Obračun kvartalnog BDP za treći kvartal 2023. godine, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen u saopštenju Kvartalni BDP u Republici Srbiji 30. novembra 2023. godine, saopšteno je iz RZS.

Istovremeno, stigli su i podaci za industrijsku proizvodnja u septembru. Proizvodnja je veća za 3% u odnosu na septembar 2022. godine, a u odnosu na prosek 2022. godine veća je za 3,1%.

Industrijska proizvodnja u periodu januar – septembar 2023. godine u odnosu na isti period 2022. godine veća je za 2,4%.

Tekući desezonirani indeks za septembar 2023. godine, u odnosu na avgust 2023. godine za industriju ukupno pokazuje pad od 1,1%, a za prerađivačku industriju rast od 1,0%.

Posmatrano po sektorima, u septembru 2023. godine, u odnosu na septembar 2022. godine, zabeležena su sledeća kretanja: sektor Rudarstvo – rast od 1,1%, sektor Prerađivačka industrija – rast od 3,0% i sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 3,9%.

Septembar podbacio ali izvoz 2023. ostaje u plusu

Izvoz srpske privrede je u septembru zabeležio 2,4 milijarde evra, što je pad od 5,7%, dok je uvoz vredan 2,98 milijardi evra, manji za 10,5% nego što je bio u istom mesecu prošle godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar – septembar 2023. godine iznosi 48,7 milijardi evra i za 1,3% je manja nego u istom periodu prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 21‚5 milijardi evra, što je čini rast od 5,6% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 27,2 milijarde evra, što je za 6,1% manje nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit iznosi 57 milijardi evra, što je smanjenje od 33,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1%.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (161 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu električne energije (86 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 77 mil. dolara; sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila, sa 52 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (197 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (92 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (52 mil. dolara); sledi uvoz električne energije (50 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 mil. dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto:Pixabay

Чланак Srpska ekonomija beleži pad uvoza ali i pad izvoza се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je Indija krajem leta četiri puta povećala uvoz ruskih dijamanata na mesečnom nivou i za devet odsto na godišnjem na 215,1 milion dolara, prenose „RIA Novosti“.

Ovo je postala najveća mesečna kupovina od marta 2018. godine, kada je Indija kupila 481 milion dolara vredne dragulje.

Ukupno, od početka godine, indijske kompanije su od Rusije kupile dijamante u vrednosti od 863 miliona dolara, što je 29 odsto više nego prošle godine.

Kako je saopštio indijski industrijski regulator, Savet za promociju izvoza dragulja i nakita „Alrosa“ je krajem septembra, na svoj zahtev, obustavila prodaju dijamanata za septembar i oktobar.

Kasnije su glavni predstavnici indijskog sektora dijamanata preporučili dvomesečno zamrzavanje svih uvoza neobrađenih dijamanata u Indiju, što je postala najradikalnija restriktivna mera od pandemije.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

Чланак Indija od Rusije kupuje sve veću količinu dijamanata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sporazum bi trebalo da stupi na snagu pre juna 2024. godine, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Dodaje se i da će Sporazum obuhvatiti 10.412 srpskih proizvoda i 8.930 kineskih.

Inače, Kina u Srbiju najviše uvozi upravo telekomunikacionu opremu, na koju više neće plaćati carine. Uvoz ove opreme raste svake godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Uvoz telekomunikacione opreme iz Kine u Srbiju je od janura do jula 2023. godine iznosio čak 194,1 miliona evra. To je rast od skoro devet odsto u odnosu na isti period prošle godine. U toku cele 2022. godine Kina je u Srbiju izvezla telekomunikacionu opremu vrednu 333,8 miliona evra, a u toku 2021. godine 287,7 miliona evra.

Iako je izvoz iz Srbije u Kinu poslednjih godina rastao, što zvaničnici često ističu, najveći deo tog izvoza je bakar koji u Boru rudari kineski Ziđin. U toku 2022. godine 90 odsto izvoza u Kinu činile su rude bakra.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак Koji proizvodi će biti oslobođeni carine prilikom uvoza i izvoza u Kinu i Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće Makprogres iz Vinice u Severnoj Makedoniji osnovao je pre 33 godine Aleksandar Cvetanov u svojoj porodičnoj kući. Tada je to bila mala trgovačka firma, koja je od početnog kapitala imala samo telefon i faks mašinu, ali se kao njena velika prednost pokazalo to što je bila jedna od prvih na istoku zemlje koja se bavila veleprodajom prehrambenih proizvoda. Nekoliko godina kasnije, porodičnom poslu se pridružio Aleksandrov sin Gligor, a 1996. Makprogres je pokrenuo sopstvenu proizvodnju prehrambenih proizvoda pod nazivom „Sunčana Dolina“.

Preduzeće je u međuvremenu izraslo u jednog od najvećih proizvođača i izvoznika prehrambene robe iz Severne Makedonije, u kojem sada radi i treća generacija iz porodice Cvetanov, Gligorov sin Aleksandar. Firma zapošljava 620 radnika u šest fabrika, iz čijih pogona izlaze prehrambeni proizvodi kategorisani u pet grupa: osnovni prehrambeni proizvodi, slatkiši i slane grickalice, tradicionalni delikatesi poput alve ćeten i ratluka, mešavine i dekoracije za kolače i zdrava hrana. Imajući u vidu da Makprogres proizvodi 15.000 tona prehrambenih proizvoda godišnje, samostalno izrađuje i potrebnu ambalažu, jer mu je za toliki obim proizvodnje to isplativije nego da je kupuje od drugih proizvođača.

Od zamene za uvoz, do velikog izvoznika

Gligor Cvetanov, izvršni direktor ove kompanije kaže za B&F da su proizvodnju pokrenuli s ciljem da prave namirnice koje će po kvalitetu i ceni biti konkurentne proizvodima iz uvoza, a sada čak 80 odsto ukupne proizvodnje izvoze na skoro 60 tržišta u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, Africi i Australiji.

Naš sagovornik napominje da je očekivao ovakav uspeh, „jer Severna Makedonija ima sve resurse potrebne za proizvodnju kvalitetne i zdrave hrane – čistu prirodu, dobro zemljište i mnogo sunca. Ne odmaže ni to što su Makedonci veliki gurmani i što zemlja poseduje bogatu gastronomsku tradiciju. Ukoliko imate takvo bogatstvo, potrebno vam je malo sreće i nešto više znanja da razvijete ovakav posao. Tvrdim da ako napravite kvalitetan proizvod, lepo ga upakujete, dobro predstavite na stranim tržištima i odredite za njega pristojnu cenu – za vas neće postojati granice“.

