Samoproglašeni ekološki diktator Rambo Amadeus je 25. maja ove godine u Beogradu održao veoma interesantan nastup, ne samo zahvaljujući svojim duhovitim stihovima već i aluzijama na Tita u pauzama između pesama. Sve ovo odvijalo se na bini ispred Muzeja Jugoslavije, ali nažalost nije bilo tehničkih mogućnosti da se organizuje slet u njegovu čast. Rambo je na taj način otvorio peto po redu „Leto u MuzeYu“, besplatan kulturni program koji je trajao preko tri meseca. Ovaj program je ugostio raznovrsnu publiku ali i muzičke grupe i brojne druge umetnike. Zatvorili su ga, simbolično, zagrebački bendovi „nemanja“, „Antidepresiv“, „Sfumato“ i „Prazna Lepinja“, prvo pojedinačno a zatim i ujedinjeni u „JeboTon Ansambl“, čiji naziv neodoljivo podseća na poznatu diskografsku kuću „Jugoton“.

Ovu manifestaciju pokrenuli su pre pet godina mlada kustoskinja Muzeja Jugoslavije Sara Sopić i informatičar Dušan Jevtić. Rukovodstvo muzeja im je pružilo šansu i ponudilo probni budžet, koji je rastao iz godine u godinu, uporedo sa sve brojnijom publikom.

„Ideja je bila da napravimo program koji će privući mladu lokalnu publiku, budući da su nam najčešće dolazile organizovane turističke ture i stariji posetioci iz naše i zemalja iz okruženja. Većinu posetilaca iz okruženja privlačio je Titov grob, mada je on, istini za volju, i odbijao neke posetioce iz Srbije. Zato smo počeli da pravimo razne tematske izložbe koje se ne tiču samo politike i društvenog uređenja već šireg jugoslovenskog nasleđa, ali i dečije radionice, a potom i ’Leto u MuzeYu’, kako bismo pokazali da je Muzej Jugoslavije mnogo više od Kuće cveća“, počinje priču o ovoj, sada već kultnoj manifestaciji, Sara Sopić.

Politika nas razdvaja, kultura nas povezuje

Autori su došli na ovu ideju kroz istraživanja o Danu mladosti, koji je pored obeležavanja rođendana predsednika nekadašnje SFRJ, bio posvećen i negovanju omladinske kulture. Zato je svakog 25. maja na Trgu Marksa i Engelsa, a današnjem Trgu Nikole Pašića, održavan veliki koncert na kojem su mladi i neafirmisani bendovi dobijali priliku da po prvi put nastupe pred širom publikom. Na jednom od ovakvih koncerata se, primera radi, proslavio beogradski sastav „Disciplina kičme“.

Ugledajući se na ovu praksu „negovanja duha omladinske kulture“, njih dvoje su osmislili program „Leto u MuzeYu“, koji se sastoji uglavnom od koncerata i nastupa di-džejeva, a povremeno i od predstava, večeri radničke poezije i sličnih dešavanja.

Imajući u vidu da se program odvija u Muzeju Jugoslavije, morao je da bude tematski. „Počeli smo tako što smo zvali starije muzičare koji su nastupali još na jugoslovenskoj sceni ali i mlađe, koji se bave temama kojima se bavila i jugoslovenska javnost. Tako je, na primer, sastav ‘Nežni Dalibor’ nastupao sa albumom koji obrađuje temu radničkih prava, ali smeštajući je u savremeni koncept“, objašnjava Sopić za B&F. Tragajući za odgovarajućim muzičarima, organizatori programa su potvrdili da nasuprot dnevnoj politici koja razdvaja nekadašnje jugoslovenske države, kultura ih spaja.

To se primećuje i po broju filmskih produkcija, ali i u muzici. „Naši muzički sastavi i dalje redovno nastupaju u okolnim državama, i obrnuto. Publika zna i dobro razume reči njihovih pesama jer se, manje-više, svi na ovim prostorima suočavamo sa sličnim problemima. Osim toga, svako od ovih tržišta je malo, pa muzičari nastupima u okruženju dobijaju priliku da steknu širu publiku“, komentariše Sopić.

Kako je muzika popularisala muzej?

