Ukupno 23 javna preduzeća u narednom peirodu promeniće pravnu formu – postaće akcionarsko društo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, predviđeno je novim Predlogom zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je u četvrtak usvojila Vlada Srbije.

Iako se u predlogu zakona ne navodi o kojim konkretno javnim preduzećima je reč, pretragom podataka u evidenciji Agencije za privredne registre došli smo do liste koju čine sledeća 23 javna preduzeća:

Jugoimport – SDPR,

Javno komunalno preduzeće Usluga Priboj,

Nacionalni park Kopaonik,

Nacionalni park Đerdap, Donji Milanovac,

Nacionalni park Tara, Bajina Bašta,

JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac,

Službeni glasnik,

Pošta Srbije,

Srbijašume,

Javno preduzeće za skloništa Beograd,

Javno preduzeće za gazdovanje šumama Srbijašume,

Nacionalni park Fruška gora, Sremska Kamenica,

Javno stambeno preduzeće Priština,

JP Nacionalni park Šar planina, Štrpce,

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode Beograd,

JP za podzemnu ekspoataciju uglja Resavica,

Srbijagas,

Putevi Srbije,

Skijališta Srbije,

Zavod za udžbenike,

JP Nuklearni objekti Srbije, Vinča,

JP Emisiona tehnika i veze Beograd i

JP za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u AP Kosovo i Metohija „Mreža-Most“ Beograd.

Država vlasnik u 305 preduzeća

Javno preduzeće postaće društvo kapitala. Društvo kapitala je, kako se navodi u obrazloženju zakona, privredno društvo sa pravnom formom akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću u kojem Republika Srbija ima svojstvo člana, odnosno akcionara sa više od 50 odsto osnovnog kapitala društva, kao i privredno društvo u kojima Republika Srbija ima kontrolno vlasništvo po drugom osnovu.

Prema raspoloživim podacima elektronske evidencija Agencije za privredne registre, kako se ističe, „na dan 9. maj 2023. godine Republika Srbija ima u svom portfelju 305 privrednih subjekata.

Od toga je 266 aktivnih privrednih subjekata od kojih je 22 u procesu privatizacije, zatim dva u likvidaciji i 37 u stečaju“.

Kada je reč o organizacionoj formi tih preduzeća, navodi se da ima ukupno 184 društva sa ograničenom odgovornošću, 91 akcionarsko društvo, 23 javna preduzeća i sedam ostalih.

Promena pravne forme

Novim zakonom se predviđa da javno preduzeće „vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo“.

„Prilikom promene pravne forme osnovni kapital javnog preduzeća se konvertuje u akcije, odnosno udele u zavisnosti od forme privrednog društva. Prilikom sprovođenja promene pravne forme zadržava se pravni subjektivitet i poslovni identitet javnog preduzeća, bez likvidacije, bez prestanka poslovanja i bez prekida pravnog kontinuiteta, zadržavajući svoj identitet u pravnom i poslovnom smislu. Vlada donosi akt o kriterijumima za izbor pravne forme društva kapitala u koju će se javno preduzeće transformisati“, navodi se u predlogu zakona.

Ova preduzeća su dužna da Ministarstvu privrede dostave spisak nepokretne imovine nad kojom imaju pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, „najkasnije u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona“.

„Vlada, na predlog Ministarstva privrede, odlučuje o nepokretnoj imovini na kojoj društva kapitala imaju pravo korišćenja, u skladu sa zakonom, a koja će biti preneta u vlasništvo društva kapitala, nakon čega će društvo kapitala izvršiti upis prava svojine“, stoji u predlogu zakona.

Vlada će, na predlog Ministarstva, najkasnije godinu dana od dana početka primene ovog zakona, doneti potrebne akte za promenu pravne forme javnih preduzeća u formu akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću.

Direktori da polažu ispit

Predlog zakona predviđa, kako se navodi „uređivanje pitanja korporativnog upravljanja u skladu sa najboljom međunarodnom praksom“.

„Predlog zakona predviđa da se stručno usavršavanje predstavnika Republike Srbije u Skupštini društva kapitala, lica koje obavlja funkciju direktora društva kapitala, lica u nadzornom odboru društva kapitala koja su 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije kao i svakog lica koje ispunjava uslove za imenovanje u organe društva kapitala, vrši prema Programu stručnog usavršavanja iz oblasti korporativnog upravljanja koji donosi Ministar privrede, a sastoji od edukativnog dela za polaganje ispita, koji uključuje predavanja u oblasti korporativnog upravljanja i pisanog ispita radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja“, navodi se u analizi efekata novog zakona.

