Tako je kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine.

Strane kompanije i banke prikupljaju u kontinentalnoj Kini i Hongkongu rekordne iznose novca izdavanjem „panda“ i „dim sum“ obveznica u juanima, primećuje Rojters.

Panda obveznice kontinuirano podstiču korišćenje „renminbija“ (juana) kao valute za finansijske transakcije, objavila je u oktobru kineska centralna banka. To je motivisalo banke da pozajmljuju stranim kompanijama i omogućilo širu upotrebu juana izvan Kine.

U prvih 10 ovogodišnjih meseci kompanije poput nemačkog proizvođača automobila BMW-a i francuske banke Kredi agrikol (Crédit Agricole), kao i inostraniogranci kineskih firmi prikupili su rekordnih 125,5 milijardi juana (17,33 milijarde dolara) izdavanjem „panda“ obveznica, za 61 posto više nego lane.

Kanadska centralna banka pribavila je krajem oktobra milijardu juana izdavanjem trogodišnje „panda“ obveznice, uz kupon od 3,2 posto. Na domaćem tržištu morala bi platiti kamatu od 4,5 posto.

U Hongkongu je vrednost izdatih „dim sum“ obveznica takođe dostigla rekord od 343 milijarde juana, skočivši za 62 posto u prvih osam meseci uodnosu na isti period lane. I banke su pojačano izdavale zajmove u kineskoj valuti.

Povećanje udela juana u globalnom finansiranju spada među glavne prioritete Kine u internacionalizaciji domaće valute, iako se čini da je nedavni uzlet uglavnom bio usmeren u poslove u azijskom divu.

Nemački proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen Group) rekao je Rojtersu da će početnih 1,5 milijardi juana pribavljenih izdanjem „panda“ obveznica koristiti samo za poslovanje u kontinentalnoj Kini, prenosi Hrportfolio.

Grupacija Mercedes-Benc (Mercedes-Benz) takođe planira da iskoristi novac za podršku poslovanju lizinga automobila u Kini.

Saradnja na „Pojasu i putu“

Talas zaduživanja globalnih kompanija kod kineskih banaka katapultirao je juan na drugo mesto u finansiranju globalne trgovine, ispred evra.

Udeo juana u finansiranju svetske trgovine skočio je s 3,91 posto na početku godine na 5,8 posto u septembru, prema međunarodnom sistemu za elektronsko sprovođenje finansijskih transakcija (SWIFT).

Dolar i dalje zauzima uverljivo prvo mesto s udelom od čak 84,2 posto, primećuje Rojters.

Međunarodnim platnim prometom dominiraju akreditivi, oblik kratkoročnog finansiranja koji olakšava trgovinu.

U okviru finansiranja trgovine i plaćanja, upotreba juana uglavnom je graničena na zemlje u razvoju u prijateljskim odnosima s Kinom, poput onih uključenih u njenu inicijativu „Pojas i put“.

Zabeleženo je povećano korišćenje juana u trgovinskim transakcijama, ali samo u određenim bilateralnim kanalima, sa zemljama poput Rusije, Argentine, Pakistana i Nigerije, rekao je Mark Vilijams, glavni ekonomista za Aziju pri Kapital ekonomiksu (Capital Economics).

Zemlje koje su u geopolitičkoj vezi sa SAD ne pokazuju interesovanje za prelazak na juan,što implicira da će globalna upotreba juana u trgovini biti ograničena, procenjuje Vilijams.

Izvor: hrportfolio/Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki dolar uživa privilegovani status, u svom najdužem pobedničkom nizu u skoro devet godina.

„Zelena“ valuta je u petak krenula ka osmoj sedmici rasta zaredom, u odnosu na korpu drugih glavnih valuta, što je njen najbolji niz još od zime 2014-2015.

Od sredine jula, dolar je skočio za 5 procenata, a taj porast dolazi nakon višemesečne nestabilnosti, podstaknut zabrinutošću da dolar možda gubi status svetske rezervne valute.

Spekulacije o potencijalnoj dedolarizaciji globalne trgovine ponovo su porasle prošlog meseca, nakon proširenja grupe zemalja BRIKS-a, na čelu sa Kinezima, da se uključe i veliki proizvođači nafte, kao što je Saudijska Arabija.

– Glasine o umiranju američkog dolara i dalje su u velikoj meri preuveličane – rekao je za CNN Džejms Eti, investicioni direktor kompanije „Abrdn“.

