To pokazuju i poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) na osnovu kojih je učešće kredita u prvoj polovini ove godine manje za osam odsto, piše Euronews Srbija. U tom periodu je 28 odsto stanova kupljeno novcem pozajmljenim od banke.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je i cena zaduživanja porasla u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prvi. Kamata je u proseku veća za oko 0,2 odsto i sada uglavnom iznosi oko 2,8 odsto, što znači da su i krediti poskupeli, a u centralnoj banci očekuju pooštravanje standarda i pad tražnje za kreditima u trećem tromesečju.

Agenti za nekretnine tvrde da se i na terenu već oseti pad aktivnosti kreditnih kupaca i pooštravanje uslova za zaduživanje koje nude banke. Kamate su veće, a zaoštreni su i uslovi pod kojima se pozajmice daju. U većini banaka je učešće do sada bilo 20 odsto, iako je NBS preporučila da banke omoguće i učešće od 10 procenata, ali pojedine finansijske institucije od klijenata koje smatraju „rizičnim“ sada traže učešće i od 30 odsto.

Interesovanje klijenata za kredite primetno manje

U agencijama za nekretnine kažu da je interesovanje klijenata za kredite primetno manje nego prethodnih meseci i da su ljudi postali obazriviji zbog povećanja kamatnih stopa, ali da ne očekuju da će pad tražnje za kreditima spustiti cene kvadrata.

„Sada, kada su porasle kamatne stope biće umanjena kreditna sposobnost i manja potražnja, ali će s druge strane biti i manja ponuda stanova jer se neće toliko ni graditi. S obzirom da cenu određuje potražnja, a očekuje da će i investitori malo da uspore, smanjiće se potražnja i može se očekivati u najboljem slučaju da cene stagniraju, a ne mislim da će kvadrat pojeftiniti. Jednostavno nemamo veliki izlaz stanova na tržište koji ne mogu da se prodaju, a samo to bi moglo da obori cenu“, kaže za Euronews Srbija Vladimir Obradović iz agencije „Obradović nekretnine“.

Kriza obično najviše utiče na stanogradnju

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović je za Euronews Srbija rekao da je trend rasta kamata počeo i da se sigurno neće zaustaviti u narednih godinu, godinu i po ili možda naredne dve godine. U godini u kojoj se beleži rekordno visoka cena kvadratnog metra, stanovi bi mogli postati još nedostupniji onima koji treba da kupe prvu nekretninu.

On napominje da banke procenjuju svakog klijenta i da „računaju“ pojedinačni kreditni kapacitet potencijalnog korisnika kredita.

Musabegovićr kaže da je građevinarstvo u svakoj krizi grana koja prva oseti te potrese, a da kriza obično najviše utiče na stanogradnju.

„Poskupljenja kredita mogu biti uzrok cele te lančane reakcije koja je uvek prva na udaru, jer kada građevinarstvo dobije takav negativan impuls on se posle odražava na sve grane ekonomije. Poskupljenjem kredita se smanjuje potražnja za stanovima i to može doneti lančano do brojnih posledica od toga da se uspori stanogradnja, a time će i građevinske firme i investitori imati gubitke ili manji profit nego što su računali. Proizvođači građevinskih materijala, od onih koji proizvode cement, ciglu, beton, do parketa prozora i vrata su svi povezani i to će sve te industrije osetiti. A kada se smanji potražnja za tim, dolazi do pada zaposlenosti i profitabilnosti“, ukazuje profesor Musabegović.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Kako će skuplji krediti uticati na cenu stanova? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izbegavanje plaćanja poreza, pranje nezakonito stečenog novca najčešće se sreću na tržištu nekretnina. To je pokazao izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog kriminala i Opservatorije za ilegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi.

U Srbiji Republički geodetski zavod beleži rekordan broj ugovora o kupoprodaji nekretnina, od čak 33,8 odsto. Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra.

Ipak, najveći deo novca, kako ukazuje Radosavljević – pere se kroz samu gradnju.
„To objašnjava ogroman rast građevinskog sektora koji nije posustao uprkos krizi i kovidu – stope rasta su dvocifrene. I to objašnjava činjenicu da se godišnje oko četiri miliona evra slije, tj. prođe kroz građevinski sektor“, navodi Radosavljević.

On ukazuje i na podatak da se od prometa u sektoru nepokretnosti od preko četiri milijarde evra gotovo 80 odsto obavlja iz – gotovog novca, a ne iz kredita.

