Iako je cena izgradnje stanova gotovo ista u svim delovima Srbije i kreće se od 600 do 700 evra po kvadratu, u pojedenim delovima Beograda kvadrat se prodaje i za 8.000 evra a razlog za to je skupo građevinsko zemljište, luksuzna oprema nekretnine ali i veća tražnje od ponude za neke atraktivne lokacije.
Ova astronomska vrednost mogla bi na proleće da se dodatno uveća ukoliko pored poskupljenja gvožđa od 40 posto, skoče i cene ostalog građevinskog materijala, poput termoizolacionih blokova i stolarije, koje se najavljuju, što bi troškove gradnje sa sadašnjih 700 evra, moglo značajnije da koriguje.
Procenjuje se da bi to moglo u nekim gradovima, posebno Beogradu, da uveća tržišnu vrednost kvadrata između pet i 10 posto, jer u proizvođačkoj ceni izgradnje 70 posto učestvije materijal a 30 ide “za ruke”.
Ipak, za sada je još neizvesno kako će na ove postojeće korekcije i one koje se najavljuju, reagovati investitori jer na cenu kvadrata značajno utiče i odnos ponude i potražnje.
Investitori upravo svoje troškove prevaljuje na kupce
Ono što je za Beograd izvesno to je da su luksuzni stanovi na atraktivnim lokacijama i dalje primamljivi i da se više traže nego što se grade, pa stručnjaci procenjuju da će investitori upravo zbog toga svoje troškove prevaliti na kupce, odnosno da će tržišne cene kvadrata sigurno u Beogradu biti veće.
Koliko, to će se uskoro videti ali treba da se zna da građevinski materijal ipak nije presudan kod određivanja vrednosti kvadrata. To je pre svega građevinsko zemljište, koje je najskuplje u Beogradu a prema procenama ono učestvuje 30 posto u ceni nekretnine, na nekim atraktivnim lokacijama ide i više jer se ar plaća i do 100.000 evra.
Upravo zbog toga ali i luksuznog opremanja nekih nekretnine sa vrhunskim materijalima, procenjuje se da bi u najluksuznijm naseljima, moglo da dođe do najvećeg rasta vrednosti kvadrata.
Tako bar tvrdi jedan od većih investitora u Beogradu, koji navodi da poskupljenje građevinskog materijala mora da se odrazi na cenu koštanja kvadrata.
– Ta poskupljenja nisu mala jer je gvožđe poskupelo 40 posto, armaturna mreža se u novembru prodavala za 520 evra po toni u dinarskoj protivvrednosti, a u januaru je otišla na 720 evra. Povećane su i cene čeličnih limova a najavljen je i rast termoizolacionih materijala i stolarije bar za 20 posto. Sve to sigurno će uticati na poskupljenje stanova koji se grade. Upravo to kao i opremanje nekih nekretnine sa vrhunskim materijalima, moglo bi da dovede da u najluksuznijmi naseljima, skoči cena nekretnine bar za pet posto. To bi značilo da bi kvadrat novogradnje na proleće mogao da sa 8000 skoči na 8.400 evra po kvadratu. I sa tom cenom stanovi će se prodati jer se još u izgradnji na nekim lokacijama, oni razgrabe – navodi naš sagovornik.
Konačnu reč ipak daje tržište
Goran Rodić, iz Građevinske komore Srbije, ne negira da poskupljenje građevinskog materijala može da utiče na skok cena kvadrata ali napominje da konačnu reč ipak daje tržište.
– Stan je tržišna kategorija i vlada zahtev ponude i potražnje. Gradnja najluksuznijeg stana može da košta 700 evra po kvadratu i ako značajnije skoče cene građevinskog materijala to može da se koriguje naviše. Ipak, nismo mi skupi proizvožćači već su skupe dažbine, posebno građevinsko zemljište, hiljadu taksi, projekat. Primera radi na najluksuznijim lokacima u Beogradu cena zemljišta po kvadratu može da bude i 1.000 evra, što onda normalno uvećava i tržišnu vrednost stana jer su ulaganja investitora veća. Zarada nije uvek izvesna i može da ide od 100 do 1.000 evra po kvadratu jer zavisi za koliko će ga prodati – navodi Rodić.
On dodaje da se te zarade u zonama koje nisu na ekskluzivnim lokacijama umerenije od onih na luksuznim.
– Ako je investitor na Novom Beogradu prodao kvadrat po 2000 evra, on je za zemljište, takse, priključke, dozvole dao je između 1300 i 1400 evra. Znači on je po kvadratu zaradio od 600-700 evra od kojih će namiriti troškove koji idu na plate radnika, poreze i doprinose. Ako ga je izgradnja kvadrata koštala 600 evra, onda je između 700 i 800 evra otišlo na zemljište, takse, priključke za struju, vodu“, kaže on i dodaje.
„Najveći izdatak je tu bio za građevinsko zemljište koje učestvuje sa 30 posto, što znači da je investitor u ovom konkretnom slučaju, za to mogao da izdvoji 400 do 420 evra. Preostali deo od 200 do 300 evra je otišao na takse, priključke za struju i vodu, upotrebne i druge dozvole“, navodi Rodić za “Blic Biznis”.
Kako se raspoređuje novac od kvadrata stana čija je vrednost 2000 evra
– 600 do 700 evra zarada investirtora
-400 do 420 evra za zemljište
-200 do 300 evra na takse, priključke za striju i vodu,upotrebne i druge dozvole
Izvor: Blic
Foto: Pixabay