Naravno, za pomeranje granica potreban je i kapital. Makprogres je u poslednjih desetak godina uložio preko 20 miliona evra u infrastrukturu, opremu i proizvodne pogone koji su sada skoro popunjeni, pa kompaniji predstoje nova ulaganja u dalje povećanje kapaciteta. Gligor Cvetanov ističe da da im je u finansiranju investicija puno pomogla dugogodišnja saradnja sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja ovom preduzeću pruža i savetodavnu podršku.

Povećanje izvoza u Srbiju

Makprogres izvozi svoju robu u Srbiju još od 2002. godine. Treća generacija u porodičnom poslu i brend menadžer u kompaniji, Aleksandar Cvetanov, kaže za B&F da između pet i šest odsto celokupnog izvoza odlazi na srpsko tržište, u vrednosti od dva do 2,5 miliona evra godišnje. Izvoz u našu zemlju realizuju u saradnji sa ovdašnjim partnerom koji distribuira njihovu robu širom Srbije, od međunarodnih i nacionalnih trgovačkih lanaca, do manjih lokalnih prodavnica.

„Tržišta u Srbiji i Severnoj Makedoniji su po mnogo čemu slična, uključujući ukus potrošača, mentalitet i životni standard građana. Dobro poznajemo prilike na srpskom tržištu i zato potrošačima nudimo kvalitetnu robu po konkurentnim cenama, jer su i u Srbiji i u Severnoj Makedoniji troškovi proizvodnje niži nego u mnogim drugim zemljama iz kojih se u Srbiju uvozi prehrambena roba”, ističe Aleksandar Cvetanov, napominjući da su iz njihovog asortimana kod nas najtraženije kore za torte, razne vrste Tortina, rolata i slično.

Makprogres trenutno pregovara o plasmanu novih proizvoda na našem tržištu, poput čokoladnih namaza, slanih krekera i novih varijacija njegovih „Napolitan“ vafli. To je deo poslovne strategije za širenje poslovanja, koju podržava i Vlada Severne Makedonije, kroz finansijsku pomoć perspektivnim kompanijama da povećaju svoje kapacitete. Zahvaljujući ovoj podršci, Makprogres će u narednom investicionom ciklusu uložiti 16 miliona evra u rast proizvodnje.

Bolje povezivanje bi zadržalo mlade u regionu

Srbija je već godinama najveće izvozno tržište za hranu iz Severne Makedonije, a slede je Hrvatska, Italija i Bosna i Hercegovina. Gligor Cvetanov smatra da ovakav redosled ne iznenađuje, imajući u vidu geografsku blizinu tih tržišta, slične gastronomske navike stanovništva i međusobno poznavanje lokalnih robnih marki u regionu. Naš sagovornik iz Severne Makedonije podvlači da njihovom uspehu u Srbiji svakako pomažu dobri odnosi između dve države, ali da bi ta saradnja mogla da bude još bolja.

„Očekujem njeno značajnije unapređenje kada zaživi inicijativa Otvoreni Balkan. Nadam se da će nam ona otvoriti granice – ali doslovno – za slobodan prolazak ljudi, robe i kapitala, tako što ćemo ukinuti sve carinske barijere i nepotrebne administrativne procedure kako bi se trgovina odvijala što brže, jeftinije i bila što konkurentnija na tržištu“, naglašava Gligor Cvetanov, koji i sam aktivno učestvuje u ovoj inicijativi.

Prema njegovom mišljenju, države na Balkanu imaju najvažnije preduslove za ekonomski uspeh, prirodna bogatstva i vredne ljude, ali da bi se takve prilike maksimalno iskoristile, potrebno je stvoriti uslove za čvršću regionalnu saradnju i ulagati u međusobno poverenje.

„Nama će biti potrebno još mnogo godina da ekonomski dostignemo razvijene države na zapadu Evrope. Dodatni pritisak za privrede u ovom regionu je to što moramo da se trudimo da zadržimo mlade ljude u našim zemljama, da im damo ne samo nadu, već i realne uslove da ostanu ovde i da se razvijaju. Mislim da bi zemlje Balkana to mogle da postignu udruživanjem, jer bi tako osnažile svoja preduzeća i olakšale im poslovanje. A jača preduzeća znače više radnih mesta, budžetskih prihoda i brojnih drugih koristi za celo društvo“, zaključuje Gligor Cvetanov.

Marija Dukić

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Чланак Makprogres, Severna Makedonija: Zalažemo se za doslovno otvaranje Otvorenog Balkana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbija nema mnogo izvoznih proizvoda po kojima je poznata, ali je malo onih koji znaju da su ovce jedan od tih proizvoda. Ovce iz Srbije su tražene ne zbog povoljne cene već kvaliteta, ali ih, na žalost, nema onoliko koliko bi moglo da se proda stranim kupcima. O tome za sada niko ne brine, a nadležni se iznenade kad statistika saopšti da Srbija izvozi više ovaca od SAD i Nemačke.

Kako je objavio sajt Makroekonomija.org, Srbija je u 2022. imala 3,1 puta veću vrednost izvoza ovaca od zbirne vrednosti izvoza SAD i Nemačke. U odnosu na 2021. Srbija je prošle godine smanjila vrednost izvoza ovaca za 9,2%, sa 16 na 14,5 miliona evra. Svetski izvoz ovaca smanjen je za 15,9%, te je Srbija povećala udeo u svetskom izvozu sa oko 1,276% na 1,368%.

„Srbija ima 14 do 15 puta veći udeo u svetskom izvozu ovaca u odnosu na svoj udeo u svetskom stanovništvu“, navodi se na sajtu i dodaje da se Srbija nalazi na 16. mestu prema vrednosti izvoza ovaca. Od zemalja u okruženju veću vrednost imaju Rumunija, koja je svetski lider, i Mađarska koja je na osmom mestu.

Poskupele i ovce

Srbija je, kako je ukazao autor teksta Miroslav Zdravković, prošla dug put kako bi se probila u svetsku elitu izvoznika ovaca. U 2011. je vrednost izvoza bila 3,6 miliona evra i tek u 2012. je došlo do naglog povećanja izvoza na 4,9 miliona evra. Od 2012. do 2020. je vrednost izvoza oscilirala, što se dovodi u vezu sa fiskalnom konsolidacijom i ostalim reformama.

U 2020. godini, u vreme pandemije korona virusa, ostvarena je rekordna vrednost izvoza od 8,6 miliona evra, a u 2021. izvoz je bio gotovo udvostručen na 16 miliona.