„Suštinski, nelegalni novac stečen iz raznih nelegalnih aktivnosti se kroz građevinski sektor obrne i tako se legalizuje – pre svega kroz gradnju. U izveštaju je to dobro primećeno, iznos na koji se ukazuje dobrim delom korespondira prometu nepokretnosti u gotovini“, objašnjava sagovornik Infobiza.

Taj novac prođe kroz građevinski sektor i tako se „opere“, uđe u legalne tokove.

Plata 500, a kvadrat 10.000 evra

„I sada imate situaciju da u zemlji gde su prosečne plate od 500 do 550 evra, a najčešća isplaćena zarada 350 evra, kvadrat košta i 10.000 evra, a prosek u Beogradu se kreće od dve do tri hiljade evra. Posledice velikog obima nelegalnih aktivnosti, čiji se udeo u BDP Srbije procenjuje na 30 odsto, a slično je i u regionu, su višestruke“, upozorava Radosavljević.

On ističe da, prvo, imamo veliki upliv nelegalnih aktivnosti u legalne tokove.

„A onda oni utiču i kreiraju legalne tokove. S druge strane, imamo drastičan rast cena nekretnina, pa se dešava da oni koji žele da kupe stan iz legalnih tokova, iz kredita na primer, to ne uspevaju – često su nekretnine unapred prodate, a zgrada je tek počela da se gradi“, ukazuje sagovornik Infobiza.

Treće, dodaje, šalje se loša poruka legalnim investitorima koje takva situacija odbija.

„Posledice će biti najveće kada prestane ovakva situacija i kada tog novca preko noći nestane. Doći ćemo do toga da će građani uvideti da, zapravo, žive mnogo lošije. Taj novac koji se uliva ima multiplikativne efekte – imamo podsticanje tražnje, a tri milijarde evra je šest, sedam odsto godišnjeg BDP Srbije. Posledice su višestruke i siguran sam da će one kad-tad prevaliti na građane Srbije“, zaključuje Goran Radosavljević.

Izvor: Infobiz

Foto: Pixabay

Чланак Radosavljević: Veliki deo novca stečenog iz nelegalnih aktivnosti „pere“ se kroz gradnju nekretnina се појављује прво на Biznis i Finansije.

I to kako bi se na brz i efikasan način ovaj postupak sprovodio. Nova verzija predviđa još kraće rokove.

Među predloženim novinama je i obračun naknade za eksproprijaciju nelegalno sagrađenih objekata. Umesto po tržišnoj, kvadrati građeni bez dozvole, nadoknađivaće se po – građevinskoj vrednosti, pišu Novosti.

Nadležni objašnjavaju da su postojeći propis morali da dorade zbog sve većeg broja projekata koje Vlada prepoznaje kao projekte od posebnog značaja.

„Ukazala se potreba da se postupci eksproprijacije koji se vode u te svrhe regulišu na nešto drugačiji način u smislu rokova za postupanje upravnih organa, kao i prava i obaveza korisnika eksproprijacije“, stoji u obrazloženju Nacrta.

Ukoliko poslanici potvrde preložena rešenja, svi postupci koji se vode u skladu sa ovim zakonom biće – hitni, jer se pokreću i vode u javnom interesu. Sada će biti moguće i privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, dok se radi na važnom državnom projektu. To se dešava radi smeštaja radnika, materijala, mašina ili izvođenja radova koji su u funkciji izgradnje objekta.

Sve se obavlja isključivo prema podacima iz Katastra

Korisnik eksproprijacije, pre rušenja zgrade, mora da obezbedi zakupcu stana u društvenoj ili državnoj svojini, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme. Skraćeni su rokovi za postupanje nadležnih institucija. Za odlučivanje o predlogu dozvole za pripremne radnje uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Opština će, ako zaživi novo rešenje, moći da donese delimično rešenje o eksproprijaciji, kada nije moguće o čitavoj nepokretnosti odlučiti istovremeno. Sve se obavlja isključivo prema podacima iz Katastra.

„Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta“, stoji u Nacrtu izmena i dopuna ovog zakona. Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa upisanim pravom korišćenja ili bez njega, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 4. ovog zakona, ako to zahteva javni interes.

Nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije mogu preći u svojinu javnih preduzeća ili društva čiji je osnivač država, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Uslov je da oni mogu imati pravo svojine i na objektu radi čije izgradnje se eksproprijacija sprovodi. Nosilac prava javne svojine ima pravo na naknadu za eksproprijisanu nepokretnost samo ako je istu stekao uz neki trošak, jer su moguće prenos svojine i bez naknade.

