„Trošimo više nego što mislimo da trošimo.

Zaduženiji smo nego što to priznajemo.

Ignorišemo mnoge moralne dileme koje se tiču kupovine“

pre 25 godina napisala je ekonomista Džulijet Šor.

Cenjena analitičarka ljudskog ponašanja posvetila je svoju karijeru potrošnji i tražila razloge zbog kojih Evropljani u Amerikanci toliko kupuju. Kupovina koja nema granice posledica je jurcanja za statusnim simbolima i znači napredovanje na društvenoj lestvici. Ali, na kraju, prekomernom kupovinom svako prođe loše, kako kaže Šor, i ostane nezadovoljen. Po njenim istraživanjima deca koja su obuzeta kupovinom sklonija su depresiji i anksioznosti i imaju lošije odnose sa roditeljima.

Potrošnja vremena na Zemlji

Ako malo zastanete i pogledate sa strane, mogli biste reći da je kupovina stvari koje čoveku objektivno nisu potrebne, temelj savremenog načina života. Ovo je i mišljenje istoričara kulture Lorensa Samjuela.

„Ne treba vam kafa ’za poneti’, deset ili dvadeset pari cipela, televizor 75 inča. Svi radimo da zaradimo novac koji trošimo na stvari i iskustva koja pre želimo nego što nam trebaju. Kupovinom trošimo i vreme koje nam je dato na Zemlji“, komentar je Samjuela.

Pitanje je zašto je ovo stil života većine? Kakva je korist ako na kraju svako ostane nezadovoljen što je velika cena?

Što više na lestvici

Kulturolog Semjuel daje objašnjenje i na prvo mesto kao razlog navodi ljudsku prirodu koja je u suštini potrošačka jer traži sreću i ispunjenje u kupovini.

„Da biste imali mnogo stvari, morate mnogo da kupujete i to košta. Imati više stvari znači i veće iznose i to daje osećaj da uvek postoji još nešto, nešto drugo i bolje što može da se kupi. Ovakav stav je dobar za ekonomiju. Dobar je i za osećaj nagrade koja je samo trenutna. Ali, nikako nije dobar za ispunjenje ljudskog bića, za osećaj trajne ispunjenosti i zadovoljstva“, piše Samjuel.

Socijalni status je druga potka u pojavi kakva je prekomerno trošenje. Jasno je da sticanje statusa među ljudima ima veze sa kupovinom nepotrebnih stvari. To kako vas vide i doživljavaju drugi emitujete tržišnim simbolima na sebi, oko sebe, počev od kola i kuće u kojoj živite. To je vaš ’lični portfolio’ u kome veću ulogu igraju nepotrebni predmeti nego potrebni. Otuda je luksuz poželjan za svakoga ko ima za cilj visoku poziciju na statusnoj lestvici.

„Materijalan svet predstavlja odličan način i priliku da kažete svetu (i vama samima) ko ste, a ko to niste. Svaki predmet nosi neko značenje i govori mnogo. Tragovi koji vode do vas i vašeg identiteta su u kući u kojoj živite, u kolima kojima se vozite, garderobi koju nosite, pa čak i u hrani koju jedete. Tako je izražavanje ličnog identiteta ključna komponenta suvišne potrošnje“, objašnjava Samjuel.

Biti vladar

Ipak, mora da postoji neka korist u prekomernoj kupovini stvari koje čoveku nisu realno potrebne.

Postoji osećaj moći koji se pojavi u čoveku kada postane vlasnik stvari i predmeta. Istina je da je mnogo toga što se u svetu dešava van kontrole pojedinca i zato ’vladanjem’ bar malog dela tog sveta pruža osećaj trenutnog ispunjenja i kontrole. Pogotovo ako su u pitanju stvari koje čoveku zaista ne trebaju.

„Zamenom stvari za novac postajete vladar delića svemira i imate utisak da svoj život držite pod kontrolom. Ovo je siguran način da se osetite sigurno, stabilno, obezbeđeno u svetu gde je mnogo toga nepoznatog“, istakao je kulturolog Samjuel.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Suvišna potrošnja je izražavanje ličnog identiteta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Minhenu, jednom od najpopularnijih gradova u Nemačkoj, kupci su za stan u novogradnji prošle godine morali da plate u proseku 10.500 evra po kvadratu, dok je u francuskoj prestonici Parizu, jednom od najromantičnijih gradova, sa 13.000 evra bio skuplji.

Nešto jeftiniji su London, Oslo i Frankfurt, gde prosečna cena kvadrata iznosi 8.400 evra. U Amsterdamu, gradu koji je sve popularnija destinacija za život, kvadratni metar bio je 7.600 evra, a u Kopenhagenu 7.300 evra.

U Hamburgu, gradu koji je šesti po veličini u Evropskoj uniji, kupci su plaćali 6.900 evra, a u Berlinu za 400 evra manje, odnosno 6.500 za kvadrat stambenog prostora.