Najveći izvoz ovaca iz Srbije u 2022. bio je u Izrael (5,2 miliona evra) i to je, po pisanju Makroekonomije, rekordna godišnja vrednost izvoza u ovu zemlju. I izvoz u Crnu Goru je imao rekordnu vrednost od 3,5 miliona evra. Pad vrednosti izvoza u BiH (sa 5,4 na 3,3 miliona evra) i u Severnu Makedoniju (sa 3,5 na 1,1 miliona evra) uticao je na pad ukupne vrednosti.
Ovce iz Srbije odlazile su povremeno i u Libiju, pa je prošle godine na tom izvozu zarada bila 835.000 evra, a prvi put je registrovan i izvoz u Albaniju, za 581.000 evra.

Posmatrano količinski, izvoz ovaca smanjen je sa 6.546 tona u 2021. na 4.506 tona u 2022. Ukupno je u 2021. izvezeno 192.023 ovaca iz Srbije, dok je u 2022. broj grla smanjen na 128.526, ali je i dalje bio znatno veći nego 2020. kada je bio manji od 100.000.

Izvoznicima je pogodovalo što su prošle godine ovce iz Srbije znatno bile skuplje, jer je prosečno grlo koštalo 83 evra u 2021. a 2022. koštalo je 113 evra.

Izraelci su ovce iz Srbije po grlu plaćali 124 evra u 2021. i 150 evra u 2022. Izvozna cena je skočila sa 2.438 evra po toni u 2021. na 3.216 u 2022. godini, što je, kako je naveo Zdravković, u skladu sa globalnim kretanjima cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Više ovaca u Vojvodini, nego u pirotskom kraju

Ovce iz Srbije lako bi našle kupce do velikog broja zemalja, a pre svega arapskih, ali nema dovoljne i organizovane proizvodnje. Ovčarski fond u Srbiji u poslednjih šest decenija je smanjen više od tri puta, nema potrebnih reprodukcionih ovčarskih centara, a više od 90% grla su kod malih odgajivača, uglavnom za njihove potrebe. Dodatni problem je što su veliki kombinati u kojima je bilo i po desetak hiljada ovaca propali, a privatne firme koje su ih kupile počele su da se bave drugim poslom.

Svetla tačka u statistici stočnog fonda je što je u prošloj godini, u odnosu na 2021. broj ovaca povećan za 1,5%, dok je broj goveda smanjen za 6,9%, svinja za 7%, koza za 1,7% i živine za 3,5%. U odnosu na desetogodišnji prosek (2012–2021), ukupan broj goveda manji je za 11%, svinja za 11,9%, koza za 6,3% i živine za 10,7%, a veći je broj ovaca za 1,9%.

U Srbiji 75% teritorije čine brdsko-planinska područja, idealna za razvoj ovčarstva. Prednost ruralnih područja je, kako tvrde stručnjaci, što tu mogu da se gaje autohtone populacije kao što su pirotska, svrljiška, sjenička, krvovirska, i da se, zbog očuvanog prirodnog ambijenta, organizuje proizvodnja slična organskoj. Međutim, u tim područjima danas su isključivo staračka domaćinstva i nema ko da se bavi ovom proizvodnjom. Trenutno je više stada ovaca u Vojvodini nego u pirotskom kraju, na Pešterskoj visoravni.

Novinar sa decenijskim iskustvom u pisanju o poljoprivredi Branislav Gulan za B&F kaže da je skoro zanemarljiv broj ovaca u Srbiji u odnosu na uslove koji postoje za uzgoj te stoke.

„Poljoprivrednici u Srbiji gaje oko 1,7 miliona ovaca, a pre dvadesetak godina bilo ih je milion više. Mi idemo unazad umesto da gajimo i proizvodimo ono što je traženo i gde bi mogli dobro da zaradimo. To nije slučaj samo sa ovcama, koje nema ko da čuva, niti šiša, a i kad se ošišaju bacamo vunu jer ne znamo kako da je iskoristimo, niko neće da je kupi“, navodi Gulan i dodaje da je stočarstvo danas na nivou iz 1910. godine.

Nema dovoljno ovaca za izvoz u Libiju

U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2014- 2024 ovčarstvu je posvećeno svega nekoliko pasusa, a statistika o uzgoju ovaca se oslanja na podatke do 2012. godine, tvrde poljoprivrednici. Jedan od njih, potpredsednik Udruženja uzgajivačka romanovske rase ovaca Darko Pavlović, kaže da bi mogao, na osnovu potražnje, da proda mnogo ovaca kupcima iz inostranstva, ali da jedva ima mogućnost da se na gazdinstvu kraj Uba brine o stadu od 100 grla, koliko sada ima.

„Borim se da zadržim stado, pomažu mi supruga i sin. Ali pitanje je koliko će još trajati ta borba jer računica pokazuje da bi prosečna porodica mogla da živi od ovčarstva trebalo bi da ima bar 200 ovaca i da za njih priprema hranu, na oko 15 hektara oranica. Pokušavamo nešto da uradimo preko našeg udruženja koje ima 17 članova sa 2.000 ovaca, da se organizujemo i sami izvozimo. Izrael je tržište koje traži naše ovce, uglavnom jagnjad ne stariju od šest meseci. Ali i kad bi sve uslove obezbedili, ne znamo kako ćemo naći čobane“, objašnjava Pavlović za B&F.

Državni podsticaj od 7.000 dinara po ovci i 2.000 dinara po jagnjetu u tovu, po njegovim rečima su solidni, ali bi trebalo da budu veći ako je cilj da se poveća izvoz.

Zanimljiva je priča da jedan Sirijac, koji nekoliko decenija živi u Srbiji, nije mogao da pomogne prijatelju iz Libije koji je hteo da kupi 7.000 ovaca kod nas. Obilazili su sela, zadruge, stočne sajmove, razgovarali sa dobavljačima i nadležnima i utvrdili da ne bi mogli da nabave ni 2.000 ovaca i jagnjadi. Iako ne postoje nikakve zakonske prepreke za izvoz stoke, potrebno je ispuniti zahtevne uslove – da se životinje skupe u karantin, pa da o njima brinu veterinari do trenutka kada bi bile prvo kamionom prebačene do Bara, a zatim brodom u Libiju.

Lakše prodavati ovčje meso nego ovce

Veliki izvoznik ovčjeg mesa Milenko Đurđević, vlasnik Industrije mesa „Đurđević“, kaže da se ne bavi izvozom živih ovaca, jer je to komplikovan posao i da je teško nabaviti tu stoku.

„Izvozim najviše svežeg ovčjeg mesa u Hrvatsku, Italiju i Rumuniju, jer kratko traje transport, a za dalja tržišta može da se transportuje samo zamrznuto meso, ali onda ne možemo da budemo konkurentni sa izvoznicima sa Novog Zelanda i iz Australije“, kaže Đurđević za B&F.