Započeti po starom

Izmene se neće odnositi na ranije započete procese.

„Predviđeno je da će se postupci eksproprijacije započeti u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, a nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona“, jedan je od predloženih članova.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Umesto po tržišnoj, kvadrati građeni bez dozvole, nadoknađivaće se po – građevinskoj vrednosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo poskupljenje najviše je pogodilo one koji grade kuće ili stanove, posebno kada se rade fasade.

Stiropor je kao termoizolacioni materijal jedna od ključnih stavki prilikom gradnje, a investitori i građevinci ističu da će talas njegovog poskupljenja kakav se ne pamti sigurno uticati na potražnju i na rast cene kvadrata stanova.

Treće poskupljenje od početka godine

U preduzeću Građus iz Kotor Varoši u Republici Srpskoj ističu da su ostali u šoku kada su videli novi cenovnik koji im je pristigao od dobavljača.

„Građus je kao izvođač završnih radova u građevinarstvu na tržištu prisutan 20 godina, a prodajom građevinskog materijala i opreme bavi se 15 godina i nikada se nismo susreli sa ovakvim poskupljenjem koje je u mahu iznosilo čak 46 odsto. Nadamo se da je ovo ipak kratkoročni poremećaj tržišta i da će cene biti stabilizovane na približnom nivou kao pre ovog udara. Ukoliko se to ne dogodi, sigurno je da će se to odraziti na poslovanje kompletne građevinske operative u Srpskoj, jer će investitori, a posebno vlasnici privatnih kuća, verovatno čekati bolje vrijeme za izvođenje planiranih radova“, rekao je za Glas Srpske menadžer u Građusu Darko Gavrilović i dodao da je ovo treće poskupljenje od početka godine te da je u prethodna dva slučaja rast cena bio po pet odsto.

Gavrilović ističe da su prva dva poskupljenja jedno vreme uspeli amortizovati zalihama, ali da je sada rast cena neminovan.

Da će do poskupljenja doći saglasni su i u prijedorskom građevinskom preduzeću MB modul, iz kojeg su već ranije upozorili na rast cena pojedinih građevinskih materijala.

„Ovo poskupljenje će uticati na cenu svih radova, a cene kvadrata pet do sedam odsto“, rekao je direktor ovog preduzeća Milan Mamlić.

Izvor: Glas Srpske

Foto: JensRS, Pixabay

Чланак Republika Srpska: Cena stiropora diže cenu kvadrata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbislav Cvejić kaže za Nova.rs da samo na teritoriji Beograda postoji 1.100.000 kvadrata stanova u izgradnji, koji su u katastru nevidljivi, jer nije izvršena njihova pribeležba. Ukoliko bi se to delilo sa prosečnom kvadraturom, došli bismo toga je u pitanju oko 18.330 stanova.

Napominje da je u pitanju kršenje Zakona o planiranju i izgradnji, koje kupcima stvara nesigurnost zbog toga što na u mestu na kom se gradi stambena zgrada u katastru vide samo praznu parcelu.

Ovo otvara mogućnost za prevare – u vidu višestruke prodaje jednog istog stana. Kako kako bi se to izbeglo, Cvejić apeluje na poštovanje zakona.

– Nakon izdavanja dozvole za izgradnju, opština i grad po službenoj dužnosti dostavljaju podatke u katastar i oni imaju obavezu u roku od pet radnih dana predbeleže objekat, da ga učine vidljivim – objašnjava on.

Dodaje da je onda na potezu Republički geodetski zavod (RGZ) u kom veliki broj ovih zahteva stoji na čekanju.

Kako kaže, ova procedura ne uliva sigurnost samo kupcima, već i investitorima, koji žele da im nekretnina koju grade bude vidljiva u katastru.

– Nije tačno da investitori ne žele da izvrše predbeležbu. Imam jedan zahtev Gradske opštine Zvezdara upućen 4. februara ove godine koji nije realizovan – tvrdi on.

Ukoliko je urađena predbeležba, nakon izdavanja upotrebne dozvole, uknjižba ugovora ide brzo, kako kaže, „samo klikom na taster“.

Na pitanje zbog čega se čeka na preduknjižbu ovolikog broja kvadrata, iz Republičkog geodetskog zavoda Nova nije dobila odgovor.

Izvor: Nova.rs

Чланак U katastru nevidljivo milion kvadrata, nije izvršena njihova pribeležba се појављује прво на Biznis i Finansije.