Rok da polože ispit biće – godinu dana od stupanja zakona na snagu za postojeće direktore i predstavnike države u upravi, odnosno godinu dana od dana imenovanja, ako je ovaj zakon već stupio na snagu.

Radi provere znanja iz oblasti korporativnog upravljanja, polaganje ispita, kao povereni posao, organizuje i sprovodi – Privredna komora Srbije.

Deo strategije

U obrazloženju predloga zakona podseća se da je Vlada 24. juna 2021. godine donela Akcioni plan za period od 2021. do 2023. godine, za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao dokument javne politike koji se donosi radi sprovođenja ciljeva Strategije.

U skladu sa definisanim ciljevima, aktivnostima i merama u navedenim dokumentima izrađen je Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Izvor: N1

Foto:Pixabay

Чланак Ukupno 23 javna preduzeća u Srbiji prelaze u doo ili akcionarsko društvo се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javno preduzeće ne može da se privatizuje, a akcionarsko društvo može. To je razlog zašto su na vesti da će EPS i „Pošta Srbije” biti pretvoreni u akcionarska društva prve reakcije opozicionih stranaka bile da država hoće da privatizuje ova preduzeća. Međutim, pošto će sve javne firme morati da se pretvore u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću do 1. januara 2025, ova novina iz Nacrta zakona o javnim preduzećima baca drugačije svetlo na pomenute vesti. Transformacija znači da država ostaje vlasnik, ali otvara mogućnosti da neka javna preduzeća budu poverena na upravljanje profesionalnim menadžerima.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da se pretvaranje javnih firmi u akcionarska društva može uraditi, a da ne mora da se ide u proces privatizacije.

Akcionarsko društvo podrazumeva da i neki drugi osim države može dobiti deo vlasništva

– Vlasnik javnog preduzeća je država. Ona će biti vlasnik i u novoj firmi, ali akcionarsko društvo podrazumeva da i neki drugi mogu dobiti deo vlasništva. To mogu biti građani, zaposleni, bivši vlasnici i penzioneri. U slučaju EPS-a, pošto je reč o najvećem državnom preduzeću, država će pojedinačno ostati većinski akcionar. Sa aspekta upravljanja to ne znači ništa, država će i dalje upravljati tim preduzećem. Ali to može da znači i drugo. Ako korporatizuje javno preduzeće možda će država da se opredeli da ne bude upravljač i to poveri profesionalnim menadžerima. Pri čemu država postavlja ciljeve i kontroliše sprovođenje, a neko ko upravlja odgovara za realizaciju ciljeva. Tako radi Češko elektroprivredno preduzeće (ČEZ), u kome je država većinski vlasnik, ali ona uopšte ne upravlja firmom već samo postavlja ciljeve – objašnjava Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da transformacija u akcionarsko društvo, otvara mogućnost da se EPS privatizuje, ali to ne mora nužno da bude učinjeno. Država može da proda i veći deo akcija, uz zadržavanje zlatne akcije, odnosno strateške kontrole nad preduzećem, što znači da bez države ne može da se poveća cenu električne energije, otpusti radnik, gradi proizvodni kapacitet. Postoje i takve situacije gde države nisu većinski vlasnici, ali zadržavaju zlatnu akciju i odlučuju o kapitalnim stvarima i ne mešaju se u svakodnevno upravljanje.

– Navodim primer EPS-a jer nisu sva javna preduzeća podjednako interesantna. Prilično je veliki broj njih koja niko ne bi uzeo zbog stanja u kome se nalaze ili zbog činjenice da delatnost nije profitabilna. Država ne namerava prvi put da transformiše javne firme u akcionarska društva, ona je to i ranije najavljivala. Bio bih zadovoljan da uradi pravu procenu vrednosti javnih preduzeća, ustanovi sa čim raspolaže, šta su problemi, gde su gubici i uska grla i da tačno zna šta se nalazi u portfelju vlasništva države. EPS je najpodesniji za privatizaciju sa većinskim ili manjinskim partnerom i 2005. sam predlagao da to bude manjinski partner. Ne treba država mnogo da mudruje treba da oformi ekipu jakih stručnjaka da ih uputi u ČEZ da prepišu šta su oni tamo uradili i da to primene u Srbiji, ako imaju političku snagu i volju. EPS bi postao za četiri, pet godina uspešno preduzeće – smatra Savić.

Akcionarsko društvo može se vlasnički transformisati

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, navodi da se Nacrtom zakona o javnim preduzećima, koji bi trebalo da usvoji vlada, postavlja rok od godinu dana da se izvrši transformacija iz javnih preduzeća u akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Zakon će se primenjivati od 1. januara 2024, što znači da je rok 1. januar 2025.

