Pomenute polu-podmornice ne idu u velike dubine ali mogu da izrže dugačak put. Za njih se kaže da su napravljene “homemade”, što znači da nisu u pitanju testirana plovila izašla sa fabričkih traka, već amaterski izrađena u nekom skladištu ili ilegalnoj proizvodnoj hali. Uglavnom se proizvode Ove na kontinentu na kojem se proizvodi njihov tovar, u Južnoj Americi.

Procenjuje se da se u blizini Kanarskih i Azorskih ostrva nalazi groblje ovakvih podmornica koje su tu namerno potopljene pošto su iskrcale teret.

Namerno potapanje dva miliona dolara

Španska policija je nedavno prekinula transport pola miliona tona kokainske paste, poluproizvoda između koke i čistog kokaina. Prilikom te akcije razotkrila je i najveću laboratoriju koja pretvara pastu u kokain, kao i način rada dobavljača ovog proizvoda. Naime, kolumbijski i meksički kriminalci su udružili snage sa španskim narko bosovima kako bi slali svoju robu u tu zemlju.

Policija je takođe objavila i da se ta droga šalje specijalnim podmornicama napravljenim po neformalnoj porudžbini upravo za potrebe prevoza droge. Proizvodnja jedne takve podmornice košta više od dva miliona dolara, ali one mogu da prenesu kokain vredan čak i po 100 miliona dolara, tako da se početna ulaganja svakako isplate. Prema rečima stručnjaka za ovu oblast, krijumčari ih po istovaru robe često uništavaju kako se ne bi izlagali riziku da se njima vraćaju u svoje zemlje i da prilikom tog povratka budu otkriveni.

Međutim, one nisu toliko bezbedne kao prave, sertifikovane podmornice. Nedavno je kolumbijska mornarica pronašla podmornicu u kojoj su se nalazila dva leša krijumčara, zajedno sa kokainom vrednim 87,7 miliona dolara. Ispostavilo se da su otrovani toksičnim gasovima unutar plovila. Drugoj dvojici članova posade koji su uspeli da izađu na vreme ukazana je medicinska pomoć. A uspeli su da izađu zato što u pitanju nisu prave podmornice već plovila koja ne zaranjuju duboko već samo onoliko koliko je potrebno da ne mogu privući neželjene poglede.

Foto: Riedelmeier, Pixabay

Чланак Kokain se u Evropu dovozi improvizovanim polu-podmornicama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok tržište kokaina nastavlja da raste širom sveta, novi izveštaj Francuske opservatorije za drogu i zavisnosti od droga (OFDT) otkriva da je potrošnja u stalnom porastu širom Evrope, a posebno u Francuskoj.

Promet kokaina u svetu, Evropi i Francuskoj povećan je od 2010-ih, navodi se u izveštaju OFTD-a, dodajući da ta droga sada predstavlja trećinu tržišta narkotika u Evropi.

U sredu (28. marta), predsedništvo Saveta EU saopštilo je da će uloga Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) biti ojačana kako bi bio u stanju da se bolje nosi sa novim zdravstvenim i bezbednosnim izazovima.

Francuska je jedan od najvećih korisnika kokaina u EU, sa 600.000 korisnika godišnje, prema procenama OFDT-a za 2017. Korisnika kanabisa je pet miliona, a korisnika MDMA/ekstazija je 400.000.

Povećanje upotrebe kokaina kod odraslih

„Već nekoliko godina, signali su pokazivali povećanje upotrebe kokaina, bez obzira na njegov oblik (prah ili baza kokaina: krek)“, saopštila je francuska zdravstvena agencija Santé Publique France, koja je takođe učestvovala u izveštaju.

Upotreba kokaina se povećala među odraslima, iako je došlo do „diverzifikacije profila potrošača“, sa kokainom, koji se uobičajeno smatra drogom bogatih koja se konzumira u prazničnoj atmosferi, a sada se koristi i u široj populaciji, Santé Publique France dodaje.

„Ova različitost uživaoca se takođe ogleda u diversifikaciji načina konzumiranja, u ušmrkavanom obliku (kokain u prahu), inhaliranom (bazni kokain ili krek) ili ubrizganom“, piše OFDT u izveštaju, objavljenom u ponedeljak (27. marta).

Istovremeno, potrošnja među mladima se smanjuje.

Između 2000. i 2014. godine, upotreba kokaina se više nego utrostručila među 17-godišnjacima (0,9% u 2000. i 3,2% u 2014.), ali do 2022. samo 1,4% njih je nekada koristilo drogu.

Pored toga, agencije za sprovođenje zakona povećale su zaplenu, prema Kancelariji za borbu protiv droga, koja procenjuje da je u Francuskoj zaplenjeno 27,7 tona kokaina, u poređenju sa 10,8 tona 2011. godine.

