Iako su u Srbiji poboljšane neke carinske procedure, čekanje na granicama je i dalje veliki problem koji usporava i poskupljuje poslovanje. Dok strani investitori traže brže usklađivanje propisa sa EU koji bi olakšali protok robe, domaćim privrednicima je u ovom trenutku važnije usaglašavanje u energetici i finansijskim instrumentima za razvoj tržišta kapitala.
Evropska unija je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije već više od decenije. Prošle godine izvoz Srbije u EU iznosio je 64% ukupnog izvoza, bilateralna trgovina je dostigla skoro 40 milijardi evra, a investicije iz EU su činile oko 60% ukupnih stranih direktnih investicija u Srbiji. Sa partnerima u Evropskoj uniji sarađuje gotovo 24.000 srpskih preduzeća u kojima radi oko 900.000 ljudi, dok kompanije iz EU koje posluju kod nas zapošljavaju između 280.000 i 300.000 radnika.
Liberalizacija trgovine između Srbije i EU je pored rasta izvoza doprinela i promeni njegove strukture, sa većim udelom finalnih proizvoda i usluga. Uključivanje domaćih firmi u lanac dobavljača velikih evropskih kompanija omogućilo im je da povećaju obim i kvalitet proizvodnje, kao i pristup evropskim fondovima i povoljnijem finansiranju. U isto vreme, usaglašavanje domaćeg poslovnog ambijenta sa evropskim propisima i standardima obezbeđuje kompanijama iz EU veću predvidivost poslovanja i isplativost njihovih ulaganja.
Međutim, jedan od najvećih problema u privrednoj saradnji je dugo čekanje na granicima, istaknuto je na panelu „Integracija u praksi: Iskustva kompanija iz EU u Srbiji i srpskih kompanija na tržištu EU“, održanog u okviru događaja „EU nedelja mogućnosti“, na kojem su učesnici izneli različite stavove o tome kako bi taj problem trebalo rešavati.
Da li će se širiti „zeleni koridori“?
Svetska banka je izračunala da bi Srbija u srednjem roku mogla da uveća BDP za dodatnih 3%, kada bi smanjila čekanja na granicama za tri sata i pojednostavila granične procedure. „To praktično znači da troškovi koji zbog toga nastaju poništavaju rezultate koje smo postigli sporazumima o slobodnoj trgovini i ukidanjem carina. Nama je u trgovini sa Evropskom unijom najveći problem zastoj na granicima prema Hrvatskoj i Mađarskoj, koji već godinama pokušavamo da rešimo“, kaže Tatjana Mandić iz Ministarstva trgovine i dodaje:
„On se dodatno zakomplikovao migrantskom krizom, pa je propusna moć prema teritoriji EU postala četiri puta manja nego ona prema Srbiji. Na tome moramo zajedno da radimo i već postoje ideje da se ’zeleni koridori’, koji su uvedeni za CEFTA region tokom pandemije, prošire i u nekom delu na granicama sa Evropskom unijom. To zahteva i da se izgrade dodatne putne trake za vozila, a to moraju da urade obe strane“.
Prema njenim rečima, iako je Srbija uvela analize rizika za utvrđivanje robe ili uvoznika kojima se može odobriti pojednostavljen uvozni postupak, postoje izuzeci kod kojih važe drugačija pravila, kao što je hrana i roba poreklom od biljaka i životinja.
„Da bi se ove kontrole ukinule, potrebno je da Srbija i EU imaju identične propise, mehanizme, akreditovane laboratorije i sertifikacije i da jedni drugima to priznamo. Te procedure nije lako uskladiti u kratkom roku. Recimo, kada neka naša kompanija želi da izvozi meso u EU, dolaze njihove veterinarske službe koje pregledaju i klanicu i ceo proces od njive do trpeze i to traje prilično dugo dok se ne dobije sertifikat za izvoz. Naravno, mnogo toga zavisi od nas. Mi moramo da imamo jake mehanizme i institucije koje će biti u stanju da propise, koji su već u velikoj meri usaglašeni sa onima u Evropskoj uniji, dosledno sprovode u praksi“, naglašava Dinkić.