– Pošto su dva prethodna zakona o javnim preduzećima iz 2012. i 2016. takođe proklamovala profesionalno i korporativno upravljanje, u obrazloženju novog nacrta nema objašnjenja zašto to do sada nije sprovedeno u praksi. Pozitivna stvar je da se postavljaju uslovi za predstavnika države u skupštinama društava kapitala. To do sada nije bilo uređeno i nismo znali kako se oni biraju. Ta osoba moraće da ima fakultet, pet godina iskustva i najmanje tri godine rukovodećeg staža – napominje Nenadić.

Podseća da kod nas akcionarsko društvo, u kome je jedini vlasnik država ima skupštinu akcionara gde samo jedan predstavnik države donosi sve bitne odluke uključujući i odluku o izboru direktora. Novi zakon sada predviđa konkurs, ali ga ne bi raspisivala vlada već skupština akcionara i nadzorni odbor.

– Najbitnija promena je to što se akcionarsko društvo može vlasnički transformisati, to jest može se privatizovati ili dozvoliti ulazak privatnog kapitala, a tako nešto sa javnim preduzećima nije moguće. Pošto je to najkrupnija novina logično je pomisliti da u bližoj ili daljoj budućnosti neko od ovih preduzeća bude prodato. To što će da se promeni vlasnički oblik ni na koji način nije garancija boljeg upravljanja javnom firmom. Mi i sada imamo društva kapitala koja primenjuju zakon o javnim preduzećima poput železničkih firmi i društva kapitala koja ne primenjuju zakon o javnim preduzećima kao što je „Telekom” – navodi Nenadić.

Pretvaranje firme u akcionarsko društvo ne mora da znači  privatizaciju

Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, takođe potvrđuje da pretvaranje firme u akcionarsko društvo ne mora da znači početak bilo kakve privatizacije odnosno prodaje državnog udela u kompaniji. Štaviše, firma može biti kotirana na berzi, a država ne mora da proda sopstveni vlasnički udeo (uostalom kao bilo koji akcionar). Recimo, „Telekom Srbija” je nominalno korporatizovan (država većinski vlasnik), ali nije izašao na berzu ni deset godina nakon što su građanima podeljene akcije.

Dodaje da je višedecenijska praksa pokazala da korporativna organizaciona forma predstavlja najefikasniji način organizovanja velikih kompanija. Njene glavne karakteristike su razdvajanje vlasništva od upravljanja i kotiranje na berzi koje omogućuje indirektnu kontrolu firme putem mehanizma otkrivanja tržišne cene. Puko pretvaranje kompanije u akcionarsko društvo gde će država biti jedini vlasnik ne znači ništa i verovatno će predstavljati samo kozmetičku promenu kako bi se udovoljilo zahtevima stranih finansijskih institucija od kojih je ovaj predlog verovatno i stigao.

– Sve dok firma nema raširenu vlasničku strukturu i što je najvažnije ne bude kotirana na berzi neće biti nikakvog pomaka kada je reč o otvorenosti njenog poslovanja i ostvarivanja indirektne kontrole upravljanja – navodi Gujaničić.

Izvor:Politika
Foto: Pixabay

Чланак Da li tran­sfor­ma­ci­ja jav­nih pred­u­ze­ća u akcionarska zna­či i njihovu privatizaciju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problemi su ogromni, gomilali su se decenijama, posebno kada je u pitanju EPS, koji je krvotok srpske privrede i ima veliki potencijal. Međutim, Srbija umesto najboljeg preduzeća ima bolesnika. Suština je da država bude većinski vlasnik i da izabere profesionalnu upravu koja će imati odrešene ruke.

Ovo u razgovoru za „Novosti“ kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, povodom najavljenih reformi i promene rukovodstva u javnim preduzećima, o kojima je predsednik Aleksandar Vučić u ponedeljak razgovorao sa norveškim savetnicima. On je iz Osla poručio da je završena studija o razvoju energetskog sektora i da su Norvežani ponudili tri rešenja.

„Angažovali smo norveški ‘Rajstad’, najbolje ljude za analizu energetske situacije i mi ćemo se ponašati na odgovoran način. Prvi, bolni korak su velike promene u našim javnim preduzećima. Oni su rekli da samo u jednom, od četiri energetska preduzeća, nije neophodna promena rukovodstva“, rekao je Vučić.

Profesionalna uprava

Profesor Savić ocenjuje da je dobro što je država angažovala norveške konsultante koji su definisali problem i dali rešenja. Govoreći o EPS-u, on ukazuje da Srbija treba da se ugleda na češku elektroprivredu ČEZ, koja je u državnom vlasništvu, a efikasno je preduzeće zahvaljujući dobroj profesionalnoj upravi.