Utrostručeni odlasci u hitnu pomoć

Međutim, zdravstveni rizici povezani sa upotrebom kokaina su ogromni, pošto je Francuska zabeležila utrostručeno povećanje poseta hitnoj pomoći zbog upotrebe ovog narkotika između 2010. i 2022. godine, prema francuskoj Nacionalnoj agenciji za javno zdravlje.

Ukupno, 23.335 ljudi završilo je u hitnoj pomoći nakon što su koristili kokain od 2010. do 2022. godine, što je cifra koja u proseku za 2022. godinu iznosi 72 prijema u hitnoj pomoći nedeljno.

„Većina primljenih u hitnu pomoć [nakon upotrebe kokaina] bili su muškarci (75%), a prosečna starost je bila 32 godine, što odgovara profilima opšte populacije koja obično najviše koristi kokain“, navodi se u izveštaju.

Tri glavna razloga su intoksikacija (65%), zavisnost (13%) ili odvikavanje (7,5%).

Većina poseta hitnoj pomoći u vezi sa kokainom je takođe povezana sa upotrebom alkohola, benzodiazepina, kanabisa ili opioida — pacijente koje Santé Publique France naziva „korisnicima više droga“.

Porast intoksikacije nedozvoljenim supstancama može se posebno objasniti činjenicom da se skoro deset godina na tržišti nalazi kokain sa većim sadržajem aktivnog sastojka ili pojavom novih, snažnijih i toksičnijih sintetičkih proizvoda.

Upotreba više droga, posebno mešanje alkohola i kokaina, takođe povećava rizik od intoksikacije.

Kokain: Jedna trećina trgovine drogom u Evropi

Upotreba kokaina se takođe brzo širi širom EU, sa procenjenih 3,5 miliona korisnika u 2020. godini, prema podacima OFDT-a.

Porast ponude koji dolazi sa rastućom potražnjom doveo je do povećanog uzgoja koke u nekoliko zemalja širom sveta. Od 2020. do 2021. uzgoj je porastao za 35 odsto — što je rekordno povećanje iz godine u godinu od 2016, upozorila je Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) u izveštaju objavljenom 16. marta.

Isti izveštaj takođe ukazuje na pojavu novih kokainskih čvorišta u Evropi poslednjih godina, posebno u jugoistočnoj Evropi i lukama Antverpen, Roterdam i Hamburg.

Godine 2021. u Roterdamu je zaplenjena rekordna količina od skoro 70 tona, što je skok od 74 odsto u odnosu na 2020, rekao je za AFP Ger Šeringa, carinik u holandskoj luci.

Problem je „postao sve veći poslednjih godina“, priznao je.

Što se tiče luke Antverpen u Belgiji, iste godine je zaplenjeno više od 100 tona kokaina, što čini 40% droge koju je policija zaplenila.

Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay

Чланак Tržište kokaina nastavlja da raste širom sveta, promet sve veći се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači da je ona tada zasađena na čak 204.000 hektara, što ovoj zemlji potvrđuje neslavnu titulu najvećeg svetskog proizvođača kokaina. Ovo je najveći zabeležen broj zasada koke od 2001. godine, otkada UN sprovode ova merenja.

Kokain koji se od nje proizvodi najčešće ne završava na tom kontinentu, već se izvozi u u Evropu i SAD, gde ima najviše konzumenata ove droge.

Inače, već godinama se ova latinoamerička država trudi da suzbije uzgoj koke najavljujući podsticaje poljoprivrednicima koji se preorijentišu na uzgoj drugih poljoprivrednih kultura, međutim izgleda da njeni napori nisu urodili plodom. Takođe, 2015. godine je pokrenuta akcija zaprašivanja iz vazduha kako bi se uništila polja koke, međutim ona je morala biti obustavljena pošto se ispostavilo da je herbicid koji je tada korišćen kancerogen i da zagađuje zemljište. Od tada raste broj zasada, da bi prošle godine oborio sve zvanične rekorde.

Inače, uzgoj koke u Kolumbiji ozbiljno preti da ugrozi biodiverzitet jer doprinosi ubrzanoj deforestaciji. Gotovo polovina plantaža koke nalazi se u specijalnim zonama očuvane prirode, uključujući i prirodne rezervate.

Foto: LoggaWiggler, Pixabay

Чланак Prošle godine u Kolumbiji zasađeno najviše koke otkad postoje merenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pošto je kafa prestala da im donosi dobru zaradu, peruanski poljoprivrednici počeli su masovno da sade koku. Toliko masovno da je sada, prema procenama istraživača sa sajta The Conversation, blizu 55.000 hektara zemlje pod ovom poljoprivrednom kulturom. To je dovoljno za godišnju proizvodnju 500 tona kokaina.