Sa druge strane, Bugarska je zemlja koja privlači sve veći broj stranih investitora i kupaca nekretnina zbog svoje pristupačnosti, lepote prirode i raznovrsnih mogućnosti. Zato su u bugarskim gradovima Varna i Burgas najpovoljnije nekretnine, gde je novi stan u proseku mogao da se kupi za 900 evra po kvadratu.

Izvor:Kurir
Foto: Pixabay

Чланак Gde u Evropi možete kupiti najjeftiniji stan се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dugovali su bankama i osiguravajućim kućama koje su otišle u stečaj. Sada duguju firmama koje su od stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita – otkupila ta potraživanja. Na dugačkoj listi dužnika su gotovo samo firme – aktivne i one koje su same u međuvremenu otišle u stečaj. Ali, ima i građana. Otkud njihovi dugovi u „paketu“ prodatih potraživanja?

U Izveštaju o stečaju koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije, navodi se spisak teško naplativih potraživanja koje je Agencija za osiguranje depozita (AOD) kao stečajni upravnik banaka i osiguravajućih kuća u stečaju prodala u proteklih nekoliko godina.
Tako se, između ostalog, navodi i da je jedna od 11 firmi koje su od AOD otkupljivale dugove preduzeća prema bankama u stečaju i osiguravajućim društvima, otkupila potraživanja Evropa osiguranja u stečaju od – fizičkih lica.

Time su građani, umesto osiguravajućem društvu, postali dužni – nekoj privatnoj firmi.

U Odboru direktora Agencije za osiguranje depozita za portal N1 ukazuju da ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, ali da Agencija za osiguranje depozita, uprkos tome, do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju.

Kada je reč o dugovima građana prema osiguravajućim društvima u stečaju, tu je, međutim, bilo prodaje potraživanja.

Prema navodima Agencije, reč je najvećim delom o potraživanjima osiguravajućeg društva po takozvanim regresnim pravima iz saobraćajnih nezgoda (kada, na primer, osiguravajuće društvo plati štetu koji je njen osiguranik načinio u saobraćajnoj nezgodi trećem licu, ali se ustanovi da je osiguranik vozio i štetu načinio pod dejstvom alkohola – tada će osiguravajuće društvo u posebnom postupku regresa da naplati od svog osiguranika koji je načinio štetu ceo isplaćeni iznos sa kamatom – prim. nov)

Ali pođimo redom – od banaka i osiguravajućih kuća koje aktivno posluju.

Sme li da se ustupi premija osiguranja

Kada skope ugovor o osiguranju, građani osiguravajućem društvu plaćaju takozvanu premiju osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da dospelo potraživanje koje društvo za osiguranje ima, a da to nije premija osiguranja po osnovu ugovora o osiguranju, može biti ustupljeno u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) koje se odnose na ustupanje potraživanja ugovorom.

„Ukoliko je reč o ustupanju premije osiguranja od strane društva za osiguranje drugom licu, napominjemo da je članom 18. Zakona o osiguranju propisano da se na ugovor o osiguranju primenjuje Zakon o obligacionim odnosima. S tim u vezi, odredbe o ugovoru o osiguranju Zakona o obligacionim odnosima ne propisuju mogućnost ustupanja premije osiguranja, a posledice neplaćanja premije osiguranja propisane su članom 913. tog zakona“, kažu u NBS za portal N1.

A, pomenuti član zakona propisuje da, ako se premija ne plati – ugovor o osiguranju prestaje da važi po isteku 30 dana od dospelosti.

Kada je reč o ustupanju potraživanja društva za osiguranje u stečaju od strane stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita, ono je, navode u NBS – u nadležnosti te Agencije.

Šta je sa dugom prema bankama

Kada je u pitanju ustupanje potraživanje koje banka ima prema građanima koji nisu preduzetnici – ta je potraživanja, u skladu sa važećim propisima, moguće ustupiti isključivo drugoj banci, podsećaju u NBS.

„To znači da pravna lica koja nisu banke ne mogu kupovati potraživanja banke prema fizičkim licima (građanima)“, pojašnjava centralna banka.

Takav režim ustupanja potraživanja koje banke imaju prema korisnicima finansijskih usluga – fizičkim licima uspostavljen je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je počeo da se primenjuje 5. decembra 2011. godine.

Pri tome je, podsećaju, propisano da korisnik finansijskih usluga – fizičko lice zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, „a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“.

Ovaj propisani režim ustupanja potraživanja odnosi se na aktivnu banku,koja ima sedište u Srbiji i dozvolu za rad od NBS.

„Zbog toga je važećim propisima predviđena aktivna uloga banke ustupioca potraživanja u procesu ustupanja potraživanja, počev od namere ustupanja do realizacije samog ustupanja – kako prema Narodnoj banci Srbije tako i prema korisniku“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta sme da se proda

U NBS ističu da je propisana obaveza banke da, pre donošenja odluke o ustupanju potraživanja od fizičkog lica drugoj banci, „proceni uticaj tog ustupanja na određene parametre poslovanja te da o nameravanom ustupanju obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o ustupanju, uz dostavljanje propisane dokumentacije“.