Dolar na najvišem nivou

Indeks američkog dolara, koji je sada na najvišem nivou u poslednjih šest meseci, bio je podstaknut nizom pozitivnih ekonomskih podataka iz Sjedinjenih Država poslednjih nedelja — što je podstaklo očekivanja da će Federalne rezerve duže zadržati kamatne stope više.

Više kamatne stope imaju tendenciju da povećaju vrednost valute neke zemlje, privlačenjem više stranog kapitala, pošto investitori očekuju veće prinose. U međuvremenu, olujni oblaci su se nadvili nad ekonomijama Kine i Evrope.

– Američka ekonomija nastavlja da pokazuje izuzetnu snagu, dok stvari u Kini i Evropi, posebno, idu ka recesiji – dodao je Eti.
Nezaposlenost u SAD je blizu najnižeg nivoa u poslednjih 50 godina, a zapošljavanje je i dalje solidno, nakon što je u avgustu zabeležen rast 32. uzastopni mesec. Takođe, plate, kada se prilagode inflaciji, rastu.

Mnogi ekonomisti su revidirali svoje prognoze rasta naviše, kao odgovor na sve dobre vesti, navodi CNN.

Evropa i Kina su, s druge strane, u teškoj ekonomskoj situaciji. Evro je od sredine jula izgubio 4,4% vrednosti, a kineski juan je za to vreme pao za 2,6 odsto i dostigao najniži nivo u odnosu na dolar u poslednjih 16 godina.

Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак Evro i juan gube na vrednosti, dolar jača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna Republika Kina je u prošlom tromesečju prvi put u svojoj istoriji obavila više transakcija sa inostranstvom u sopstvenoj valuti juanu nego u američkom dolaru, pišu mediji u Istočnoj Aziji.

Konkretno, prema podacima kineske Državne agencije za razmenu sa inostranstvom, u julu preduzeća i organizacije najmnogoljudnije zemlje sveta su 49 posto poslovnih transakcija sa stranim zemljama obavile u juanima. Reč je o sumi od 42 biliona juana, što po sadašnjem kursu iznosi blizu 6 biliona (6.000 milijardi) američkih dolara.

Smatra se da dobar deo transakcija u juanima otpada na trgovinu sa Rusijom.

Rast udela juana u kineskoj razmeni sa inostranstvom ukazuje na ubrzavanje trenda odvajanja od dolara u međunarodnoj trgovini, na kojem Peking radi zbog povećanog geopolitičkog rizika, odnosno, tehnoloških i ekonomskih sankcija koje SAD i njihovi saveznici provode protiv Kine i činjenice da je Zapad zamrznuo i namerava da oduzme imovinu ruske centralne banke pohranjenu u Evropskoj uniji.

Kina, osim sa Rusijom, ima sporazume o međusobnoj trgovini u juanima i valuti partnera, bez posredstva dolara, i sa Brazilom i Pakistanom, a delimično i Saudijskom Arabijom i drugim zemljama Persijskog zaliva.

Sudeći po učešću u finansijskim transakcijama koje se vrše kroz sistem za plaćanje Društva za globalnu međubankarsku finansijsku telekomunikaciju (Svift), udeo juana u svetskoj trgovini još je mali i iznosi manje od tri procenta (2,77).

Američki dolar je još uvek najzastupljenija valuta sa oko 42 odsto, a ispred juana se nalaze i evro, britanska funta i japanski jen.

Ipak, jasno je da učešće juana u finansijskim transakcijama unutar pomenutog sistema raste, jer je pre pet godina iznosio 1,8 posto.

Izvor: Kamatica.com
Foto: Pixabay

Чланак Juan prvi put pretekao dolar u razmeni sa inostranstvom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zauzvrat, Ameri su se obavezali da će oružjem, diplomatski i politički podržavati najveću bliskoistočnu državu. Bilo je to vreme kada je američka valuta imala stalan kurs spram zlata, dok su valute svih zemalja imale fiksan, svaka svoj, odnos prema dolaru. Tako je izgledalo doba postratnog „Zlatnog standarda“.

Potražnja za dolarom

Isključiva upotreba dolara u trgovini naftom, a to je značilo i svim drugim energentima, mogla se činiti kao logično pojednostavljanje razmene. Svemu su, naravno, mnogo doprineli snaga SAD, jedine pobednice i Prvog i Drugog svetskog rata, rašireno poverenje u najmoćniju državu na svetu, sistem zasnovan na vladavini prava i daleko najveća likvidnost američkog tržišta hartija od vrednosti. Dolar je faktički promovisan u (jedinu) rezervnu svetsku valutu, a njegova dominacija u finansijskim aranžmanima je uvećavana gotovo svakodnevno. Time je strelovito rasla i potražnja za američkom valutom.