On smatra da Srbija ima dovoljno ovčjeg mesa za svoje potrebe i da bi izvoz mogao da bude mnogo veći da ima više gazdinstava koje se obave uzgojem ovaca.

„Živa jagnjad iz Srbije se traže u Makedoniji, Albaniji, Izraelu, ali bi veće količine mogle da odu i u Liban i Libiju. Tim izvozom se uglavnom u Srbiji bave stranci, ljudi iz tih zemalja, koliko znam na tri imanja, koji dobro poznaju tržište i organizuju transport životinja brodom“, navodi Đurđević.

Jedno od tih imanja je u Temerinu odakle se muška jagnjad izvoze u Izrael, gde se tove do 80 kilograma i onda prodaju, a druga dva su u Kušiljevu kod Svilajnca i u Adorjanu kod Kanjiže.

Marica Vuković

Biznis i finansije 213, septembar 2023.

Foto: Skitterphoto, Pixabay

Чланак Stranci izvoze ovce iz Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Malina se tradicionalno proizvodi u našoj zemlji duže od veka, a u novije vreme malinari tradicionalno protestuju doslovno svake godine, nezadovoljni otkupnom cenom. Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu. Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Stručnjaci ističu da je jedna od osnovnih prednosti maline to što sa male površine može da se ostvari visok prihod. Malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru. Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2% godišnje. Do smanjivanja proizvodnje dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja. I pored toga, Srbija je po obimu proizvodnje četvrta u svetu sa udelom od 13%, odmah iza Rusije, Meksika i Poljske.

Oko 95% proizvodnje kod nas predstavljaju visoko kvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno 3% čini „Tulamen“, a oko 2% druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta. Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.

Plod može da se koristi u svežem ili zamrznutom stanju i za različite oblike prerade, kao što su: sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmelada, kandirano voće, sladoled, malina u prahu i pulpi… Srbija izvozi više od tri četvrtine ukupne domaće proizvodnje maline, no uprkos velikim prednostima za gajenje ovog voća, prerađevine se praktično ne plasiraju na stranim tržištima. U izvozu takozvanog „crvenog blaga“ ubedljivo preovlađuje zamrznuta malina sa preko 97%, dok preostalo čini sveža malina. Ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa, ocenjuje se u analizi.

Tražnja u Zapadnoj Evropi manja za trećinu

Srbija je tokom prethodne četiri godine izvozila u proseku nešto više od 98.000 tona zamrznute maline, pri čemu je izvoz padao za preko 10% godišnje. Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, kada je nadmašio 114.000 tona, dok je prošle godine pao na 68.000 tona. Razlozi su u manjoj domaćoj proizvodnji, ali još više u izrazitom padu tražnje na stranim tržištima u uslovima visoke inflacije. Prehrambene kompanije i maloprodajni lanci navode da je zamrznuta malina znatno skuplja u poređenju sa zamrznutim egzotičnim voćem ili raznim voćnim mešavinama, i zato se sve više zamenjuje jeftinijim namirnicama.

Iako je Rusija vodeći proizvođač maline u svetu, ona celokupnu proizvodnju plasira na domaćem tržištu, pa su glavni konkurenti Srbiji u izvozu Poljska i Čile. Srbija trenutno izvozi zamrznutu malinu u 54 države i sa udelom od 19% u svetskom izvozu nalazi se na drugom mestu, iza Poljske, dok je naše učešće u evropskom izvozu prošle godine iznosilo 22%. Poljska je najveći konkurent Srbiji, posebno na tržištima Nemačke, Francuske, Austrije i Belgije.

Premda izvoz zamrznute maline iz Srbije količinski značajno opada u poslednje četiri godine, njegova vrednost raste usled velikog povećanja izvoznih cena. Tokom ovog perioda, prosečna vrednost ovog dela izvoza je iznosila 311 miliona dolara i rasla je za više od 13% godišnje. Prošle godine, zamrznuta malina je ostvarila najveću vrednost u izvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije, pri čemu je izvoz organski proizvedene maline dostigao 34,2 miliona dolara.

Prosečna izvozna cena naše maline tokom poslednje četiri godine kretala se oko 3,2 dolara po kilogramu, ali je njen rast primetan iz godine u godinu. Cena je 2018. iznosila 2,2 dolara po kilogramu, da bi se do 2022. više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. To je znatno iznad prosečne izvozne cene maline u svetu, koja je prošle godine bila 3,3 dolara po kilogramu. U analizi se ističe da je viša cena srpske maline na tržištu rezultat višegodišnjih unapređenja uzgoja, kao i mogućnosti održavanja visokog kvaliteta ploda tokom i posle berbe, zahvaljujući brzom hlađenju.

Međutim, očekuje se da će cena ovog voća padati na svetskom tržištu zbog daljeg smanjenja tražnje, pre svega u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi. Podaci pokazuju da je u poređenju sa 2020. i 2021. godinom, prošle godine prodaja maline u supermarketima širom Zapadne Evrope opala skoro za trećinu.

Srpski izvoznici maline, koji više od četiri petine ukupnog izvoza plasiraju na tržištu EU, već se suočavaju sa ovim problemom. Najznačajniji izvoz realizuje se u Nemačku, Francusku, Belgiju, Veliku Britaniju i Poljsku. Navedene zemlje su apsorbovale dve trećine ukupnog prošlogodišnjeg izvoza naše maline, ali njeno učešće na ovim tržištima primetno opada.

Srbija vodeći izvoznik u Francuskoj i Britaniji

Najviše zamrznute maline, u proseku 29.000 tona, izvozimo u Nemačku. To je skoro trećina ukupnog izvoza maline iz Srbije, ali plasman u Nemačkoj se smanjuje za 13,6% godišnje. U isto vreme raste vrednost izvoza, koja se u posmatranom periodu kretala oko 88,5 miliona dolara, sa rastom od preko 9% godišnje. Pored pada tražnje, razlog za manji izvoz je i u tome što je Nemačka povećala uvoz maline iz Ukrajine koja je znatno jeftinija, iako je i prosečna izvozna cena srpske maline na ovom tržištu prilično niska, oko 2,9 dolara za kilogram. Ipak, Srbija je i dalje jako dobro pozicionirana na nemačkom tržištu, koje je najveći uvoznik maline u svetu. Nemačka ovo voće najviše uvozi iz Poljske (38,5%), Srbije (33,6%) i Ukrajine (6,1%).

Znatno manje količine zamrznute maline izvozimo u Francusku, prosečno nešto više od 19.000 tona, po ceni od oko 3 dolara za kilogram. Izvoz je u poslednje četiri godine padao po stopi od 4,7% godišnje, dok je njegova vrednost iznosila u proseku 58,1 milion dolara i rasla je za 21% godišnje. Francuska najviše uvozi malina iz Srbije, gotovo 32% ukupnog uvoza, a slede Poljska i Belgija.