Takođe, propisano je i da banka o ustupanju potraživanja obavesti korisnika, pri čemu predmet ustupanja mogu biti potraživanja banke iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, pojašnjavaju u NBS.

„Ukazujemo i da je ustupanje potraživanja propisima iz nadležnosti Narodne banke Srbije prvi put uređeno Odlukom o upravljanju rizicima banke iz 2007. godine koja je stupila na snagu 1. jula 2008. godine, kojom je bilo predviđeno da banka može dospelo potraživanje da ustupi pravnom licu u Republici Srbiji koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću, pod uslovom da je pokušala da ga naplati od dužnika, pri čemu banka i ovo pravno lice ne mogu biti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju banke, niti banka može to potraživanje istovremeno ustupiti većem broju pravnih lica“, navodi NBS.

Tom odlukom, kako se ističe, nisu bila propisana ograničenja za ustupanje potraživanja koja banka ima prema fizičkim licima.

„Pomenuta Odluka o upravljanju rizicima banke prestala je da važi 31. decembra 2011. godine stupanjem na snagu i početkom primene sada važeće Odluke o upravljanju rizicima banke, a na režim ustupanja potraživanja banke prema fizičkim licima se od 5. decembra 2011. godine primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usliuga i tim zakonom propisana su već pomenuta ograničenja“, navodi NBS.

Preduzetnik i poljoprivrednik

Kada je reč o potraživanjima koja banka ima prema preduzetniku i poljoprivredniku (kao i prema pravnom licu), banka ta potraživanja može da ustupi drugoj banci, „a izuzetno, radi smanjenja loše aktive, i drugom pravnom licu koje nije banka, ali pod uslovom da je to potraživanje dospelo ili, ukoliko nije dospelo, potrebno je da se smatra problematičnim potraživanjem u smislu propisa NBS“.

U Narodnoj banci Srbije pojašnjavaju da se sve ovo odnosi na banke koje posluju i koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije, a ne odnosi se na banke u stečaju.

„Jer, nakon donošenja rešenja o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka od strane Narodne banke Srbije, odnosno otvaranja postupka stečaja od strane suda, prestaju sve nadležnosti NBS u odnosu na tu banku, a funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, koja je i nadležna za sprovođenje svih radnji i postupaka te banke“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Agencija: Stečaj nosi svoja pravila

Kada banka ili osiguravajuće društvo „padnu“ u stečaj – važe potpuno druga pravila.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, ukazuju u Agenciji za osiguranje depozita.

„Taj zakon ima za cilj da zaštiti građane kad im finansijske usluge pružaju davaoci usluga, koji posluju na tržištu radi sticanja dobiti, u okviru svoje delatnosti. Finansijske institucije nad kojima se sprovodi stečajni postupak ne vrše delatnost u cilju sticanja dobiti, ne posluju na tržištu i ne pružaju usluge“, navode za portal N1 u Odboru direktora Agencije za osiguranje depozitai koja je stečajni upravnik u bankama i osiguravajućim kućama u stečaju.

Banke u stečaju, objašnjavaju u Agenciji – ne smatraju se bankama u smislu Zakona o bankama.

„Jer nemaju dozvolu za rad NBS i ne obavljaju depozitne i kreditne poslove, iz čega proizilazi da ne podležu primeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Osim toga, navedenim zakonom nije predviđeno da se odredbe tog zakona primenjuju na društva za osiguranje“, ističu u AOD.

Postupci unovčenja imovine banaka i društava za osiguranje u stečaju sprovode se prema Zakonu o stečaju. Cilj stečaja je, ukazuju u AOD – „najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca u najkraćem mogućem roku i uz ostvarenje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika“.

„Stečajnu masu, po tom zakonu, čini celokupna imovina stečajnog dužnika, u šta spadaju i potraživanja prema fizičkim licima. Svaki postupak prodaje potraživanja i druge imovine stečajnog dužnika okončava se rešenjem nadležnog privrednog suda“, pojašnjavaju u Agenciji.

Sud, dodaju, kontroliše zakonitost prodaje stečajne imovine, a strana koja smatra da je oštećena u postupku ima pravo žalbe čime je obezbeđena puna pravna zaštita.

„Uprkos tome što ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, Agencija za osiguranje depozita do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju“, ističu u AOD.

U Agenciji napominju da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljen podatak da su završno sa 30. junom 2021. godine prodata ili ustupljena potraživanja osiguravajućih društava u stečaju od fizičkih lica u iznosu od 9,8 miliona dinara.