„To funkcioniše tako što država ostaje većinski vlasnik, postavlja ciljeve, a profesionalna uprava obezbeđuje realizaciju. Postoji mnogo problema u EPS-u, a sprovođenje reforme će naići na veliki otpor“, objašnjava Savić.

Država mora da izmesti socijalnu politiku. Profesionalna uprava će morati da poveća cenu struje na ekonomski održiv nivo da EPS može samostalno da funkcioniše. On ističe da bi, osim poskupljenja električne energije, na veliki otpor naišlo i sklanjanje stranačkih kadrova, a da bi ostali stručni ljudi koji obavljaju tehnološke procese.

„Mnogi dobavljači bi izgubili posao, jer je pitanje da li bi se uklopile cene sa kojima sada rade. Zatim, što se tiče promena u organizaciji EPS-a, i tu se mogu očekivati unutrašnji otpori“, smatra Savić.

Reforma preduzeća u energetskom sektoru neophodna

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenjuje da je reforma preduzeća u energetskom sektoru neophodna, posebno u radu EPS-a.

„Norveška je značajna kao zemlja koja ima savremeno iskustvo u pogledu očuvanja balansa između proizvodnje energije i očuvanja životne sredine. Oni su prešli na zelenu energiju, koja je zasnovana u velikoj meri na hidropotencijalu. U tome je je sličnost sa Srbijom i mogu da daju smernice i rešenja u toj oblasti. Takođe, poseduju veliko menadžersko iskustvo, koje je značajno za reformu naših kompanija“, ističe Stanić

Reforma preduzeća do marta ili aprila

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor, da su četiri ključna energetska preduzeća stub privrede, da je neophodno da ta preduzeća budu efikasna i da bi profesionalni menadžment trebalo da pomogne da bude više para u budžetu.

Đedović je za Radio-televiziju Srbije rekla da je svaka promena bolna, ali da Srbija mora da se osloni na preduzeća Elektromreža Srbije, Elektroprivreda Srbije (EPS), Elektrodistribuciju Srbije i i Srbijagas i da bi ona trebalo da stvaraju profit, „a za to je neophodno da se postepeno podiže cena i struje i gasa“.

Istakla je da očekuje da će reforme biti završene do marta ili aprila, i da one podrazumevaju i tržišne cene struje, a da je Fiskalni savet predložio veću zaštitu najsiromašnjih.

Na pitanje da li će na čelu energetskih preduzeća doći stranci, ona je ocenila da nisu bitna imena i prezimena već da je važno da znamo da moramo da se menjamo „jer ovako više ne može“.

Naglasila je da država ne namerava da prestane da bude vlasnik EPS i da je suština da država bude odgovorna.

Navela je da je u Norveškoj većina energetskih preduzeća u vlasništvu države, ali da to ne znači da ne mogu da budu i odgovorna.

Izvor: RTS/Novosti

Чланак Reforma energetskih preduzeća: „Veća cena struje i sklanjanje stranačkog kadra“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Državne garancije na kraju prošle godine bile su 248,3 miliona evra manje – 1,38 milijardi evra, što je bilo 2,6 odsto bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno, ove indirektne obaveze državne kase činile su 4,5 odsto ukupnog javnog duga.

Rate se iz budžeta vraćaju ukoliko javna preduzeća to nisu u stanju. Zato su izdate garancije fiskalni rizik srpskih finansija, pa se njima bavi i Fiskalna strategija.

– Učešće ovih obaveza u javnom dugu je na približno istom nivou i u tekućoj godini, te na kraju marta 2022. godine one čine 5,3 odsto ukupnog javnog duga – stoji u ovom dokumentu.

– Ukupna otplata glavnice po osnovu garantovanih kredita u 2021. iznosila je 11,3 milijardi dinara, od čega 7,7 milijardi utiče na deficit. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država, povećava ukupne potrebe za zaduživanjem. Plan otplate po osnovu garancija za ovu godinu iznosi 20,6 milijardi dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 15,2 milijardi dinara.

U Fiskalnoj strategiji se dalje ističe da je ograničeno izdavanje novih garancija.

Zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti

Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Zakonom o budžetu Srbije za 2022. planirano je izdavanje garancija najviše do 146,6 milijardi dinara, i to za kredite namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata.