Sve je kulminiralo kada je 1973. godine Ričard Nikson ukinuo fiksan odnos dolara prema zlatu, pa je vrednost američkoj valuti, kako spram plemenitih metala tako i prema valutama drugih zemalja, određivao isključivo odnos ponude i potražnje. A za više od dve decenije glad za američkom valutom je postala opšta. Nikson nije zaboravio da pre nego što učini drastičnu promenu sa Arabljanima utvrdi i ojača dogovor oko prodaje nafte isključivo za „zelembaće“.

Život na dug

Stalna potreba za dolarima je strahovito uvećavala količinu dolara u prometu van SAD, pogotovo nakon dve uzastopne naftne krize sredinom i krajem osme decenije prošlog stoleća. Mnogostruki skok cene nafte je kod zemalja proizvođača stvorio znatne viškove takozvanih petrodolara koje je trebalo investirati. Svakako, najviše preko najlikvidnije, američke, berze i tamošnjih banaka odranije najvećih na svetu. Kreirani su brojni finansijski derivati kojima se ubrzavao proces ulaganja i obrtanja novca.

Neverovatna potražnja za dolarima omogućila je SAD da živi na dug. Pojednostavljeno kazano, toliko se iz ostatka sveta ulaže u američke hartije od vrednosti da Ameri mogu itekako ugodno živeti od ovog prihoda. Pri tome praktično sami određuju kamatu na dug, to je referentna kamatna stopa Federalnih rezervi, američke centralne banke.

Rizik po siromašne

Sa druge strane, mnogo je rizičnija pozicija zemalja koje nemaju dovoljno kapitala, pa pozajmljuju devize, radi ulaganja u razvoj. Visina njihovog duga nikada nije sasvim izvesna, umnogome zavisi od kursa dolara i monetarne politike SAD. Kada dolar jača i kamate rastu, njihova zaduženost u domicilnoj valuti raste neobično brzo, čak i kada ne uzmu ni dolar novog zaduženja.

Veoma lako stiže se do bankrota, što smo videli upravo krajem osme i početkom devete decenije proteklog veka. Pedesetak država nije moglo da vrati ne samo pristigle rate, već ni kamatu na dug. Među njima su bile i do tada relativno solidne države poput Meksika, Poljske, Jugoslavije…

Slična situacija se ponavlja upravo poslednjih godina, sve je intenzivirano nakon finansijske krize 2008. Drastično se ubrzalo sa pandemijom, kada su emisione banke takođe ulile ogromne količine novca. Posebno su uticali inflacija, potom pokušaji da se rastom kamata obuzda. Naravno, dužnici su brzo dospeli u situaciju da im se obaveze drastično uvećavaju, opet do bankrota koji je u ovom trenutku nad glavom najmanje sedamdesetak država.

Rusko-indijski patent

Ipak, iz prethodne pošasti izvučene su neke pouke. Postaje sve jasnije da je dominacija dolara u finansijskim aranžmanima trećih zemalja pogubna dobrim delom i stoga što je komotna pozicija dužnika koji sam određuje koju će kamatu plaćati zasnovanu na ekstremnoj potražnji drugih za njegovom valutom.

Slobodniji, moglo bi se reći i jači, počeli su zaobilaziti američku valutu. Jedna od tehnologija je upotreba valuta zemalja koje trguju. Tako su pri prodaji oružja nekadašnji Sovjetski Savez i Indija praktično razmenjivali rublje i rupije. Poslednju operaciju ovog tipa dve države, sada Rusija i Indija, obavili su 2019. pri prodaji protivvazdušnog sistema zaštite S-400, vrednog pet milijardi dolara. Pošto je obavljen bez upotrebe dolara, Ameri, uprkos čvrstoj nameri, nisu uspeli da spreče ovaj aranžman.

Što su više u SAD pokušavali da održe i šire upotrebu dolara, jače i zemlje sa sposobnijim političkim vođstvom su više insistirali da se trguje u domicilnim valutama. Tako se 2020. godine veći deo trgovine između Kine i Rusije prvi put obavio mimodolarski, protekle dve sezone ovakva trgovina se stalno uvećavala. Uostalom sve zemlje Briksa imaju cilj da kada god je moguće međusobno trguju domicilnim valutama, obično rusko-indijskim „patentom“.
Juanom kupuju zlato

Po SAD je posebno neugodno kada se dolar suzbija u trgovini naftom, upravo tamo odakle je počela pomama za američkom valutom. Međutim, baš tu je pozicija zagovornika dedolarizacije najjača. Rusija, Iran i Venecuela proizvode oko 45 odsto proizvodnje naftnog kartela OPEK, pri tome se još i važne zemlje izvoznice nafte okreću i dedolarizaciji i Briksu.