„Reč je o potraživanjima koja se najvećim delom odnose na regresna prava usled isplate iznosa osiguranja iz saobraćajnih nezgoda i naknadu štete, a najveći deo je stariji od deset godina. Kod većine potraživanja u toku su postupci izvršenja, dok su neki predmet parničnih postupaka. Treba imati u vidu i da regresna prava nisu predmet zaštite Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, napominju u Agenciji za osiguranje depozita.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ko i kada sme da trguje dugovima građana prema bankama i osiguravajućim kućama се појављује прво на Biznis i Finansije.

– U drugom kvartalu ove godine promet je pao za oko 13 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Ovoliki pad posledica je činjenice da su drugi i treći kvartal prošle godine bili periodi sa izrazitim rastom i prometa i cena, tako da smo u drugom tromesečju ove godine imali stagnaciju, rekao je on za Tanjug.
Dodao je da se tržište sada stabilizivalo i da se u narednom periodu očekuje da će cene stanova mirovati.

Udeo starogradnje i novogradnje u prometu podjednak

Govoreći o tome koji se stanovi sada najviše prodaju i ko ih najviše kupuje, Đorđević je rekao da je udeo starogradnje i novogradnje u prometu podjednak, a da, kada je o kupcima reč, stanove ubedljivo najviše kupuju oni koji plaćaju gotovinom.

– Udeo kreditnih kupaca kod nas je i inače bio mali, a ove godine se dodatno smanjio u odnosu na dve prethodne godine. I u najbolje vreme kreditni kupci su kod nas generisali tek oko 15 odsto tražnje za nekretninama, kod stanova je taj procenat iznosio oko 30, a ove godine je registrovan značajan pad udela ovih kupaca u ukupnom broju kupaca, koji nije prelazio sedam procenata, istakao je sagovornik Tanjuga.

Kao glavni razlog za pad udela kreditnih kupaca naveo je rast euribora, zbog čega oni koji su već uzeli stambene kredite indeksirane u evrima plaćaju veće rate, a oni koji bi da kupe stan iz kredita se plaše da bi im rate bile velike i ne odlučuju se da u ovom trenutku podignu kredit.
– Međutim, kako se bude smanjivala inflacija u evrozoni i kod nas, očekujemo da će se i euribor korigovati nadole, tako da mislim da će se od druge polovine iduće godine povećati i tražnja za stambenim kreditima u odnosu na sadašnju, rekao je Đorđević.

Ne očekujem skorašnji pad cena nekretnina

Prema njegovim rečima, bez obzira na to što se trenutno beleži pad prometa, sadašnji trenutak je ipak dobar za kupovinu stanova iz jednostavnog razloga što nije dobro čekati bolje vreme jer se ne može znati kada će ono i da li će uopšte doći, a trenutno se sa velikom verovatnoćom ne očekuje skorašnji pad cena.

– Zbog svega toga, onaj ko čeka da bi kupio nekretninu u suštini samo gubi vreme i propušta prilike da kupi nešto što trenutno povoljno postoji na tržištu, a ne realizuje tu transakciju jer misli da će se za neko vreme desiti nešto povoljnije. Ljudi koji imaju novac koji nameravaju da ulože u nekretnine ne bi trebalo da odlažu kupovinu, istakao je Đorđević.

Dodao je da se odlaganje kupovine naročito ne savetuje onima kojima je stan potreban, čak i ako ga kupuju iz kredita, jer bi trebalo da imaju u vidu da nisu porasle samo rate kredita nego i zakupnine stanova.
– Nivo zakupnina jeste pao krajem 2022. godine u odnosu na prošlo leto i proleće, ta kriva se malo spustila, ali su one i dalje znatno veće nego što su bile 2020. i 2021. godine, kada su zbog korone potpuno pale. Situacija je takva da se više isplati plaćati ratu kredita nego iznajmljivati nekretninu, ocenio je on.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Promet stanova u Srbiji pao, sve manje kreditnih kupaca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, beleži se porast udela kupaca stanova mlađih od 30 godina u ukupnom broju kupoprodaja stanova, što, prema RGZ, označava snažan zaokret u svetu nekretnina.

U prvom polugodištu 2023. godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, čak 15,2 odsto svih transakcija stanova bili su mladi kupci, u uzrastu od 18 do 30 godina.

Ovaj broj je izuzetno značajan u poređenju sa podacima iz prethodne godine, kada je ova kategorija kupaca predstavljala 13,6 odsto tržišta, a naročito ako uporedimo sa 2019. godine, kada je udeo mladih iznosio skromnih 7,9 odsto.

U regionu Vojvodine, kupci mlađi od 30 godina učestvuju u stambenom tržištu sa udelom od 16,1 odsto, dok je najmanji udeo zabeležen u regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 13,5 odsto.

U glavnom gradu Beogradu, gde se stvara puls modernog života, 15,7 odsto mladih se odlučuje za svoj prvi korak na stambenom putovanju.

Primetno je i da se starosna struktura kupaca menja. Prosečan kupac stana u Srbiji je postao sve mlađi, sada sa 45 godina u 2023. godini, u poređenju sa 46 godina u 2022. i čak 49 godina 2018. godine.