Belgijanci su tokom analiziranog perioda uvozili preko 6.000 tona zamrznute maline iz Srbije, po prosečnoj ceni od 3,5 dolara za kilogram, pri čemu naš izvoz u ovu zemlju opada za 7% godišnje, a njegova vrednost raste po godišnjoj stopi od preko 15%. Srbija je četvrti izvoznik zamrznute maline u Belgiju, iza Holandije, Poljske i Španije.

Četvrto najveće tržište za malinu iz Srbije je Velika Britanija, gde izvozimo u proseku nešto više od 5.000 tona godišnje, po ceni od 3,5 dolara po kilogramu. Srbija je najveći izvoznik zamrznute maline na britansko tržište, sa udelom u ukupnom uvozu od skoro 27%. Prosečna vrednost izvoza zamrznute maline u prethodne četiri godine je iznosila 18,1 miliona dolara, ali zabrinjava pad izvezenih količina za preko 13% godišnje.

Zanimljivo je da je naš najveći konkurent, Poljska, peti po veličini uvoznik zamrznute maline iz Srbije. U ovu zemlju smo tokom prethodne četiri godine izvozili u proseku oko 5.000 tona malina, po ceni od oko 2,8 dolara po kilogramu, što je najniža cena u poređenju sa ostalim najvećim izvoznim tržištima. Vrednost izvoza u Poljsku prosečno je iznosila 14,2 miliona dolara, ali se obim smanjuje za preko 18% godišnje. Poljska uvozi najviše zamrznute maline iz Ukrajine (55,7%), Srbije (24,8%) i Nemačke (2,4%).

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Angel Sinigersky, Unsplash

Чланак Izvoz zamrznute maline iz Srbije: Sve manje, a sve skuplje се појављује прво на Biznis i Finansije.

To bi se, kako je navedeno, odnosilo na vozila koja su na kraju životnog veka, a sagovornici Euronews Srbija kažu da ove mere neće dramatično uticati na uvoz polovnjaka u Srbiju.

Evropska komisija procenjuje i da svake godine preko šest miliona vozila u Evropi dođe do kraja svog životnog veka, a da neadekvatno rukovanje njima dovodi do gubitka vrednosti i zagađenja. Stoga je iznela takozvani Plan o poboljšanju dizajna i upravljanju vozilima na kraju životnog veka.

Kako se navodi, očekuje se da će predložena uredba, koja će zameniti postojeće direktive o vozilima na kraju životnog veka i o ponovnoj upotrebi, reciklaži i povratu, imati značajne koristi za životnu sredinu, intenziviraće industriju upravljanja otpadom i reciklažu, a takođe doprineti boljoj bezbednosti na putevima u trećim zemljama sprečavanjem izvoza neispravnih vozila i smanjenjem štetnog zagađenja i zdravstvenih rizika.

Koja su vozila na kraju životnog veka?

Iz EK za Euronews Srbija pojašnjavaju da se vozila na kraju životnog veka smatraju opasnim otpadom i da je njihov izvoz iz EU u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD-a) zabranjen, ali da to nije slučaj za korišćena vozila koja formalno nisu dostigla fazu otpada.
Oni navode i da se Evropski parlamet i Evropski savet trenutno bave ovim pitanjem i da u ovom trenutku ne mogu da daju više u informacija o tajmingu primene, odnosno kada će se krenuti sa sprovođenjem novog plana.

„Da bi se rešila ova situacija, predložena Uredba postavlja novi model u kome bi samo vozila koja su u stanju da saobraćaju bila ovlašćena da se izvoze iz Unije. Da bi se olakšala implementacija, predložena Uredba takođe pojašnjava šta su zapravo vozila na kraju životnog veka i uvodi obavezne kriterijume koji bi omogućili da se lakše razlikuju vozila koja je za otpad od onih koja su polovna“, kažu za Euronews Srbija u Evropskoj komisiji.

Petar Veličković sa sajta Polovni automobili za Euronews Srbija kaže da će se, prema informacijama kojima on raspolaže, pod ovim vozilima, između ostalog, smatrati ona koja su isečena na komade, zavarena ili zatvorena izolacionom penom, potpuno izgorela do tačke gde je putnički ili prostor motora uništen i potopljeno u vodu do nivoa iznad kontrolne table

Takođe, u to će se ubrajati i vozila kod kojih se neke komponente ne mogu prepraviti ili zameniti.

„To su gume, točkovi, vešanje, upravljanje, kontrolne komponente, trup i šasija vozila, sedišta, vazdušni jastuci, sigurnosni pojasevi, strukturne i sigurnosne komponetne koje imaju tehničke nedostatke, a koji se ne mogu zameniti, kao što je prekomerna perforirajuća korozija. Takođe, ukoliko popravka zahteva zamenu motora, menjača kućišta ili šasije, što za rezultat ima gubitak originalnog identiteta vozila što se ne odnosi npr. na zamenu motora ili menjača kada se zbog kvara menjaju istim tipom motora ili menjača“, navodi on.

Veličković kaže i da se polovno vozilo može smatrati „ekonomski nepopravljivim“, ukoliko je tržišna vrednost niža od cene neophodne popravke potrebne da se vozilo dovede u tehničko stanje po EU standardima, u državi članici u kojoj je vozilo registrovano pre popravke.

Hoće li zabrana uticati na srpsko tržište?

EU je najveći svetski izvoznik polovnih vozila u zemljama koje nisu članice. U 2020. godini, broj polovnih vozila izvezenih u treće zemlje iznosio je 870.000 vozila u vrednosti od 3,85 milijardi evra. Većina automobila se izvozi u Afriku, Istočnu Evropu, Centralnu Aziju i Bliski istok.

Procene su da se u Srbiju godišnje uveze između 120 i 150 hiljada automobila, a da je 95 odsto iz EU.

Petar Živković iz Asocijacije automobilskih novinara Srbije za Euronews Srbija kaže da se na jedan prodati novi automobil u Srbiji uvozi četiri do pet polovnih, a da je porazan podatak da oko 70 odsto njih ima motore euro3, euro4 standarda, što znači starija su od 15 godina.

Najava da će EU zabraniti izvoz dotrajalih automobila probudio je bojazan da bi to moglo uticati na uvoz u Srbiju.

Prema rečima Veličkovića, ovakve definisanje uslova pod kojima se polovnjak smatra dotrajalim i u budućnosti zabranjenim za izvoz u praksi bi trebalo da znači da će većina polovnjaka koji se danas uvoze u Srbiju, ali i ostale države van EU moći da se nesmetano uvoze i dalje, naravno, ako zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti.