Iz godine u godinu, „Leto u MuzeYu“ je posećivao sve veći broj ljudi, a na koncerte su počeli da dolaze i oni koji ranije nisu slušali grupe koje nastupaju, jer je program postao poznat po dobroj muzici. „Koncerte posećuju ljudi različitih godina, koji imaju veoma različit muzički ukus. Dešava se, na primer, da penzioneri pročitaju u novinama da se nešto održava u Muzeju Jugoslavije i zatim dođu na rok koncert sa jakim ozvučenjem i mladom publikom koja skače u ritmu bubnjeva. Dešava se i obrnuto – da mnoštvo mladih dođe na veče šlagera, pa se onda njišu uz muziku ili sede na travi i uživaju u piću“, priča Sopić.

Koncerti su se prvobitno održavali na platou ispred zgrade muzeja, ali su tokom pandemije počeli da se organizuju u Parku skulptura, pre svega zato što je u pitanju veliki prostor na otvorenom, koji omogućava publici da drži bezbedno rastojanje. „Želeli smo posetiocima da omogućimo da skrenu misli sa briga i sumorne svakodnevice na jedan bezbedan način”, kaže Sopić. Uočivši da ova manifestacija privlači zaista raznovrsnu publiku, zaposleni u muzeju su vremenom širili njen sadržaj, pa sada posetioci mogu da prisustvuju i radionicama za decu na otvorenom, matine žurkama za mlade roditelje sa decom ili da se osveže u kafiću.

Zahvaljujući ovakvom odnosu prema novim idejama, Muzej Jugoslavije je uspeo da zainteresuje mnogo veći broj ljudi i za svoje izložbe. Tokom dana u kojima se održavaju koncerti ulaz u muzej je besplatan, pa posetioci mogu da pogledaju zanimljive i raznovrsne postavke, što je podstaklo mnoge od njih da kasnije redovno prate i izložbe.

Celokupni program „Leto u MuzeYu“ je besplatan za posetioce, jer u Muzeju Jugoslavije to smatraju svojom odgovornošću. „Mi se finansiramo iz republičkog budžeta, dakle od poreza koji plaćaju građani. Najmanje što možemo da uradimo je da im to vratimo organizovanjem besplatnih i sadržaja koji ih zanimaju“, ističe Sopić. Ipak, imajući u vidu da funkcionisanje ovako velikog muzeja i organizovanje masovnih dešavanja nije jeftino, Muzej Jugoslavije deo sredstava obezbeđuje iz sopstvenih prihoda, najviše od učešća u evropskim projektima.

Jugonostalgija i činjenice

U vreme kada je država koja više ne postoji postala dobra prilika za zaradu kroz ponudu „jugonostalgije“ na tržištu, od restorana, hotela i hostela, do krajnje komercijalizovanih turističkih tura i izložbi, ili se o njoj i dalje najčešće vode polemike sa previše emocija a premalo argumenata, Muzej Jugoslavije ima nimalo lak zadatak da istoriju zajedničkog života predstavi kroz – činjenice.

„Svakog 25. maja beležimo ogroman broj posetilaca koji dolaze ogrnuti zastavama i oživljavaju lepe uspomene iz prošlosti. Međutim, pošto se mi bavimo činjenicama, oni ponekad iz muzeja odu razočarani jer te činjenice ne odgovaraju njihovim sećanjima. I to je u redu, građani mogu da ulepšavaju neko doba svog života ili određeni period istorije, ali nauka to ne sme da radi“, naglašava Sopić. Kao primer navodi temu radnih akcija. Za razliku od većine nekadašnjih akcijaša, koji govore samo o nezaboravnom druženju, solidarnosti i moći udruženih ljudi da od ničega naprave mnogo toga, Muzej Jugoslavije poseduje i svedočanstva onih koji nisu želeli da se odazovu, ali su nakon posete tadašnjih skojevaca ipak „dobrovoljno“ zavrnuli rukave.

Braniti činjenice nikada nije zahvalno, posebno kada je reč o istoriji na „ovim prostorima“, pa Sara Sopić u šali kaže da kada radite u Muzeju Jugoslavije, u rok službe vam ide i to da ćete za neke biti „nedovoljno“ a za druge „previše“ jugonostalgični.

