Većinu turista i dalje čine ljudi a ne njihovi avatari, pa za razliku od metaverzuma, sve izraženiji manjak javnih toaleta zbog štednje u realnom svetu postaje nužno pitanje za rešavanje. Globalni „Indeks javnih toaleta“ pokazuje da je Srbija u donjem delu rang liste, ali i da mereno dostupnošću ovakvih objekata po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju. Prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, nestašica je tolika, da pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!?
Pre petnaestak godina, kada se grupa srpskih turista vraćala kući iz Pariza preko Nemačke, svi su dali poslednji evro da vide čudo od nemačkog javnog toaleta, gde se nakon pritiska na dugme za puštanje vode WC šolja okretala i samu sebe prala i dezinfikovala. To je do danas ostala naučna fantastika kada je reč o ovdašnjim javnim toaletima, ali strane turiste koji se prime na promotivni spot Turističke organizacije Srbije „Izaberi svoju avanturu – vidi Srbiju“ i reše da dođu ovamo, čeka mnogo veća avantura od „pametne“ WC šolje.
Onima koji nisu spremni za nove izazove, preporučuje se da pre dolaska u Srbiju sve što nužda nalaže obave u Beču, gradu sličnom Beogradu, ali samo po broju stanovnika. Austrijska prestonica, osim što se rasipa sa preko 200 javnih toaleta, u ponudi ima i besplatni „WC vodič kroz grad“ sa detaljno ucrtanom mapom za sve one kojima je hitno.
Turisti koji dođu u srpsku prestonicu, takođe mogu da dobiju potrebne informacije na jednom mestu. To je zvanični sajt JKP „Zelenila Beograd“, gde pod rubrikom „Sanitarni objekti“ sve jasno piše, od toga da im je na raspolaganju celih 20 javnih toaleta, do adresa gde se nalaze, kategorizacije i radnog vremena. Informacije su dostupne isključivo na srpskom jeziku i to na ćirilici, što nudi priliku strancima da pored novog jezika, nauče i novo pismo. Ko nije spreman na ovakav izazov, a pritom škrtari na potrošnji u mnogobrojnim prestoničkim kafićima i restoranima, može da se upusti u sportsku disciplinu „slobodno trčanje“, tragajući za besplatnom WC uslugom po Beogradu.
Šta će ga zateći i kad je nađe, takođe je uzbudljiva nepoznanica. Oni koji su se pre puta informisali na sajtovima o stanju javnih toaleta u svetu, mogli su bar uopšteno da saznaju šta zahteva avantura u Srbiji. Recimo, britanska kompanija za trgovinu toaletnim sanitarijama „QS Bathrooms Supplies“, nudi svu moguću WC statistiku pod kapom nebeskom. Zahvaljujući ovolikoj posvećenosti, postala je referentni izvor za problematiku javnih toaleta, na koji se pozivaju mediji širom sveta.
Niko ne želi da bude ministar za toalete
Prema globalnom „Indeksu javnih toaleta“, koju pomenuta firma objavljuje svake godine, Srbija se sa tri toaleta na 100.000 stanovnika nalazi u donjem delu rang liste, doduše ne baš na samom dnu. Možemo da gunđamo oko toga kakvi podaci su korišćeni i koja metodologija, ali to je slika kako nas vide drugi. Rang lista je zanimljiva i zato što pokazuje da prema broju javnih toaleta po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju.
Naime, na ovoj rang listi prednjači Island, sa 56 javnih toaleta na 100.000 stanovnika, a među prvom petorkom su Švajcarska, Novi Zeland, Finska i Australija. U našem regionu ubedljivo vodi Hrvatska, koja je sa 18 javnih toaleta na 100.000 stanovnika daleko ispred Slovenije, pa čak i Velike Britanije. Kada je reč o Ujedinjenom Kraljevstvu, britanska kompanija upozorava da su javni toaleti „rak rana“ nekadašnje imperije. Vlade u Engleskoj padaju, ali vera u slobodno tržište opstaje, pa pošto su javni toaleti skupi za gradnju i održavanje, postali su jedna od omiljenih stavki za uštede u državnom budžetu.
Zahvaljujući tome, Britanija je tokom poslednje decenije izgubila polovinu raspoloživih javnih toaleta, a oni koji su opstali sve su skuplji za korišćenje. Cena „po jednom ulasku“ je sa 20 penija skočila na 50, a u Škotskoj koja teži nezavisnosti, nezavisna je i politika plaćanja javnih toaleta, pa košta celu funtu. Ovakva skupoća je u vreme ekonomske krize primorala i turiste da štede, te su plaže i parkovi zatrpani ljudskim „stajskim đubrivom“.