Kada se posmatra stanje duga javnih preduzeća, prema izdatim garancijama, najveće su obaveze „Srbijagasa“. Javne finansije „obezbeđuju“ 443,7 njihovog, a u slučaju „Elektroprivrede Srbije“ 371,6 miliona evra vrednog duga. „Putevi Srbije“ duguju 240,5 miliona evra, za koje garantuje država. Budžet je rezerva u slučaju da „Železnice Srbije“ ne vrate 129 miliona evra obaveza. „Infrastruktura“ je u obezbeđenom kreditu od 58,9, „Srbija voz“ 91,5 miliona evra. Obaveze „Srbija karga“, iza kojih je državna kasa, iznose 36,7 miliona evra. Uz garanciju Srbije zajme i gradovi i opštine. One bi trebalo da vrate 177,1 milion evra.

Od njih zavisi i porez

Državni budžet na više načina zavisi od poslovanja javnih preduzeća.

– Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća – ističe se u Fiskalnoj strategiji.

– Najveći, ali ne i jedini, jesu državne garancije date za kredite javnih preduzeća.

Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koji uplaćuju u budžet.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Budžet najbolji garant duga za javna preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, „TS još od kad je donet Zakon o javnim preduzećima 2012. godine, pa onda novi zakon 2016. prati u kojoj meri se on sprovodi i da li dolazi do profesionalizacije upravljanja“.
„Zaključak je da sa tim očigledno nije bilo uopšte bolje, naprotiv. Postoji vrlo snažna volja unutar Vlade da se očuva politička kontrola u javnim preduzećima“, kaže on.

Međutim, kaže, „ovde više nije samo reč o političkoj kontroli“.

„Nego o potpunom bezakonju u čak 70 odsto javnih preduzeća. Jer su istekli mandati i direktorima i v.d. a novi nisu imenovani, EPS je samo jedno od takvih preduzeća, nažalost ima ih još. Ono što se dogodilo pre nekoliko dana jeste da je Vlada konačno konstatovala da je Miloradu Grčiću prestao mandat v.d. direktora u EPS, međutim, oni su to konstatovali sa danom kada je on podneo ostavku, a ne sa danom kada je njemu mandat zaista prestao – u martu 2017. godine“, objašnjava Nenadić.

Dodaje da, da bude još gore, „nije istovremeno imenovan novi v.d“.

„Više nemamo jasno pitanje, čak ni odgovornosti za eventualne propuste u radu ili nekakve zloupotrebe, do sad smo mogli da govorimo da je gospodin Grčić odgovoran jer se faktički nalazi na tom položaju, sad više nemamo ni taj odgovor ko faktički upravlja ovim preduzećem“, kaže.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Nenadić: Potpuno bezakonje u čak 70 odsto javnih preduzeća се појављује прво на Biznis i Finansije.

Država planira da u narednom trogodišnjem periodu smanji subvencije i druge vidove budžetske podrške ispod pretkriznog nivoa – sa rekordnih 5,2% BDP-a u 2020. godini zbog antikriznog paketa podrške privredi i građanima, na 1,9% BDP-a do kraja 2023 godine. Ovakav pravac u fiskalnoj politici je dobar, ali je glavno pitanje koliko su zacrtani planovi realni, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

Naime, Srbija je godinama unazad za subvencije izdvajala skoro tri puta više nego uporedive zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE). U periodu od 2005. do 2019. godine, naša država je za ove namene opredeljivala u proseku 3,4% BDP-a u poređenju sa prosekom CIE od 1,2% BDP-a. Od tada je najniži nivo ovih rashoda zabeležen 2019. kada je iznosio 2,6% BDP-a, što je za skoro 40% iznad novog srednjoročnog cilja.

U fiskalnoj strategiji se, međutim, ne pominju sveobuhvatne reformske mere koje bi trebalo da omoguće realizaciju ovako ambicioznog zadatka. Jasno je da će subvencije najvećim delom biti smanjene jer nisu planirani vanredni izdaci za antikrizne mere kao u 2020. godini, ali računica pokazuje da i bez njih, rashodi po ovom osnovu do kraja 2023. godine bi iznosili 2,7% BDP-a. To je znatno više od predviđenog cilja, pa je osnovano pitanje kako država misli da ga ostvari, pogotovo ako se ima u vidu da su neke subvencije strateški važne za dalji razvoj.

To se pre svega odnosi na subvencije za poljoprivredu, za koje se iz budžeta izdvaja oko 0,8% BDP-a, a ako se tome doda i neophodna podrška za unapređenje zaštite životne sredine, železničke infrastrukture i nauke, dolazi se do ukupnih troškova od oko 1% BDP-a. Pritom, neki od tih izdataka, poput onih za ekologiju i železničku infrastrukturu, morali bi da rastu u narednom periodu.