Kako smatraju sagovornici Euronews Srbija, s obzirom da postoje najave da će Srbija zabraniti uvoz vozila sa euro 3 i euro 4 motorom, eventualna zabrana uvoza ovakvih automobila iz EU ne bi imala značajniji uticaj.

„Ukoliko bi Evropska komisija kojim slučajem zabranila izvoz takvih vozila u takozvane treće zemlje, što ne deluje kao realna opcija u ovom momentu, pitanje je u kojoj meri bi se čak i to uopšte odrazilo na domaće tržište, jer podsetiću da je i naša država najavila da će od naredne godine zabraniti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 emisionim standardima izduvnih gasova. U praksi to znači da zbog naših propisa nećemo moći više da uvozimo polovnjake koji su proizvedeni pre 2009. godine, nevezano za odluke EU. S druge strane, neće biti zabranjena trgovina takvim polovnjacima koji su već registrovani u našoj zemlji, tako da će i vozači koji za automobil mogu da odvoje nekoliko hiljada evra ipak moći da nađu primerak po želji“, navodi Veličković.

Sličnog je stava i Živković, ali ipak navodi da će možda doći do pomeranja cena.

„U svakom slučaju ja očekujem da će to makar i psihološki malo podići cene vozila, ali je i to pitanje, jer mislim da je tržište već toliko blokirano visokim cenama da se sad svi već muče kako da podignu prodaju vozila. To će biti sve teže i teže, jer stižu konkurenti iz Kine i drugih zemalja koji prave jeftinije automobile“, navodi on.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Чланак Da li će nova mera EU uticati na uvoz polovnih automobila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. KAD SIROTINJA FINANSIRA MILIJARDERE: Mega jahte na državnom budžetu
Opet su najbolje prošli ruski milijarderi. Globalan lov SAD i EU na imovinu ruskih tajkuna, kako bi je „zamrznuli“, i eventualno konfiskovali, u praksi je, barem kada se radi o mega jahtama, rezultirao milionskim uštedama za ruske milijardere, dok ceh, po običaju, plaćaju zapadni porezni obveznici.

10. SVETSKA AUTOINDUSTRIJA – RAT NA ČETIRI TOČKA: Pobesneli Maks i druge priče
Indija je postala treće najveće automobilsko tržište u svetu, iza Kine i SAD, ali će se glavna bitka za prevlast u ovoj industriji i dalje voditi između dve vodeće svetske ekonomije. Pobednik u ratu na četiri točka je neizvestan, no gubitnik je po svoj prilici izvestan, imajući u vidu da su u trenutnoj situaciji perspektive evropske autoindustrije najupitnije.

Biznis

14. UKIDANJE POSEBNIH DOZVOLA ZA TRANSPORT IZMEĐU SRBIJE I SEVERNE МAKEDONIJE: Pokazna vežba za otvoreno tržište
Očekuje se da će od 1. avgusta, po stupanju na snagu dogovora o liberalizaciji transporta između Srbije i Makedonije, više koristi od ukidanja posebnih dozvola za prevoz u i iz trećih zemalja, imati kompanije iz susedstva. Ipak, srpski prevoznici veruju kako je to prilika da na manjem tržištu „Otvorenog Balkana“, pre ulaska u Evropsku uniju, država preispita svoja zahvatanja i usaglasi politiku poreskog i akciznog opterećenja sa pravilima koja važe u okruženju i EU.

16. EKONOMSKI POLOŽAJ TURISTIČKIH VODIČA: Posao za ponekad
Turističke agencije retko zapošljavaju vodiče za stalno, pa mnogi rade kao honorarci, uz druge poslove koji im obezbeđuju stalne prihode. Oni, kojima je posao turističkog vodiča dopunski, dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici. Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu iznose oko 52.000 dinara.

18. BEOGRADSKA FIRMA SLOVO: Pečat kroz tri veka
Beogradska firma Slovo je od svog postanka 1831. godine prešla put od slovolivnice do kreativnog dizajna. Preduzeće je tokom dugog postojanja zbog tehnoloških promena više puta menjalo osnovnu delatnost, a danas i do 40 odsto prihoda ostvaruje na inostranom tržištu.

Finansije

20. ZAŠTO JE FINANSIJSKO TRŽIŠTE NEDOSTUPNO ZA ZADRUGE: Kamate visoke, procedure nesavladive
Iako je Srbija nakon usvajanja novog Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela. Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štednokreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke. Ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.

22. PREVARA SA KARBON KREDITIMA: Spašavanje planete mafijaškim receptima
Kula od karata u obliku globalne trgovine karbon kreditima ozbiljno je uzdrmana kada se pokazalo da je jedan od ključnih globalnih igrača, američka neprofitna organizacija Verra, najveći svjetski izdavač sertifikata za karbon kredite, u stvari posredovala u prodaji magle. Inače čitav koncept trgovine karbon kreditima, da bi se kompenzirala vlastita emisija ugljen-dioksida, isto je kao kada bi masovni ubica plaćao ženama da rađaju djecu, kao naknadu za ljude koji je prethodno ubio.

Temat – Srbija i EU

25. PRIVREDNA SARADNJA SA EU U PRAKSI: Koliko nas granice ograničavaju?
Iako su u Srbiji poboljšane neke carinske procedure, čekanje na granicama je i dalje veliki problem koji usporava i poskupljuje poslovanje. Dok strani investitori traže brže usklađivanje propisa sa EU koji bi olakšali protok robe, domaćim privrednicima je u ovom trenutku važnije usaglašavanje u energetici i finansijskim instrumentima za razvoj tržišta kapitala.

28. EU PROGRAMI ZA EKONOMSKI I DRUŠTVENI NAPREDAK: Kratki vodič za privrednike
Evropska unija u saradnji sa partnerskim institucijama sprovodi u Srbiji različite programe za podsticanje ekonomskog i društvenog napretka, naučnih istraživanja, inovacija i ravnomernijeg regionalnog razvoja. Mnogi od tih programa omogućavaju brži rast malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim programima, privrednici mogu da konkurišu za bespovratna sredstva, zajmove, mikrofinansiranje, jemstva i preduzetnički kapital.

30. FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA IZ SREDSTAVA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE: Oslonac u nesigurnim vremenima
Najveće poslovne banke u Srbiji već godinama sarađuju sa Evropskom investicionom bankom kroz programe garantnih šema, koji su uglavnom usmereni na podršku malim i srednjim preduzećima. Ovakvi krediti su veoma traženi jer nude daleko povoljnije uslove, pre svega niže kamatne stope, duže i prilagodljivije rokove otplate i duži grejs period. U najavi su i nove tranše koje će iskombinovati pogodnosti kredita Evropske investicione banke i garantnih šema Evropskog investicionog fonda, kako bi se dodatno pojačala podrška privrednicima u nesigurnim vremenima.