U istom periodu, analiza starosne raspodele pokazuje da su stanove najčešće kupovali pojedinci između 31 i 45 godina (40 odsto), dok su grupa od 46 do 60 godina i oni preko 60 godina zauzeli 27,7 odsto i 17,1 odsto tržišta. Ovi podaci oslikavaju dinamiku života i raznovrsne potrebe različitih generacija.

Uspon mladih kupaca na srpskom stambenom horizontu u skladu je sa globalnim trendom. Prema izveštaju Nacionalne asocijacije za nekretnine za 2022. godinu u Sjedinjenim Američkim Državama udeo mladih kupaca iznosio je 20 odsto.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Чланак SZS: Porast kupaca stanova mlađih od 30 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nekad je preskup, nekad veliki i lepo osvetljen, ali predaleko od radnog mesta, a nekad je pod hipotekom. Iako ovaj problem može da deluje nerešivo, istina je da stan pod hipotekom može da se kupi potpuno legalno. Ipak, da bi sve prošlo kako treba, potreban je oprez – jer ova kupovina može da se pretvori u noćnu moru.

Pre svega, hipoteka je neka vrsta garancije banci da će korisniku stambenog kredita moći da naplati dugove iz vrednosti nekretnine, ukoliko on sam ne bude mogao da isplati preostale rate.

To zapravo znači da, ako dužnik ne bude mogao da vrati novac banci, ona ovaj stan može da proda.

Međutim, to ne znači da ovaj stan ne može da dobije novog vlasnika. Naime, prodaja stana koji je pod hipotekom je u potpunosti legalna.

Kakva je procedura?

Kupac stana na kojem je aktivirana hipoteka može to da uradi ili uz pomoć stambenog kredita ili u kešu, kao i kod kupovine nekretnine bez hipoteke. Razliku prave dva dokumenta koju izdaje banka – potvrda o ostatku duga u kojoj je jasno definisano koliko još novca prvobitni vlasnik treba da isplati banci, kao i pismo o namerama, kojim se banka obavezuje da će izdati brisovnu dozvolu i otpisati hipoteku nakon isplate duga.

Hipoteku može da obriše sam prodavac, sve do dana zaključenja ugovora sa kupcem. To zapravo može da uradi tako što će banci da isplati kompletan dug. U praksi, često se dešava da prodavac ovaj dug vrati iz sredstava koja od kupca dobije kao kaparu.

Kada se hipoteka na ovaj način obriše iz evidencije Katastra, prodavac treba da kupcu dostavi list nepokretnosti, koji je u potpunosti bez zabeležbi ili tereta, dakle “čist”. Tada kupoprodajni ugovor može da se zaključi.

Šta ako prodavac ne vrati dug banci?

Čak i ako prodavac ipak nije vratio dug banci, kupovina ovakve nekretnine i dalje je moguća. Zapravo, ovo se u praksi najčešće i dešava. Naime, tada kupac treba da isplati deo novca na namenski račun prodavca, i to je iznos duga.

Za taj iznos će se kupcu potom umanjiti cena stana. Preostali deo, koji nije uplaćen na namenski račun, uplaćuje se na tekući račun vlasnika.

Kada je novac uplaćen, na red dolazi da prodavac stana u službi za katastar pokrene postupak za brisanje hipoteke.

Ako se kupoprodaja obavlja na ovakav način, prodavac će pre zaključenja ugovora od banke da dobije pismo o namerama, u kojem se banka obavezuje da će, nakon što ceo dug bude vraćen, da izda dozvolu za brisanje hipoteke. Pored toga, banka izdaje i potvrdu o stanju duga.

Najrizičnija opcija

Postoji i treća opcija za kupovinu stana pod hipotekom, ali ona je najnepovoljnija.

U trećoj varijanti, kupac može da isplati ugovorenu cenu nekretnine prodavcu, u celosti, na njegov tekući račun, a poslodavac se obavezuje da će tim novcem da isplati dug koji ima prema banci.

Procedura brisanja hipoteke je nakon toga ista kao i u ostalim slučajevima, ali za samog kupca, ova opcija može da bude izuzetno rizična. Naime, postoji rizik da prodavac jednostavno neće da postupi po dogovoru, odnosno da isplati novac banci.

Ako se to dogodi, kupac i dalje ima svoj stan, ali ima i hipoteku, a to znači da će banka ovaj stan prodati ako kupac ne bude isplatio dug.

Stoga agenti za nekretnine, ali i pravnici, ističu da su prve dve opcije sigurnije i bolje.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

Чланак Prodaja stana koji je pod hipotekom je u potpunosti legalana се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Početna cena na javnom nadmetanju bila je 235,3 miliona dinara, a prodato je gradsko građevinsko zemljište površine 30.628 kvadrata, kao i tri proizvodne hale, hala sa restoranom, magacini, upravna zgrada, pogon za izradu kugličnih vretena, oprema i zalihe.