Iz toga proizilazi da bi potrebno smanjenje moralo da usledi iz onog dela subvencija koji ukupno dostiže 1,6% BDP-a, a najviše se odnosi na podršku državnim i javnim preduzećima. Da bi se to desilo, njihovo poslovanje bi moralo osetno da se poboljša u naredne tri godine. Predložene mere u fiskalnoj strategiji, međutim, nisu dovoljne za napredak poslovanja, koji bi obezbedio planirano smanjenje ovog vida budžetske podrške, smatraju u Fiskalnom savetu.

Cena struje ne može da pokrije neracionalne troškove

Kada je reč o železničkoj infrastrukturi, poređenja sa pretkriznom 2019. godinom pokazuju da su železnička preduzeća, i pored izdašnih subvencija od oko 14 milijardi dinara, imala gubitak od skoro pet milijardi dinara. Najveći problem je loša infrastruktura, zbog koje železnički saobraćaj ni izbliza ne predstavlja konkurentnu aternativu drumskom prevozu. Uz to, česta su i zatvaranja pruga zbog rekonstrukcija, pogotovo na profitabilnim rutama, što takođe otežava efikasno poslovanje, posebno Srbijavoza. Pritom, gubitak tržišnog učešća Srbijakarga u teretnom saobraćaju, ukazuje na propuste u upravljanju i uspostavljanju odgovarajućeg tarifnog sistema.

Nedovoljan obim saobraćaja znači i manje prihode od naknade za pristup infrastrukturi, što bi trebalo da bude osnovni prihod preduzeća Infrastrukture železnica Srbije. Preliminarna analiza poslovanja za 2020. godinu koju je sproveo Fiskalni savet, ukazuje da se poslovanje železničkih preduzeća dodatno pogoršalo usled pandemije, a Srbijavozu je u decembru prošle godine iz budžetske rezerve interventno preneto 300 miliona dinara.

Vrlo je verovatno da će ovakve, interventne pomoći za neka od železničkih preduzeća biti i ubuduće, pa je umesto najavljenog smanjenja, mnogo izvesnije da će subvencije rasti, pre svega one za poboljšanje železničke infrastrukture.

Podjednako je nerealan plan za restrukturiranje Elektroprivrede Srbije (EPS). Ovo javno preduzeće, koje je po oceni Fiskalnog saveta verovatno najvažnije za domaću ekonomiju, moralo bi da uloži 600 miliona evra u obnovu postojećih i izgradnju novih postrojenja, kako bi zadovoljilo rastuću tražnju za električnom energijom i ispunilo minimalne ekološke standarde. Međutim, pošto se suštinske reforme ovog preduzeća stalno odlažu, država je prošle godine morala neplanirano da dotira EPS sa oko 40 miliona evra.

Mere koje su izložene u fiskalnoj strategiji ne uveravaju da može doći do ozbiljnijeg zaokreta u poslovanju EPS-a. Najpre, optimizacija troškova radne snage koja se pominje u ovom dokumentu odnosi se samo na plan koji je istekao 2019. godine, bez naznaka da li će se sa racionalizacijom nastaviti u budućnosti. Najavljeno pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo i izdvajanje distribucije u zasebno preduzeće, kao i obećanja o poboljšanju naplate, ne mogu iskoreniti sve probleme s kojima se ovo preduzeće godinama suočava.

Jedina planirana mera koja može znatnije da unapredi bilanse preduzeća jeste izmena tarifne politike. Ali ako se povećanje cene struje ne uveže sa smanjenjem troškova, naročito radne snage, da bi se iz njega pokrili troškovi redovnog poslovanja, otkupa energije iz obnovljivih izvora i investicija – ono bi moralo da bude toliko, da već u startu potkopava realizaciju ove mere, ocenjuju u Fiskalnom savetu.

O javnim preduzećima na lokalu ni u fusnoti

Do sličnih zaključaka se dolazi i analizom poslovanja Srbijagasa. Ono se pogoršava iz godine u godinu, pre svega zbog rasta nabavne cene gasa, pa je tako dobit ovog preduzeća pala sa skoro 17 milijardi dinara u 2016. na 6,5 milijardi u 2019. godini. Pandemija je dodatno poljuljala likvidnost preduzeća, ali su po njegovu sudbinu mnogo opasniji stari strukturni problemi: nesklad između nabavne i prodajne cene gasa i nedovoljna naplata tekućih potraživanja.