Prošle godine Kina, najveći svetski kupac nafte, trećinu nabavke iz Saudijske Arabije je platila juanom. Decembarski susret čelnika Kine, Arabije i nekoliko manjih bliskoistočnih država, ali značajnih izvoznika „crnog zlata“, imao je za cilj dalje uvećavanje međusobnu trgovinu u kineskoj valuti. U Pekingu procenjuju da bi već naredne 2024. dve trećine kupovine nafte sa ovog područja moglo biti plaćeno juanom.

Što je podjednako važno, sama operacija kupoprodaje bi trebalo da se obavi preko naftno-gasne berze u Šangaju. Primedbu da je tako nešto teško postići u slučaju nekonvertabilne kineske valute Kina je na osobeni način uvažila i omogućila konveruziju juana u zlato. Nešto slično kao što je Rusija nedavno omogućila kupovinu zlata za rublje po fiksnoj ceni.

Ovim se kineska valuta promoviše u svojevrstan „petrojuan“, osnov trgovine naftom bar kada je u pitanju najmnogoljudnija i njoj po ovom pitanju bliske zemlje, što u ovom treutku obuhvata blizu pet i po milijardi ljudi.

Čipovi i veštačka inteligencija

Za dedolarizaciju trgovine naftom postoji snažan oslonac. Rusija, Iran i Venecuela proizvode blizu 50 odsto proizvodnje OPEK-a, dok zemlje članice OPEK-a, bliske ovoj ideji nose 60 odsto prodaje kartela. Drugim rečima, nije nerealno očekivanje da najveći proizvođači nafte već za koju godinu dve trećine dragocene sirovine prodaju za kinesku, samo jednu za američku valutu. S obzirom na to da je Rusija velik izvoznik pšenice, suncokreta i još nekih ratarskih sirovina, slično bi mogla da umanji ulogu dolara u trgovini poljoprivrednim usevima. Zapravo to već i radi.

Problem po nosioce novog trenda je što ne vladaju tehnologijama izrade čipa ili veštačke inteligencije koje bi u još većoj meri mogle poslužiti u širenju dedolarizacije. U svakom slučaju, godina koja je započela biće uzbudljiva, rat u Ukrajini jeste i za teritorije, ali potencijalno u sebi nosi mnogo dalekosežnije i krupnije od teritorijalnih promena.

Izvor: 021.rs

Piše, Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак „Petrojuan“ protiv američkog dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako navodi Financial Times, sve je primetnije zanimanje centralnih banaka da povećaju izloženost deviznih rezervi prema kineskom juanu.

Udeo upravnika deviznih rezervi u svetskim centralnim bankama koji su uložili ili su zainteresovani da ulože u kinesku valutu povećao se s lanjskih 81 odsto na ovogodišnjih 85 odsto, prema godišnjem istraživanju švajcarske banke UBS sprovedenom na 30 vodećih centralnih banaka između aprila i juna, piše Poslovni dnevnik, prenosi Bonitet.

“Svedočimo postupnoj eroziji dolara”, kaže Masimiliano Kasteli, šef strateške analize u odsjeku globalnih tržišta UBS-a. “Slika koja se pomalja predstavlja multipolarni valutni sistem”, dodao je Kasteli.

Rastući interes za kineski juan pojavio se nakon što su zapadne države zamrzle oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi kao odgovor na invaziju Putinovog režima na susednu Ukrajinu. Iako većina centralnih banaka taj događaj ocenjuje kao izdvojeni, on je definitivno zaoštrio odnose zapadnih država i Rusije i zakomplikovao odnose s državama koje se nisu pridružile sankcijama, poput Kine.

Kineski juan i Tramp

To je ubrzalo povećanje jaza između Kine i SAD-a koji je započeo još tokom trgovinskog rata pokrenutog u vreme administracije Donalda Trampa. U tom kontekstu četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a ocjenjuje kako je to potez u pravcu stvaranja multipolarnog svijeta od kojeg će koristi imati juan. Manje od polovine smatra da će od toga profitirati dolar.