FRA, čiji je većinski vlasnik bila država, a od 2015. je uredbom republičke vlade proglašena za preduzeće od posebnog značaja za odbrambenu industriju, prestala je da radi avgusta 2021. godine.

Tada su 452 fabrička radnika proglašeni za tehnološki višak i dobili otpremnine u okviru socijalnog programa koji je finansirala država.

Postupak stečaja nad FRA je Privredni sud u Čačku pokrenuo janura 2022. godine, zbog blokade računa od 3,4 milijarde dinara i velikih dugovanja prema poveriocima, a pošto u zakonskom roku od 90 dana niko nije podneo plan reorganizaicje fabrike, proglašen je bankrot.

FRA je osnovana 1953, od kada je proizvodila alate, a deo fabričkih pogona bavio se proizvodnjom i za vojnu industriju.

Ta fabrika je u bivšoj Jugoslaviji bila vodeća u proizvodnji reznih alata, koje je prodavala na domaćem i svetskom tržištu i u to vreme zapošljavala je oko 4.500 radnika.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Prodata imovina Fabrike reznog alata u stečaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od 7,5 milijardi evra, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prodati prošle godine, sa više od trećine tog novca plaćene su nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire, pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), napravljena na osnovu kupoprodajnih ugovora.

Tržište nekretnina cveta, na tri ‘vode’

– Kada se pogledaju ti ugovori, a bilo je ukupno 140.561 kupoprodaja, oko 16 odsto je sa delimično regulisanog tržišta. Međutim, kada se gleda udeo novca onda je taj procenat veći, jer je od 7,5 milijardi evra čak 2,5 milijarde evra sa delimično regulisanog tržišta, odnosno 34 odsto – kaže za 24sedam Aleksandra Mihajlović, PR menadžer 4zida.rs.

Promet nekretnina se u Srbiji odvija paralelno u tri sistema, regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom tržištu. Kupovina stanova na svakom od njih nosi određene rizike za kupca, kaže advokat Brane Krunić iz Subotice.
Krunić na portalu 4zida.rs objašnjava na šta bi kupci trebalo da obrate posebnu pažnju.

– Samo na regulisanom tržištu, koje je uređeno po zakonima i uredbama koji propisuju način na koji se nekretnine mogu kupovati i prodavati, kako se vode evidencije o njima i kako se plaćaju porezi i ostale obaveze, kupac i prodavac mogu biti sigurni – napominje Krunić.

On kaže da su u ovom sistemu sve nepokretnosti upisane u Katastar nepokretnosti. Zahtevi za upis u katastar na regulisanom tržištu, rešavaju se u zakonskom roku od pet radnih dana.
– Ovde potpadaju sve nekretnine koje imaju uredno izdatu građevinsku i upotrebnu dozvolu, uredno upisanu kvadraturu, adresu, broj i ne postoje bilo kakve zabeležbe ili druge oznake u smislu nedostatka na predmetnoj nepokretnosti. Kupac u svakom momentu može u Katastru nepokretnosti, ili kod javnog beležnika, da izvadi prepis vlasničkog lista i da se uveri šta je sve upisano od podataka na objektima na parceli/zemljištu, njihove površine, stanje vlasništva, eventualne terete/zabeležbe i drugo – objašnjava Krunić.

Advokat napominje da u slučaju nedostatka na predmetnoj nepokretnosti, ovo svakako predstavlja paljenje prve signalne lampice da se podrobnije mora utvrditi stanje, ali i dalja volja za kupovinom takve nepokretnosti.

Da li je delimično regulisano samo ‘malo rizično’

Delimično regulisano tržište obuhvata nepokretnosti koje nisu upisane u Katastar nepokretnosti, pa je samo delimično regulisano zakonima i uredbama.

– U praksi im za upis uglavnom nedostaje dokumentacija koja je nastala prilikom utvrđivanja međusobnih prava i obaveza. To se najčešće dešava kod stanova koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde najčešće nedostaje tačan opis nepokretnosti u tipskim ugovorima, opis parcela, objekat, broj stana i drugo. U takvim slučajevima ne postoje tačni rokovi koji bi mogli da budu utvrđeni radi rešavanja problematike ovakvih predmeta, jer su ovo komplikovanije procedure za utvrđivanje prava vlasništva – ističe advokat.

Ali, u novije vreme mnogo veću grupu nekretnina na delimično regulisanom tržištu čine stanovi u izgradnji, za koje investitori zgrade imaju samo građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu i kod kojih nije sproveden tehnički prijem.

Advokat napominje da se najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti odigrava na primarnom tržištu, koje predstavljaju novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno kupoprodaje od investitora.

Prvi rizik kupovine ovih nekretnina je teži dolazak do stambenog kredita. Svaka banka, da bi uspostavila založno pravo na nepokretnosti, mora imati potpuno legalnu nekretninu, sa uredno izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom.