Marija Dukić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Leto u MuzeYu: Omladinska kultura i za omladinu i za penzionere се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tuča između repera Stefana Đurića Raste i vlasnika agencije „Maskom“ Slobodana Nešovića završila se kontuzijom jetre, odlaskom u Urgentni centar i danima nakon toga naslovnim stranama velikog broja medija. Epilog fizičkog obračuna između pevača Vlade Georgijeva i muzičkog menadžera Saše Dragića je bio šesnaest kopči za Georgieva i pritvor od 48 sati za Dragića. Između toga bilo je i svađe u lobi baru jednog hotela, ali i udaranja pištoljem po glavi. U julu prošle godine počela je i pravna bitka između tri bivša člana legendarnog pank sastava Seks pistols. Gitarista Stiv Džons i bubnjar Pol Kuk tuže pevača Džona Lajdona.

Možda, na prvi pogled, ova tri potpuno zasebna događaja nemaju baš nikakve sličnosti, ali to uopšte nije tačno. Sva tri događaja vezuju dve stvari – autorska prava i novac. Poslednjih godina ovo su postale velike teme sporenja u muzičkoj industriji, i u nekim drugima naravno, ali u muzičkoj industriji, čini se, najviše se o tome priča, tuži sudovima pa čak i rešava batinama.

Nikola Jovanović ima više od 15 godina iskustva u muzičkoj industriji i trenutno je na poziciji šefa odeljenja u „Universal Music Groupi“ i ujedno je potpredsednik „Virgin Music Label & Artist Services, Zapadni Balkan“. Prema njegovim rečima, postoje autori i muzičari koji pristojno žive od autorskih prava, ali se niko nije obogatio od jednog hita, za razliku od inostranstva gde ima takvih primera.

„Ipak je potreban ozbiljniji katalog pesama, koje radite za sebe i druge, potreban je i dijapazon žanrova koje će emitovati najrazličitiji mediji. Ovde još uvek vlada pogrešna pretpostavka da je dovoljan jedan hit ili da ste se jednom pojavili na televiziji i sad ste bogati. To je mit. Kao i kod servisa, isto je sa autorskim i srodnim pravima. Da biste dobili dosta novca morate da imate puno emitovanja u medijima, da ste prisutni i aktivni“, stav je Jovanovića.

Korišćenje muzike mora da se plati

Društvo za zaštitu autorskih prava SOKOJ postoji u Srbiji 70 godina. Od tada do danas promene u njihovom poslovanju, ali i sam uticaj su se naravno nekoliko puta menjali. Ipak, ljudi u muzičkoj industriji se slažu da je danas situacija zaista bolja nego pre dvadesetak godina.

„Svakako da kod nas stanje sa organizacijama za kolektivno ostvarivanje prava nije savršeno i puno je prostora za napredak. Mi smo još uvek tržište u razvoju. Uostalom, napredak u toj oblasti je i naša obaveza prema EU – transparentnost rada organizacija, njihovo trošenja novca, isplata autorima i nosiocima prava… Organizacije kao što je SOKOJ postoje svuda u svetu i tu ništa nije sporno. Princip raspodele prihoda od upotrebe muzike i postavka odnosa između kreatora i korisnika muzike je višedecenijska, globalna tekovina koja i kod nas funkcioniše, no moramo biti bolji i uspešniji u tome. Svako korišćenje muzike mora da se plati i ja tu u potpunosti podržavam rad organizacija. Muzika i autorski rad, kao i sve drugo imaju svoju vrednost i vreme je da ljudi još posvećenije počnu da cene rad muzičara i ljudi iz kreativne industrije. Mi svakako moramo da težimo boljoj naplati, ravnopravnijim i transparentnijim modelima“, ističe Jovanović.

U Srbiji nema zbirnih podataka o tome koliko se novca „vrti“ u muzičkoj industriji. Ali ljudi koji na bilo koji način „žive i rade od muzike i sa muzikom“ procenjuju da je ova industrija finansijski unosna i vrednost se procenjuje u milijardama dolara kada se obuhvati kompletna muzička industrija, izdavaštvo, koncerti… Sve je više autora, izdanja, festivala i sve to mora da prati industrija i profesionalci koji su u timovima svih tih uspešnih izvođača, izdanja ili događaja. Takođe, ako se pogleda IFPI-ev globalni muzički izveštaj iz 2021. (IFPI Global Music Report 2021), samo prihodi od snimljene muzike porasli su za 7,4 odsto, sa trendom rasta šestu godinu zaredom, što i kroz činjenice potvrđuje da se industrija širi i ekonomski napreduje, uprkos otežavajućim okolnostima.