Širi granični punktovi ne rešavaju problem
Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije slaže se da je u trgovinskoj logistici sa EU najkritičnije zagušenje na granicama. „Za firme koje ovde ulažu to postaje sve veći problem u vreme kada je dostava u dogovorenom roku jedna od najvažnijih konkurentskih prednosti. Neka procedure su, ipak, poboljšane. Uveden je jedinstveni transportni list, čime je donekle smanjena administracija koja je trajala bar sat vremena. Kućno carinjenje, odnosno mogućnost da fabrike imaju carinarnicu u okviru svojih pogona i da tu završe jedan deo procedure, skratilo je postupak koji je ponekad trajao i po dva sata. Srbija želi da poboljša protok robe na granicama sa EU, ali to zavisi i od druge strane“ napominje Gazdić.
„Svakako, potrebno je da se unapredi infrastruktura na graničnim punktovima i usaglase IT sistemi“, nastavlja direktor Razvojne agencije Srbije, „na čemu će se raditi u budućem periodu. Očekujemo da će model koji je primenjen u projektu ’Otvoreni Balkan’ početi da se primenjuje i na zemlje CEFTA regiona koje se graniče sa Evropskom unijom. Naravno, neće se odustati od carinjenja i prelaziti granica kao što se, recimo, prelazi iz Austrije u Nemačku, ali će se svim ovim postupcima smanjiti čekanja“.
Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora podseća da 96% stranih kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na tržište Evropske unije. „Stoga je u interesu Srbije da se protok robe na granicama odvija mnogo brže. Bilo kakvo zadržavanje, koje ume da traje danima, a u sezoni i nedeljama, je nedopustivo. Mislim da rešenje nije u građenju što većih graničnih prelaza, već da postoje drugi načini, od priznavanja evropskih sertifikata, do detalja kao što je ukidanje kamionskih dozvola za transport, što su već učinile mnoge članice Evropske unije. Postoji puno mehanizama koji mogu da se uvedu i koji bi značajno olakšali protok robe. To potvrđuje i primer Velike Britanije, koja je nakon Bregzita uvela granice sa Evropskom unijom, ali se prevoz ljudi i robe nesmetano odvija kao i pre“, navodi Ljubić.
Drugačije vreme, drugačiji prioriteti
„Mislim da povećanje ulaganja u graničnu infrastrukturu nije logično, ako će se te granice ukinuti kada Srbija postane članica Evropske unije“, smatra i Milun Trivunac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. Odgovori na ova pitanja su, prema njegovom mišljenju, u približavanju procedura, ali zbog posledica rata u Ukrajini, Srbija ima potpuno nove probleme u procesu integracija.
„Možemo da pričamo o kamionskim dozvolama, ali sada imamo mnogo važnija pitanja koja utiču na našu privredu i gde bi u procesu usklađivanja Evropska unija trebalo više da nam pomogne. To se pre svega odnosi na oblasti energije i ekologije, poput Sporazuma o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika. Ova pitanja su daleko složenija, naročito u ovako komplikovanim geopolitičkim i ekonomskim okolnostima“, ocenjuje Trivunac.
Protok robe preko granice bi svakako trebalo ubrzati, ali to je nasleđeni problem, koji se ne može rešiti za kratko vreme, mišljenja je Đorđe Eremić iz subotičke kompanije ElevenES, koja proizvodi LFP baterije za električna vozila i sisteme za skladištenje energije.
„Nama to ne usporava poslovanje. Mi smo u mogućnosti da prateći procedure vršimo isporuku robe širom Evrope. Bilo je nekih problema sa klijentima iz Velike Britanije posle Bregzita, jer proizvodi koji se prave u Evropskoj uniji ali imaju visok procenat dobara koja dolaze iz Srbije kroz lanac nabavke, podležu drugom tretmanu ako se uvoze u Ujedinjeno Kraljevstvo. Naravno, rešavanje tog problema je na Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, ali on dotiče i firme iz Srbije, i zato bismo na tome trebali da radimo“, predlaže Eremić.
Što se tiče protoka radne snage, usaglašavanje oko radnih prava dobro funkcioniše. „Mi kao srpska firma zapošljavamo inženjere iz Španije, Portugala, Francuske, Poljske, Mađarske, koji su se preselili ovde i rade bez ikakvih problema. Nasuprot tome, kada je reč o protoku kapitala, moramo mnogo toga da poboljšamo. Srbija nema razvijeno tržište kapitala i trebalo bi mnogo više da uskladimo zakone u tom delu. Potrebno je da uvedemo neke sofisticiranije finansijske instrumente koji bi omogućili našim firmama da privuku odgovarajući kapital“, smatra Eremić.
Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.
Foto: EU mogućnosti