– Poslovna banka mora biti sigurna da će investitor završiti izgradnju stana i zbog toga ne ulazi u proces odobrenja stambenih kredita ako stepen izgrađenosti zgrade nije na minimumu od 80 odsto. Kupovina nepokretnosti u ovom sistemu, faktički nema dovoljno jaku garanciju za kupce. Svakako da niko ne može da garantuje da će investitor, koji je najčešće osnovan kao DOO, završiti zgradu ili da njegova firma neće otići u stečaj ili u novčane blokade – napominje Krunić.

Kako da se kupac zaštiti?

Advokat Krunić ističe da kupac mora svesno da prihvati stepen tih rizika, osim ukoliko ne postoji neki drugi vid obezbeđenja od strane investitora, što je vrlo retko u praksi.

Takvo obezbeđenje bi bila hipoteka na drugom izgrađenom stanu u vlasništvu investitora, ili lična menica investitora ili trećeg lica, koji garantuju završetak izgradnje stana/zgrade svom svojom ličnom imovinom, bankarska garancija ili slično.

– Vid zaštite kupca je i kada se predugovor ili kupoprodajni ugovor overe kod javnog beležnika, a kako bi kasnije sa punovažnim pravnim osnovom, pred sudom, mogao da zaštiti svoja prava – objašnjava Krunić.

Savet za kupce imaju i u Republičkom geodetskom zavodu. Oni navode da je vid zaštite kupaca i upis predbeležbe o kupoprodaji u Katastru nepokretnosti, na kojoj bi kupci trebalo da insistiraju.

Oni napominju da to donosi dodatnu sigurnost i garanciju upisa prava vlasništva u katastar nepokretnosti, što ima za krajnji cilj smanjenje broja transakcija na delimično regulisanom tržištu.

Kupovina ‘ispod radara’, rizik 100 odsto

Neregulisani sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima kao ni sa pravnim okvirima koji regulišu tržište nepokretnosti, pa tako ni ne mogu biti upisane u Katastar.

Ovakve nekretnine su prilično „nevidljive“, te nisu pod kontrolom nadležnih državnih službi i institucija. Kupci su faktički najčešće izloženi riziku prevara, jer prilikom kupovine nekretnine nisu informisani, niti mogu biti, o pravom stanju nepokretnosti.

Svaki „papir“ mora kod notara

Advokat Brane Krunić ističe da kupoprodajni predugovori, konačni ugovori, ugovori o kapari i načelno svi ugovori vezani za promet nekretnina, moraju biti overeni od strane javnog beležnika, u formi solemnizacije ili javnobeležničkog zapisa, da bi kupac nakon prometa nepokretnosti mogao u potpunosti da zaštiti svoja prava.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, u Srbiji ima oko 2,1 miliona takvih, nelegalnih objekata. Nekretnine koje potpadaju pod ovu kategorizaciju, bi trebalo da u nekom momentu budu legalizovane, odnosno ozakonjene ili srušene u celosti. Ukoliko bude prva varijanta, nakon sprovedenog celokupnog postupka od strane nadležne službe za građevinarstvo, rešenje o ozakonjenju po službenoj dužnosti predaje se u Katastar nepokretnosti radi uknjižbe.

Nelegalne nepokretnosti mogu biti predmet prometa, samo se postavlja pitanje do koje mere su nelegalne, odnosno šta im nedostaje da bi mogle da budu legalne.

– Postoje nepokretnosti koje nemaju građevinsku niti upotrebnu dozvolu, nisu ni ucrtane u Katastru, pa samim tim u slučaju prometa, formalno pravno kod opisa nepokretnosti, možete uneti samo parcelu/zemljište da čini predmet prometa, a da se naknadno podnese zahtev za ozakonjenje objekta. Međutim, i to je upitnog karaktera, s obzirom da u praksi često postoji objekat sagrađen na delu parcele/zemljišta na kom je u budućnosti, na primer, predviđeno proširenje saobraćajnice, ili javna površina, te se ni tada ne bi mogla u celosti ozakoniti – objašnjava ovaj advokat.

Kada je promet nelegalnih objekata moguć?

Krunić napominje da ipak ne treba da postoji veliki strah od kupovine nelegalne nepokretnosti, jer je to pravno moguće, ali ističe da bi kupac trebalo da prepusti da njegove pravne interese zastupa stručno lice, advokat.

– Postoje nekretnine koje imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu i sproveden tehnički prijem objekta. Ovakve nepokretnosti su najčešće ucrtane u Katastru, mogu biti opisno na takav način i unete u ugovor te kasnije prometovane, ali sa naznakom da ne postoji upotrebna dozvola za predmetnu nepokretnost – navodi advokat.

On napominje da nepokretnosti koje su u postupku legalizacije mogu biti predmet prometa, s tim da je važno sagledati i u kojoj fazi se nalazi postupak legalizacije i da li će on u celosti moći da se okonča.

Ističe da ne čini sigurnost da će se objekat legalizovati samo to što je podnet zahtev za ozakonjenje nadležnoj službi za građevinarstvo. Međutim, veću sigurnost čini ako postoji odobreni projekat za gradnju sa elaboratom geodetskih radova.