Na kratkoročne ocene dolara utiče i visoka inflacija te (za sada bezuspešni) napori Feda da je snizi podizanjem kamatnih stopa. Valja naglasiti kako ostale centralne banke najčešće drže dolar kroz izloženost američkim državnim obveznicama koje su se ove godine našle na meti oštre rasprodaje usled Fedovog zaoštravanja monetarne politike.

Istraživanje je pokazalo kako oni koji upravljaju deviznim rezervama traže alternativne oblike imovine, poput deonica, zelenih obveznica ili dužničkih hartija od vrednosti zaštićenih od inflacije. Gotovo polovina ispitanika ističe kako su njihovi portfelji ove godine znatno diversifikovaniji nego lani.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Чланак Centralne banke u rezervama sve više čuvaju kineski juan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini je krah najprostranije države na svetu. Posebno snažne posledice ostavljaju zabrana korišćenja platnog sistema SWIFT, te zaplena deviznih rezervi ruske centralne banke.

Čak se i tradicionano neutralna Švajcarska, koja je ovakav status zadržala i tokom Drugog svetskog rata, ovog puta uključila u sprovođenje kaznenih mera.

Za samo dva dana od objavljivanja ekstra snažnih kazni, ruska valuta je primetno oslabila; na moskovskoj berzi je za dolar bilo potrebno izdvojiti čak 135 rublji, naspram 79 pred sukob. Međutim, desetak dana kasnije rublja se neočekivano i brzo oporavila na tečaj od 84 za dolar, oko koga se nadalje minimalno vrti.

Bio je to pravi šok za učesnike na svetskom finansijskom tržištu, navikle da ruska valuta neprekidno slabi. Kad ono ruski novac počeo da jača, i to u sred sukoba protiv susedne države i nezapamćeno strogih sankcija bogatijeg dela svetske zajednice.

Prelomni momenat bila je odluka ruske vlade da se gas prodat zemljama koje protiv Rusije primenjuju sankcije nakon 1. aprila počne naplaćivati upravo u rubljama.

Mada su zapadnjaci odbili da prihvate ovaj zahtev i insistiraju da plaćaju kao što piše u ugovorima, uglavnom u evrima i dolarima, reakcija tržišta je bila strelovita. Rublja se gotovo preko noći oporavila i povratila na takoreći predratni tečaj.

Dva aduta

Dva aduta u ruskim rukama pomogla su u preokretu. SAD, glavni inicijator i kreator sankcija, uspele su svojoj politici privući samo bogatiji deo svetske zajednice, kolokvijalno znan kao „Zapad“.

Osim država Evropske unije, od kojih su se pojedine krajnje nevoljno priključile kažnjavanju, tu su Kanada, Velika Britanija, Australija i Japan i još par manjih država. Brojne velike zemlje nisu se priključile, mnoge sve izraženije ispoljavaju rezerve prema pristupu Zapada rusko-ukrajinskom pitanju u celosti, te razumevanju za širenjem NATO pakta. Tako Rusija može da sarađuje, naravno bez upotrebe dolara, evra, funte ili jena, sa Kinom, Indijom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom, a tu su i Meksiko, Tajland, Malezija, Egipat, Turska…

Drugi moskovski adut je posedovanje izuzetno značajnih resursa, koje, bar za određeno vreme, zapadne države ne mogu da nabave na drugoj strani. To je pre svega gas, ali tu su i brojni metali poput nikla, kadmijuma, paladijuma, takozvanih retkih metala, žitarice, drvo, suncokretovo ulje, nafta, ugalj…

Sve ovo relativno je lako prodati na svetskoj berzi bez obzira na valutu u kojoj bi se obavljala transakcija. Od ruskih privrednika već su se čuli predlozi i da se inoplasman svih strateških proizvoda obavlja isključivo u rublji. Svakako dok traju sankcije, verovatno i dalje.

Višedecenijska zloupotreba

Obaveznost plaćanja najatraktivnijih proizvoda u svetskoj trgovini samo jednom valutom nije novost. Takvu poziciju od Bretonvudskog sporazuma 1944. ima dolar. Prvi put je došla u pitanje 1973. godine kada Amerikanci odustaju od fiksnog pariteta dolar-zlato, čime je izgledalo da američka valuta gubi osnov za dominantnu funkciju u međunarodnoj trgovini.

Međutim, SAD imaju rezervni plan. Sa Saudijskom Arabijom, daleko najvećim izvoznikom nafte, dogovoraju se da glavnu robu prodaje isključivo u dolarima. Zauzvrat, u SAD su ponudili da ovoj državi prodaju najmodernije naoružanje.