32. EVROPSKA MREŽA PREDUZETNIŠTVA: Ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu
Evropska mreža preduzetništva koja povezuje 60 zemalja, uključujući i Srbiju, već 15 godina pruža besplatnu pomoć malim i srednjim preduzećima da internacionalizuju poslovanje, pronađu nove načine finansiranja i sklope saradnju sa inostranim kompanijama. Usluge ove mreže do sada je koristilo 18.500 preduzeća u Srbiji. Njima će uskoro biti dostupan i novi paket podrške, koji će uključiti i početničke firme i to u oblasti „duboke tehnologije“, koja se zasniva na naučnim otkrićima i inženjerskim inovacijama.

34. ISTRAŽIVANJA ZA RAZVOJ: Nova era domaće nauke
Najveća opasnost za bilo koju zemlju je zatvaranje pred rizicima koje neminovno nosi razvoj nauke i inovacija, jer bi time zatvorila i sopstvenu budućnost. Zato saradnja Srbije i EU u oblasti istraživanja i razvoja predstavlja više od pregovaračkog poglavlja u procesu pridruživanja. Učešće u zajedničkim projektima omogućava Srbiji da testira sopstveno znanje, koliko su njeni proizvodi dobri i kako može da ih plasira na različita tržišta, saglasni su predstavnici države i nauke.

36. FOND ZA INOVACIONU DELATNOST: Podela rizika sa inovatorima
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.

38. ISKUSTVA KORISNIKA PROGRAMA FONDA ZA INOVACIONU DELATNOST: Velika pomoć za velike podvige
Zahvaljujući zajedničkom ulaganju Srbije i Evropske unije, Fond za inovacionu delatnost je objavio novi paket bespovratne pomoći od 26 miliona evra za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Šta ovakva podrška znači u praksi, pokazuju primeri preduzeća koja su već dobila sredstva Fonda, kako bi razvila preko potrebne i društveno korisne inovacije. Među njima su proteze za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala, robotska platforma za preciznu poljoprivredu i biljna zamena za mleko prilikom čije izrade se nijedna sirovina ne baca.

Intervju

42. DR SLAĐANA FILIPOVIĆ, ONKOLOG: Rak nije samo bolest tela, već i duše
„Ukoliko učestvujemo u razboljevanju, a izvesno je da učestvujemo jer sve bolesti kreću iz mozga, zašto ne bismo mogli da učestvujemo i u izlečenju? Rak je uvek alarm da negde nismo išli svojim putem i zato je važno da se pored tela leči i duša“, kaže u razgovoru za B&F profesor dr Slađana Filipović, onkolog iz Niša koja je ceo svoj profesionalni vek posvetila ranoj dijagnostici i lečenju prvenstveno raka dojke, sa kojim se i sama suočila pre 14 godina. Naša sagovornica ističe da su medicinske terapije za lečenje različitih oblika raka dojke sve uspešnije, a za dobar ishod izuzetno je važno što ranije otkrivanje bolesti.

Skener

46. IZVOZ ZAMRZNUTE MALINE IZ SRBIJE: Sve manje, a sve skuplje
Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro duplo manje u poređenju sa 2019. godinom. Dok izvoz količinski opada u poslednje četiri godine za preko 10% godišnje zbog sve manje tražnje u višegodišnjoj krizi, izvozna cena u istom periodu se više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. Među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, zamrznutu malinu najskuplje prodajemo u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.

48. ŠTA GRAĐANI OSTAVLJAJU NA ČUVANJE U DOMAĆIM ZALAGAONICAMA: Od ikona do fotografske opreme
Ljudi koji vode zalagaonice kažu da imaju zaista šaroliku klijentelu, od sportista i poslovnih ljudi, do onih kojima treba novac da „premoste od prvog do prvog“ i plate sve račune. Najčešće se zalaže zlato, satovi i umetnine. Ređe automobili, najređe nekretnine. Ističu i da je diskrecija uvek zagarantovana, kao i da konačne uslove dogovaraju „oči u oči“ sa klijentom. Dok vlasnici zalagaonica tvrde da se njihov posao zasniva na obligacionom pravu, kao i na Zakonu o založnom pravu, nadležni odgovaraju da on nije regulisan domaćim propisima.

Nove tehnologije

50. DA LI ĆE EKONOMSKA KRIZA USPORITI 5G MREŽU: Prikočili prinosi na ulaganja
Prema prognozama relevantnih međunarodnih organizacija, 5G tehnologije će do 2025. doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara, dok će privredni rast uvećati za 1% do 2030. godine. Da bi se dostigli ovi ciljevi planirano je da se tokom naredne dve godine u 5G uloži 620 milijardi dolara, što postaje neizvesno u situaciji kada stope prinosa od investicija u ovu tehnologiju postaju niže od cene kapitala.

Nauka

52. ODLAZAK NOBELOVCA DŽON GUDENAFA, PIONIRA U RAZVOJU LITIJUM-JONSKIH BATERIJA: Neki od nas su kao kornjače
Džon Gudenaf, tvorac litijum-jonskih baterija koji je preminuo prošlog meseca u stotoj godini života, govorio je za sebe da je kao kornjača kojoj treba vremena da izađe iz svog oklopa. Kada je upisao studije fizike, profesori su mu rekli da je prestar da bi uradio bilo šta značajnije u nauci. Prvo revolucionarno otkriće objavio je sa 57 godina, drugo kada je napunio 94, a Nobelovu nagradu je dobio u 97. godini. „Uvek sam verovao da godine nisu bitne i da starenje nikoga ne bi trebalo da obeshrabri“, istakao je Gudenaf u jednom razgovoru, objašnjavajući zašto ne namerava da se penzioniše dok je živ.

Koktel

54. MANJAK JAVNIH TOALETA U DOBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Lako je avatarima, gde će ljudi?
Većinu turista i dalje čine ljudi a ne njihovi avatari, pa za razliku od metaverzuma, sve izraženiji manjak javnih toaleta zbog štednje u realnom svetu postaje nužno pitanje za rešavanje. Globalni „Indeks javnih toaleta“ pokazuje da je Srbija u donjem delu rang liste, ali i da mereno dostupnošću ovakvih objekata po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju. Prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, nestašica je tolika, da pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!?