Stvari su došle dotle, da prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!? Gradske vlasti moraju da šalju timove ljudi da očiste vrata i pločnike od nepoželjnih tragova i sve to „zbog toga što niko u britanskoj vladi ne želi da se bavi ovim problemom i da bude ministar za javne toalete“, upozoravaju u ovom udruženju.
Veliku Britaniju je na poziciji pete najveće svetske ekonomije prošle godine smenila njena bivša kolonija, Indija, ali što se tiče javnih toaleta situacija u ovoj zemlji sa 1,3 milijardu ljudi je još gora nego u slučaju nekadašnjeg kolonizatora. Indijske vlasti su tokom protekle decenije potrošile 30 milijardi dolara na izgradnju više od 100 miliona javnih toaleta, no uprkos tome još uvek četvrtina seoskog i petina gradskog stanovništva „olakšava“ se na ulici.
Problem nije samo u činjenici da je teško iskoreniti hiljadugodišnje uverenje kako bi izlučevine trebalo slobodno da protiču kroz univerzum, već i u tome što je isplivalo da dobar deo pomenutog novca nije završio u toaletima, već se negde zagubio u složenom lancu dobavljača. Shodno tome, i turisti slede lokalne običaje kada se nađu u situaciji „nužda zakon menja“.
Toalet revolucija
Manje demokratska Kina je to pokušala da reši direktivom s najvišeg partijskog vrha pod nazivom „Toalet revolucija“, koja je pokrenuta kao sveobuhvatni rat protiv nehigijenskih sanitarnih uslova, posebno u mestima sa najvećim brojem turista. Dok pojedini američki mediji nabijaju na nos sopstvenim vlastima da je zahvaljujući ovoj revoluciji, Kina za samo dve godine izgradila 700.000 javno dostupnih toaleta, drugi tvrde da je do sada uloženih 3,5 milijardi dolara slupano pre svega na gradske objekte sa „pet zvezdica“, dok su ruralna područja ostavljena da ne kažemo u čemu.
Dakle, turisti u velikim kineskim gradovima mogu da uživaju u raskoši javnih toaleta koje krase mramorni zidovi, podovi od kvalitetnog drveta, klima, lagani džez u pozadini, vizuelni efekti. Šolje u ovakvim toaletima se same peru, dezinfikuju i ispuštaju prijatne mirise, neki od njih se aktiviraju glasovnim komandama, a korisnicima je na raspolaganju besplatni internet, priključak za punjenje električnih vozila i sve to može da se plati i tokenima.
Ko zabasa malo izvan gradova, na raspolaganju ima čučavce ograđene niskim zidovima, često pored nekog obora za svinje, a uslugu naplaćuje „rukovodilac toaleta“. Najveća prednost ovakvih objekata, pored lokalne autentičnosti je to što nemaju ugrađene kamere kao oni fenserajski, u kojim se softveri za prepoznavanje lica aktiviraju čim posegnete za toalet papirom. Zli jezici tvrde da zato kineski građani u ove moderne nose sopstveni toalet papir.
Prema „Indeksu javnih toaleta“, SAD sa svega osam javnih toaleta na 100.000 stanovnika, daleko zaostaju za Evropom. S druge strane, američki turisti u Evropi su zgranuti činjenicom da se javni toaleti plaćaju, jer je ova usluga u Americi besplatna, što je jedna od retkih tekovina šezdesetosmaških revolucionara koja je opstala do danas. Zato i nema dovoljno javnih toaleta, tvrde pobornici slobodnog tržišta, jer je podizanje i održavanje ovakvih objekata bez naknade jako skupo ljudsko pravo.
Procenjuje se da početna ulaganja samo za izgradnju iznose u proseku oko 500.000 dolara. Ako se ugrađuju najsavremenije tehnologije, ona mogu dostići i 1,7 miliona dolara, koliko je koštalo podizanje najnovijeg javnog toaleta u San Francisku. Ovoliki iznos je podigao i veliku prašinu u javnosti, što su vlasti u Njujorku iskoristile da poruče kako je bolje da se novac poreskih obveznika upotrebi za neke nužnije stvari, a lokalci i turisti „u hitnim situacijama mogu da koriste Starbaks, čiji se kafići nalaze na svakom ćošku“.
Zorica Žarković
Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.
Foto: anncapictures, Pixabay