U to vreme Saudijska Arabija je bila daleko najuticajnija država među bliskoističnim državama bogatim „crnim zlatom“, pa su njenim stopama pošle i ostale izvoznice. Dolar je dobio novi osnov da ostane rezervna svetska valuta.

Međutim, tokom narednh decenija Amerikancima nije dovoljno što drugima skupo prodaju papir na kome piše dolar, već zloupotrebljavaju povlašćenu poziciju. Državama koje iz raznih razloga označe neprijateljskim uvode sankcije različtih formi i stepena strogosti. Dolar im postaje ne samo najvažniji izvozni artikl, već i sredstvo za kažnjavanje onih koji im se ne sviđaju.

Ponuda iz Rijada

Dominantna, pa još i zlupotrebljavana, pozicija dolara odavno se dovodi u pitanje. Evropska unija je formirala svoju valutu evro sa idejom da trgovinu unutar zajednice, ali i znatan deo razmene sa svetom izvan, obavlja u svom novcu. Slične poteze povremeno povlače i Brazil, Južnoafrička Republika, a pre svega Kina.

Najmnogoljudnija država je razumela da nikada neće biti potpuno nezavisna ukoliko inotrgovinu obavlja u valuti najjače vojne sile, a koju već decenijama uporno sustiže u ekonomskom razvoju. Uporno radi na tome da svoju valutu uvede u razmenu sa trećim zemljama. Određenih uspeha je proteklih godina bilo u razmeni sa Rusijom, lane se oko četvrtina međusobno trgovine obavljala u domicilnim valutama.

Ovih dana do Pekinga stižu ugodne vesti, i to baš iz Saudijske Arabije, važne američke saveznice. Predlog je da Kina polovinu od Rijada kupljene nafte plati juanima. Kako je Arabija sa oko 2,5 miliona barela dnevno najveći snabdevač Kine naftom, ponuda je više nego primamljiva. U Rijadu shvataju da će se u bližoj, a pogotov daljoj budućnosti i SAD i EU sve više oslanjati na eolsku i solarnu energiju, dok će Kina dosta duže biti u ugri sa naftom.

Procenjuju da će im u perspektivi najmnogoljudnija država na svetu biti sve važniji partner. Ne samo kao kupac, već i kao inicijator projekta „Jedan pojas, jedan put“, u kome Arabija sebe vidi i kao važno regionalno čvorište.

Kako zaobići sankcije

Trgovina u juanima izuzetno iritira SAD i EU. Tim pre što Kina trgovinu u domicilnim valutama predviđa i sa Brazilom, Južnoafričkom Republikom i nekoliko većih država Jugoistoka Azije. U krajnjem je plan da se unutar određenog kruga država ili kreira nova zajednička valuta ili da juan preuzme ulogu vodeće regionalne valute.

Slično pokušava Brazil sa svojim okruženjem, dok je gas snažna osnova za rublju, baš kao što je nekada nafta Saudijske Arabije bila za takozvane „petrodolare“. Sve su brojniji monetaristi širom sveta koji procenjuju da je prošlo vreme dolara kao jedine rezervne svetske valute, dobrim delom i stoga što su se SAD kompromitovale kao garant; decenijama su previše zlorabile povlašćenu poziciju sopstvene valute.

Posebno je indikativno da se priča o novom finansijskom ustrojstvu svetske trgovine, čemu vodi uvođenje jedne ili više novih valuta za plaćanje, odvija baš u trenutku rusko-ukrajinskog (možda je tačnije reći rusko-zapadnog) sukoba. Uvođenje alternativnog juana, primera radi, značilo bi mogućnost da Rusija upotrebom nove valute zaobiđe sankcije.

Upravo je ovakva mogućnost ono što podstiče Kinu i druge veće države na promene. U slučaju da Kina potpadne pod udar određenih kaznenih mera, kao što je proteklih godina učinjeno prema pojedinim kineskim tehnološkim liderima, nema boljeg načina da se odbrani od funkcionisanja alternativne svetske valute, pogotovo ako to bude juan.

Nova pravila

Naravno, proces dedolarizacije biće dug i postepen. Ako bi se sva međusobno trgovina između Arabije i Kine obavljala u juanima dnevno bi bilo upotrebljeno kineske valute u vrednosti 320 miliona dolara. Poređenja radi, poslednjih godina u svetu se dnevno u američkoj valuti obavi transakcija vrednih 6,6 triliona dolara.