58. ZAŠTO BERLIN IMA DVA ZOOLOŠKA VRTA: Životinje u političkoj areni
Berlin još uvek ima neke „blizanačke“ institucije iz perioda Hladnog rata, a među njima su i dva zoološka vrta čije suparništvo je bilo legendarno u to vreme i traje do današnjih dana.

Komunikacije

60. MALTRETIRANJE I ZLOUPOTREBA KUPACA: Nasrtljivi prodavci
Skoro četiri petine građana Srbije je izloženo različitim vidovima maltretiranja i prevara, kojima prodavci pribegavaju da bi im prodali proizvod koji ne žele. Mnogi ističu da su najveće žrtve manipulacije penzioneri u poznim godinama i slabijeg imovinskog stanja. Njihove podatke firme pribavljaju od jedne državne institucije, tvrde neki od bivših prodavaca i dodaju da baze podataka o „naivnim kupcima“ preduzeća preprodaju jedna drugima.

Reprint

62. ZDRAVSTVENI PARADOKS U ETIOPIJI: Zemlja se bori s nedostatkom lekara, dok se lekari bore da pronađu posao
Etiopija, iz koje potiče aktuelni predsednik Svetske zdravstvene organizacije, mogla bi uskoro da postane „lekarska pustinja“. Razlog je to što uprkos ogromnom nedostatku lekara, oni jako teško dolaze do posla u zdravstvenim ustanovama, u kojima tvrde da nemaju finansijskih mogućnosti za zapošljavanje novih kadrova. Većina lekara, i kada se zaposle, sa svojim primanjima jedva sastavlja kraj s krajem, a što je najapsurdnije – često nemaju novca ni za lečenje ukoliko se i sami ozbiljnije razbole.

Vremeplov

64. NAJPRODUKTIVNIJI PLJAČKAŠ BANAKA: Lopov sa akademskim pristupom krađi
Džorž Lesli je bio jedan od najuglednijih građana Njujorka, koji je vodio dvostruki život. Zahvaljujući svom arhitektonskom i inženjerskom znanju, organizovao je 80% svih pljački banaka u SAD od 1869. do 1878. godine, ukravši najmanje 200 miliona dolara. Pored toga, bio je savetnik za pljačku brojnim kriminalacima, ali i konsultant poreske uprave u Njujorku.

Чланак Biznis & finansije 211/212: Srbija i EU – Prilike za privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše mleka, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) uvezeno je iz Poljske, Bosne i Hercegovine (BiH), Francuske, Danske i Hrvatske.

Iz Poljske je u istom periodu uvezena 2.261 tona nekoncentrovanog mleka i pavlake;(bez dodatog šećera) vrednosti 1,77 miliona evra, čemu treba dodati i 731 tonu koncentrovanog mleka i pavlake (sa dodatim šećerom).

Kada se saberu te dve stavke, dolazi se do podatka da je ukupan uvoz mleka i mlečnih prerađevina iz Poljske bio 2.992 tone u vrednosti 4,428 miliona evra.

Iz BiH je od početka godine do kraja marta uvezeno 2.713 tona mleka u vrednosti 2,23 miliona evra.

Najveći uvoz iz Poljske

Drugim rečima, vrednost uvoza mleka i mlečnih prerađevina iz Poljske u Srbiju je duplo veća nego uvoz iz BiH, iako je razlika u ukupnoj količini koja je uvezena iz te dve zemlje pojedinačno 279 tona.

Od odstalih zemalja, Srbija je mleko od početka godine najviše uvozila iz Francuske (2,28 miliona evra – 692 tone), Danske (1,84 miliona evra – 394 tone), Hrvatske (1,19 miliona evra – 983 tone), Mađarske (870.000 evra – 1.288 tona).

Iz Slovenije je u istom periodu uvezena 731 tona za 650.000 evra, iz Švedske 138 tona za 501.000 evra, iz Holandije 131 tona za 423.000 evra, iz Belgije 102 tone za 320.000 evra, iz Nemačke 121 tona za 307.000 evra, iz Češke 168 tona za 175.000 evra, iz Slovačke 190 tona za 114.000 evra.

U manjim količinama na toj listi su i Italija, Estonija, Letonija i Grčka.

Srbija mleko najviše izvozi u Severnu Makedoniju (1,74 miliona evra – 3.051 tonu), Crnu Goru (1,16 miliona evra – 1.210 tona), Albaniju (758.000 evra – 1.376 tona), Hrvatsku (261.000 evra – 359 tona) i u BiH (75.000 evra – 60 tona).

Država je pre nekoliko meseci uvela prelevmane (taksu) na uvoz mleka iz EU, ali to nije dalo veći efekat, a domaći stočari su naglašavali da te mere moraju da obuhvate i uvoz mleka iz zemalja koje su članice i CEFTA sporazuma (Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija).

Kriv uvoz

Tokom poslednjih protesta, kada su organizovane i blokade puteva, više puta je naglašeno da je za višak mleka na domaćem tržištu i pad cena delom kriv i uvoz mleka i njegovo gomilanje u skladištima.

Mlekare su nekim stočarima i otkazivale otkup mleka, a oni su ga, zbog nemogućnosti da ga skladiše ili prerade, prosipali.

Otkupna cena mleka od prošle jeseni dostigla je i 85 dinara po litru, ali je kasnije kod pojedinih mlekara počela da pada i ispod 40 dinara po litru.

Izvor: Novaekonomija/Beta

Foto: Pixabay

Чланак Uvoz premašio izvoz mleka u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukrajina je istovremeno potvrdila svoju poziciju ključnog izvoznika ovih sirovina u EU, dok je Moldavija bila na drugom mestu

U prva tri meseca ove godine suncokretovo ulje bilo je glavni ukrajinski izvozni proizvod u EU, sa udelom u uvozu od 86 posto, isto kao u prvom tromesečju 2022. godine, pokazuju najnoviji podaci Eurostata, statističke službe EU.

Moldavija u evropskom uvozu jestivog ulja ove godine za sada ima udeo od pet posto, upola manje nego na početku prošle godine, dok je na trećem Srbija sa četiri posto, istovetno kao i u 2022. godine.

Ukrajina je od početka godine zadržala i lidersku poziciju u izvozu kukuruza u EU, sa udelom u uvozu EU od 71 posto.

EU u prvom tromesečju nije uvozila suncokretovo ulje iz Rusije koja je lane bila na trećem mestu sa udelom od šest odsto.

Brisel je u junu prošle godine zbog ruske invazije u Ukrajini privremeno obustavio carine na uvoz ukrajinskih proizvoda.

Ukrajina je u EU povećala i izvoz sojinog ulja.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija treći najvažniji dobavljač suncokretovog ulja za EU се појављује прво на Biznis i Finansije.