Home VestiEkonomija Da li je došlo vreme procesa dedolarizacije

Da li je došlo vreme procesa dedolarizacije

by bifadmin

Mada su zapadnjaci odbili da ruski gas plaćaju u rubljama, već sama najava novog načina kupoprodaje pomogla je da ruska valuta preko noći povrati vrednost sa 135 na 84,5 za dolar

Cilj sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini je krah najprostranije države na svetu. Posebno snažne posledice ostavljaju zabrana korišćenja platnog sistema SWIFT, te zaplena deviznih rezervi ruske centralne banke.

Čak se i tradicionano neutralna Švajcarska, koja je ovakav status zadržala i tokom Drugog svetskog rata, ovog puta uključila u sprovođenje kaznenih mera.

Za samo dva dana od objavljivanja ekstra snažnih kazni, ruska valuta je primetno oslabila; na moskovskoj berzi je za dolar bilo potrebno izdvojiti čak 135 rublji, naspram 79 pred sukob. Međutim, desetak dana kasnije rublja se neočekivano i brzo oporavila na tečaj od 84 za dolar, oko koga se nadalje minimalno vrti.

Bio je to pravi šok za učesnike na svetskom finansijskom tržištu, navikle da ruska valuta neprekidno slabi. Kad ono ruski novac počeo da jača, i to u sred sukoba protiv susedne države i nezapamćeno strogih sankcija bogatijeg dela svetske zajednice.

Prelomni momenat bila je odluka ruske vlade da se gas prodat zemljama koje protiv Rusije primenjuju sankcije nakon 1. aprila počne naplaćivati upravo u rubljama.

Mada su zapadnjaci odbili da prihvate ovaj zahtev i insistiraju da plaćaju kao što piše u ugovorima, uglavnom u evrima i dolarima, reakcija tržišta je bila strelovita. Rublja se gotovo preko noći oporavila i povratila na takoreći predratni tečaj.

Dva aduta

Dva aduta u ruskim rukama pomogla su u preokretu. SAD, glavni inicijator i kreator sankcija, uspele su svojoj politici privući samo bogatiji deo svetske zajednice, kolokvijalno znan kao „Zapad“.

Osim država Evropske unije, od kojih su se pojedine krajnje nevoljno priključile kažnjavanju, tu su Kanada, Velika Britanija, Australija i Japan i još par manjih država. Brojne velike zemlje nisu se priključile, mnoge sve izraženije ispoljavaju rezerve prema pristupu Zapada rusko-ukrajinskom pitanju u celosti, te razumevanju za širenjem NATO pakta. Tako Rusija može da sarađuje, naravno bez upotrebe dolara, evra, funte ili jena, sa Kinom, Indijom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom, a tu su i Meksiko, Tajland, Malezija, Egipat, Turska…

Drugi moskovski adut je posedovanje izuzetno značajnih resursa, koje, bar za određeno vreme, zapadne države ne mogu da nabave na drugoj strani. To je pre svega gas, ali tu su i brojni metali poput nikla, kadmijuma, paladijuma, takozvanih retkih metala, žitarice, drvo, suncokretovo ulje, nafta, ugalj…

Sve ovo relativno je lako prodati na svetskoj berzi bez obzira na valutu u kojoj bi se obavljala transakcija. Od ruskih privrednika već su se čuli predlozi i da se inoplasman svih strateških proizvoda obavlja isključivo u rublji. Svakako dok traju sankcije, verovatno i dalje.

Višedecenijska zloupotreba

Obaveznost plaćanja najatraktivnijih proizvoda u svetskoj trgovini samo jednom valutom nije novost. Takvu poziciju od Bretonvudskog sporazuma 1944. ima dolar. Prvi put je došla u pitanje 1973. godine kada Amerikanci odustaju od fiksnog pariteta dolar-zlato, čime je izgledalo da američka valuta gubi osnov za dominantnu funkciju u međunarodnoj trgovini.

Međutim, SAD imaju rezervni plan. Sa Saudijskom Arabijom, daleko najvećim izvoznikom nafte, dogovoraju se da glavnu robu prodaje isključivo u dolarima. Zauzvrat, u SAD su ponudili da ovoj državi prodaju najmodernije naoružanje.

U to vreme Saudijska Arabija je bila daleko najuticajnija država među bliskoističnim državama bogatim „crnim zlatom“, pa su njenim stopama pošle i ostale izvoznice. Dolar je dobio novi osnov da ostane rezervna svetska valuta.

Međutim, tokom narednh decenija Amerikancima nije dovoljno što drugima skupo prodaju papir na kome piše dolar, već zloupotrebljavaju povlašćenu poziciju. Državama koje iz raznih razloga označe neprijateljskim uvode sankcije različtih formi i stepena strogosti. Dolar im postaje ne samo najvažniji izvozni artikl, već i sredstvo za kažnjavanje onih koji im se ne sviđaju.