No, ako bi zemlje BRIKS-a međusobno trgovale u zajedničkoj valuti, od dolarskog plaćanja bi odvojile oko 1,1 trilion dolara. Ne samo što nije malo, već bi proces uspostavljanja novih alternativnih valuta postupno vodio do novih pravila u svetskoj trgovini, u čijoj kreaciji bi više došle do izražaja države snažnih ekonomija, manje one koje se neprekidno zadužuju.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Da li je došlo vreme procesa dedolarizacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki „Vol Strit Žurnal“ izveštava da bi kineski lider Si Đinping mogao da prihvati poziv da poseti Saudijsku Arabiju u maju, gde bi sa ovim najvećim svetskim proizvođačem nafte mogao da se dogovori da Kina naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.

Usred geopolitičkih tenzija koje je izazvao rat u Ukrajini, pri čemu se svet polako opredeljuje za jednu ili drugu stranu, ova vest je izazvala je strah da bi Saudijska Arabija mogla da stane uz Rusiju: Omogućavanje plaćanja nafte u juanima moglo bi pomoći u stvaranju paralelnog sistema za međunarodna plaćanja u kojem kineski juan postaje važan kao i američki dolar. Time bi se omogućilo da Rusija izbegne sankcije, jer bi mogla da koristi i juan. Javno, Kina je ostala neutralna u sukobu, ali se uveliko spekuliše da podržava Rusiju, piše DW.

Skoro četvrtina celokupnog izvoza saudijske nafte ide Kini. A od početka ove godine Saudijci su od Rusije preuzeli vođstvo kao najveći izvoznik nafte toj zemlji.

Da li će Saudijci dozvoliti juan?

Na ovakvu ponudu Saudijske Arabije se do sada gledalo kao na način da se vrši pritisak na zapadne saveznike, ocenjuju stručnjaci. Štaviše, Evropski savet za spoljne poslove je napisao u izveštaju iz 2019. godine da su Saudijci ovo radili i ranije, to jest da su Kinu koristili kao kartu za pregovaranje.

„Samo nekoliko meseci nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija saudijski princ Muhamed Bin Salman putovao je po Aziji kako bi uticao na pitanje uvoza oružja u njegovu zemlju”, navodi se u izveštaju.

Šta je sa pritiskom na Saudijsku Arabiju?

Bilo je pokušaja od strane SAD i Evrope da se pridobije podrška Saudijaca. Američki savetnik za bezbednost Bret Mekgurk je prošle nedelje putovao u tu zemlju, kao i britanski premijer Boris Džonson. Do sada su i evropski i američki zvaničnici pokušavali da nateraju Saudijce da povećaju proizvodnju nafte, kako bi se cena smanjila.

Zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijska Arabija je jedan od retkih proizvođača nafte sa viškom kapaciteta. Ukoliko bi bilo više nafte na tržištu, cene koje su dostigle rekordne visine zbog smetnji u snabdevanju od Rusije, mogle bi da se smanje. Ipak, nije bilo pomena o tome da li su nedavni razgovori sa Saudijcima uključivali i pitanje plaćanja u juanima.

„Čak i ukoliko bi zapadna diplomatija uspela da dobije saudijsku podršku, vlasti ove bliskoistočne zemlje su zabrinute da će njihov region postati manje, a ne više bitan“, kaže za DW Cincija Bijanko, gostujuća saradnica u berlinskom odseku Evropskog saveta za spoljne poslove, ukazujući na sve intenzivnije odnose SAD sa Istočnom Azijom i na težnje da se smanji korišćenje fosilnih goriva.

„Zalivske države veruju da Vašington ima manje da ponudi ali i da raspolaže sa manjim pretnjama u pregovorima“, objasnila je Bijanko u izveštaju objavljenom prošle nedelje, dodajući da odluka ovih bliskoistočnih zemalja da ne stanu na stranu Evrope i SAD po pitanju Rusije, nema toliko veze sa Rusijom.

UAE i Saudijska Arabija ovim pokušavaju da se orijentišu u novonastalom multipolarnom svetu, koristeći pristup finansijskih transakcija radi zaštite nacionalnih interesa, piše Bijanko.

Kakve to ima veze sa Kinom?

Upravo tu nastupa Kina. Odnosi sa Saudijskom Arabijom se produbljuju već nekoliko godina. Saudijci su 2020. bili najveći regionalni trgovinski partner Kine sa uvozom i izvozom u vrednosti od preko 60,6 milijardi evra.

