može da ima sedmostruku korist, jer barem neki vremenski period nema nikakve prihode od ovih projekata.

Država uzima od siromašnih i daje bogatima

S druge strane, većina ekonomista kritikuje ove subvencije. Kritike se uglavnom vezuju za pitanje efikasnosti: novac se uzima preduzetnicima preko poreza koji znaju kako da njime upravljaju, pa se onda daje nekim drugima. To često mogu biti upravo preduzeća koja su konkurencija već postojećim domaćim preduzećima.

Tu je i pitanje pravednosti: ove subvencije su direktni transferi od nas poreskih obveznika, ka vlasnicima ovih kompanija, a čini mi se da je prosečni stanovnik Srbije nešto siromašniji nego što je to vlasnik multinacionalne kompanije. To ovu politiku čini superhikovskom (Super Hik je lik iz stripa Alana Forda koji je anti-Robin Hud, pošto krade od siromašnih i daje bogatima).

U medijima je pisano o slučajevima u kojima su pojedina preduzeća koja su primila subvencije preko noći ugasila proizvodnju i nestala, ne ispunjavajući svoj deo ugovora nakon primanja sredstava. U tekstovima se navodilo i da nije bilo ozbiljne kontrole preduzeća koja su primala subvencije u smislu koliko su zaista zapošljavala radnika i koliko dugo – da li su radnici bili anagažovani samo dok su trajale subvencije, ili i nakon toga.

Šta su argumenti za subvencije?

Ali postoji i jedan argument koji pojedini ekonomski stručnjaci pominju kada hoće da opravdaju davanje subvencija za investicije. To je prenos znanja i tehnologije. Koja je osnovna ideja u ovom slučaju? U određenoj privredi koja ima komparativne prednosti za neku proizvodnju, ipak neće doći automatski do investicija. Da bi ulagači bili zainteresovani potrebni su određeni preduslovi.

To su specijalizovana znanja kako funkcioniše data industrija, od toga kako da se upravlja mašinama i alatima u proizvodnji do mekših znanja iz upravljanja velikim složenim sistemima u toj branši. Potrebna su znanja u odbiru i nabavci materijala, kontroli kvaliteta, upravljanju kanalima logistike i prodaje itd. Subvencija služi za to da pokrije ove inicijalno veće troškove za investitora, koji mora sam da kreira ceo sistem prenosa znanja i tehnologije.

Da li ima prenosa znanja u Srbiji?

Da bi videli da li su programi subvencija za strane investicije u Srbiji imali smisla, trebalo bi da vidimo da li je, i u kolikoj meri, bilo prenosa znanja. Uzmimo ovde za primer subvencije za automobilsku industriju, od kojih je najveći deo podrazumevao sredstva za Fijatovu fabriku u Kragujevcu i za njegove kooperante.

Ukupna suma isplaćenih subvencija direktno ovoj kompaniji ili indirektno preko odustajanja od naplate različitih poreza (na dobit, imovinu, poreze i doprinose na zarade zaposlenih), davanja imovine u vlasništvo (zemljište i zgrade) i preuzimanje na državu obaveza da se izgradi krak autoputa od Batočine do Kragujevca itd, i dalje nije sabrana ni saopštena javnosti. Neke procene govore da ova suma može iznositi čak preko 400 miliona evra. Fabrika u Kragujevcu je počela sa radom 2012. godine.

Da li se u međuvremenu otvorila još neka fabrika automobila u Srbiji? Za sada nije, niti ima naznaka za tako nešto. Prema tome, zaključak je da prilikom ove investicije nije došlo do prenosa znanja kroz ostatak ekonomije koji bi doveo do novih investicija koje nisu podržane subvencijama.

Ostaje pitanje proizvodnje auto-delova. Fijatovi kooperanti jesu došli u Srbiju i proizvode neke delove za automobile koji se sklapaju u Kragujevcu, ali su i oni bili plaćeni visokim subvencijama i nije došlo do većeg uključivanja lokalno proizvedenih delova u proizvodnju modela koji se sklapa u Srbiji.

Znanje se svelo na sklapanje delova koji nisu za Fijat

S druge strane, jeste došlo do otvaranja novih fabrika koje proizvode različite delove za automobilsku industriju u Srbiji. Ali ove kompanije proizvode često delove koje Fijatovi lokalni kooperanti iz Srbije ne proizvode, tako da je sasvim sigurno da u ovom slučaju nije došlo do prenosa znanja.

Drugi važan segment jeste da su i ove nove kompanije većinski primile subvencije za zapošljavanje, dok je cela poenta prenosa znanja da do povećanja investicija dođe spontano, bez državne podrške. Još jedan argument u prilog tome da ni u ovom segmentu industrije nije došlo do prenosa znanja kroz privredu (a time i do novih investicija i povećanja proizvodnje) jeste taj što ove nove fabrike delova nisu raspoređene u klasteru blizu Fijatove ili fabrika njegovih kooperanata, već su razmeštene širom zemlje.

Ako proizvodite kablove za automobile u Prokuplju, teško da ste se tu smestili jer očekujete da ćete privući radnike sa tim znanjima iz Kragujevca. Da vam je novostvoreno znanje važno, vi biste izabrali lokaciju bližu onoj gde tog znanja ima – što je u ovom slučaju Kragujevac ili njegova neposredna okolina.

Argument u prilog subvencijama šupalj sa svih strana

Ovakvo stanje nam pokazuje da je situacija čak i sa stanovišta glavnog ekonomskog argumenta koji podržava subvencije za strane investicije u Srbiji – prenos novog znanja – prilično mršava. Jednostavno, za sada se nije pokazalo da u praksi dolazi do prenosa znanja kroz ekonomiju koju su inicirale one investicije koje su došle u Srbiju pomoću subvencija.
Samim tim ne dolazi ni do pojave novih investicija i rasta ovih industrija mimo onih za koje su isplaćene subvencije. Zbog toga je i ovaj najvažniji ekonomski argument koji se poteže u prilog politici subvencionisanja stranih investitora šupalj i jasno govori da bi sa ovakvim subvencijama trebalo prestati.

Izvor: Mihailo Gajić, talas.rs

Чланак Da li su strani investitori zaista doneli nova znanja i tehologije u Srbiju? се појављује прво на Biznis i Finansije.