Ponuda iz Rijada

Dominantna, pa još i zlupotrebljavana, pozicija dolara odavno se dovodi u pitanje. Evropska unija je formirala svoju valutu evro sa idejom da trgovinu unutar zajednice, ali i znatan deo razmene sa svetom izvan, obavlja u svom novcu. Slične poteze povremeno povlače i Brazil, Južnoafrička Republika, a pre svega Kina.

Najmnogoljudnija država je razumela da nikada neće biti potpuno nezavisna ukoliko inotrgovinu obavlja u valuti najjače vojne sile, a koju već decenijama uporno sustiže u ekonomskom razvoju. Uporno radi na tome da svoju valutu uvede u razmenu sa trećim zemljama. Određenih uspeha je proteklih godina bilo u razmeni sa Rusijom, lane se oko četvrtina međusobno trgovine obavljala u domicilnim valutama.

Ovih dana do Pekinga stižu ugodne vesti, i to baš iz Saudijske Arabije, važne američke saveznice. Predlog je da Kina polovinu od Rijada kupljene nafte plati juanima. Kako je Arabija sa oko 2,5 miliona barela dnevno najveći snabdevač Kine naftom, ponuda je više nego primamljiva. U Rijadu shvataju da će se u bližoj, a pogotov daljoj budućnosti i SAD i EU sve više oslanjati na eolsku i solarnu energiju, dok će Kina dosta duže biti u ugri sa naftom.

Procenjuju da će im u perspektivi najmnogoljudnija država na svetu biti sve važniji partner. Ne samo kao kupac, već i kao inicijator projekta „Jedan pojas, jedan put“, u kome Arabija sebe vidi i kao važno regionalno čvorište.

Kako zaobići sankcije

Trgovina u juanima izuzetno iritira SAD i EU. Tim pre što Kina trgovinu u domicilnim valutama predviđa i sa Brazilom, Južnoafričkom Republikom i nekoliko većih država Jugoistoka Azije. U krajnjem je plan da se unutar određenog kruga država ili kreira nova zajednička valuta ili da juan preuzme ulogu vodeće regionalne valute.

Slično pokušava Brazil sa svojim okruženjem, dok je gas snažna osnova za rublju, baš kao što je nekada nafta Saudijske Arabije bila za takozvane „petrodolare“. Sve su brojniji monetaristi širom sveta koji procenjuju da je prošlo vreme dolara kao jedine rezervne svetske valute, dobrim delom i stoga što su se SAD kompromitovale kao garant; decenijama su previše zlorabile povlašćenu poziciju sopstvene valute.

Posebno je indikativno da se priča o novom finansijskom ustrojstvu svetske trgovine, čemu vodi uvođenje jedne ili više novih valuta za plaćanje, odvija baš u trenutku rusko-ukrajinskog (možda je tačnije reći rusko-zapadnog) sukoba. Uvođenje alternativnog juana, primera radi, značilo bi mogućnost da Rusija upotrebom nove valute zaobiđe sankcije.

Upravo je ovakva mogućnost ono što podstiče Kinu i druge veće države na promene. U slučaju da Kina potpadne pod udar određenih kaznenih mera, kao što je proteklih godina učinjeno prema pojedinim kineskim tehnološkim liderima, nema boljeg načina da se odbrani od funkcionisanja alternativne svetske valute, pogotovo ako to bude juan.

Nova pravila

Naravno, proces dedolarizacije biće dug i postepen. Ako bi se sva međusobno trgovina između Arabije i Kine obavljala u juanima dnevno bi bilo upotrebljeno kineske valute u vrednosti 320 miliona dolara. Poređenja radi, poslednjih godina u svetu se dnevno u američkoj valuti obavi transakcija vrednih 6,6 triliona dolara.

No, ako bi zemlje BRIKS-a međusobno trgovale u zajedničkoj valuti, od dolarskog plaćanja bi odvojile oko 1,1 trilion dolara. Ne samo što nije malo, već bi proces uspostavljanja novih alternativnih valuta postupno vodio do novih pravila u svetskoj trgovini, u čijoj kreaciji bi više došle do izražaja države snažnih ekonomija, manje one koje se neprekidno zadužuju.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

1 komentar

Dragan 5. aprila 2022. - 07:11

Dolar je glavni način kako oni razbojnici iz Vašingtona pljačkaju i potkradaju celi svet, obavezno osloboditi svet dolara, to je imperativ da bi se svet oslobodio od malignog uticaja Amerike i ostatka zapada. Slično je i sa evrom.

Odgovori

Ostavite komentar