Ove veze su zasnovane najviše na uzajmnoj ekonomskoj koristi i potiču iz kineske inicijative „Pojas i put”, koja ima vrednost od nekoliko triliona dolara. Ovaj trgovinski odnos odgovara i Saudijskoj Arabiji, koja ima sopstveni projekat modernizacije „Vizija 2030″.

Takođe, očigledne su prednosti poslovanja sa zemljom koja će biti dugoročni kupac gasa i nafte, dok evropski klijenti sve više traže solarnu i energiju vetra.

Deo saudijske „Vizije 2030.“ se odnosi i na pripremu u budućnosti kada nafta postane manje važna, a jedan aspekat te pripreme uključuje mogućnost da zemlja služi kao logistički čvor na Bliskom Istoku. Kineski interesi se tu poklapaju, a dve nacije imaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, iako stručnjaci poput Cincije Bijanko upozoravaju da se dve zemlje ne mogu nazvati saveznicima.

Počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog Istoka

Neki analitičari su, pak, sugerisali da počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog Istoka. Nedavno je stručni saradnik na Institutu za Bliski Istok sa sedištem u Vašingtonu, Roj Jelinek, primetio da je jedan broj ministara spoljnih poslova iz tog regiona otputovao u Kinu. „Činjenica da u Kinu putuju ministri spoljnih poslova, a ne kolege iz Ministarstva trgovine ili ekonomije sugeriše promenu fokusa“, tvrdi Jelinek u članku objavljenom na Institutu. „Nakon nekoliko godina ekonomskih veza, nedavni događaji su pokazali da je počela nova era sa većim fokusom na geopolitiku“.

To podrazumeva i sve veću vojnu saradnju u kinesko-saudijskim odnosima. Između 2016. I 2020. kineski transfer oružja u Saudijsku Arabiju porastao je za 368 posto, prema nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove. Kina je najpre prodala balističke rakete Saudijcima, a zatim je počela da im pomaže u njihovoj proizvodnji u Saudijskoj Arabiji.

Uz to, Kina prihvata saradnju sa liderima sa kojima Zapad ne želi. Kako su analitičari Evropskog saveta za spoljne poslove objasnili u izveštaju iz 2019. Godine „kineski model autoritarnog kapitalizma fascinira bliskoistočne režime, koji saradnju sa Kinom vide kao dobru priliku da se odupru pritisku Zapada da se sprovedu reforme upravljanja i preuzme odgovornost za ljudska prava”.

Kraj američkog dolara?

Saudijci su predložili plaćanje u juanima još pre četiri godine. Međutim, čak iako se to dogodi, mala je verovatnoća da će to biti od bilo kakvog ozbiljnog uticaja na devizna tržišta u kratkoročnom, pa čak i srednjoročnom periodu, kažu ekonomski stručnjaci. Većina nafte ima cenu u dolarima i proces odvajanja od toga bi bio dug i komplikovan.

Analitičari su, takođe, istakli da čak i kada bi se sva saudijsko-kineska razmena odvijala u juanima, to bi iznosilo samo oko 320 miliona dolara po radnom danu. U isto vreme, sva svetska trgovina u američkim dolarima iznosi oko 6,6 triliona dolara (6 triliona evra) svakog radnog dana.

Dugoročno, pak, postoji strah da bi se mogao pojaviti paralelni globalni sistem razmene stranih valuta, sa kineskim juanom kao alternativom. Indija, navodno, takođe razmatra korišćenje juana za kupovinu nafte od Rusije, kako bi izbegla međunarodne sankcije. Neki analitičari to vide kao način da se Kina zaštiti od dana kada bi eventualno mogla postati žrtva zapadnih sankcija, na način na koji je Rusija trenutno sankcionisana.

Izvor: DW/B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Saudijci bi mogli naftu da plaćaju u juanima, umesto u američkim dolarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema pisanju Rojtersa, objava podataka o većoj nezaposlenosti Amerikanaca od očekivane uzdrmala je dolar. Tako se evro koji je početkom jula vredeo 1,12 dolara sada popeo na 1,19 dolara.

Međutim najveći dobitnik aktuelne krize je, čini se, Kina. Njena valuta dostigla je najviši nivo još od 21. januara ove godine. Danas se za dolar može kupiti 6,8 juana.

Foto: Bru-nO, Pixabay

Чланак Dolar pada, evro raste, a juan dostigao sedmomesečni maksimum се појављује прво на Biznis i Finansije.