Međutim, ispostavilo se da peruanski poljoprivrednici ni sa ovom biljkom nisu imali mnogo sreće, pošto je pandemija korona virusa otežala distribuciju droge ali i smanjila potražnju za njom. Budući da su noćni klubovi u proteklih godinu dana slabo radili ali i da su brojni koncerti i festivali otkazivani, mnogi rekreativci su izbacili kokain iz upotrebe, zbog čega je cena listova koke u 2020. pala za 23 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ipak, čak i u takvoj situaciji, koka njenim proizvođačima nudi veću sigurnost nego uzgoj kafe.

Kafa ih oterala u siromaštvo

Pre deset godina kilogram kafe se prodavao po ceni od 2,7 dolara. Međutim, zbog širenja štetočina mnoge plantaže su uništene, kvalitet finalnog proizvoda je opao, i uprkos naporima državnih banaka koje su Peruancima nudile povoljne zajmove za proizvodnju kafe, njena cena je pala na 0,60 dolara po kilogramu.

A ulaganja nisu bila mala. Farmeri naime cele godine brižljivo neguju ovu biljku, a kada dođe red na žetvu, koja se vrši jednom godišnje, oni unajmljuju brojnu radnu snagu koja osim što prikuplja, i ljušti i suši zrna kafe. Otkupljivači svake godine dižu standarde kvaliteta, što znači da je potrebno još više ulagati u uzgoj, a posebno kada je u pitanju organska kafa, za kojom na svetskom niivou raste potražnja.

Sve ovo povećava troškove poljoprivrednika koji na kraju ostaju maltene bez zarade. Neki od njih čak posle žetve ostaju i u dugovima.

Ovo je najkraći opis problema sa kojima se suočavaju žitelji nerazvijenih područja u kojima se uzgaja kafa. Oni uglavnom žive u drvenim kućicama, bez putne infrastrukture ali i bez struje i pitke vode. Često su gladni i loše odeveni, zbog čega su bolesti veoma učestala pojava u ovim predelima. Njihova deca su zbog loše ishrane mahom anemična.

Upravo zato odabir poljoprivredne kulture za njih nije stvar izbora nego opstanka. A koka pristojno rađa u njihovim predelima, njen uzgoj nije preterano skup, i što je najbitnije – moguće je vršiti žetvu tri do četiri puta godišnje, a samim tim obezbediti i redovnije prihode.

Naravno, i cena ovog poljoprivrednog proizvoda igra veliku ulogu u zaokretu peruanskih farmera ka koki. Njena vrednost kreće se od 35 do 70 dolara za 25 kilograma. Kafa vredi oko 37 dolara za 25 kilograma ali pošto rađa samo jednom godišnje donosi upadljivo manje prihode.

Sve po zakonu

Uzgoj koke je u velikom delu sveta kontroverzna tema, ali ne i u Peruu. Tamo je koka neizostavni deo tradicije autohtonog stanovništva. Ona se već vekovima koristi za žvakanje, za spravljanje čajeva ili kozmetičkih preparata.

Tek od sedamdesetih godina prošlog veka, kada je od nje počeo da se proizvodi kokain, ova biljka je stekla širu svetsku popularnost. Sada se velike količine ove biljke sade upravo sa tom namerom – 2017. godine je od 117.292 tona lišća koke čak 106.401 tona iskorišćeno za proizvodnju ove droge.

Međutim, farmeri kažu da to nije njihov problem. Oni gaje biljku koja se na njihovim prostorima uzgaja već vekovima, a kako će je kupac iskoristiti to se njih ne tiče.

Njihove reči potvrđuju i zakoni. U Peruu uzgoj koke nije ilegalan, kao ni njena prodaja na pijacama i u trgovinama. Čak je i posedovanje do dva grama kokaina legalno. Međutim, sve preko toga se smatra trgovinom narkoticima.

Ovo je i suština problema sa zauzdavanjem narko mafije u Peruu – dakle, dozvoljeno je gajiti osnovnu sirovinu za proizvodnju kokaina, ali ne i prerađivati je na veliko. A pošto je opšte poznato da se ta prerada odvija sakrivena od očiju javnosti, u velikim laboratorijama unutar guste džungle, vlast je početkom prošle godine pokušala da destimuliše proizvođače koke i primora ih da se okrenu drugim kulturama. Oni su međutim taj pokušaj shvatili kao ugrožavanje sopstvene egzistencije. Tako se još jedan pokušaj uvođenja reda u siromašnim društvima završio neslavno, jer od krčanja stomaka se često ne čuju objašnjenja političara kakve sve prednosti nudi život u uređenom društvu u kojem lokalno stanovništvo ne strepi od narko klanova.

Foto: benralexander, Pixabay

Чланак Peru: Zbog pada cene kafe, okrenuli se proizvodnji koke се појављује прво на Biznis i Finansije.