Nedavno usvojen plan za reforme u Srbijagasu ukazuje na rešenost republičke vlade da se one konačno pomere sa mrtve tačke. Ipak, iako su odluke o izdvajanju delatnosti unutar Srbijagasa u zasebna preduzeća, o oslobađanju od zavisnih preduzeća koja opterećuju njegove bilanse i izmeni tarifne politike dobre, one nisu dovoljne za bitnije unapređenje poslovanja. Srbijagasu je odavno potrebna temeljna reforma, a posledice njenog daljeg odlaganja mogu biti pogubne. Tim pre što cena nabavnog gasa – od čega presudno zavisi poslovanje preduzeća – stalno raste, i samo tokom poslednje tri godine je uvećana za skoro 50%, što se u krajnjem slučaju može preliti na budžet. U Fiskalnom savetu podsećaju da je država već jednom preuzela otplatu kredita od preko jedne milijarde evra, koje je Srbijagas uzimao u periodu od 2008. do 2012. godine.

Srednjoročni plan za umanjenje subvencija bio bi uverljiviji ako bi se odlučnije rešavala sudbina preostalih državnih preduzeća u procesu privatizacije. Naime, veliki broj preduzeća u državnom vlasništvu već godinama ne ostvaruje dovoljne prihode za pokriće osnovnih troškova proizvodnje i svojim lošim poslovanjem negativno utiče na poslovanje drugih javnih preduzeća koja su im dobavljači, posebno na EPS i Srbijagas. Od preostalih 70 državnih preduzeća u procesu privatizacije, najveći problem će biti postizanje odgovarajućih aranžmana sa eventualnim strateškim partnerima za preduzeća Resavica, Petrohemija i MSK Kikinda.

Pored pobrojanih propusta u fiskalnoj strategiji, smanjenje subvencija dovodi u pitanje i činjenica da se ovaj dokument uopšte ne bavi brojnim problemima lokalnih javnih preduzeća, a subvencije koje se isplaćuju iz budžeta opština i gradova i dalje su visoke – kreću se od 0,3% do 0,5% BDP-a godišnje. Planirani izdaci po tom osnovu za 2021. godinu su na nivou dve prethodne godine, odnosno iznose oko 0,3% BDP-a, ali nije moguće utvrditi kolike se subvencije na lokalu planiraju za naredne dve godine, niti je u fiskalnoj strategiji izložen bilo kakav plan o reformi ovih preduzeća.

Maja Đurić

broj 183, mart 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Koliko je realan plan o smanjivanju subvencija javnim preduzećima u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Finansijski izveštaji 549 državnih i lokalnih kompanija, koje je objavila Agencija za privredne registre, ukazuju da su javna preduzeća nastavila pozitivan trend prihodovanja iz poslovnih aktivnosti, ali da su ostvarivala veliki gubitak iz „ostalih aktivnosti“.

Neto dobit od ukupno 22,7 milijarde dinara ostvarila su 394 javna preduzeća, a negativan neto rezultat, u iznosu od 23,3 milijardidinara upisala su 134 preduzeća. Istovremeno, 21 firma nije iskazala rezultat.

Snabdevanje strujom, gasom i klimatizacije su najznačajniji sektori za generisanje pozitivnih rezultata, dok su rezultat naniže „povukle“ firme iz građevinskog sektora.

Građevinske firme imale su gubitak od gotovo 16,2 milijarde, što je skoro 60 odsto više nego godinu pre toga.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Novosti ocenjuje da je to potvrda da se javna preduzeća iz godine u godinu „ne menjaju“.

„Nema ozbiljne reforme, nema rezanja troškova. Država od njih ne pravi tržišno zdrava preduzeća. Moj je utisak da ni ona slika o profitu, kao ni ova o gubitku, nije realna. Ona iskazuje rezultat kakav vlasnik želi“, kazao je Savić.

Izvor: Novosti

Чланак Javna preduzeća iz godine u godinu se „ne menjaju“. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da je podnela predlog za brisanje nezakonitih zastupnika javnih preduzeća iz registra APR, javlja Fonet, a prenosi portal 021.

Kako se navodi u predlogu, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu samo devet ima direktore izabrane na konkursu, kao što nalaže zakon, dok su u 22 državna preduzeća na čelu vršioci dužnosti. Za tri državna preduzeća nije bilo moguće utvrditi u kojem je statusu direktor.
Od 22 slučaja „v.d. stanja“, u čak 19 njih je istekao mandat vršiocu dužnosti direktora, koji je zakonom ograničen na najduže 12 meseci.