„Ako pričamo o životu od muzike i sviranja, naravno da zavisite od popularnosti. Imate kafanske ili bendove za svadbe koji zarađuju više od nekog alternativnog benda. Imate autore i izvođače u regionu koji su jako poznati i uspešni i koji, naravno, žive od svog rada. Što vam je veća slušanost na servisima više i zarađujete, što ste popularniji više će vas medija emitovati i više će vas ljudi čuti, a sa više emitovanja ostvarujete i veću zaradu od autorskih i srodnih prava. Što imate veću popularnost prodaćete više ulaznica. Što više ulaznica prodajete dobićete više sponzorstava… Sve je to u ovom poslu jako bitno i međusobno povezano. Opet, mislim da svi mi u industriji moramo da budemo spremni da učimo i da po potrebi radimo i druge poslove kada nam karijera možda krene u drugom pravcu. Imate primere muzičara koji su postali jako uspešni producenti, ili bivši interpretatori koji sada pišu jako uspešno pesme za druge“, kaže Jovanović.

Nedostižni honorari stranih zvezda

„Long Play“ je jedna od najvećih promoterskih i koncertnih agencija u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije. Zastupaju nekoliko vrhunskih muzičara regiona i organizuje gostovanja brojnih svetskih bendova najrazličitijih žanrova. Zoran Vulović Vule, iz ove agencije, koji između ostalog zastupa i Momčila Bajagića Bajagu, tvrdi da je danas zapravo pravo pitanje da li muzička industrija uopšte postoji u našoj zemlji. Ipak, i on smatra da se situacija u oblasti autorskih prava znatno popravila u poslednjih nekoliko godina, ali da je daleko od idealne. Samo od autorskih prava, u Srbiji je vrlo teško živeti.

„Iako je muzički posao vrlo fleksibilan, trebaće najmanje godinu do dve dana da se vrati u stanje pre pandemije. Pitanje je kako će trenutna situacija u Ukrajini uticati na velike svetske turneje, koliko će biti otkazivanja, što će se sve sigurno posredno odraziti i na celokupni, pre svega koncertni posao u svetu ali i u Srbiji. Sve velike svetske krize automatski se odražavaju na dešavanja u svetskoj muzičkoj industriji“, naglašava Vulović.

Prema njegovom iskustvu, koncerti generišu najviše novca i relativno brz obrt. Međutim, razlika u organizaciji koncerta neke inostrane i neke muzičke zvezde iz Srbije je vrlo velika.

„Kada dogovorite honorar i potpišete ugovor sa stranom agencijom, a to je najmanje šest meseci do godinu dana ranije, potrebno je da pre najave koncerta platite avans od 50 procenata. To je odgovor na česta pitanja zašto u Srbiji nemamo koncerte velikih svetskih zvezda. Nije baš jednostavno investirati veliki iznos šest meseci do godinu dana pre održavanja koncerta. Inače honorari muzičkih izvođača, ni stranih ali ni domaćih nisu se smanjili u vreme i posle pandemije. Tako da imamo dosta nelogičnosti, većina izvođača ne opravdava visinu svojih honorara“, objašnjava Vulović. Napominje da je dodatni problem kod angažovanja inostranih muzičkih zvezda i to što su njihovi honorari pravljeni na osnovu cene ulaznica u tim zemljama, ali i broja ljudi koje mogu da privuku.

„Koncert ’Placeba’ koji će ove godine svirati na ’Arsenal festu’ uspeli smo da dobijemo tako što su imali dogovoren nastup na velikom festivalu u Grčkoj za honorar koji je za nas nedostižan i mi smo uspeli da dogovorimo dan posle koncert u Kragujevcu. Druga mogućnost su dobri kontakti sa nekim agentima koji se grade godinama i koji vas se sete kada treba da popune neki datum“, objašnjava Vulović.

