Južna Koreja je od početka širenja zaraze korona virusom drugačije pristupila borbi s pandemijom nego sve ostale države. Sada je jedina zemlja, pored Kine, koja je stavila pandemiju pod kontrolu. Šta je bilo presudno da se njene mere pokažu delotvornijim u odnosu na države koje su sada najugoženije, a od kojih je čak pet bogatije od Južne Koreje?
Južna Koreja je, uz Kinu, u ovom trenutku jedina zemlja kojoj je uspelo da suzbije zarazu korona virusom. Na vrhuncu epidemije zabeležila je devet stotina obolelih tokom samo jednog dana. Već sedam dana kasnije broj zaraženih počeo je da opada. A ove nedelje je evidentirano samo 64 obolelih.
Pri tom, uspela je da pobedi epidemiju bez drakonskih mera ograničavanja kretanja kao u Kini. I bez opšte samoizolacije poput nekih evropskih zemalja, piše Njujork Tajms u svojoj analizi o specifičnom, ali kako se do sada pokazalo uspešnom pristupu Južne Koreje u borbi protiv pandemije.
Napore južnokorejskih vlasti pohvalio je i čelnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus. Oni je istakao ovaj primer kao dokaz da je moguće pobediti epidemiju. Takođe je pozvao druge države da se ugledaju na aktivnosti koje su preduzele južnokorejske vlasti.
Testirano više stanovnika nego bilo gde drugo
Naime, samo sedam dana nakon što je potvrđen prvi slučaj zaraze korona virusom u Južnoj Koreji, državni zvaničnici sastali su se s predstavnicima farmaceutskih kompanija. Od njih su zatražili da počnu da izrađuju što više testova na koronavirus, obećavši im punu podršku.
Tokom samo dve nedelje, dok su se potvrđeni slučajevi zaraze još merili dvocifrenim brojkama, Koreja je distribuirala hiljade testova dnevno. Sada ih proizvodi oko 100 hiljada dnevno i pregovara o izvozu u 17 država. To faktički znači da bi na pandemiji mogla i da zaradi.
Takođe, hitno su preduzete mere u Daegu, gradu od 2,5 miliona stanovnika, gde se zaraza proširila kroz lokalne crkve.
„Saznali smo gde je glavni izvor infekcije, što nam je omogućilo da se protiv virusa borimo bez radikalnog ograničavanja kretanja stanovništva. Odmah smo proglasili nacionalnu krizu, jer da smo to uradili kasnije, stvari bi bile mnogo gore“, izjavio je za američki časopis epidemiolog Ki Mo-ran.
Južna Koreja je testirala više stanovnika nego ijedna druga zemlja na svetu. Ovo je omogućilo nadležnima da na vreme izoluju sve sumnjive slučajeve i da ukoliko se zararza potvrdi, odmah dobiju pomoć. Država je sprovela oko 300 hiljada testova, što je 40 puta više nego u SAD, gledano po broju stanovnika.
„Testiranje je ključno za rano otkrivanje virusa, jer minimalizuje mogućnost daljeg širenja virusa. To je ključ male smrtnosti od koronavirusa u Južnoj Koreji“, objasnila je ministarka spoljnih poslova Kang Keung-va.
Aplikacija i za strance
Pritom su, kako bi rasteretile bolnice, vlasti otvorile više od 600 centara za testiranje na korona virus. Osim što su time ubrzale testiranja, smanjile su i izloženost zdravstvenih radnika riziku od infekcije. Na 50 mesta uvedena su „drive in“ testiranja – pacijenti su testirani u desetominutom postupku, pri čemu uopšte nisu napuštali vozila, a rezultati su bili gotovi za nekoliko sati.
Strancima koji su se u tom trenutku zatekli u Južnoj Koreji omogućeno je da koriste mobilnu aplikaciju putem koje su mogli da provere da li imaju simptome koji ih svrstavaju u rizičnu grupu.
Hoteli, kancelarije i poslovne zgrade koriste termalne kamere kako bi se ustanovilo da li neko ima visoku temperaturu. Temperaturu su proveravali i u restoranima pre nego što bi pustili gosta unutra, piše Njujork Tajms.
Prihvaćene preventivne mere iako narušavaju privatnost
Kada se za nekoga potvrdi da je zaražen, sledi treća faza. Sprovode se mere identifikacije, praćenja i – ako je nužno – izolacije svih osoba s kojima je zaraženi bio u kontaktu. Južnokorejske vlasti su tokom epidemije ptičijeg gripa razvile alate za praćenje obolelih, koji uključuju nadzor obolelih putem sigurnosnih kamera, praćenje korišćenja kreditnih kartica i podataka iz GPS uređaja njihovih automobila i mobilnih telefona.
Takođe, građane su o razvoju situacije obaveštavali putem društvenih mreža. Kada bi se ustanovilo kretanje obolelih, građani su na mobilne telefone dobijali informacije gde su se oboleli kretali, čak i koje su autobuse koristili, pa do informacija da li su koristili zaštitne maske. Razvijena je i aplikacija koju moraju da koriste oni u samoizolaciji. U slučaju da pacijent napusti kuću propisane su visoke novčane kazne. Treba istaći da je većina građana prihvatila ove mere, iako one narušavaju privatnost. S druge strane, sve to dovelo je do stope smrtnosti manje od jedan odsto, ubedljivo najmanje na svetu.
Da li je „korejski recept“ primenjiv kod drugih?
Nijedna zemlja nema dovoljno zdravstvenih radnika da svima mere temperaturu, pa tako ni Južna Koreja. Zbog toga su vlasti zamolile građane za pomoć. Televizijske emisije, radio, internet portali, pa i javni razglasi su poslužili da vlasti obaveštavaju građane zašto je toliko važno da nose maske i izbegavaju kontakte sa drugima. Angažovani su i brojni volonteri, a sve je rezultiralo poverenjem javnosti u državne službe.
Novinari Njujork Tajmsa na kraju postavljaju pitanje: da li su ovakve mere moguće u drugim zemljama? Iako se Južna Koreja smatra bogatom i tehnološki veoma razvijenom državom, u tekstu se ističe da od sedam zemalja koje su najviše pogođene pandemijom, čak pet njih su bogatije od Južne Koreje.
Tehnologija koja je korišćena u ovoj zemlji za suzbijanje korona virusa daleko je od „ekskluzivne“. Stoga se u tekstu zaključuje da su za ovakav uspeh bili presudni politička volja da se reaguje odmah i volja građana da se propisane mere prihvate.