Nezakonito donošenje odluka

Transparentnost Srbija upozorava da su sve odluke i ugovori koje je potpisalo tih 19 građana, koji nezakonito rukovode javnim preduzećima posle isteka mandata, pravno ništavni. To je već utvrđeno najmanje jednom sudskom presudom, kada je zaposleni dobio spor protiv Pošte Srbije, jer je rešenje protiv njega doneto na osnovu pisanog ovlašćenja v.d. direktorke, kojoj je istekao mandat.
S obzirom da ovakvo nezakonito stanje može doneti nesagledive štetne posledice, Transparentnost Srbija podnela je Ministarstvu privrede predlog da za tih 19 preduzeća obavi nadzor, o tome obavesti Vladu Srbije kao osnivača i inicira pokretanje postupka za izbor direktora.

Javni konkursi bez kraja

Ova organizacija je, takođe, dostavila Agenciji za privredne registre inicijativu da pokrene postupak promene podataka o zastupnicima javnih preduzeća u registru i na taj način spreči dalje štetne posledice, koje netačni podaci mogu proizvesti u pravnom poretku i prometu.
Transparentnost Srbija navodi da je prikupila detaljne podatke o imenovanjima direktora i v.d. direktora svih 34 preduzeća u periodu od 2012. godine, kada je usvojen Zakon o javnim preduzećima. Ovim zakonom su javni konkursi za izbor direktora postali obavezni, ali u nekim državnim preduzećima od tada nije okončan nijedan konkurs i imaju vršioce dužnosti već sedam ili osam godina.

Rekorder Putevi Srbije

Rekord drže Putevi Srbije, u kojima v.d. status direktora traje već devet godina.
Javna preduzeća koja trenutno nemaju zakonite direktore ili vršioce dužnosti su: Kopaonik, Stara planina i Uvac, Državna lutrija, Elektroprivreda Srbije, Emisiona tehnika i veze, Mreža Most, Koridori Srbije, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Putevi Srbije, rudnici Resavica, Srbija kargo, Srbija voz, Železnice Srbije, Srbijagas i Srbijašume.
Za javno preduzeće Šar planina nije moguće utvrditi u kakvom statusu je direktror, ali sudeći po dostupnim podacima ni ono nema zakonitog direktora.
Vršioci dužnosti rukovode i Transnaftom, Infrastrukturama železnica Srbije i Golubačkim gradom, ali njima mandat još nije istekao.

Чланак Više od 20 državnih preduzeća posluje bez direktora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pad zarada u privatnom sektoru će biti prvenstveno posledica toga da je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac.

„U drugom delu godine očekujemo da će zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada“, optimistični su analitičari.

Pogoršanje konkurentnosti privrede Srbije na međunarodnom tržištu

Na nivou cele godine zarade u Srbiji će verovatno imati realni rast, iako će BDP i produktivnost rada opasti. Posledica toga biće dalji rast jediničnih troškova rada i pogoršanje konkurentnosti privrede Srbije na međunarodnom tržištu.

Drugi očekivani rezultat na tržištu rada u ovoj godine je dodatno povećanje razlike između zarada u javnom i privatnom sektoru.

Prosečne nominalne neto zarade u prvom kvartali 2020. su iznosile 59.251 RSD, nominalno su veće za 10,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a realni rast iznosi 8,3%.

Snažan rast zarada je posledica rasta zarada u delovima javnog sektora od 1. novembra 2019. godine u proseku za 9,7%, ali i snažan rast zarada u privatnom sektoru usled emigracije radne snage.

Realni rast zarada u Q1 je značajno veći nego rast BDP-a, što se ocenjuje kao negativan trend. Realne zarade su porasle za 17,3% u 2019. u odnosu na 2015, dok je u Q1 2020. taj rast čak 24,9%, što je znatno brže od rasta BDP-a i rasta produktivnosti u istom periodu.

Prosečna zarada u javnim preduzećima je iznosila 72.383 RSD, u javnom sektoru 66.936 RSD, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 RSD u Q1 2020.

Zarade su u javnom sektoru u proseku 20% veće nego u privatnom sektoru. Rast zarada u javnom i privatnom sektoru je u Q1 2020. u odnosu na Q1 2019. je iznosio 10% (u javnom sektoru 10,1% i u privatnom sektoru 9,9%).

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene, u privatnom sektoru će imati blagi pad се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om, a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu.

Medeni mesec nije dugo potrajao

Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.

Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre.

U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine.

Problem leži u poslovanju preduzeća

Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća.

Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra.

Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.

Podbačaj u poslovanju  odgovornost menadžmenta

Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.

„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.

Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.

U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.

„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.

Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.

Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.

Javno preduzeće se smatra pobedničkim plenom posle izbora

„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.

Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“.

Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.

Javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji

„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić.

On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju.

„Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.

Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.

Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Država subvencijama smanjuje dugove javnim preduzećima се појављује прво на Biznis i Finansije.