– Svaki prodavac može preneti na kupca isključivo prava koja ima u momentu zaključenja ugovora, pa je zato bitno utvrditi u vlasničkom listu nepokretnosti kako je predmetna nepokretnost upisana i u kojoj je fazi legalizacije – kaže Krunić.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Bing

Чланак Koji su rizici kupovine nekretnina i koliko je važan katastar се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obojica žele da kupe bar 51 odsto ruske sekcije Jandeksa, a za taj udeo nude najmanje 6,66 milijardi evra.

Upravni odbor Jandeksa će možda diskutovati o ovim ponudama sledeće nedelje na sastanku u Dubaiju.

Blumberg navodi da će eventualnu transakciju morati da odobri Kremlj.

Jandeks, poznat i kao „ruski Gugl“, nije pod zapadnim sankcijama, ali se nalazi pod određenim pritiscima, smatra Rojters.

Kompanija je u 2022. godini prodala svom glavnom ruskom konkurentu Vkontakte platformu za vesti Jandeks njuz i službu za preporučivanje sadržaja Jandeks zen, podseća britanska agencija.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kome će pripasti Jandeks? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na nekim od ovih lokacija moguće je pronaći kvadrat jeftiniji nego u Beogradu, gde se prosečna cena kreće oko 2.000 EUR. Prema broju ponuđenih oglasa, najviše nekretnina u inostranstvu nudi se u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Grčkoj.

Crna Gora

U susednoj Crnoj Gori situacija na tržištu nekretnina slična je kao i u Srbiji – tokom čitave 2022. godine cene su rasle, a primetan je bio i rast potražnje.

– Prošle godine se zaista trgovalo nekretninama, pogotovo u Podgorici i na primorju – rekao je nedavno za televiziju Vijesti Mile Gujić, predsednik odbora Udruženja građevinarstva i industije građevinskih materijala Privredne komore Crne Gore.

Najpopularnija mesta u Crnoj Gori za kupovinu nekretnine su Budva i Tivat. Što se tiče cena, u Petrovcu kod Budve je moguće naći jednosoban stan od 48 kvadrata za 74.500 EUR. To je oko 1.500 po kvadratu. Još jedna od povoljnijih ponuda je dvosobni stan u novogradnji u Budvi od 50 m2. Ovaj stan košta 85.000 EUR, što je 1.700 EUR po kvadratu.

S druge strane, oni građani koji vole luksuz, mogu sebi da obezbede penthaus površine 240 m2, koji košta 1.350.000 EUR. To je čak 5.600 EUR po kvadratu. Još je skuplji kvadrat u Bečićima, gde luksuzni apartman površine 156 m2 košta čak milion evra. To je skoro 6.500 EUR po kvadratu.

Kada je u pitanju Tivat, moguće je kupiti kvadrat i za manje od 1.500 EUR. Primera radi, trosoban stan od 92 m2 košta 120.000 EUR, što je oko 1.300 po kvadratu.

Još jedan od jeftinijih kvadrata u ovom mestu košta 1.600 EUR, a u pitanju je petosoban stan od 116 kvadrata, čija je cena 190.000 EUR.

Što se tiče najskupljih ponuda, šampion je penthaus od čak 437 m2, sa privatnim bazenom, na lokaciji Porto Montenegro, čija je cena oko 3.870.000 EUR, što je oko 8.800 po kvadratu.

Hrvatska

Cene nekretnina „podivljale“ su i u Hrvatskoj, a tamošnji mediji pišu da je i tražnja velika. Najpovoljnije nekretnine u susednoj zemlji su u gradu Senj. Tako se u jednom od oglasa nudi trosoban stan od 87 m2 po ceni od 90.000 EUR, što je nešto više od 1.000 po kvadratu.

S druge strane, jedan od najskupljih stanova oglašen na domaćim sajtovima nalazi se u Rovinju, a u pitanju je penthaus od 188 m2. Za ovu nekretninu budući vlasnik treba da izdvoji 1.210.000 EUR. Po kvadratu, to je cena od skoro 6.500 EUR.

Još jedan od skupljih ponuđenih stanova sa pogledom na more nalazi se u Opatiji, a površina mu je 75 m2. Njegova cena je 399.000 EUR, što je oko 5.300 po kvadratu.

Grčka

Na jednoj od omiljenih destinacija srpskih turista, u Grčkoj, najpovoljniji kvadrat nađen je u Solunu. Tako stan od 180 m2 košta 190.000 EUR, što je zapravo oko 1.050 EUR po kvadratu.

U istom gradu stan od 117 m2 košta 150.000 EUR. Po kvadratu, to je oko 1.300 EUR.

Ko želi da kupi nekretninu u grčkoj prestonici Atini, može to da uradi za 77.000 EUR, koliko košta stan od 48 m2. To je oko 1.600 EUR po kvadratu.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama građani Srbije najviše kupuju stanove се појављује прво на Biznis i Finansije.