Cene ulaznica, za izvođače srednje kategorije su u proseku 100 evra. Takođe, inostrane zvezde vrlo retko u Srbiji nastupaju vikendom, jer su ti dani rezervisani za zemlje gde se može uzeti veći novac.

Aleksandra Galić

Biznis i finansije, broj 196, april 2022. 

Foto: Pixabay

Чланак Muzička industrija u Srbiji: Koliko emitovanja, toliko para се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tri i po decenije prošle su od koncerta Live Aid održanog na Vembli stadionu u Londonu i Džon F. Kenedi stadionu u Filadelfiji. Najveći rok muzičari, uključujući i Kvin posle kojeg su telefoni za donacije zvonili bez prekida, nastupali su pred brojnom publikom na stadionima ali i pred TV ekranima, kako bi prikupili novac za pomoć siromašnoj Etiopiji. Procenjuje se da je prikupljeno oko 150 miliona funti donacija.

Mnogi smatraju da je ovakav spektakl neponovljiv. Jedan od razloga za to je činjenica da više nema takvih muzičkih veličina kakve su nastupale na Vembliju, a drugi da se sada donacije uplaćuju na razne načine, za razne projekte, i u toj kakofoniji humanitarnih akcija teško je fokusirati se na jednu.

To međutim nije obeshrabrilo grupu mladih ekoloških aktivista Fridays for Future u nameri da organizuje Live Aid za 21. vek. Oni, zajedno sa umetnicima i naučnicima, planiraju održavanje simultanih koncerata u čak 40 zemalja. Ovaj događaj nosi naziv Climate Live i planiran je za 24. april 2021. godine.

“Domaćini” koncerta biće mlada aktivistkinja Greta Tunberg, supermodel Junis Olumide, indi rok bend Vombats i aktivista Džek Haris. Oni su saglasni u tvrdnji da nam ponestaje vremena da sačuvamo planetu, te da zato moramo učiniti ekstra napore.

Organizatori ovog događaja poručuju da je 2021. godina ključna za akciju na polju zaštite životne sredine budući da će tokom nje države širom sveta obnoviti svoja klimatska obećanja na COP26 konferenciji. Zato žele da izvrše pritisak na političare, kako bi uradili više nego što su planirali.

Izvor: Euronews

Foto: Squelle, Wikipedia

Чланак Live Aid za klimu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Imajući u vidu opasnost od širenja zaraze na ovakvim mestima masovnog okupljanja, pojedine zemlje su dosetile kako da pruže zabavu mladima na bezbedan način. Žurkama u automobilima. Da, dobro ste pročitali. Posle rasta popularnosti drive-in bioskopa, sve veću publiku dobijaju i drive-in žurke.

Di-džej Carnage upravo je za 6. jun najavio održavanje drive-in muzičkog festivala pod imenom Road Rave u američkom gradu Orlandu. Ovaj “rejv na drumu” trebalo bi da bude “prvi američki muzički festival u korona istoriji”.

Posetioci će uredno kupiti karte i dovesti se na festival svojim automobilima. U udobnosti svojih vozila moći će da slušaju muziku i, ako im se svidi, povremeno da zatrube.

Evropa probila led

Međutim, pomenuti festival neće biti prvi muzički događaj na svetu koji se pridržava mera socijalnog distanciranja. U Danskoj je već održan drive-in koncert pop-rok pevača pod imenom Mads Langer. I to još u martu, pre nego što su bila zabranjena velika okupljanja.

Širom Starog kontinenta održavaju se slični događaji – koncerti, žurke, proslave… Primera radi, nemački noćni klubovi su dočekali popuštanje zabrana praveći velike rejv žurke za automobile. Ovakvi događaji se uglavnom održavaju na velikim parkinzima koji mogu da ugoste bar po nekoliko stotina vozila. Njihovi posetioci moraju da se pridržavaju jasno definisanih pravila, kao što je ono o samo dva putnika u automobilu. Koliko se međutim pridržavaju zakona koji ne dozvoljava da se pije i vozi – to je veliko pitanje, bar sudeći prema snimcima sa ovih žurki.

Izvor: Pitchfork, NMEA

Foto: Pexels, Pixabay

Чланак Noćni provod u doba korone: Automobilske žurke се појављује прво на Biznis i Finansije.